Ponedeljak jedne domaćice (5. decembar 2016)

Ako ste i vi meteoropata, sigurno vam je poznat onaj osećaj u glavi i kostima pred promenu vremena. Noć sam provela vrteći se u krevetu, osećala sam dolazak kiše i zaista ujutru nas je ona dočekala, sitna i dosadna. Misli mi nisu davale mira, mada mislim da je sve to bilo uzbuđenje zbog navale želje da se vratim blogu. Hvala svima koji su mi uputili divne reči ohrabrenja i ljubavi, eto, niste ni svesni koliko mi to znači.
Kao i po običaju, ustala sam malo ranije od dece, spremila doručak, spakovala užine i popila na iskap vrelu šolju crnog, dugog i jakog espresa da bih se iz stanja zombija vratila među žive. Za užinu sam im spakovala sendviče sa puterom od kikirikija i džemom od jagoda, mandarine i malo crne čokolade.

Plan je bio da jutros odvedem malenog kod pedijatra na rutinski pregled i vakcinaciju, međutim sprečila nas je kiša. Na šporetu se krčka pasulj za dva dana: samo ubacim luk, lovorov list, ruzmarin, so, začine po želji i kuvam dok ne omekša. Pred kraj dodam malo paradajza, maslinovo ulje i sveže mleveni biber.  (fotke su izškljocane sinoć)

Na TV-u su crtaći, Pepa Prase nam je omiljen, po ceo grokćemo, jer iskreno, ništa drugo i ne umemo da kažemo. I moje starije kćeri su baš kasno progovorile, a sada mi dođe da skočim kroz prozor svaki put kada krenu da pričaju, jer ni Bog otac ne može da ih zaustavi.
Kada se okrenem oko sebe vidim slatki lom, sudopera je puna, čeka me punjenje sudomašine, oprati ćebad, odlazak po dete u školu i pedijatar.

 Da li samo ja mrzim lekare? A, zamislite, udata sam za jednog od njih! Kakav užas! Ponekad se pitam kako je to biti udata za poslastičara ili mesara? Mnogo je praktičnije, zar ne?

Čime se zabavljam ovih dana? Iskreno, svaka zabava ili relaksacija mi dolaze onako "u hodu": dok radim gledam i slušam vlogove na youtube-u. Navučena sam na to da gledam kako žive drugi ljudi  u nekim drugim, normalnim zemljama. Evo priznajem da su mi posebno zanimljive one velike, mormonske porodice (šššš, nemoj da čuju ovi moji pravoslavci, izopštiće me iz Crkve), njihove velike kuće, divne kuhinje, puno dece, način života. Oduvek mi je bilo interesanto da vidim kako drugi žive, a najviše volim kada nešto mogu da "pokupim" i naučim. Sve što je korisno, praktično i lepo, nezavisno od toga ko nam to znanje pruža je neprocenljivo.

Takođe, odgledala sam i mini-seriju "The Young Pope"  ("Mladi Papa) na kanalu HBO. Serija je maestralna! Preporučujem je od sveg srca. Za opuštanje i smeh tu je komedija "Odd mom out" serija na kanalu Fox Life. Dopada mi se verovatno zato što u dubini duše žudim za jednom otkačenom i iskrenom prijateljicom kao što je Džil Veber, smešna, nespretna, otkačena mama troje dece koja sa podsmehom gleda na bogate, "savršene"mame-snobove.

I ja se često osećam kao uljez, kao žena pusto ostrvo, čudakinja sa otkačenim, pomalo bezobraznim i vulgarnim smislom za humor, umem da budem cinična, ponekad ironična, puno toga mi smeta i to otvoreno izražavam, mrzim maske, glumu, pretvaranje, snobove, pozere,  elitu, uobražene, umišljene. Često umem da se u grupi drugih žena ponašam kao Džil, i uvek, skoro uvek, budem neshvaćena. Ja sam ta koja će obući drečavo roze majicu i debilske čarape na času aerobika, dok će sve ostale izgledati kao da su izašle iz "Fitness" časopisa. Ja ću biti ta koja se će smejati, zbijati šale, dok će me one gledati kao da sam vanzemaljac. Oh, Džil, gde si Džil?

Uh, toliko toga imam reći i podeliti, a nikada dovoljno vremena, ali tu sam, tu sam, nigde ne idem.
Želim vam uspešnu i lepu radnu nedelju, uživajte koliko god je to moguće i nadam se iskreno da vi imate vašu "Džil". Ljubim!