Ponedeljak jedna domaćice #8

Dobro jutro! Napokon je došao ponedeljak. Ja umem često da kažem: "Jedva čekam  ponedeljak da se odmorim". Vikendi umesto odmora meni uvek donose umor. Ovaj je prošao nekako brzo i aktivno. Imali smo goste izdaleka preko vikenda, bilo je tu puno kuvanja (pečurke na burgundijski način su bile hit!) i gošćenja,  teklo je dosta crnog, slatkog vina,  deca su se radovala zbog poklona i dragih lica, sve u svemu- bilo je fino, zamorno, ali fino. Hvala Bogu na ponedeljku, na miru i tišinu u kući, na kiši koja se sprema i kojoj se prvi put nekako radujem ovoga jutra. Imaću opravdanja da usporim i stanem.
Nekako me je uhvatila ova praznična groznica, unajveće planiram šta ću da kuvam za Novu Godinu i Božić, volela bih da ove praznike proslavim sa dragim ljudima, prijateljima, da učinim sve što je u mojoj moći da budu nezaboravni. Čini mi se da smo se mi ljudi previše odaljili jedni od drugih, treba nam više druženja, neobaveznog okupljanja. Ekonomska kriza treba da nas bliži, a ne da nas učini većim strancima nego što to zapravo jesmo. Plašim se tog otuđivanja, zatvaranja u sebe. To ne valja. Verujem u zajednicu, u pomaganje i prijateljstvo. Jedino tako možemo preživeti ove teške trenutke. Da li se slažete?

Vreme:

Ima oko 12 º C, oblačno je, toplo, šućmurasto, vreme ko stvoreno za spavanje i odmaranje.

Trenutno:


Pijem kafu sa peškirom na  mokroj glavi, pišem blog, čupam obrve, planiram šta ću danas za ručak, razmišljam o tome kako bih volela da odem sa malenom u kratku šetnju.

Razmišljam:
O onoj jadnoj dečici koju je pobio onaj bolesni manijak u Americi. Mislim da ne bih nikada mogla da nađem snage u svom srcu da to razumem a kamoli da oprostim. Ništa me na ovom svetu ne ljuti i ne rastužuje više od toga. Ne mogu ni da zamislim kako je roditeljima, stalno mislim na njihov bol. Otkud toliko zlo? Zašto?
Sve u svemu, taj događaj me je mnogo potresao. Ne moraš biti roditelj da bi osećao tugu zbog ove tragedije.

Čitam:

Čitanje je nešto za čim stvarno žudim ovih dana, ali nikako za to ne prolanazim dovoljno vremena. Jedino čitanje na koje ću se skoncetrisati ovih dana su božićne bajke i priče u kojima uživam svake godine sa decom.

Šta je na TV-u?:

Crtać "Veče uoči Božića".

Na jelovniku ove nedelje:

U vreme posta mi nekako nije potrebno planiranje. U suštini se rotiraju slična jela sa nekim varijacijama. Evo, na primer, danas ću prvi put probati recept iz knjige "The kind diet", tačnije rustičnu testeninu. 
Što se tiče ostalih dana, biće tu nešto od mahunarki (najverovatnije grašak), jelo od pirinča (možda jelo od praziluka i pirinča koje je veoma, veoma njami), i još po nešto. Post ume pomalo da bude problem ako imate malu decu, ali srećom moja nisu probirljiva. Iz nekog razloga, više vole posna jela od mesa. Evo na primer, piletina koju sam im spremila u petak, se još uvek vuče po frižideru. Deca!

Kućni poslovi:

Sinoć sam, kada su otišli gosti, brzinski usisala kuću, sredila kuhinju i rastrebljivala. Danas ću se zasluženo odmoriti. Naravno, tu je mašina koju moram pustiti, ručak, čas iz engleskog za starijom kćerkom, sitni, svakodnevni poslići, ništa posebno.

Današnji savet:

Stičem utisak da mi one naše "nije loše dane" uzimamo zdravo za gotovo. Koliko puta odgovaramo sa "nije loše" kada nas neko pita kako smo i kako nam ide? Veoma često. Ustvari "nije loše" i nije toliko loše, jer kada naiđu loši, ono BAŠ loši dani, ono naše "nije loše" nam nedostaje, a ti i takvi dani nam se u tim teškim trenutcima čine kao najlepši na svetu. Zaista, ne mora sve da bude savršeno i sjajno, jer retko se desi da život bude baš takav-savršen. Prglite vaše "nije loše dane", jer ako malo bolje razmislite ne samo da nisu loši, nego su i divni! Ne uzimajte ih zdravo za gotovo. Nikada. Počnite već danas.

Šta vidim kada pogledam oko sebe:

Zapanjujući i iznenađujući red. Moja mlađa kćer je očigledno još uvek pospana, pa je dnevna soba još uvek onakva kakvu sam je sinoć ostavila. Trepću lampice na jelki, sve je nekako mirno. Možda je ovo zatišje pred buru...

Fotka dana:
Zar nije divotna?

Šta slušam:

Nemojte da se smejete, ali ja obožavam ove devojke! "The girls with glasses" sam otkrila pre jedno dve godine, sasvim slučajno. Talentovane su, mlade mame (luda sam za njihovim stilom!), a retro zvuk ove vesele pesmice mi se baš sviđa. Pomalo su luckaste i bleskaste. Valjda mi se zato i dopadaju...

Čitat dana:

" Iskreni neprijatelj je uvek bolji od prijatelja koji laže. Manje obraćajte pažnju na to šta ljudi govore, a više obraćajte pažnju na to šta oni rade. Njihova dela vam uvek govore pravu istinu".

Čuvajte se i volite! Ljubac!!!!