Francuskinje i umetnost života

Jedna od mojih omiljenih knjiga kojoj se rado vraćam svaki put kada osetim da preterujem u raznoraznim uživanjima (čitaj "hrani") je "Francuskinje se ne goje" od Mirej Žulijano ('French women don't get fat', Mireille Guiliano). Ne želim da prepričavam knjigu, već ono što bih volela da podelim sa vama je jedan lep članak sa sajta ove knjige koji sam pokušala da što verodostojnije prevedem. Mirej u tekstu priča u ime svih Francuskinja, koje su poznate ne samo po stilu i šarmu, već i po svojoj čuvenoj filozofiji uživanja u životu sa merom. Nadam se da ćete uživati:

Francuskinji je upravo njen um najjači zaštitni zid od gojenja, a čula su, naravno, portali  do uma. Uz pomoć njih mi upoznajemo svet oko nas: njegove ukuse, teksture, zvukove i mirise. Sve mi (misli na Francuskinje) na neki način praktikujemo "jogu" naših čula. Usresređujemo se na njih na isti način kao i na disanje u toku joge. Na ovaj način, izvaličimo ono najbolje iz iskustava, čak i onda kada je u pitanju hrana. Zadovoljstvo ove vrste je nešto što same sebi stvaramo. Suština umetnosti života (l’art de vivre) je traganje za životnim radostima (joie de vivre). To često izaziva ruganje od strane ljudi koji tvrde da je ono "isuviše buržujski", ali u suštini, naša potraga za zadovoljstvom ima malo veze sa društvenim statusom. Nama mnogo više znači odlazak na odmor nego kupovina novog auta i nikada se ne bi odrekle putovanja zbog tako nečega, sem u slučaju kada je to zaista neophodno. Radije ćemo izbrati  biti i osećati umesto imati u bilo koje doba.
Svako ko poseduje pet ljudskih čula može da ubere plodove njihovog izoštravanja. Šetnja na plaži, dodirivanje i mirisanje komada drveta, uživanje u sočnoj pomorandži, sve su to čulna iskustva kojih možemo postati mnogo svesniji ukoliko vežbamo.
Usresredite se na svako od njih: opišite ih u svojoj glavi, na svoj način, svojim jezikom i uskoro će svaki vaš trenutak biti ispunjeniji. Nikada se ne sme zaboraviti da mala iskustva mogu uz pomoć asocijacija i sećanja da probude u nama čitav niz emocija. One su povezane sa našim životnim iskustvima, kulturom i sredinom u kojoj živimo. Na ovaj način se možemo mnogo uspešnije odbraniti od nepoželjnih destruktivnih emocija.

Moram ovde da napravim pauzu, jer mi je pao na pamet najslikovitiji i verovatno najšarmantniji prikaz ove filozofije života Francuskinja koji je opisan scenom u filmu "Čudesna sudbina Amelije Pulen". Pogledajte i znaćete o čemu govorim.

"Malo", ali ne i beznačajno

Francuskinja će se uvek pobrinuti za to da časti sebe sa mnogo  petits riens, iliti sa mnogo "malih ništa" koja joj itekako mnogo znače. U francuskom jeziku postoje više reči koje znače "ugađati sebi": gâter, dorloter, bichonner, se chouchouter—ali ni jedna od tih reči ne povezujemo sa dekadencijom. Naprotiv, mi znamo da uživamo u životu na pravi način, od trenutka do trenutka, i ugađanje sebi nikako ne znači tražiti utehu u izobolju i preterivanju, a naročito ne u hrani. Ako nešto sebi uskraćujemo, to ne činimo da bi same sebe kaznile (samokažnjavanje nikada nije pravi put do blagostanja), jedina svrha uzdržavanja od nekih zadovoljstava je mogućnost da uživamo u nekim drugim stvarima i da time uspostavimo odgovarajuću ravnotežu. 

(Moj primer: Ukoliko Francuskinja želi da pojede dezert posle ručka, preskočiće hleb i poješće manje jela ne bi li kasnije uživala u svojoj omiljenoj poslastici).

Naravno, ono u čemu najčešće uživamo je hrana, tako da su nam osećanja kao što su krivica i greh kada je ona u pitanju potpuno strana .
Francuskinja će biranje svog popodnevnog kolača u poslastičari simpatično nazvati svojom "malom slabošću", petit péché mignon, ali ona to čini uz dozu ironije, jer samo u njenom, francuskom umu  greh može biti "malen" i "neodoljiv".

Francuskinja zna da nije strašno uživati u puteru, hlebu, vinu i crvenom mesu, jer je apsolutno svesna opasnosti njihovog preteranog konzumiranja. Najveća opasnost i strah za nju je gubitak užitka koji neminovan kada se u nečemu preteruje, a ona to majstorki izbegava.

Uživanje ne mora biti vezana za raskalašnost, dekadenciju, buržuje i bogataše. Uživanje je univerzalno i svima dostupno, ono se uči i vežba, a ko nas tome može bolje naučiti od Francuskinja?

(first and last photo from On my way, second from pinterest)