Savršena škola

U moje vreme (pre jedno više od 25 godina) škole nisu posebno negovale niti podsticale kreativnost kod dece. Za mene je škola bila nešto kao vojni kamp: učitelji i nastavnici su bili  blaža verzija svetskih diktatora, učionice bezbojne zatvorske ćelije, časovi fizičkog-prilika da se iskompleksirani nastavnik iživljava nad decom, istorija-sistematsko ispiranje mozga i organizovano  prikrivanje  istine, a školske priredbe- svete liturgije u čast Titu gde su se u prvi plan gurala "talentovana" deca, a ostala bezdušno ignorisala. Iz nekog razloga, "jezičari" su mi bili najbolji nastavnici i profesori, oni su mi bili nekako romantični, idealisti i drugačiji. Dreamers. Bila je tu i nastavnica matematike, koja je takođe bila super i mnogo sam je gotivila. Ostale? Ne baš. Ma, dobro. Verovatno su druga deca drugačije doživljavala školu, ali ja je, neću da krijem, nikada nisam volela.
Da su mene pitali (istog sam mišljenja i sada) engleski bi se učio uz Bitlse i čajanke, istorija gledajući neki istorijski film, posetom muzeja ili čitanjem nečije skandalozne biografije, geografija bi se učila odlaskom na česte izlete i ekskurzije, a nastavnici bi bili obavezni da u svakom detetu prepoznaju neki dar i sklonost i guraju ga u tom smeru. Priredbe bi ličile na "High School Musical" ili "Glee" (mada u to vreme ove serije nisu ni postojale), a nikako NE na slet u čast Mao Ce-tunga. Hemija bi se učila uz zanimljive eksperimente, grupne projekte, kuvanje i mućkanje bezalkoholnih koktela. Fizičko vaspitanje ne bi bilo tortura. Ah, taj predmet mi je bio najtraumatičniji EVER! Mrzela sam kolutove napred i nazad, nisam podnosila veranje i saplitanje po gredi. I dan danas imam problem sa bilo čim što uključuje nagle pokrete, okretanje, prevrtanje. Momentalno mi bude muka i krene vrtoglavica. Zašto sam to morala tada da radim na silu? Jesam li ičim pokazivala sličnost sa Nađom Komaneči?! Bila sam brza. Trčanje mi je išlo od ruke. Eto. Zašto me moj genije od nastavnika nije terao da radim ono u čemu sa bila dobra nego je uporno navaljivao da se valjam po štrokavoj strunjači iako sam mu hiljadu puta rekla da mi se vrti u glavi i da mi je muka? Hteo je da me nauči da nikada ne odustajem? Želeo je da mi izgradi čeličnu volju?  Jedino što je uspeo da postigne je da mrzim gimnastiku, njega i časove fizičkog. Do kraja života. Uh, a tek ono "između dve vatre"! Čist idiotizam! Uvek su gađale najkrupnije devojčice u razredu, tihe, ali pomalo krvoločne sa Incredible Hulk pogledom u očima: GRRRRRRRRRRR!  Ja sam onako osetljiva i žgoljava morala da jurcam gore-dole po dvorištu ne bi li se spasila od lopte- projektila,osećajući se kompletno i apsolutno ponižena svaki put kada bi me lopta pogodila. A, to bi se dešavalo baš često. Ustvari...uvek. I tada sam se pitala,  zašto nismo učili svetske plesove, narodna kola, zašto nismo više trčali u prirodi, šetali pored reke, upoznavali lokalne uspešne sportiste?Zašto škola nije uzimala u obzir nas osetljive, žgoljave i slabije? Zato što naš školski sistem, škole i oni koji su ih vodili nisu imali ni trunke osećaja za inventivnost, kreativnost, za dečiji duh.  Ideju da smo svi različiti, sa različitim mogučnostima i afinitetima je bila zamenjena totalnom uniformnošću i planiranim projektom koji se zvao- nemati mišljenje, nemati ličnost. Ne znam da li sam to samo ja, ali smatram da škola nije uspela  iz mene da izvuče ono najbolje, a mogla je. Stvarno se nadam da je danas situacija mnogo bolja, a sobzirom da imam poznanike i prijatelje u prosveti koji su neverovatno divni i kreativni ljudi, znam da mnogo toga (većina) ne zavisi od njih.
I tako, naišla sam pre neki dan na zanimljiv članak  koji opisuje šta to deca žele od svojih škola i kako to smatraju da treba da izgleda njihova "škola iz snova". Videćete i sami da sve što klinci žele je razumevanje i mogućnost da se izraze. Pitam se samo, a koje su želje nastavnika? Evo šta učenici žele da se promeni u školama i u njihovom odnosu sa nastavnicima:

★ Puno aktivnosti – sportovi kao što su džudo, fudbal, ples, odlazak na bazen. Sređeno školsko dvorište, konstrukcije za penjanje, drveće, biljke, cveće i prilika da se tako uči o prirodi.

★ Mir – prostorija za opuštanje, crtanje, čitanje za vreme odmora; muzika umesto zvona.

★ Udobnost – udobne stolice i stolovi, ormarići gde deca mogu staviti svoje stvari. Mogućnost da piju hladne sokove kada je vruće i tople napitke tokom zime. Neka deca žele da učionice budu obložene finim tepisima kako bi hodala po njoj bez cipela. Zar to nije slatko?

★ Kreativnost i šarenilo – učionice sa zidovima nežnim, pastelnim bojama, sa dovoljno prostora za izlaganje crteža i drugih umetničkih dela đaka. Puno cveća, šarenila i  veselja. Boje kao što su crna, siva i braon na zidovima bi bile zabranjene! Da postoje posebne učionice za crtanje, čitaona, muzička soba.

★ Nastavnici-eksperti -  nastavnik ne treba samo da bude neko ko će izdeklamovati gradivo, već neko ko ŽIVI I DIŠE svoj predmet. Dovoditi eksperte i uspešne ljude iz svih oblasti da drže predavanja o svom poslu je nešto što je đacima veoma privlačno i zanimljivo.

★ Fleksibilnost–  više izbornih predmeta, bez mnogo obaveznih, osim matematike i jezika. Više vremena za sport i umetnost.

★ Prijateljska atmosfera – ljubazni nastavnici koji ne viču i koji su strpljivi. Psiholog u koga  dete može imati poverenja.

★ Slušati – organizovati forume na kojim će učenici izražavati svoje negodovanje i probleme, da im se omogući iskren i otvoren razgovor sa nastavnicima. Sve ono što učenik kaže treba shvatiti ozbiljno. Imati sluha za decu.

★ Ravnopravnost – deca koja sporije uče ili imaju problema sa učenjem podjednako da se podstiču i nagrađuju kao i dobri učenici. Istaći svačiji rad i trud. Nije fer kada se ističe rad samo nekolicine učenika, to izaziva komplekse i osećaj izolovanosti kod drugih koji ne mogu proizvesti iste rezultate.

★ Razmena učenika- učenje o drugim kulturama, religijama, negovati tolerantnost i ljubav prema ljudima iz celog sveta.

★ Provoditi vreme napolju– česti izleti, ekskurzije, gajenje školske bašte, staklenika, voćnaka, domaćih životinja.

★ Tehnologija – prostorije sa računarima i  interenetom, MP3 plejeri za  individualno slušanje muzike, USB stick za svakog učenika.


Kako treba da izgleda jedna savršena škola?

★ Nema domaćih zadataka (sve se radi u školil).
★ Postoji fleksibilan raspored.
★ Učenici imaju sat vremena pauze za ručak.
★ Škola ima svog kućnog ljubimca.
★ Održavaju se časovi iz prve pomoći.
★ Postoji dodatna nastava\klubovi iz svih predmeta.
★ Škola ima svoju menzu u kojoj se služi zdrav  i ukusan ručak.
★ Škola obezbeđuje iPAD za svakog učenika.
★  Postoji fudbalski teren.
★ Ima manje kontrolnih i pismenih vežbi.

Ne bih imala ništa protiv da se vratim u ovakvu školu! Sistem koji je protiv ovakvih škola i dece je sistem koji radi protiv života!

       ( ideja sa The Guardian)