Thursday, 7 February 2013

Srećni četvrtak (da ga sačuvam za druge ne tako srećne dane)

Nemir ukroćen kućnim životom, utešnim poslovima, sređivanjem, ulepšavanjem životnog prostora, jutarnja kafa sa keksićima koji se tope u ustima, slatki čaj za Elpidu i toplo mleko za Eleni, crveni nosić od kijavice, nega, pažnja, utopljavanje, danas nema škole, jaja na oko za doručak, izlazim sama napolje, vrući, seksi vetar, nosim mužu doručak na posao, volim da ga mazim, jer uvek kaže "hvala", pozdravljam ljubazno njegove pacijente, privlači mi pažnju bleda devojčica koja kašlje, ljubazni mesar i sveže mleveno meso, čavrljanje i pozdravljanje sa poznanicima, više nismo stranci, svi nas znaju i znamo ih, volim taj osećaj zajednice, prolazim pored prodavnice đinđuva, šarenila i sitnica koje mi ne trebaju, ali me mame i dozivaju, hrabro prolazim pored radnje i preturam po glavi: "kirija, kredit, računi", nema veze, idem dalje, mmmmm, mirišu pekare, ljudi rano izjutra jedu jeftin suvlaki (mislim se koliko je moj muž srećan što mu žena kuva i što ga mazi...i voli), žurim kući deci, topli vetar duva i nekako mi prija, oblačim malenu i izlazimo u šetnju, ja i ona ispod vrbe, njeni pramenovi nas šibaju po licu zbog vetra, cičimo i smejemo se, ona je sada Snežana, a ja Zla Maćeha, počeo je da duva sve hladniji i hladniji vetar, oglašavaju se Crkvena zvona, mrtve, suve fontane, nema žive duše, trčimo do kuće, savijaju se krošnje, padaju saksije (spašavamo jednu), nama je to smešno i uzbudljivo, mi smo super-heroji, ulazimo u kuću, mutim slatku pavlaku i dodajem joj džem od jagoda-pravim "Strawberry fool" za dezert,

 sipam ga u staklene čaše i krasim listićima badema, mirišu faširane šnicle, krompir sa ruzmarinom, hleb se još uvek peče, svraćam na blog sa kolačima i šarenim, bajkovitim slikama, vidim ovo--->

Small Plates & Sweet Treats from The Panic Room Videos on Vimeo.

i poželim tu kuhinju, taj život,

poljupci, pozdravi, "kakav ti je bio dan?", davljenje u preukusnoj hrani, nema mesta za dezert, hladim ga u frižideru za kasnije, dremka, bela čista posteljina, na velikim i mekanim jastucima, slatki umor i zanesenost vetrom, smeškam se svaki put kada podivlja, zatvaram oči kako bih bolje čula šuštanje lišća, milina i sreća zbog pobesnele kiše koja udara u staklo, sunce, kiša, opet sunce, pa opet kiša. mislim na novi parfem, neki pitomiji, slađi, da miriše na ruže i sveže lišće, nose mi se opet haljine, pije mi se kapućino, spava mi se, dubok san iz koga me jedva bude, uranjamo kašičice u "strawberry fool", momentalno mi se lepi za bokove, zadnjicu i grudi, nije me briga!, sutra ću ga izgoreti na treningu, pričice sa sajta Makes Me Think  me čine da se smejem i plačem istovremeno, vraćaju mi veru u ljude, ljubav i mala čuda koja se dešavaju svakoga dana, Rose 4 Reines gel za tuširanje, setih se parfema "Rosa Magnifica" koji sam mnogo volela, zbog njega sam sanjala engleske vrtove

 i dedine ruže, kiša, topli radijatori, blaženstvo, zadovoljstvo, uljuljkanost, zahvalnost, budna sanjam mekane, kao vazduh lake...eklere,
 PMS, glad non-stop, smažem sve pred sobom,  uspavljivanje uz radio i čitanje bajki, zaspale su, čaša crnog vina i apsolutno besramno i sebično uživanje u tišini čekajući seriju "In Treatment" (Na terapiji), potpuno sam opčinjena (uvek bila) glumcem Gabriel Byrnom, kiša opet divlja, štite me ova četiri zida, toplo mi je, a najviše iznutra...

bio je ovo jedan lep dan, toliko lep da sam morala sve da zabeležim i sačuvam za neke buduće ne tako lepe dane...



laku noć...ili dobar dan?

7 comments:

  1. divno! divan dan i divno što si ga zabeležila ovim divnim rečima!

    ReplyDelete
  2. Procitah u jednom dahu bas kao sto je i napisano.Ti si carica zaista i moj uzor i pokretac.Hvala ti :*

    ReplyDelete
  3. Jos jedan odlican tekst...
    Eh Doro, bas sam se sjetila, gledajuci snimke i fotke iz Pariza danas (bila sam tamo samo dva puta, i taj me grad skroz opcinio). Ako se ne varam, jednom sam procitala da si ti tamo zivjela, pa sta mislis o tome da nam posvetis jedan (ili vise) post-ova o tome, o tvom dozivljaju Pariza, o gradu opcenito, itd itd. Bila bih ti puno zahvalna, jer ko sto kazem - obozavam taj grad, citati o njemu, gledati fotke... ma sve... a neznam nikoga onako osobno tko je bas tamo zivio... Sto mislis?

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hoću, hoću, itekako. To sam i planirala. Ja sam tamo provodila letnje mesece od 1997 do 2002. godine (sem 1999. kada je bilo onog bombardovanja). Pariz je divan grad, nedostaje mi. Iskreno, ne volim mnogo da pričam niti da pišem o tome, jer mi je onda malo...teško, jer znam da nikada više neću dobiti takvu priliku, međutim, znam da bi moje priče iz Pariza bile svima vama interesantne. Evo, mogu, jednom nedeljno ili jednom u dve nedelje da napišem po neku priču, utisak, doživljaj iz tog grada, da se prisetim tih dana.Moram ipak jedno da kažem- u Parizu nisam ni u jednom trenutku bila toliko srećna i ispunjena kao što sam sada u ovom, ne tako lepom gradiću u kome živim, zbog toga što nikakva svetlost grada, raskoš, arhitektura i novac ne mogu da te usreće kao ljudi koje voliš i koji te vole. Sve je to prolazno, površno iako veoma lepo i uzbudljivo. Ljudi misle da će se odlaskom u neki tako veliki i poznat grad njima život promeniti. Da, menja se možda pogled na svet, upoznaš nove ljude, naučiš jezik, vidiš nešto drugačije i lepo. Usamljena i nesrećna osoba će se tako osećati i u najlepšem gradu na svetu. Hmmm, u Pariz valja ići sa nekim koga voliš, eeeee, to menja sve... Mislim da me razumeš...

      Delete
  4. Ovo sto kazes - totalno si u pravu... Mom muzu i meni je to bilo prvo zajednicko putovanje. Svi oni lijepi trenuci, setnje kroz bajkovite ulice, posjete muzejima, slatki restorani... sve ono nas podsjeca na nas dvoje, na nasu ljubav i lijepe zajednicke trenutke, ali onda si opet mislim, da odem tamo sa nekim drugim, prijeteljicom recimo, mozda mi to vise ne bi bilo - to. No medjutim, bas sam zato i htjela da cujem tvoje iskustvo, jer ti si ga posjecivala kao mlada neovisna djevojka, i zacjelo si tada posvetila pozornost, a i vise vidjela neke "sitnice i krupnice" kako ti kazes :), koje samo kao turist mozda i ne uocavamo. Naravno, razumijem i setimentalne osjecaje... Samo, nikad ne reci nikad, ja itekako vjerujem da ces ga zacjelo opet posjetiti, a zajedno s muzem i djecom - vjerujem da ce biti jos ljepse.
    Naravno, sve to bljestavilo, kultura, "ono nesto" sto ima Pariz, sve je to divno za dozivjeti, ali kako se kaze - svugdje je lijepo ali doma je najljepse.
    U svakom slucaju, izvini na off topic, i radujem se kako svakom tvom novom postu, tako i tome u kojem ces pisati o svom iskustvu u Parizu. Srdacan pozdrav!

    ReplyDelete

LinkWithin

Related Posts with Thumbnails