Mirisni san obojen plavim

Pre nekoliko godina, ne sećam se tačno kada, usnula sam jedan neobičan san, a s obzirom da sam osoba koja mnogo sanja i pamti svoje snove, ovaj posebno nisam mogla da zaboravim, jer je jedan od najupečatljivijih , možda i najlepših koji su me ikada posetili (pored onog u kome letim iznad zelenih polja). Noću, barem se tako misli, nas obilaze naši demoni, strahovi, želje, osobe i stvari za kojima tajno žudimo, mračni duhovi prošlosti. Igraju se sa našom podsvešću, stvaraju neverovatne slike, a ako ste dovoljno srećni, te slike mogu biti u boji, mogu biti prijatni vesnici budućih događaja ili bolni podsetnik na ono što ste mislili da ste zaboravili. Ja bih ovaj san nazvala «razgovorom sa mojom dušom, njeno spajanje sa svim čulima, a najviše sa čulom mirisa».

Ja, u dugačkoj beloj, lakoj spavaćici, noseći svećnjak u ruci penjem se polako uz široke , prostrane stepenice u kući poput one u filmu “Rebecca”. Nije me strah, sve izgleda poznato, a osećam da sam tu sa razlogom, da nešto tražim ili da me nešto čeka, zove. Na kraju stepenica se prostire dugačak i mračan hodnik, sa strane puno zatvorenih vrata, nema čudnih zvukova, ničeg zastrašujućeg, put mi osvetljava treptanje sveće, sve je tiho, spokojno, čujem svoje disanje.

Na kraju hodnika stoje velika,teška, drvena vrata. Polako sam im se približavala, bez strepnje, vođena glasom koji mi je govorio da sam tu sa razlogom, da sam tu da bih nešto pronašla. Kada sam bila dovoljno blizu da osetim miris drveta od koga su vrata napravljena, rukom sam krenula ka velikoj gvozdenoj kvaci i vrata su zaškripela. Blaga promaja je pirnula dok sam ih otvarala i predamnom se stvorila ogromna, topla soba, sa upaljenim svećnjacima svuda po zidovima, ispred mene kamin izrezbaren čudnim i prelepim motivima,a na njemu, ogromna, kristalna, sjajna poput dijamnta, starinska bočica Guerlain-ovog L’Heure Bleue parfema. Soba je najednom postala još svetlija, kao da je samo sunce ušlo u nju, zatvarajući oči sam udahnula i do mojih nozdrva je stigao blagim strujanjem vazduha sladak miris anisa,dašak vanile, tuberoze,opojne ruže. Neko ko voli parfeme i ko ih ne doživljava samo kao predmete u kolekciji i dodatak u ulepšavanju, može da razume šta taj san znači. On je olfaktivno odslikao moju dušu, tada tužnu, sumornu, plavu("bleu" na francuskom). Taj parfem, setan, poetičan, izvan ovog vremena, pripada nekoj drugoj dimenziji, posebnom stanju duše, nokturalnom životu, Šopenu, dubokom snu.

Kada god želim da ponovo prošetam onim mračnim hodnikom, otvorim kutijicu sa minijaturnom bočicom L’Heure Bleue parfema, stavim par dragocenih kapi iza uha, na dlanove, lagano spustim glavu na jastuk i otputujem u neke druge predele moje podsvesti recitujući tiho, da niko ne čuje, poeziju moje duše.