Monday, 3 February 2014

Dan 28. Porodica i prijatelji




Moji roditelji i familija su daleko. Ponekad mi se čini da mi tako odgovara ili sam se možda jednostavno navikla na to da nikome ne polažem račune i da sve radim sama. Ipak, bilo je dana (ima ih i sada) kada mi nedostaje ona prisnost i intimnost. Nedostaje mi zvono na vratima i dolazak moje teta Mire na na kafu. Nedostaju mi slavlja, slave, ručkovi, neobavezne posete. Međutim, čovek se na sve navikne. Ono što najviše volim u vezi sa našim odnosom je upravo osećaj da mogu da ih pozovem kada god poželim i da mi niko zivkanje telefonom ne nameće kao obavezu. U suštini, i kada bi to neko pokušao, ne bi uspeo. Što se tiče moje porodice-porodice, najviše volim to što nam je uvek zabavno, stalno se šalimo i smejemo. Ja i moj muž imamo malo otkačeni smisao za humor koji su nasledile i naše kćeri. Volim što smo svi individualisti, što znači da svako od nas želi i voli da ima svoja interesovanja i svoj prostor, a opet nam najviše prija kada smo zajedno. Moj muž je moj najbolji prijatelj, moji savetnik, psihijatar, rame za plakanje, on me oraspoloži, razume, uteši. I obrnuto. Želela bih da uvek budem bliska sa mojom decom, da mi se poveravaju, da traže od mene savet, da u meni vide osobu u koju mogu imati apsolutno poverenje. Naravno, na tome se radi, neće nam pasti sa neba.  Danas bih volela da se čujem sa mojom tetkom. Baš ću je danas pozvati da se čujemo. Prijatelji su postali naša familija. Tako je moralo biti s obzirom da su nam svi rođaci daleko. Stekli smo nove prijatelje koji su nam postali porodica. Sa njima slavimo, sa njima plačemo, sa njima se selimo, jedemo i pijemo. Volim naš neobavezni, opušteni odnos, slobodu da svako svrati kada poželi, volim što nam se deca vole i druže. Prijatelji su porodica koju sam biraš.

8 comments:

  1. Porodica mi je daleko najbitnija u zivotu. Vreme provedeno zajedno cenim kao najdragoceniji dragulj i nista se sa tim ne moze porediti... Jednostavno, oni su mi najvazniji i tacka... Posle ide nekoliko mesta, pa sve ostalo... Porodica i prijatelji su jedan od razloga zbog cega smo ostali u Srbiji svojevremeno. Znam da bih patila da su mi daleko. Prijatelja pravih imam malo, ali su zaista pravi... Poznanika imam puno , volim i njih. Volim i drugarice i uopste sam jako drustvena osoba.
    Nedostaje mi jako moja sestra od tetke, najbolje smo prijateljice od ranog detinjstva i odrasle smo zajedno.. Vec 11 godina zivi u Kanadi i iako se bukvalno svaki dan dopisujemo, cujemo i tako dalje, nedostaje mi da popijem kafu sa njom i da je pipnem.
    Postujem tudje stavove, ali i dalje ne mogu da shvatim ljude koji zbog karijere ili bilo cega drugog odluce da zivot provedu sami. Ne znaju sta propustaju. Porodica je ono jedino zaista vredno u zivotu. I sve sto ide sa tim. Sve ostalo su iluzije

    ReplyDelete
  2. Poznanika imam mnogo; i jako dragih i manje dragih. Smatram ih uvek dobrodošlim gostima u moj život. Prijatelja je naravno, manje. Ali su oni koji će mi u pola 4 noću otključati vrata ili doći kod mene. A porodica je moje blago. Najveće, najjače upakovano u kutiju ljubavi koju vrlo ponosno čuvam. Da nemam porodicu, nipošto ne bih bila ispunjena ni srećna. Život bez porodice nije život.

    ReplyDelete
  3. Već sam to negde rekla, ali ponoviću. Tako je inspirativno i vredna divljenja činjenica da žene kao ti i perfumediamond (Ljudmila) stavljate na prvo mesto porodicu, žene koje su toliko svestrane, uspešne, kreativne i ostvarene. Hvala vam, takve kao vi treba da budu uzori svim drugim ženama.

    ReplyDelete
  4. Porodica mi je najvrijednije blago.
    S godinam čovjek spozna da je sve materijalno bezvrijedno ako nemaš s kim u njima uživati, na poslu smo samo brojevi i zamijene nas u veoma kratkom vremenu.
    Oni koji su uvijek tu za mene i ja za njih su moja djeca i muž.
    Nezamjenjivi i veoma bitni u mom životu su miroditelji i moje sestre, imam ih dvije, mlađe su od mene i veoma sam zahvalna mami što mi ih je rodila.S njima dijelim dobro i loše,imamo svoje rituale...zajedničke shopinge, rođendane, praznike, živimo u istom gradu i barem jednom sedmično se vidimo.
    Volim druženje i s prijateljima ,mali ih je krug ali su pravi i uvijek tu za nas kao i mi za njih.

    ReplyDelete
  5. Nekome život donese tugu i ostavi ih usamljene. Ali ponekad, kad zatvori vrata ipak otvori prozor, pa sudbina stavi na naš put posebne ljude koji u nama zauvijek ostave trag.
    Udaljenost nije strašna. Dok postoje ljudi koji te vole i misle na tebe, koliko god udaljeni bili, ta toplina te grije.
    Čak i ako zauvijek odu, njihova ljubav ne nestaje, ona daje snagu u teškim trenucima života.

    ReplyDelete
  6. Mnogo lep i topao blog, tek sam ga skoro pronašla. Eto, samo sma htela da pohvalim :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Jeeee, hvala! Baš mi je drago. Čim nađem vremena bacam se na istraživanje tvog bloga! Zdrava ishrana i sve vezano za to me jako zanima! Hvala još jednom!

      Delete
    2. Hvala i tebi, ja se još uvek uhodavam i pokušavam da se snađem u blogovanju, ali imam volje - pa ću uspeti :) A u međuvremenu čitam ovako neke fine blogove i uživam...

      Delete

LinkWithin

Related Posts with Thumbnails