Krompir u rerni na manastirski način

Pre nekoliko godina, ne sećam ni sama kada je to bilo, jela sam najukusniji krompir na svetu spremljen u rerni sa maslinovim uljem, origanom i limunom. Bilo je to u jednom manastiru u selu Rapsani, ovde u Grčkoj.  Godinama sam pokušavala da napravim krompir koji će imati makar približan ukus kao onaj u manastiru, ali nikada u tome nisam uspela. Naravno, silno sam se pokajala što nisam pitala monahe za recept.
Imala sam prilike da u Parizu jedem najbajniju hranu iz svih krajeva sveta, sve od sušija do čuvenog omleta u Sen Mišelu, ali iz nekog razloga, ništa od toga na mene nije ostavilo poseban utisak, ništa kao taj krompir. Kako je to samo čudno... Najbolja i najukusnija jela su ona najnepretencioznija, najjednostavnija. Najlepše se jede kod siromaha, a posle večere kod imućnog možeš 'ladno na pljesku ili giros.
Svaki put kada bih ljudima pričala o tom jelu rekli bi mi da je verovatno bilo u pitanju dobro maslinovo ulje u kome se krompir pekao ili možda sama vrsta krompira, neka specijalna, baš za pečenje, a treći su bili sigurni da je u pitanju blagoslov koji je pratio monahe, mir i lepota kojom su okruženi, pa nam je zbog toga čak i  suv i pomalo bajati mešeni hleb toga dana bio toliko ukusan, a kako onda ne bi i krompir?
Reći ćete: "Dobro de, šta se toliko primaš? Jaka stvar. To je samo krompir!", ali uveravam vas da nije tako. Ja sam o njemu sanjala godinama, tragala za njim u tavernama, restoranima, kuvarima i sajtovima. Nikada ga nisam pronašla...sve dok nisam dobila manastirski kuvar na poklon!
Iz priloženog možete pretpostaviti da sam ipak nakon toliko godina napokon pronašla recept koji najpribližnije podseća na onaj famozni pečeni krompir iz Rapsanija. To je recept u koji se kunem, a krompir nikada više nisam poželela da spremim na drugačiji način. Naročito dobro ide uz pečenu jagnjetinu, uuuuh nego, to je sasvim druga priča...neću sada o tome da razmišljam...U vreme posta, jedemo ga uz bareni brokoli sa limunom i uljem, maslinama i salatom o šargarepe, a onda kada pojedemo sav krompir, umačemo hleb u ulje iz tepsije ko neki prasići sve dok ne nestane sav hleb i to nam onako bude najslađe. Ma, fešta!

Krompir u rerni na manastirski način

Treba ti:
1 kilogram krompira
150-200  ml dobrog maslinovog ulja
1-2 limuna (sveže ceđen sok)
5-6 čena belog luka sečen na tri dela
4-5 lista lovora svaki seckan na četvrtinu
origano, so, biber

Slušaj sada 'vamo. Rokni rernu na 250 °C. Operi, oljušti i iseči krompir (vidi sliku gore) i naređaj ga u tepsiju. Ne sme krompir da bude jedan preko drugoga.
Prokuvaj vodu (nešto više od jedne čaše, u suštini dovoljno da prekrije krompir) i u nju rastvori so (treba dosta soli, ali oprezno), pa tom vodom prekrij krompir koji smo naređali u tepsiju. Dodaj ulje, pospi krompir origanom, stavi beli luk, lovor i biber. SOK OD LIMUNA NIKAKO NE DODAJEMO NA POČETKU! Od njega će se krompir stvrdnuti.
Gurni tepsiju u vrelu rernu koju smo zagrejali do 250 °C. Čim krompir krene da rumeni tj. čim dobije boju i ispari sva voda tj. ostane samo ulje, smanji temperaturu na 200°C i peči  sve dok krompir ne omekša, oko 50 minuta, sve zavisi od rerne i krompira. Ponekad mu je potrebno manje, a ponekad više vremena. Tu ćeš već morati tu i tamo da izvadiš po neki krompirić na tanjir i probaš dok se ne ispeče onako kako ti se sviđa. Negde pred kraj pečenja izvadi  tepsiju i prelij krompir sokom od sveže ceđenog limuna, vrati par minuta u rernu, izvadi i služi. Eto, toliko je prosto!

(photo is not mine)