Tuesday, 18 December 2012

Ako nekoga voliš, oslobodi ga


Ljubomora i posesivnost mi nisu strane. Naročito su me ta čudovišta ganjala i unesrećivala tamo negde u mojim dvadesetim kada sam bila jako nesigurna i osetljiva. Vremenom sam stekla samopouzdanje i poverenje, doduše radila sam na tome, jer sam sasvim svesno mogla da identifikujem razloge tih osećanja. Ja sam mišljenja da osoba, a naročito žena, kad stigne u određene godine treba logično da stekne pored samopouzdanja i određenu mudrost, da ne kažem pamet, i da se oslobodi neracionalnih misli, bolesne posesisvnosti i ljubomore koje ne leže jednoj takvoj ženi, naprotiv, što je starija ona je kao takva...smešna. Ipak, dobro znamo, da nesigurnost kao jedan od najglavnijih faktora ljubomore nema veze sa godinama. Žena može biti podjednako nesigurna u svojim tridesetim, četrdesetim, a bogami i pedesetim.
Da se razumemo, ovde ne govorim o nesigurnosti koju nam izaziva neveran i lažljiv partner koji nam uporno daje povoda za nepoverenje, već govorim o neracionalnoj ljubomori, o paranoji i posesivnosti.
Ja sam svedok jedne takve veze. Znam da sada zvučim kao da nekoga osuđujem, ali uveravam vas da nije to moj cilj, samo želim da izrazim moje mišljenje i da na neki način, stanem u odbranu onih koji su žrtve takvog ponašanja. Možemo slobodno reći da je osoba koja je ljubomorna ili posesivna takođe žrtva sopstvenih osećanja, ali po mom mišljenju mislim da niko nije dužan da trpi zbog nečijih psihičkih problema i kompleksa. Ljubomora je bolest od koje ne boluje samo onaj koji je oseća, već i onaj prema kome je ona usmerena. Ljubomora je mučenje i pakao za obe osobe. Ne želim da analiziram razloge, uzroke ili korene ljubomore  i posesivnosti, ja to ne umem i ne mogu, to ostavljam profesionalcima, ali ono što mogu da učinim je da izrazim moje mišljenje u vezi sa tim. Ko zna, možda to nekoga dotakne, možda to nekome pomogne...
Posesivnost i ljubav ne idu zajedno. Posesivna osoba ne voli. Posesivna osoba ne može zamisliti da njen partner ima život izvan njihove veze. Takva osoba želi da ima kontrolu. Znači, sem nesigurnosti  koja je jedna od faktora takvog ponašanja ova osoba voli kontrolu, tačnije, želi da kontroliše sve aspekte života partnera. Primetila sam da  posesivne osobe vole da nameću svoj način razmišljanja i očekuju od drugih da se povinuju njihovim željama. Često vole da sažaljevaju sami sebe, lako se vređaju, vole da se prepiru, tvrdoglave su.
Zašto smatram da ljubomorna i posesivna osoba ne ume da voli? Pa, jednostavno je. Kada nekoga volite vi želite da ta osoba bude srećna. Ona ne može biti srećna ukoliko je sputavana i ukoliko nema slobodu. Ma, zar sloboda i biti u vezi idu zajedno? Itekako! Jedna zdrava veza ne može opstati bez slobode koju dajemo onome koga volimo. O kakvoj slobodi govorim: onoj da osoba sa kojom smo u vezi ima pravo na to da ima svoje prijatelje, interesovanja, hobi, vreme za sebe. Razumljivo je da želite da budete sa osobom koju volite većinu vremena, ali to je nešto sasvim drugo i nema veze sa željom da u svakom trenutku znate gde je vaš partner, da mu ne dajete mira niti prostora da diše. Ne mogu ni zamisliti koliko je to teško! Kažem, svedok sam jedna takve veze, u kome je žena ta koja se na samu ideju da njen partner ode na kratko izvan njenog vidokruga ponaša kao da gubi kontrolu nad njim i nad svojim životom. Najgore od svega je činjenica da takve osobe retko mogu da shvate da imaju problem. One vide problem u parneru, ON je taj u koga ne mogu imati poverenje, pa je stoga to NJEGOVA krivica.  Slede strašne optužbe, svaljivanje krivice, paranoja: "Ti me varaš". Posesivna osoba živi u strahu od toga da će izgubiti partnera ne shvatajući da će upravo takvim ponašanjem učiniti da se to zaista i desi. Ideja da partner provede svoje vreme sa prijateljima u kafiću ili kafani, da ode na put sam, da ima neko interesovanje ili hobi je strašna koliko i sama ideja o gubitku. Posesivnost guši. Posesivnost ubija ljubav i jedino za čim zlostavljana osoba počinje da žudi je upravo ono što joj se uporno uskraćuje, a to je sloboda.
Ako volite nekoga, dajte mu slobodu, slobodu da se izrazi kao ličnost izvan okvira veze, slobodu da diše. U suštini sloboda je ništa drugo do poverenje. Biti slobodan u vezi nikako ne isključuje vernost i ispunjavanje obaveza prema partneru i porodici. Mišljenje da osoba od trenutka kada stupi u vezi ili brak mora da zaboravi na prijatelje, hobi, interesovanja, način razmišljanja je pogrešno. Zdrava  veza je ona u kojoj  se poštuje individualnost partnera. To što smo  u vezi sa nekim ne znači da tu osobu posedujemo, da smo njen vlasnik. Treba da postoji prostor između nas. Da bi jedna građevina stajala čvrsto i stabilno stubovi koji je drže moraju biti razdvojeni, u suprotnom građevina će se strušiti.
"Biti jedno" neki ljudi bukvalno shvataju.
"Biti jedno" znači voleti onog drugog kao što volimo same sebe, a niko ne želi sebi da bude ograničavan, sputavan, maltretiran i kontrolisan. "Biti jedno"  znači zajedno deliti i dobro i loše u životu, donositi zajedničke odluke, ono znači poštovanje, vernost i iskrenost. "Biti jedno" znači ne činiti partneru ono što ne bismo želeli da nam se čini.
Ako nekoga volite, dajte mu slobodu. Ako ne možete, onda znači da ne volite. Jednostavno je.



(art by LuchieLu)

No comments:

Post a Comment

LinkWithin

Related Posts with Thumbnails