Pismo koje nikada neću poslati mojoj majci

Danas me moje bledo lice, oči uokvirene podočnjacima, nesređena kosa i pomalo čupave obrve podsećaju na tebe. Već neko vreme ne spavam baš najbolje, a spavanju se najviše radujem čim ujutru zazvoni alarm. Kao robot spremam doručak, budim decu, pakujem užinu, uzdišem, namrštena sam i nervozna. Ponovo bacam pogled na svoj odraz u ogledalu i razočarana sam onim što vidim. Previše ličim na tebe. Znaš onu brazdu što imaš između očiju? Imam je i ja. A ha.
Kćer ne sme da bude ljuta na majku. Majka se voli najviše na svetu. Ma, volim te ja, ali ljuta sam na tebe i to me muči i progoni. Ja to neću, ali ne mogu protiv onoga što osećam. Zahvalna sam i ljuta. Totalna kontradiktornost, sudaranje suprotnih osećanja. Zbunjenost, izgubljenost. Želja da naučim sve ono čemu me ti nisi naučila. I sada, sa svojih 40 godina, tragam, učim, trudim se, jer želim, želim, želim. Moram manje da ličim na tebe.

Hvala ti što si me naučila da je porodica na prvom mestu, ali nikada mi nisi naučila da moram pronaći vremena za sebe.
Hvala ti što si me naučila samopožrtvovanju, ali nikada me nisi naučila kako da volim sebe.
Hvala ti što si mi govorila o skromnosti i blagosti, ali nikada mi nisi pričala o lepoti, o nezi, o tome kako je važno da se osećam lepom.
Hvala što si me uvek štitila, vodila, pomagala,  ali nikada me nisi pustila da sama donosim svoje odluke.
Hvala što si mi bila primer napornog rada i truda, ali nisi me naučila uživanju, odmaranju, opuštanju.
Hvala ti što si nam kuvala, mesila kolače, hvala ti na besprekornom domu u kome sam odrasla, ali nikada mi nisi govorila o tvojim strastima, snovima i željama.
Mama.
Volela bih da si nosila sve one divne svilene haljine koje ti je tata kupovao.
Volela bih da se svi oni parfemi nisu pokvarili od stajanja godinama u dnu fijoke.
Volela bih da si nosila one italijanske cipele i bundu koju si čuvala za "posebne prilike" u ormanu.
Volela bih da si se češće šminkala i sređivala tvoju lepu kosu.
Volela bih da si se više smejala i manje plakala.
Volela bih da si bila manje ogorčena i ljuta.
Volela bih da sam ti češće govorila koliko si lepa kada se smeješ.
Volela bih da si više verovala u sebe.
Volela bih da si imala više mudrosti da shvatiš da nisi ti kriva ako se neko loše ponaša prema tebi.
Volela bih da si sebe smatrala vrednom uspeha i sreće.
Volela bih da znaš da si dala sve od sebe i da bolje nisi mogla.

Volela bih da znaš da je bilo dovoljno.
Volela bih da znaš da nam ništa nije nedostajalo, ali...
Volela bih da si ostvarila makar jedan tvoj san.
Volela bih da sam makar jednom pročitala nešto što si ti napisala, a znam da si krišom uvek nešto škrabala.



Mama.


Zašto nisi volela sebe onoliko koliko si volela sve nas?

Volim te i ljuta sam na tebe,
 ali
mama,

ja ne mogu više biti...ti.