Pre neko veče muž me je izveo na večeru. Otvorio se novi italijanski restoran koji je ovih dana strašno popularan u gradu. Nisam se oduševila: kao prvo, ne može se restoran koji pravi samo pice i testenine sa sumnjivim sosevima u kojima je glavni sastojak pavlaka i seckana smrdljiva šunka nazvati italijanskim restoranom. Italijani ne koriste pavlaku, već sveže i jednostavne sastojke. Kao drugo, na meniju nije bilo morskih polodova, rižoto kao da ne postoji, a za njoke kladim se da nikada nisu ni čuli. Potpuno razočarenje, mada ne mogu reći da sam se iznenadila. Pojela sam tanjir prekuvanih i lepljivih taljatela sa pesto sosom za koji ne znam da li je napravljen ili je iz teglice koja je kupljena u supermarketu. Ipak, bilo je fino izaći negde bez "prikolica". Ne znam po koji put sam došla da zaključka da se najgora hrana može pojesti u restoranima i koju ti pritom dobro naplate. Svaki put kažem sebi da nikada više neću baciti novac na nešto što mi ne pruža nikakvo uživanje. Ja, kao i svi vi, uglavnom kuvam jedno te isto, rotira se krompir ili mleveno meso na sto načina, piletina, testenine, poneka supica. Onda mi je pala na pamet ideja kako da makar vikendom od naše kuće napravimo mali internacionalni restoran. Pored računara na radnom stolu mi stoji globus. Sasvim spontano sam zatvorila oči, zavrtela ga i rekla da ću za vikend skuvati jelo, a Boga mi i dezert iz zemlje na koju će mi se zaustaviti prst. Finska! Izguglala sam "Finnish recipes" i pronašla sijaset đakonija od kojih mi je odmah privukla pažnju Lohikeitto- finska kremasta čorba sa lososom
i Omenakakku- jednostavni finski kolač od jabuka.
Losos je skup, ali vredi se isprsiti za jedno vikend uživanje. Svakako će mi jeftinije izaći od glupog kvazi-italijanskog-my-ass restorana. Dobro, nije to to, jer jedeš kod kuće, tu su "prikolice" i malo je verovatno da će ručak biti romantičan ili da ćemo uspeti da ga pojedemo u miru. Ipak, nekako je zanimljivije i drugačije od onoga što svakodnevno jedemo.
Takođe sam pronašla i muziku grupe Máddji koja izvodi muziku naroda Saami (Laponaca) koji žive na severu Norveške, Švedske, Finske i Rusije. Muzika je magična i opuštajuća. Toplo preporučujem.
Hajde sada, globus ili atlas u ruke i da vidimo koja će vam se zemlja zalomiti! Želim vam lep vikend!
Losos je skup, ali vredi se isprsiti za jedno vikend uživanje. Svakako će mi jeftinije izaći od glupog kvazi-italijanskog-my-ass restorana. Dobro, nije to to, jer jedeš kod kuće, tu su "prikolice" i malo je verovatno da će ručak biti romantičan ili da ćemo uspeti da ga pojedemo u miru. Ipak, nekako je zanimljivije i drugačije od onoga što svakodnevno jedemo.
Takođe sam pronašla i muziku grupe Máddji koja izvodi muziku naroda Saami (Laponaca) koji žive na severu Norveške, Švedske, Finske i Rusije. Muzika je magična i opuštajuća. Toplo preporučujem.
Hajde sada, globus ili atlas u ruke i da vidimo koja će vam se zemlja zalomiti! Želim vam lep vikend!
(pinterest i Wee Bit Of Cooking)
Sjajna ideja s tim globusom! Putovanje s viljuskom u ruci!
ReplyDeleteDoro draga, sad si me itekako podsjetila na mene :)... ja tako ne volim restorane. Prvo i osnovno - nikad to sta tamo dobijem na tanjuru nije ono sto se moze spraviti doma (zdravije, znas tocno sta stavljamo i koristimo za to jelo), a o omjeru cijene i kvalitete da ne pricam. Ali ako hocu neku "romanticnu" vecer, ili kako se kaze "da nas netko drugi posluzuje, a mi da samo uzivamo" - u restoranu opet moze doci do kiksa - neljubazno osoblje, prljava casa (ili ostalo posudje i pribor), premalo mjesta na stolu i za stolom (gurkanje drugih gostiju), galama, i dovoljno da nam pokvari "romanticno" vece... da pojednostavnim - i ja izbjegavam restorane, osim kad moram (ako smo u nekom drugom gradu na godisnjem odmoru recimo). Zato te razumijem, ono sto se doma pripremi sa voljom i uz uzivanciju, dobru muzikicu, ne moze niti najbolji restoran nadmasiti.
ReplyDeleteBtw, bas mi se svidja ova ideja sa "globus" kuhanjem... Jedva cekam da ti se zaustavi prst na Holandiji, bas me zanima sto ces pripremiti :)))