Magično

Iskrenost. Hoćete iskrenost? E pa, ovako. Želim da mi se desi nešto magično. Želim da ta čarobnost bude toliko čarobna da nije ni važno hoće li trajati samo dan ili dva zato što će mi biti toliko mnogo lepo da će me to pratiti celoga života, grejati u hladnim noćima i činiti da kažem: eto, i to sam doživela.
Mnogo tražim, zar ne? A, šta to može biti? Nemam pojma. Recimo da mi je dosadila moja udobna i sigurna (relativno) svakodnevnica.
Zar udaja za ljubav mog života nije magična? Zar rođenje moje lepe i zdrave dece nije magija? Zar svako jutarnje svitanje, svetlucanje mesečine na površini mora i sladoled od vanile nisu magični? Jesu. Itekako jesu.

Ja sam malo umorna od traženja čarobnosti u malim stvarima. Umorna sam malo od gledanja na svet kroz roze naočare. Umorna sam od sanjarenja i traženja. Ne, ja se ne žalim, samo vam kažem. Zar se vi niste umorili?

Zašto nam nešto lepo i magično jednostavno ne zakuca na vrata? Zašto se jednostano nešto ne desi bez našeg truda, traženja i pokušavanja? Stvarno nisam sigurna da li možete da razumete...I još manje sam sigurna da je to moguće.

Ako tražimo sreću van našeg srca moramo biti spremni na to da je nikada nećemo naći. Međutim, ja ovde ne govorim o sreći... govorim o trenutcima apsolutnog ushićenja, govorim o onom čudnom treperajućem osećaju u stomaku, mislim na "umiranje od miline" ...makar na sekund, na tren. Teško je to objasniti.


A, do tada...


~ šetajući u parkiću sa ćerkicom slušale smo ptice kako magično  pevaju i gledale ih kako proliću iznad naše glave. ~

~ isekla sam bananu i prelila je slatkim, kondenzovanim mlekom i davila se u savršenoj, grešnoj, magičnoj kremoći.

~ na putu do Elenine škole magično i blistavo sunce me je nežno milovalo i izmamilo moje prve pege.

~ šetala sam sa mužem ulicama grada u  magičnoj noći Punog Meseca.

~ trener je pohvalio moj napredak i rekao mi "bravo!". bio je to magičan momenat.

~ otkrila sam magične Girl Crisis.

~ godinama sam zamišljala moju savršenu kuhinju, sa velikim vratima sa kojima se izlazi u dvorište puno zelenila i cveća i slučajno naletela na ovu fotografiju. pravi pravcati deja vu. nešto što sam veće negde videla u mom snu. bilo je magično.

~ cveće u vazi na prozoru koje je Elpida ubrala u parkiću. njene, male, magične ručice...

~ magična osam sata sna. bez prekida.

~ mamina magična salata od zelene salate, crvenog kupusa, šargerepe i luka...


Ćiri-bu, ćiri-ba...