Dobrodošli! Ovo je moj kratki izveštaj o četvrtom danu izazova "30 dana samoljubavi i brige o sebi".
Evo mojih današnjih malih koraka koji će me, nadam se, transformisati, nečemu naučiti, a iznad svega, učiniti da više volim sebe.
Danas sam imala na umu sledeće ciljeve:
Svest o tome šta radim tokom dana.
Svest o tome na šta su fokusirane moja pažnja i moje misli.
Imati na umu koji je cilj ovog izazova.
Strogo vodim računa o tome:
Čime sam danas nahranila svoje telo?
Koliko sam se kretala?
Šta sam obukla?
Čime sam danas nahranila svoju dušu?
Na šta sam danas bila fokusirana?
Dan 4.
Doručak: posna pita od spanaća, kafa.
Ručak: pečeni losos + testenina, parče crne čokolade, mandarina.
Večera: verovatno ništa, jer sam do malopre grickala repu, krušku, i malo kolačića. Uh. Ukoliko ogladnim, verovatno ću pojesti malo lososa koji je ostao od ručka.
Trudim se da pijem dosta vode.
Kretanje danas: rano ujutru sam otišla do pekare za doručak . To je moj današnji luksuz, svi koji me znaju takođe znaju da ja doručak nikada ne kupujem. Otišla sam do ribarnice, naručila sam ribu za danas i sutra, platila i ostavila je da je očiste.
Vratila sam se kući, deca su jela doručak i onda sam krenula na pijacu. Pešaka naravno. Dovukla sam brdo mandarina, kupus, repu, celer, šargarepu, kupila sam orahe, kruške i jabuke. Dok su deca raspoređivala namirnice ja sam otrčala do ribarnice i pokupila ribu.
I onda sam rešila da do kraja dana, posle ručka, ne mrdam. O, da. Provela sam celo popodne sa decom, Skype-ovali smo sa tatom, igrali se, grickali voćke.
Napolju sam nosila moje tamne uske farmerice, jučerašnju bluzu,pletenu, vunenu zimsku "jaknu". stavila sam senku, ajlajner, maskaru. Čim sam došla kući, skinula sam šminku, obukla pidžame i uživala sam decom.
Donela sam i neke važne odluke. Možda se nešto prelomilo u meni, ko zna. Za neke stvari jednostavno više nemam strpljenja, Shvatila sam da su određeni ljudi čisto gubljenje mog vremena i živaca, a ja nemam ni vremena ni živaca za bacanje. Više distance i "sebičluka" sa moje strane će mi svakako više prijati.
Planiram da provedem mirno veče uz neki film ili seriju. Još jedan luksuz i način da brinem o sebi.
A, vi? Kako je prošao vaš dan?
Meni je subota tek pocela, jer zivim u Americi. Pocela je ludo, jer sin ima fudbal od 8h pa smo i danas ustali rano. Idemo dalje, nema veze, spavacu kada deca odu na faks :) Ali, ne pisem zbog dana, nego ovog zavrsnog dela tvog posta. Cim ti neko smeta, uznemirava, "bocka" svojim komentarima, niste dobra kombinacija. Moje iskustvo pokazuje da ne mora sve to ruzno da izgleda, ne mora u lice te osobe koja nas nervira da se kaze besno, "hej bre":) . Sve moze fino i diskretno da se uradi. Jednostavno, primiris se, udahnes duboko i kazes sebi, ovo mi je jedan zivot i ne moram da trpim bas sve. Nesto se mora prihvatiti, sto ti se ne svidja, jer nije sve savrseno i mi zivimo u zajednici sa drugim ljudima. Ali granice ipak mi postavljamo! Kada sam toga postala svesna, polako sam promenila ono sto mi mnogo smeta, udaljila se od ljudi koji me uznemiravaju, neku paniku unose, jednostavno ne prijaju. I da zakljucim, dok sam galamila, "ja necu ovo i ovo", nista nisam promenila. Kada sam se primirila i polako ali efikasno pocela da menjam, BEZ PRAVDANJA DRUGIMA zasto to radim, mnogo sam srecnija. Pozdrav!
ReplyDeleteJuu naopako , ovo nije ni priblizno lako kao kad citam ;-) ! Meni je juce bio prvi dan i toliko mi je bilo tesko da ce ovo kod mene da bude izazov od 365 dana. Bilo je naporno ali sam se osecala divno uvece. Jako me je uplasilo to sto sam uvidela da sam se toliko navikla na kolotecinu a nisam ni primetila. A kada shvatim cime hranim telo , tek tada me uhvati muka ... Ja sam skoro otkrila tvoj blog, zahvaljujuci onoj "nesretnoj" nagradnoj igri i maznutom postu, i jedino sto mogu da kazem da sam se potpuno zaljubila u ovaj blog .
ReplyDeleteJa sam pocela u ovom smeru da radim na sebi u julu ove godine. Ima pomaka i ponosna sam na to. I jos cu se menjati!!! 😃
ReplyDeleteMnogo volim tvoj blog!