Gorko-slatka godina

Ako bih mogla jednom rečiju da opišem godinu iza mene to bih učinila ovako- gorko-slatka. Dobro, to uopšte nije jedna reč, već reč sastavljena od dve reči koje opisuju dva suprotna osećaja. Baš tako.
Bilo je divnih momenata, bilo je onih teških, napornih, tužnih, stresnih. Bilo je onih "ne mogu više da izdržim", "mrzim te" i "muka mi je" trenutaka, ali bilo je onih "volim te", "srećna sam" i "Bože, hvala ti" momenata. Takav je život. Ako pogledamo unazad na naš život svi možemo zaključiti da je većini on upravo takav-gorko-sladak.
Iako se neki važni i veliki planovi nisu ostvarili u 2012. godini onako kako smo to zamišljali, pokušavala sam da to shvatim kao nešto što jednostavno nije trebalo da se desi. Možda je tako bolje za naše dobro. Bila su tu razna razočarenja, neprijatna iznenađenja, rašičišćavanje odnosa, ali ne smatram da je sve to nešto negativno. Naprotiv. Jedna od mojih najboljih osobina (pa, ako nisi za sebe nisi ni za druge) je to da uvek, uvek, uvek pokušavam da učim iz teških situacija, da postanem bolja osoba, da se nadograđujem kao ličnost.  Mogu slobodno reći da sam to uradila i ove godine: postala sam jača, svesnija, otvorenija i pozitivnija, a to isto važi i za moje najbliže:

~ Moj muž je ove godine otvorio privatnu ordinaciju u kojoj vredno radi danonoćno. Mnogo toga smo se odrekli ne bi li se to desilo, ali ne žalimo se. Naprotiv, ja sam veoma ponosna na njega: na njegovu snagu, pamet, vrednoću. Ove godine sam se više nego ikada uverila koliki je borac, u to koliko je dobar čovek i dobar lekar. 2012. godinu je obeležio novi i težak početak, ali i ponos. Ni jedan san se ne ostvaruje bez muke, truda i odricanja. Morate se složiti.


~ Moja starija kćer koja je inače jedno skromno i preterano stidljivo dete je izrasla u jaku, pametnu i samopouzdanu devojčicu. Izabrana je za potpredsednika razreda, dobila je srebrnu medalju u trčanju, najbolji je đak. Znam da sada zvuči kao da se hvalim, ali nije mi to namera, da jeste, onda bih to mnogo ranije spomenula na ovom blogu. Stvar je tome što je ova godina bila prelomna za nju. Od devojčice koja nije imala ni malo samopouzdanja postala je mala osoba kojoj se  ja beskrajno divim zato što je ona sve ono što je nikada nisam bila u njenim godinama. Za nju, ovo je bila jedna lepa godina, a kako onda da ja kao mama ne budem srećna i ponosna?


~ Mlađa kćer je napokon progovorila. Nisam se brinula zbog njenog kašnjenja, jer je ono normalno s obzirom da u kući sluša dva jezika. Postala je mirnija, razumnija, sada možemo slobodno da idemo gde god poželimo bez one jurnjave i večitog opominjanja. Sada je prava devojčica, gospođica koja voli da se doteruje i oblači, nije više beba. Uzor joj je naravno, starija sestra. I za nju, bila je ovo divna godina. Godina rasta i promena.


~ Što se mene tiče, ova godina je bila veoma važna na više nivoa, a najviše na onom veoma ličnom, unutrašnjem. Svi vi koji pratite moje postove znate o čemu se radi. Želim da verujem da sam u ovoj 2012. godini stekla veću snagu, samopouzdanje, samosvest, bistrinu. Ovo je bila godina ponovnog rođenja, buđenja, regeneracije, a to često ume da bude bolno i naporno. Uostalom, ni jedna promena nije bezbolna ma kakva ona bila. Iako je ova godina bila veoma zamorna i stresna za moju porodicu, ni u jednom trenutku nisam prestajala da osećam zahvalnost i poniznost.


Šta da vam poželim? Želim vam upravo to- da vam 2013. godina donese trenutke zbog kojih ćete osetiti zahvalnost u srcu. Ako ih je bilo u 2012. godini, onda neka ih bude još više u novoj godini! U 2013. činite što više stvari na koje ćete biti ponosni onda kada i nju budete ispraćali.

Srećna Nova Godina!!!!