Treći blogorođendan

Eto, prošle su već tri godine otkako vodim ovaj blog. Prošle su tri godina otkako sam rešila da budem srećna, da u svemu nalazim lepotu, da se ne predajem, da idem napred i da u najružnijem danu pronađem nešto lepo. Bilo je trenutaka kada sam čvrsto rešavala da prekinem sa pisanjem bloga, hiljadu puta sam pokušavala sebe da ubedim u to da nema svrhe ni smisla, a onda bi me  nekim čudom, baš u momentu mog odustajanja, sačekao u inbox-u neki lepi i iskreni mejl od čitateljke kojim bih u istom trenutku ponovo dobila snagu i inspiraciju da nastavim.
Iskreno da vam kažem, nisam ni sanjala da će on opstati čak tri godine, nisam ni sanjala da ću upoznati divne osobe sličnog senzibiliteta i pogleda na život, a nisam ni očekivala da ću istrajati u mojoj želji da sa vama podelim sve ono što mi je lepo, a neretko je to i nešto što je pomalo ružno, životno. Ipak, sve ono što sam napisala u mom prvom postu "Početak" pre tačno tri godine se obistinilo! Vremenom sam počela sa vama da delim moje najintimnije snove, emocije i svakodnevne momente. Vremenom sam postalajala sve ponosnija i ponosnija na moj izbor i na ono što radim svakoga dana za sebe i moju porodicu. U tome mi je mnogo pomogla i vaša podrška i razumevanje. Lepo je znati da nisam  jedina koja ima određena shvatanja i težnje.
Najviše od svega mi je drago što je ovde zabeležen i moj pokušaj da postanem vedrija, inspirativnija, pozitivnija i jača osoba, a veoma mi godi i prija što neke od vas takođe inspirišem da krenu istim putem. Sve u svemu, u ovom procesu ja nisam sama. Imam vas i od srca vam hvala što redovno posećujete moj blog.
 Nadam se da ćemo se družiti još puno godina. To bih jako volela.