Priča o jednom vikendu

Osećam kao da sam nekako izdala moj blog. Vrlo malo vremena ulažem u pisanje i analiziranje različitih tema, ideja nemam, ali nemir i želja da negde idem, zujim, da me nema kod kuće je tu od kada je počelo proleće. Kako pisati kada je napolju tako sjajan i sunčan dan, prijatelji vas pozivaju na druženje, izlete, ekskurzije na lepa i zanimljiva mesta? Sinulo mi je! Eto teme za pisanje! Vikend me je napustio sa osećanjem lepo utrošenog vremena.

~ Subotnje pre podne provedeno na pijaci u kupovini zeleniša, crnih maslina, gigantskog pasulja, žutog pirinča, crvenog i slatkog paradajza, garderobice za decu. Imala sam dobar ulov- suknjica sa karnerom i mali blejzerčić u Chanel fazonu za moju stariju kćer, helankice, tunike, šnalice, šarenilo. Pijaca je bila puna cveća, mladog sveta, lepote i svežine. Jedan dan ispunjen malim stvarima koje ulepšavaju život i pružaju sreću kao što je na primer muževljev uspešan pokušaj da nam spremi hobotnicu za ručak. Kada bi muškarci znali koliko su seksi dok kuvaju ne bi nikada izlazili iz kuhinje!~

~ Nedelja i poseta Olimpiji nadomak gradića gde živimo. Kiša je lila kao iz kabla (i iz inata), nakon što je svanulo divno sunčano jutro. Ipak, to nas nije sprečilo da naoružani kabanicama i kišobranima delimično obiđemo to prelepo arheološko mesto koje je nekada bilo svetilište u antičkoj Grčkoj, poznato najviše po Olimpijskim igrama koje su se tamo održavale u starom dobu. Koračala sam i udisala duh prošlosti, treptala sam od divljenja i lepote koja me okruživala gledajući ostatke hramova, svetilišta, zgrada, stadion gde su se nekada stari Grci takmičili. Slike ne mogu dočarati ono što čovek može tamo osetiti, atmosfera je gotovo sveta, svi zadivljeno gledaju u prizor oko sebe, jednostavno ne želiš nikada da napustiš to mesto. Ja sam se barem tako osećala...~

~ Naravno, čim smo ušli u Muzej kiša je prestala, a nakon obilaska i ulaska u auto granulo je sunce. Bogovi sa Olimpa nam nisu baš bili naklonjeni. Savladani slatkim umorom sa kenjkavom, gladnom i mokrom decom ustanovili smo da se nedeljom kafane otvaraju tek uveče. Prijatelji su predložili zajedničko kuvanje ručka koje se svelo na to da ja kuvam, naravno- ništa novo. Navikla sam da gostim i hranim druge. Dok se kuvao ogroman lonac sa špagetima, brzi sos od pečuraka i paradajza je već bio gotov, sa flašom crnog vina i finom salatom gozba je bila potpuna. Primetila sam da ono što se dešava spontano i ne iziskuje pripreme niti planiranje uvek na kraju ispadne lepše, opuštenije i prijatnije druženje. Kutija svežeg ratluka na stolu, malo lešnika, nova flaša slatkog vina i eto dezerta! Zaista, do sada sam puno večera i ručkova za prijatelje pripremala, ali uvek bih na kraju bila premorena i pod pritiskom bez mogućnosti da uživam. Ovo je zaista bila jedna od najlepših gozbi ikada, baš zato što je sve bilo tako jednostavno, bez opterećenja i velikih očekivanja. Nauk za budućnost.~

~ Kao šlag na torti obećala sam deci da ću ih voditi na sladoled. Onako umorna, ali zadovoljna krenula sam sa devojčicama u šetnju gradom. Srećne, ustreptale, zahvalne na poslastici za koju su mi se bukvalno pele na glavu celoga dana, skakutale su po barama dok su nas ljudi začuđeno gledali i verovatno se čudili u sebi: "Kakva ludača! Kupuje deci sladoled po ovakvom vremenu? Pih!".

Naravoučenije:

~ uvek ima tema za pisanje, život i svakodnevica ih je puna.~

~ najlepši trenutci su uglavnom rezultat spontane akcije bez mnogo razmišljanja i planiranja.~

~jedite sladoled kada god vam je volja.~

photos from pinterest