Buđenje- ptice, kiša i nezaobilazna kafa

Kažu da se po jutru dan poznaje, donekle se i slažem, mada bih radije rekla, da mi sami, bez obzira na jutarnje okolnosti možemo da usmerimo dan, kao i sam život, onako kako nam je volja. Ako danas rešim da mi "sve bude lepo", onda i biće.

Naime, jutros, negde oko 7 sati, probudilo mi je kenjakanje bebe, pokrila sam je bolje, ušuškala i predući kao maca, nastavila je da spava. Iza spuštenih šalona, čuo se najslađi, najmelodičniji zvuk ptica. Većina ljudi ga ne bi ni čula, zvuk je veoma tih, prigušen od strane automobila, sirena, vike ljudi. Ja sam ga čula, jer sam ga tražila i želela sam ga čujem. Sve je to počelo još od detinjstva kada sam u dedinoj vikendici, noću, ispod pokrivača, slušala pesmu slavuja, srce i duše su me se punila od miline i još tada sam bila ubeđena da nema kompozitora na ovom svetu koji može da dočara te melodije... i sve tako dok ne bih zaspala.

Zamislila sam da je napolju divan, sunčan dan i da ću moći danas napokon da prošetam sa bebom i Eleni, možda i da odem do pijace, jer je subota pijačni dan u našem mestu, možda kupim neku "krpicu", sveže i sočne pomorandže, nešto od povrća.

Na moje iznenađenje, zatekoh vlažne ulice, kišu koja rominja, sivo nebo, guste, dosadne oblake. U uobičajenom slučaju, reagovala bih negativno uz veliku dozu razočarenja, ali već neko vreme pokušavam da to promenim kod sebe, tako da sam rešila da makar PROBAM da na stvari gledam sa većom dozom pozitivne energije. Kažu da ako emituješ i pošalješ pozitivne vibracije u u vasionu, one će ti se vratiti i uzeti oblik lepih i pozitvnih iskustava. Moram da verujem u to....jednostavno moram.

Ogrnuh se mojim vunenim prslukom, izađoh na terasu i u sebi, tiho, poželih dobar dan svetu, kiši, nebu, pticama, kamionima koji su raznosili robu, prodavcu novina, radnicima koji renoviraju crkvu preko puta, obližnjoj pekari, čvrsto rešena da mi loše vreme neće upropastiti dan.

Stari, raščupani, jutarnji mrgud u meni je ipak izašao na površinu, na trenutak, kada sam se brecnula mužu, ni krivom ni dužnom (zbog kupatila, naravno), ali sam sve to ispravila spremivši mu ukusni doručak uz sveže isceđen sok od pomorandže, servirano uz osmeh. Upalilo je....

Možda neću moći da uživam u sunčanom danu, ali pokušaću da izvučem najbolje iz ovog kišnog i hladnjikavog jutra. Deca su nahranjena (i napokon zdrava), kuća je čista, TV još uvek nije upaljen, Eleni peva, kafica se hladi u mojoj omiljenoj šolji, za sada sve je lepo i bajno,i to sve samo zato što sam ja tako odlučila....