Wednesday, 24 December 2014

Kaži "no", ho, ho, ho!




Protekle dve nedelje i više sam provela totalno preplavljenja umorom, negativnošću, potpuno poražena osećajem razočarenja...u ljude, u situaciju, pomalo u život. Naiđe to tako meni u ovo doba godine.  Imam utisak da svake godine u ovo vreme podsvesno sabotiram moj pokušaj da mi bude lepo. Za ove dane me ne vezuju baš lepe uspomene, naprotiv. Nista to znali, ali ovi praznici su mi nekada bili bolni, traumatični, oboleženi nesrećom i tugom. Neću detaljno o tome, to su jako intimne stvari o kojima nisam još uvek spremna da pričam. Međutim, ti ružni momenti mi se poput nekog cunamije, lavine svaki put vrate u srce i u misli iako sam do sada sve to trebala nekako da prevaziđem, jer sam u međuvremenu doživela divne stvari koje su me usrećile i ispunile život radošću. Podsvest i ljudska duša su čudo. Povučem se, zatvorim, čekam da sve prođe i da se vrati život u normalu. Iz nekog inata da donosim nikave rezolucije, odluke, ne slavim, ne pravim ni od čega "big deal", ne učestvujem u ovom prazničnom ludilu, ne kupujem poklone, ne kupujem haljinu za novogodišnju noć, pritajim se, ućutim. A, ono što je najgore,  sasvim nesvesno, iako to ne želim, čini mi se da tako pokvarim i drugima praznike, jer, kako kažu, ovo su dani kada "mora" da vlada lepota, radost, kada se slavi, pevaju pesmice, raduje. Moram da isplaniram savršeno božićni ručak, da napravim i ukrasim kolačiće sa prazničnom tematikom. Moram. Obećala sam sebi da ću deci stvarati lepe, magične uspomene, ali onda shvatih koliko je to zamorno i opterećujuće.  Šta mi je činiti? Moram da zađem duboko u sebe i popravim sama štetu koja je napravljena. Nemam ni snage ni želje da prolazim kroz proces psihoanalize ili još gore, da se potrudim da ostavim prošlost za sobom. Ona je deo mene, deo onoga što sam postala. I onda mi se upalila sijalica i shvatih da ja ništa NE moram. I da od tog silnog "moranja" sama sebi stvaram pritisak. Shvatih da sebi dugujem više "ne" nego "da", iako je "ne" negacija, odričnost, a "da" nešto pozitivno, reč koja navodno otvara vrata života. Ne, ne, ne. To će biti moja rečca za kraj ove 2014. i početak 2015. godine.

~ NE moram da uvek budem prijatna, nasmejana i fina.

~  NE moram svima da se osmehujem.

~ NE moram svima da udovoljavam.

~ NEću više da stalno osećam krivicu zbog nečega što činim samo za sebe.

~ NE moram da trpim toksične ljude.

~ NE moram da ispunjavam tuđa očekivanja.

~ NE moram da budem savršena majka i domaćica.

~ NE moram danas da završim sve poslove sa spiska.

~ NE moram svaki dan da kuvam toplo, domaćinsko jelo.

~ NE mora nešto da bude teško, da bi bilo vredno.

~ NE moram više nikome da ćutim.

~ NEću izbegavati sukobe onda kada ustvari želim da puknem.

~ NE moram da napravim savršen i komplikovan božićni ručak.

~ NE moram da uživam u praznicima.

~ NE moram umesim zilion keksića kako bih "ispunila očekivanja" food blogera.

~ NE moram savršeno da ukrasim stan za praznike.

~ NE moram sve da radim sama.

~ NE moram stalno da se ustručavam.

~ NE moram stalno da budem logična i prizemna.

~ NE moram da kažem "izvini" čak i onda kada nisam kriva.

~ NE trebaju mi ljudi koje se ne raduju sa mnom.

~ NE moram da dajem, a da ne dobijam ništa zauzvrat.

~ NE očekujem, samo se nadam.

~ NE čekam, samo se unapred radujem.


Vidite, ovde rečca "ne" nema više negativni prizvuk i značenje. Barem ne za mene, ne znam kako vi gledate na to, ali ovo moje "ne" zvuči kao jedno ogromno i glasno "DA".
Ništa se ne "mora", zar ne? Moranje je grč, pritisak, opterećenje, napor.

Mora samo da se (pre)živi i mora(mo) da budemo uvek tu za našu decu. Ništa više.

11 comments:

  1. This comment has been removed by the author.

    ReplyDelete
  2. Juce sam rekla jedno veliko NE. Uvek sam se trudila da udovoljim svima, da sve obaveze ispunim odmah, povlacila se pred drugim ljudima, ali juce mi je pukao film. Dosta sam brinula o drugima i dopustala im svasta, a sebe unistavala. Plasila sam se da kazem ne jer to sada ima posledice, ali mi je laknulo i po prvi put se osecam iskrenom prema sebi. Sve u svemu, razumem te i samo napred ;)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Bravo na tome! Lepo je biti na raspologanju, lepo je pružati, međutim, nije lepo kada je to jednostrano i kada te ljudi tretiraju kao budalu zbog toga. ja nikada neću prestati da dajem, ali ne mogu svima, ne mogu stalno i ne mogu kada je totalno neuzvraćeno. Pozdrav i hvala na komentaru!

      Delete
  3. Oh, kako me ti uvek procistis!Sve ono sto osecam i iz cega ne mogu da se iscupam ti uoblicis u reci, a to je tako rasterecujuce!Ovaj tvoj blog je kao neka psihoterapija!Hvala ti na hrabrosti, uvek je i meni ulijes!!! :-D

    ReplyDelete
  4. https://www.youtube.com/watch?v=cR0tpFtd8pY
    u ovoj emisiji patrijarh pavle, izmedju ostalog, objasnjava sta znaci kad neko dobrotu shvati tako da bude dostupan svakome ko ce je zloupotrebiti, a sta znaci zastititi sebe od takvih pojava...
    mislim da je to kljuc. a ja sam u stalnom procesu iliti pokusaju da sebe prevaspitam u tom pravcu, i razumem o cemu pricas...
    inace, mislim da stvari iz proslosti ne treba zakopati i preci preko toga... naprotiv, mislim da bi trebalo kroz sve proci jer cemo samo tako moci da ponovo, ovog puta verovatno mnogo realnije, izanalizirati dogadjaje... makar zapisati, prepricati sebi sve, ne da bi neko citao, nego da mi pogledamo sta se zaista desilo. najbolje je uz dobrog psihoterapeuta, ali ako ga nemamo na raspolaganju, onda treba naci nacin i pomoci samom sebi.... I to opet pricam iz licnog iskustva...
    Slicne smo i po trecoj trudnoci, tako da.. nisi sama, ne brini...:)

    ReplyDelete
  5. E vala svaka ti je na mestu.
    Svako NE drugome je jedno mnogo vece DA sebi.
    Verujem da si se osecala mnogo rasterecenije i u skladu sa svojim bicem kad si sve ove reci stavila na "papir".

    ReplyDelete
  6. Moram da ti iskeno kazem da sam prvo ostala bez daha dok sam čitala, oseća se da si bila jako besna u trenutku pisanja. Inače, potpuno se slažem da jedno NE nekome, jeste sebi samoj korak i jedno veliko DA. :)

    ReplyDelete
  7. Ja sam ove godine i ljudima i svemu što me sekira rekla NE i to je bilo jedno ogromno DA za mene! Sa listom se potpuno slažem, nametnuta su nam ta neka očekivanja koja kao moramo ispuniti ali ako ona ne usrećuju nas, kako da očekujemo da s tim istim usrećimo ikoga drugog? Bravo za tvoje NE i slobodno ga koristi bez grižnje savjesti! Živjeli kolači iz Konzuma i kićenje bora u zadnji tren i spokojno izležavanje pred tv-om dok nas čeka hrpa veša za peglanje! :)

    ReplyDelete
  8. sladjana marjanovic2 February 2015 at 21:49

    Jako mi se svidja ovo sve sto pocinje sa Ne... Bas se covjek zapita zasto neke stvari radi. Ja sam odlucila ove godine da cu biti realna i ponasati se u skladu sa svojim osjecajima, znaci ako mi se nesto ne svidja, necu to raditi, necu lagati sebe ni druge, nabacivati lazne osmijehe na lice, imam pravo biti neraspolozena, imam pravo reci da mi nije do price, imam pravo nasmijati se glasno kad mi se smije, dosta mi je toga da se ogranicavam tudjim misljenjima i oceivanjima. Jednostavno zelim da zastanem i uzivam u zivotu kakav jest, da zivim ovaj trenutak kakav god on bio I da budem ono sto jesam.

    ReplyDelete

LinkWithin

Related Posts with Thumbnails