Odluke, odluke, odluke

To je nešto u čemu sam loša, barem mi se tako čini. Lako je rešiti šta ću obući, koje ću jelo skuvati, svakodneve odluke se nekako donose bez mnogo razmišljanja, skoro automatski, ali kada su u pitanju veoma ozbiljne, one životne, tu me je nekako uvek vodila neka viša sila, kao da je neko drugi donosio odluke umesto mene. Hoću reći, život puno puta ti ne daje mnogo izbora, pa su odluke očigledne, nema mnogo premišljanja i negodovanja. Međutim, šta činiti kada vam taj isti život pruži ono što je ponekad luksuz, a to je izbor? Neko će reći da u životu uvek imamo izbora, ali lično mislim da puno njih to pravo zloupotrebljava koristeći ga za ostvarenje sopstvenih snova i želja ne misleći na dobrobit drugih. Naravno, ponekad nam se čini da je izbor samo jedan. Ono što mene muči je pitanje- kako doneti pravu odluku zbog koje se posle nećeš pokajati? Znam, ništa nam to ne garantuje, pa kako, za ime Boga, možemo znati šta je ispravna stvar za činiti? Ako je izražena jaka intuicija, onda je to nešto čemu treba verovati. Čvrsto verujem u to. Ako ste veoma pragmatični i praktični, to verovatno biti i vaš najvažniji kriterijum i merilo- opet ne možete pogrešiti. Kombinacija oba je bingo, veliki dar, talenat!

Juče je bio tako divan i sunčan dan koji je prosto mamio na akciju, rad, ambiciju, konkretne korake. Osećam da mi je vedro nebo izbistrilo čak i um, navelo na ispravno razmišljanje i delimično donošenje (zajedničke) odluke. Ponovo je osvanulo prohladno i kišovito jutro, kao da mi je data neka prilika da nastavim da tiho razmišljam, sanjarim o svim mogućnostima, zamišljam život i odložim povratak u realnost. Moja realnost je ta da iako sam osoba koja voli stabilnost, rutinu, puštanje korena, tradiciju, u sebi stalno žudim za promenama, selidbama, novim predelima, licima, novim početkom. Život mi uvek servira ono čega se najviše bojim i za čim najviše žudim- promene. To je izgleda moja sudbina i... prihvatam je.Želim da sam na nekom tihom, skrivenom mestu, okružena zvukom ptica i šuštanjem lišća, da oslušnem moj unutrašnji glas, da napunim dušu i srce snagom i krenem, dajući ruku životu, u još jednu avanturu koje se silno bojim, ali koju veoma, veoma volim.

(photos from Child of Danú)