Vikend

Obično se ponedeljkom probudim orna za rad, jedva čekajući da ih sve ispratim i da se bacim na posao: staviti hleb da se mesi u mini-pekari, obrisati pod, rastrebiti lom, sve to uz kaficu i neku muziku.
Jutros nisam orna ni za šta. Čak i ovaj post jedva pišem, a opet bih radije pisala nego radila bilo šta drugo. Malo sam listala knjigu "Francuskinje se ne goje", srkala kafu i jela moj banana bread koji je danas bio deo užine za školu.

Subota je prošla u jurnjavi i zamoru, mnogo posla, uživali smo u kratkoj, ali sadržanoj poseti jedne veoma bitne ličnosti za našu porodicu. Subotnje veče je protekla u pripremanju govedine u crnom vinu koja se krčakala u pekaču puna tri sata. Kućom se širio božanstveni miris vina, timijana i slatkog povrća, a ono što je najvažnije od svega, ovo  jelo ne zahteva od mene nikakav trud. Ono se uvek sprema dan unapred, jer je sledećeg dana mnogo ukusnije:

 Govedina u crnom vinu sa timijanom

3 kašike maslinovog ulja

1.5 kg govedine sečena na parčiće

1 veći crni luk koji se sitno iseckali

3 čena belog luka sitno seckanog

3 šargarepe koje ćete iseći na deblje štapiće

4 stabljike celera seckane na sitno

2 kašičice timijana ili majčine dušice

500 ml suvog, crnog vina

300 ml goveđe supe (kockica) ili vode

1 kašika koncentrata od paradajza

2 kašike brašna

so, biber

Zagrejte rernu na 150 stepeni i pripremite pekač sa poklopcem.

Propržite meso u šerpi  dok ne dobiju finu, braon boju. Izvadite meso u tanjir.  U istu šerpu dodajte povrće i pržite ga dok malo ne omekša, oko 10 minuta. Za to vreme zagrejte u šerpici vino i supu, sklonite sa vatre pre nego što krene da ključa. Dodajte meso u šerpu i promešajte ga sa povrćem. Dodajte timijan i dve kašike brašna, promešajte. Sipajte zagrejano vino i supu, dodajte koncentrat od paradajza. Posolite i pobiberite po ukusu. Sipajte sve u pekač, poklopite i ostavite da se krčka u rerni tačno 3 sata. U međuvremenu, proveravajte jelo. 

(recept adaptiran iz knjige How to Eat, Nigella Lawson)

Nedelja provedena sa prijateljima u kafiću na plaži, na suncu, opušteno i lagano. Visoke temperature nas još uvek nisu napustile, verovatno je tako bolje. Jeli smo govedinu koju sam spremila prethodne večeri, a predveče sam napravila Banana Bread za koji Joanna Goddard tvrdi da je najbolji. I bila je u pravu!!!! Ovo je najbolji recept koji sam do sada probala. Moja mama je često pravila banana bread za popodnevnu užinu i čaj. Otuda se valjda i formirao moj ukus i afinitet prema hlebastim kolačima, čajevima i tim popodnevnim ritualima. Ovaj kolač mi miriše na mamu i sreću.

Banana bread

2 šolje brašna

3 kašičice praška za pecivo

1/2 kašičice soli

2 jaja

1/2 šolje putera omekšanog

1 šolja šećera

3 pasirane prezrele banane

1 kašičica soka od limuna

malo vanile

1 šolja seckanih oraha

1 šolja seckane čokolade ili čokoladnih dugmića (chocolate chips)

Premažite duguljasti  četvrtasti pleh puterom i pobrašnite ga. Zagrejte rernu na oko 180 stepeni C.

Umutite puter, vanilu i šećer dok ne postanemo penasto i lagano, oko 5 minuta. U posebnoj činiji pomešajte brašno, prašak za pecivo i so. Dodajte jedno po jedno jaje, muteći svako sa puterom i šećerom oko 1 minut. Dodajte bananu i sok od limuna. Mutite dok se sastojci dobro ne sjedine.

Brašno dodajte odjedom i mutite samo koliko da se brašno umeša. Umešajte špatulom orahe i čokoladu, ne korisite mikser!

Sipajte smesu u pleh, pecite 45-60 minuta. Kolač će biti gotovo onda kada će čačkalice kojom ćete probosti kolač biti čista.

Izvadite pleh i rerne i ostavite kolač u plehu jedno 20 minuta pre nego što ga izvadite iz pleha da se potpuno ohladi. Kolač jesti tek onda kada se potpuno ohladi!

 (fotka i recept A Cup of Jo)

Idem sada da raduckam, čeka me dosadna prašina sa ulice, neobrisani pod i račun za struju koji mora da se plati. 

 Želim vam lepu i uspešnu radnu nedelju. Uživajte...

Najbolji šampinjoni

Ne tako davno, bila sam i ja mlada i neiskusna domaćica. Sveže udata, sa malim detetom koje mi se stalno vrtelo oko nogu, mužem gurmanom koji se navikao na maminu ukusnu hranu reših da se i sama otisnem u kulinarske vode. Iako sam tip žene koja voli da udovoljava mužu i njegovom stomaku, želela sam pre svega da se moja kuhinja tj. kuvanje razlikuje od svekrvine. Požela sam da kuvam jela koja nisu neophodno klasična i teška. Čak sam se i tada vodila devizom: brzo, lako i ukusno. Moj muž je na vreme bio opomenut sa moje strane da neću biti klasična grčka domaćica koja će kuvati  od ranog jutra do podneva kako bi napravila musaku ili napunila paprike i tako svakog, bogovetnog dana...mmm, ne. Not me.
Elem, pored toga što sam puno toga naučila od svekrve, meni to nije bilo dovoljno. U mojoj debeloj braon svesci sam zapisavale sve njene fore i male tajne, prepisivala sam recepte iz njenih starih svezaka, a činila sam isto svaki put kada bih bila u Srbiji kod roditelja . Gutala sam kulinarske emisije, "Najdželine zalogaje" na B92, a u Grčkoj, oh divote!,  su se na jednom kanalu emitovale epizode kulinarskih emisija poznatih američkih TV-kuvara: sjajna Giada de Laurentiis, Rachel Ray, Emeril Agasse,Michael Chiarello. Manično sam zapisivila sve ono što mi se činilio zanimljivim , a moja debela, braon sveska se za relativno kratko vreme ispunila receptima. Ono što me je posebno privuklo je činjenica da su ovi kuvari pravili jednostavna jela koja su dobijala svoj ukus dodatkom začina, mirisnih začinskih trava,  raznoraznih vina. Sve je bilo nekako sveže i mirisno, bez preterane obrade i komplikacija.  Mogu sa ponosom da tvrdim da sam skoro SVE recepte iz  sveske probala. Neki su dobri, a nekima nisam oduševljena. Nekim se stalno vraćam. To su recepti koje ću uvek spremati. Postoje jela, kolači,salate, prelivi, za koje se obavezno konsultujem sa sveskom.  Tu je recept za jedno brzo i lako jelo koje jako često spremam. Apsolutno je fantastično i kod svih izaziva oduševljenje. Zapisala sam ga gledajući emisiju "Entertaining Napa Style" koju je vodio kuvar Michael Chiarello. S obzirom da je stigla jesen, mislim da je krajnje vreme da podelim sa vama ovaj recept. Ovo je po meni najlepše doba za pečurke: mirišu na zemlju, vlažnu šumu, sušeno lišće.  Mirišu mi brate...na jesen! Moja deca ne jedu šampinjone, ali ja ovo uglavnom spremim za nas dvoje ili za prijatelje. Onako, da uživamo.

     (u startu je dobio odličnu kritiku-"fantastično")

Najbolji šampinjoni 

(source)

700 grama šampinjona-dugmića očišćenih (nemojte ih prati, obrišite ih pažljivo papirnim ubrusom, ako su šampinjoni veći isecite ih na pola ili četvrtine u zavisnosti od njihove veličine)

6 kašika maslinovog ulja 

3 kašike putera/maslaca

1 kašika sitno seckanog belog luka

1 i po kašičica seckane sveže majčine dušice/timijana (ukoliko nemate sveže upotrebite pola kašičice suve majčine dušice)

2 kašike sveže ceđenog soka od limuna

pola čaše belog vina

1 kašika seckanog svežeg peršuna (moraću da insistiram na tome da upotrebite svež)

Postupak:

U velikoj šerpi ili dubljem tiganju zagrejte ulje, dodajte pečurke i ne mešajte ih. Pustite ih da dobiju zlatnu boju, ukoliko ih mešate, ispustiće vodu i počeće da se kuvaju. Mada, ukoliko se to desi, neka vas to  ne obeshrabruje.

Kada se pečurke karamelizuju, promešajte ih i dinstajte ih jedno 5 minuta.

Dodajte puter/maslac i dinstajte ih dodatnih 5 minuta dok ne dobiju finu, tamno-braon boju.

Posolite ih, pobiberite i dodajte beli luk. Posle 2 minuta, dodajte majčinu dušicu, limun i belo vino. Kuvajte šampinjone sve dok ne ispari sva tečnost. Na kraju dodajte peršun i poslužite toplo.

Želim vam da se lepo odmorite i provedete ovog vikenda. Zapišite od sada ovaj recept u vašoj svesci. Napravite ove šampinjone i dozvolite da postane vaš omiljeni način spremanja šampinjona. 

Savršeni domovi

U jednoj dalekoj, dalekoj zemlji, iza sedam mora i sedam gora, mame se ujutru bude sa svojom savršenom decom i savršenim muževima, ulaze u svoju kuhinju sa savršeno poliranim i čistim površinama, sve je na svom mestu, oprano i izglancano. U toj zemlji, mrvice nikada ne padaju na pod, a košulje i haljine ostaju savršeno neizgužvane sve do kraja dana.

Kada uđem u jedan takav dom, meni odmah postane...nelagodno. Ne znam gde da sednem, da li uopšte da sednem, hoće li mi se slučajno prosuti kafa ili će mojoj deci ispasti sok na beli trosed i sjajni tapih? Ne, hvala. U takve kuće ne volim da idem i sa takvim prijateljicama ne volim da se družim.
Moja poznanica ima savršeno sređen dom. Kuća je uvek blistava i čista. Kuhinja izgleda kao da se u njoj nikada ne kuva (a, znam da kuva), prostirke na trosedu i foteljama su zategnute i "pod konac", nema papira svuda po kući, tragova od bojica i flomastera, čak su i dečiji crteži zakačeni magnetićima na frižidera naređani bolje nego u muzeju moderne umetnosti. Nema nepotrebnih sitnica, detalja, ništa nije suvišno. Sve je nekako...savršeno. O, da, čak i dečije sobe! Nema nigde flomastera, blokova, igračke su uredno sklonjene i naređane, nema knjiga na podu, policama ili krevetu. Hoću reći-nije kao kod nas.
 Međutim, iako je moja poznanica pametna žena, naši razgovori, kada god smo kod njih u poseti, se vode tako što ona... uglavnom radi po kući dok se "družimo". Za vreme zajedničkog ručka ili večere ona u  kuhinji pere sudove ili šerpe, briše, polira,  manično pokušava da sve stavi na svoje mesto. Na početku to nisam primećivala, ali vremenom sam shvatila da je to šablon, s obzirom da se to svaki put dešava.
Moje komšike (majka i dve njene kćeri) kupuju varikinu (onu što nesnosno smrdi) u kutijama od po 6 ili više flaši od litar. Sa njihovih terasa neprestano lije voda, mašine rade non-stop (čak i noću), a cela zgrada miriše na sredstva za čišćenje.  Iz njihovih domova nikada nisam namirisala neki kolač ili neko fino jelo. Ja sam  sigurna da su one super domaćice, ali drugi miris sem deterdženta ja ne mogu osetiti. Evo, upravo sada dok pišem, one peru prozore i terase  udruženim snagama, sapunica se penuša ispod mog prozora, teče niz ulicu i naravno miriše na dobro poznatu varikinu.
Jedna od njih je ona koja mi je izjavila kako nema vremena da izvede decu napolje da se izjure, jer mora da pegla i pere veš. Konstantno mi govore: "Ne stižemo, ne stižemo! Imamo puno posla, puno posla!".  Ne razumem, jer ja nisam takva,a kada nešto ne razumem, ja to volim da ispitam, pročačkam, pronađem razloge.

Stalno se srećem sa takvim ženama, ženama koje su opsednute čistoćom i savršenim domom. Imam utisak da se to već širi do epidemioloških razmera. Jedna od njih je priznala da ima problem i da mora da potraži pomoć. Jednostavno "poludi" ako sve nije na svom mestu.

Ja sebe ne smatram preteranom čistunicom. Sam moj pokušaj da nam dom bude funkcionalan, da stavim jelo na sto, ujutru, u podne i uveče, da moj muž i deca odu na posao u školu čisti i ispeglani, da pomognem ćeri oko učenja, da se izborim sa papirima, računima, kupovinom, sudovima, krevetima, šerpama ,tiganjima, plehovima, treninzima, časovima klavira,  mi oduzima ceo celcati dan. Pitam se samo, koliko bi mi vremena trebalo u pokušaju da od svog doma napravim apoteku ili muzej?  Mislim da bi se negde na pola puta raspala, razbolela i eventualno poludela. Verovatno bih morala da se odreknem mojih zadovoljstava i stvari koje volim da radim.

A, onda, kao da sam tamo neki psiholog, postavim sebi pitanje: zašto su neke žene opsednute čišćenjem, zbog čega sebi ne dozvoljavaju nesavršeni dom i zbog čega im je sama pomisao na "opušteni" dom mrska i nezamisliva?

Neki kažu da preterano prljav i neorganizovan dom odaje sliku nesređene osobe koja ja psihički takođe u haosu. Da li to znači da su pedantni ljudi takođe imaju uredan psihički život? Da li to znači da su njihove misli organizovane kao i njihovi domovi? Nisam toliko sigurna.
Mislim da žene sa savršeno čistim domovima ili da se bolje izrazim, žene  koje provode celi dan u neprestanom sređivanju, čišćenju, brisanju i pranju u suštini pate od nekog nedostatka. Zvučala bih krajnje kučkasto kada bih se upitala da li je taj nedostatak seksualne prirode? Možda. Moguće je da je u pitanju želja za kontrolom-s obzirom da puno toga u svom životu ne mogu kontrolisati i da ništa nije uglavnom po njihovoj meri, onda mogu nesmetano da kontrolišu svoj dom. Ukoliko je on savršeno čist i sve je na svom mestu, onda će prividno i ceo svet i sve u njemu biti savršeno.
Moj muž ima drugu teoriju-on smatra da su žene sklone kompulsivnom ponašanju i da su za to krive...majke. Ah, muškarci! Takođe, mi žene, po njegovim rečima, volimo da se takmičimo i činimo sve kako bi postigli standard neke druge žene, a možda ga čak i malo podigli na viši nivo. Ko zna...možda je u pravu.

U svakom slučaju, moramo da priznamo da je lepo imati čist i uređen dom. Meni  to pruža posebno zadovoljstvo, ali osećati toliku anksioznost kada nije sve na svom mestu je meni potpuno strano.
Krajnje mi je suludo, a pre svega nekulturno da pozovem prijatelje na večeru i da provedem celo veče perući sudove i ribajući sudoperu u kuhinji. Nezamislivo mi je da urlam i poludim zbog mrvica od keksa na patosu ili da doživim nervni slom svaki put kada vidim malo prašine na komodi.

Ovaj tekst je počeo kao bajka i završiću ga kao bajku:


...mama je shvatila da je verovatno jedina u kući kojoj je stalo do čistog doma. To je prihvatila i rešila da neće zbog toga poludeti. Neće više propuštati divne stvari koje su se dešavalo oko nje zbog sulude želje da postigne savršenostvo.

... i živeli su u  svom savršeno neuređenom domu srećno do kraja života, mama, tata i deca.

Bez griže savesti

Možda treba da osetim grižu savesti, makar malo, malecno, ali, draga moje, ne osećam ni trunku. Moja mlađa kćer je napokon sa svoje 4 i po godine krenula u obdanište. Teško ga prihvata, plače, hoće da sedi kod kuće sa mamom, izmišlja razne izgovore. Provodim ceo bogovetni dan ubeđujući se sa njom, pokušavajući na sve načine da je odobrovoljim. Nije ni njoj, toj maloj dušici lako. Ja to dobro znam. Nije se  nikada odvajala od mene, i to je možda jedina negativna strana cele naše priče-dete nije imalo prilike da bude sa nekim drugim.. Nema baka, nema deka, nema tetki niti ujaka. Navikla je na mamu, na svoj dom, svoje igračke, na tu neku uljuljkanost i sigurnost.
Iako je ujutru ispratim svu u suzama, iako me gleda onim okicama punim preklinjanja, iako mi se srce svakoga jutra iznova polomi, Bože mi oprosti, čim zatvorim vrata i svi odu, čim oslušnem tišinu, onu slatku do skoro nepostojeću tišinu, osetim neko olakšanje, gotovo sreću, napusti me ona napetost i osećaj da stalno moram biti nekome na "izvol'te", bez trunke griže savesti počinjem sa uživanjem u mojim malim ritualima, onako sporo i lagano, bez žurbe.
Stavim kafu i čekam da polako iskaplje u aparatu, za to vreme namestim krevete, provetrim sobe, sklonim činije iz kojih su jele svoje žitarice i mleko, ispraznim mašinu za sudove, operem šerpe koje me uglavnom mrzi uveče da perem, pustim mašinu, rastrebim dnevnu sobu. Pijem kafu i jedem moje ovsene pahuljice, prošetam do mesare i prodavnice, malo pišem, malo čitam, prođem krpom tu i tamo da oteram prašinu. TV ne palim, samo se onako tiho čuje neka muzikica koju volim.


Hmmm, mogla bih da obrišem prozore i stavim nove zavese ili da crevom operem terase, mogla bih, ali ne da mi se. Neću danas.

Napraviću picu i neki kolač za moje najdraže, a možda napravim fusilli sa tunjevinom i kupim sladoled. Samo zato što je lakše. Bez griže savesti.

Ne izvinjavajte se

Što sam starija to sve manje i manje imam potrebu da se nekome pravdam za svoje postupke, za ono u šta verujem,  moj način života. Razlog pravdanja leži u našoj sopstvenoj nesigurnosti i strahu da se nekome nećemo dopasti ili da će nas neko manje voleti, u najblažem slučaju, bojimo se da nećemo biti prihvaćeni i shvaćeni od strane drugih. U trenutku kada shvatiš da stvarno nije bitno to da li ćete neko razumeti gubi se potreba da se pravdaš ili da nekome nešto objašnjavaš.
Nemojte nikada nikome pokušavati da objasnite zašto nešto volite ili ne, zbog čega birate da verujete u nešto , zašto vodite određeni način života. Nikome se nemojte pravdavati  za vaš ukus, vaše afinitete. Dokle god nikome ne činite zlo, nema potrebe za objašnjavanjem. Mislim da su ljudi koji od nas zahtevaju svojim stavom i pitanjima da se opravdavamo krajnje nekulturni i prosti. Radoznalost da saznaju nešto više o nama je OK, protiv toga nemam ništa protiv, ali govor "sa visine" i pokušaj da vam skrenu pažnju na vaše "greške" ili loš izbor (u njihovim očima) uglavnom karakteriše ljude koji sami ne prihvataju kritiku, oni su nefleksibilni, puni predrasuda, a iznad svega veoma, veoma nesigurni u sopstveni izbor. Neretko ti ljudi osećaju ljubomoru zbog vašeg načina života, pa nekakvim "nerazumevanjem" i soljenjem  pameti pokušaju da prikriju duboku bol zbog toga što vam nisu slični i što to nikada ne mogu biti. U suštini, oni ne žele samo da vi  pravdate sami sebe, oni žele da umanje vaš značaj, da sumnjate u vaš izbor kako bi se oni osećali bolje.
Ne izvinjavajte zbog onoga što ste, ne pravdajte se zbog stvari koje osećate, ne dozvolite drugima da u vama bude tu potrebu. Branite se ćutanjem i svojim načinom života, tako će i oni konačno zaćutati i naučiti da gledaju svoja posla.

Stvari koje volim ovih dana...

Svakome se desi, da mu se u nekom trenutku, makar jednom u životu nešto prelomi, u mozgu, u srcu, u duši. Nešto se dogodi, nekome prekipi, nekome dođe neka žešća inspiracija, neko nešto shvati i nauči. Taj trenutak te promeni, upali se neka iskra, pa onda  vatra, iznutra, pa čak i drugi primećuju da ti više nisi ti. Mada to uopšte nije ni važno, bitno je šta ti sam(a) osećaš. Da li je to to? Da li je to ta velika promena unutar tvoga srca na koju si čekao, koju si priželjkivao? Hoće li ona postati deo tebe zauvek ili ćeš se ponovo vratiti na staro? Elem, neću sada o tome. Hajde da sa vama podelim nešto inspirativno i lepo.

Stvari koje volim, volim, VOLIM ovih dana su:


~ Ovsene pahuljice sa jogurtom (kiselim mlekom) i smrznutim voćem (maline, borovnice, jagode, ribizle). Stavim jednake količine ovsenih pahulja , mleka i jogurta (na primer po trećinu šolje), dodam malo meda, pola šolje smrznutog voća (može i sveže), sve to pomešam u teglici (moje omiljene su one od Bonne Maman džema) i ostavim da odstoji preko noći u frižideru. To je uglavnom moj doručak ovih dana.

~ My life in sourdough, mini-serija o romantičnim i kulinarskim avanturama jedne Francuskinje u Nju Jorku.
Naravno, kao žena koja je usred PMS-a, čim sam videla ovu salatu od šargarepe i cvekle morala sam da je napravim i pojedem...sama. Gusti i slatki sirup od balsamiko sirća sam kupila, iz čiste lenjost i halapljivosti.

Sourdough #1 Made-from-scratch kind of guy from MY LIFE IN SOURDOUGH on Vimeo.
(najbolje je da kliknete na ovaj gore link i otvorite ga u drugom pozoru)
~ Jabuke prženje u puteru...dobro, ne baš pržene, već dinstane i pržene, ako je to uopšte moguće. Ja to radim "odokativno". Jabuke su voće jeseni! Najviše volim one crvene koje nisu preterano slatke, nemam pojma koja su vrsta, ali su odlične za pite i kolače.

Uzmite 2-3 jabuke, oljuštite ih i isecite na kockice ili tanke kriške. Zagrejte u šerpici 2-3 kašike putera/maslaca, dodajte u puter 2-3 kašike žutog šećera (ja uglavnom stavim manje šećera) i malo oraha (po želji, a ja uvek želim),  propžite ih  par sekundi, dodajte odmah jabuke, cimet (1 kašičicu) i dinstajte dok jabuke ne omekšaju. Jesti toplo uz sladoled od vanile, a i ne mora.

~ Kuhinja dizajnerke obuće Beatrice Valencuela (kakvo egzotično ime!). Divno svetlo, lepe boje, puno začina, sitnica, detalja, malo pretrpano za moj ukus, ali svejedno...lepo, zar ne?

(source)

~ Ova pesma od koje pomalo otputujem u neki čudni, melodični i pomalo bajkoviti svet...

Uživajte...

Kolač od jabuka bez frke

Neću mnogo da razglabam. Ovo je bez konkurencije po meni najlepši kolač od jabuka, jednostavno zbog toga što je to jedini kolač od jabuka koji  moja deca jedu.  Drugi razlog što ga tako volim(o) je lakoća kojom se sprema. Ja sam malo lenja kada su u pitanju komplikacije u kuvanju. Ako nešto može brzo da se spremi, a da pritom bude ukusno i zdravo, onda sam ja prva u redu da probam jedan takav recept. Minimalan trud-maksimalno zadovoljstvo, kako kaže moja omiljena Najdžela Loson. Nemojte me samo terati da mutim 8 belanaca, da meljem pola kilograma oraha i da kuvam pudinge i raznorazne kremove. Ne, ja to ne mogu, ja to neću. Ovaj kolač je "hlebast" (kakvo iznenađenje!), savršen je za užinu za školu ili posle škole. Molim vas, napravite ga. Nećete zažaliti. Poslužite ga drugaricama  uz neki lepi čaj, možda čak i uz kafu...sa mlekom. Upozoravam vas da nije preterano sladak.

Kolač od jabuke

2 šolje crvenih, slatkih i neoljuštenih jabuka isečenih na kocke (ne preporučujem delišes crvene jabuke, bolje ide polu-kisele jabuke, vidi sliku)

2 i po šolje integralnog brašna

 1 supena kašika praška za pecivo

2 kašičice cimeta

1/2 šolje tamnog Muskovado šećera ili žutog šećera

1/2 kašičice soli

2 jaja

1 šolja jogurta

1/4 šolje istopljenog, a zatim prohlađenog putera

3 kašike šećera za posipanje

Postupak:

Zagrejte rernu na 200 stepeni C. Pripremite četvrtasti pleh veličine 23x23 ili manji okrugli pleg (prečnika 23 cm) ili pleh za tart, koji ćete premazati puterom i pobrašniti.

Pomešajte brašno, prašak za pecivo, cimet, so i šećer. Umutite jaja sa jogurtom i dodajte ohlađeni puter. Dodajte tu smesu u brašno i polako promešajte. Nemojte mnogo mešati. Dodajte u testo jabuke koje ste isekli na kockice. Kašikom rasporedite smesu (biće gusta) po plehu, pospite je šećerom (one 3 kašike) i pecite oko 20-25 minuta. Ja ponekad dodam i malo krupno seckanih oraha.

 (ovde je ovaj kolač od jabuka deo naših užina za školu, a za više ideja kliknite ovde)

 (source)

...

 Elpida i porodica Pužić

Rupičasti kolač sa limunom ukrašen borovnicama i ribizlama

 nešto bodljikavo, nešto slatko

 teglice...

u vikendici naših prijatelja i najlepši orman na svetu...

Jesen...o, da...

Happy Chez Moi malo odmara, zato ima manje postova i pisanja...nema više nesnosnih vrućina, jutarnja svetlost je poprimila onu zlatastu boju koju jako volim, odahnulo se


uz malo jafa-kolača

nagoveštaj jeseni

i uz finu muziku...




ne zamerajte mi...jako mi prija. ja bih malo ovako...da mi bude lepo...

Uživajte u vikendu...

Pomirenje

Tyrone Power and Dorothy Lamour in Johnny Apollo (Henry Hathaway, 1940)