30 dana samoljubavi i brige o sebi (Dan 5 i Dan 6)

Ukoliko ste mislili da će ovaj izazov biti lak, prevarili ste. Kao što reče jedna od čitateljki u komentarima, nismo ni svesni koliko lako upadamo u kolotečinu i koliko smo se ustvari navikle da malo brinemo o sebi.

Teško je svesno birati zdrave alternative što se tiče ishrane, teško je birati i kontrolisati svoje misli, teško je održavati unutrašnju ravnotežu naročito ukoliko vam ljudi i život to ne dozvoljavaju.

Nikako, ali nikako nemojte biti previše strogi prema sebi. Ovaj izazov ne postoji da bi sebe kažnjavale ili kinjile ukoliko dan ne prođe onako kako smo ga zamišljale.

Ako u toku dana uspete da štiklirate makar jednu stvar sa liste, čestitajte sebi! Jeste li uspele da prošetate? Možda ste sebe častile nekim voćem i time okrepile svoje telo vitaminima? Da li ste uspele da prilegnete ili odgledate neki film? Možda ste u celom tom ludilu od svakodnevice, između posla, dece i kućnih poslova pročitale par stranice časopisa ili knjige? Hej, pa uspele ste! Sasvim je dovoljno!

 Ovo je moj kratki izveštaj o petom i šestom danu izazova "30 dana samoljubavi i brige o sebi". 

Evo mojih današnjih malih koraka koji će me, nadam se, transformisati, nečemu naučiti, a iznad svega, učiniti da više volim sebe.

Danas sam imala na umu sledeće ciljeve:

Svest o tome šta radim tokom dana.
Svest o tome na šta su fokusirane moja pažnja i moje misli.
Imati na umu koji je cilj ovog izazova.

Strogo vodim računa o tome: 

Čime sam danas nahranila svoje telo?

Koliko sam se kretala?

Šta sam obukla?

Čime sam danas nahranila svoju dušu?

Na šta sam danas bila fokusirana?

Dan 5.

Pošto je u toku pravoslavni božićni post, ishrana ume da bude pravi izazov naročito ukoliko dozvolite sebi da upadnete u rutinu  koja uključuje u sebe mnogo ugljenih hidrata i prženih jela. Cilj će mi biti da budem mnogo svesnija i organizovanija kako ne bih sebe izgladnjivala ili nepotrebno u sebe utrpavala hleb i slatkiše. Ono što ja radim i kako se ja hranim, da ne dođe zabune, ne treba biti model ishrane nekome drugom. Post mi  jako mnogo prija, jer istina je da  mlečni proizvodi i meso (koje obožavam, inače) ne prijaju mom organizmu. Godinama već patim od lošeg varenja i stomačnih tegoba. U vreme posta moj organizam prođe kroz pravu detoksikaciju i regeneraciju koja me  potpuno preporodi. 

Doručak : kao što rekoh, dan volim da započenim nečim slatkim. Moj doručak je uvek isti, gde god bila: hleb ili tost (uvek ih zagrejem u tosteru), džem ili med, kafa ili ovsena kaša plus voće.

Ručak: Pun tanjir riblje čorbe i crna čokolada.

Užina: jabuka i pola banane.

Večera: Moj najveći problem je taj što u vreme večere nikada nisam gladna, pa uglavnom ništa i ne jedem. Problem je u tome što između ručka i večere uvek nešto grickam. Međutim, glad osetim jako kasno uveče kada deca već uveliko spavaju. Uh, tada je najgore vreme za jesti. Ono što zaista želim da promenim je to da večeram zajedno sa decom što ranije, najkasnije do 8 uveče. I nema grickanja!

Proveli smo skoro dva sata napolju u prirodi u parku. Puno smo šetali, gledali pse kako se igraju, ljuljali se, igrali na toboganu. Vreme je proletelo, a dan je bio tako sunčan i topao! Garderoba mi je bila opuštena, bila sam bez šminke, bez doterivanja. Divno sam se osećala među drvećem sa decom. Trg i kafići su bili prepuni ljudima dok smo mi uživali daleko od buke i haosa prazničnog ludila.

Ostatak dana sam provela odmarajući, vežbali smo matematiku za kontrolni i radila sam malo po kući. Međutim, ono što sada radim drugačije je to da štedim sebe: ukoliko sam previše umorna, usisavanje, sudove i  pranje ostavljam za neki drugi trenutak. Kada se odmorim i napunim baterije, poslove završim čas posla. Trudim se da sebe ne opterećujem stvarima koje se mogu uraditi pre ili kasnije. Deca su kasno legla, jer smo zajedno odgledale film, ali vredelo je provesti sa njima što više vremena. 

Dan 6.

Doručak: "Carrot cake" ovsena kaša iliti kaša sa ukusom kolača od šargarepe. Videla sam recept na jednom sajtu i morala sam da probam. U suštini, u kašu se narenda šargarepa, dodaju se med, orasi, suvo grožđe, malo kokosa i cimeta. Divno je! Baš sam uživala i svoje telo sam nahranila nečim finim i zdravim. O, da tu je i obavezna kafa!

Ručak: Za ručak nisam bila gladna. Pojela sam sendvič sa puterom od kikirija i bananu.

Večera: Spremila sam stir-fry sa integralnim pirinčem i zasitnom kuvanom leblebijom, propržila sam u Wok ulju (u sebi ima različite divne egzotične začine i arome) brdo povrća: luk, papriku, celer, karfiol, šargarepu, beli luk, dodala sam soja sos i komadiće ananasa. Bilo je divno!!! 

Kuća-škola, jurnjava po gradu tražeći poklon za učiteljicin rođendan i ukrase za školsku jelku. Bilo je prilično hladno, tako da nisam htela previše malenog da izlažem jakom i hladnom vetru.

Juče se fizički nisam dobro osećala (prokleto žensko, razumete me). Ipak, imala sam zilion obaveza koje sam morala pozavršavati po kući, ali  sa pravljenjem dužih pauza. Sebe sam častila popodnevnim spavanjem, a onda sam prionula na posao. Jedino kretanje i rekreacija su mi bili usisivač, pranje što guzica, što šerpi i sudova,  i spremanje večere za decu. naravno.

Uveče sam se mazila sa decom, strpala ih u krevet(e), odgledala epizodu serije i pala u nesvest.

I šta sam shvatila? Shvatila sam da malo toga mogu promeniti u mom životu. Rutina, naročito ako su deca mala, je obavezni deo života. Jednostavno drugačije se ne može funkcionisati. Svima nama koje imaju malu decu dan je apsolutno ispunjen brizi o njima, sve što radimo je vezano za njih. Međutim, verujte mi, nekada sama umela ceo dan da provedem u pidžami ili da jedem ono što deca ostave nakon doručka ili ručka, moja ishrana se sastojala u grickanju gluposti, najviše slatkiša,i to u hodu kako se ne bih onesvestila. Želim to da promenim. Najviše od svega želim sebe svakodnevo da častim nekim malim užitkom koji za vas možda nije ništa, ali meni mnogo znači.

Kao što rekoh, ne budite strogi prema sebi, ne kažnjavajte sebe, već otkrijte način na koji možete, makar minimalno, brinuti o sebi, svom telu i duši.