Dan 30. Biti deo promene (kraj izazova 30 dana zahvalnosti)

Napokon se naš izazov "30 dana zahvalnosti" završio. Jeste da je trajao malo duže i da su postojale pauze između određenih smernica, ali istina je da je za sve ono dobro u životu ne valja požurivati. Za sve vas koji niste od početka pratili izazov ili ukoliko vam je potrebno podsećanje možete otići ovde i pronaći na jednom mestu sve smernice.

Volela bih da utičem na žene. To je jedan od razloga što pišem ovaj blog. Želja mi je da inspirišem ili da prenesem sve ono što mene nadahnjuje i podelim to sa drugima. Verujem da sve promene dolaze iznutra, u srcu i u mozgu. Nisam tip koji voli proteste niti sam preterano revolucionarna na glasan i organizovan način. Moj "bunt" je izrađen na želji da budem ono što jesam, da sledim svoje srce i ono što je meni važno. Volela bih da promenim način na koji žene gledaju na sebe, naročito one koje su izrabrale neki drugi životni put koji možda nije u skladu sa trendom ili očekivanjima drugih. Jako bi me radovalo kada bi sve više i više žena shvatile svoj značaj i snagu u okvirima porodice, zajednice i društva uopšte.  Na mene utiče sve ono što vidim, pročitam i ljudi koje upoznam. Ne menjam lako svoje principe, ali volim da proširujem svoje znanje i vidike uz pomoć drugih. Na mene su najviše uticale druge žene, naročito svojom snagom, načinom života, lepotom i inspirativnošću. Volim da u nekoj od njih prepoznam sebe ili da im ponešto "ukradem" i usvojim kao svoje. Najviše su me promenila moja deca. Ona su u meni probudila ono najbolje i samo zbog njih želim da postanem najbolja moguće verzija sebe same.
Nisam očekivala da će me ovaj izazov ovoliko promeniti. Bukvalno mi je otvorio oči i pomogao da bolje primetim svoje kvalitete i bogatstvo blagoslova kojima sam okružena. Puno toga nisam bila ni svesna, puno stvari nisam ni primećivala, a ovaj izazov mi je pomogao da bolje obraćam pažnju na stvari i ljude koje ponekad uzimam zdravo za gotovo.