Malo drugačiji ponedeljak jedne domaćice

Juče je bio tzv. Čisti Ponedeljak kojim počinje Veliki časni post. U Grčkoj je taj dan državni praznik. Tog se dana tradicionalno sprema posna trpeza i porodice provode dan u prirodi, na selu, pored mora ili na planini puštajući zmaja. Ja zaista ne znam odakle potiče taj običaj, stičem utisak da se puštanjem zmaja simbolično predstavlja ispraćaj zime stavljanjem tačke na karnevalsko ludovanje. U tu svrhu mesi se tanki hleb sa susamom koji se naziva lagana (akcenat na drugo "a"), spremaju se posne đakonije i uživa se sa porodicom i prijateljima.
Nama nažalost vreme nije dozvolilo puštanje zmaja, pa smo Čisti Ponedeljak proveli u kući naših prijatelja uz domaćinsku hranu. Ja sam umesila laganes (tanki hleb) sa susamom i lanenim semenom

 i napravila voćnu salatu u sirupu od mente.

Moja drugarica Sula, izvanredna domaćica, spremila je lignje na dva načina: pržene i u sosu od paradajza sa moračom, tu su bile i ćufte od povrća,  turšija, salata, domaće masline.

 Rakove u paradajz sosu i taramosalatu nam je  pripremila Sulina mama, gospođa Niki. Muški su odmah navalili na mezetluke i vino, a mi žene smo uglavnom oblitale oko njih i dece naročito raspoložene da im ugađamo.

Grci ne bi bili Grci kada se ne bi malo preteralo u vinu i hrani. Toliko smo se prejeli, da nam je jedino kafa na kraju ručka falila!

"Sula, kuvaj kafu!"

Okružena lepotom,

zelenilom, brdima,čistim vazduhom,

 drvećem maslina koje se pruža u nedogled,

 u društvu ljudi koje volim i sa kojima mi je lepo

u toplom, porodičnom okruženju

još jednom govorim sebi

da se ne žalim i ne kukam, 

i da nikako, nikada ne smem da zaboravim

koliko sam

blagoslovena.