10 godina

Nije nam nikada bilo lako. Meni i njemu. Znali smo da se od ljubavi  ne živi. Ona ne plaća račune, niti  može nahraniti  tvoju decu, ali ljubav pomaže da se održi brak onda kada se sve oko tebe ruši, kada pomisliš na trenutak da nema nade, onda kada su svi protiv tebe, okolnosti i ljudi. Bez ljubavi se čovek lako preda, odustane i kaže:" ja ne mogu više". Ljubav ti daje snagu i pruža veru. Vera, nada i ljubav. Tri velike snage, od kojih je ljubav najveća.
Mogu da krenem da vas lažem i kažem: moj brak je savršen, ali neću. To ne bi bilo fer. Bilo je perioda kada smo jedva razgovarali jedno sa drugim, bilo je dana kada sam poželela da udarim peglom po glavi, bilo je dana kada smo jedno drugom išli strašno na živce, bilo je dana kada bi neki drugi na našem mestu rekli "ovde je kraj". Mi smo uprkos svemu tome nekako, ne znam kako, uspevali da se u nekom deliću sekunde pogledamo u oči, dodirnemo i kažemo jedno drugom "izvini", čak i onda kada jedan od nas nije kriv. Ja umem da se istopim od njegovog pogleda, jer me gleda sa puno ljubavi, čak i onda kada sam u najgorem izdanju. Ne znam kako mu to uspeva. Nikada mi neće biti jasno. Često on ume da mi kaže: "hvala ti što me trpiš", a meni su njegove reči čudne, ja ih ne razumem. Jeste, ponekad mi strašno ide na živce, ali većinu vremena ima osećaj da sam ja ona koju ON mora da trpi. Da nije možda u tome naša "tajna"? Nema tu tajni. Ono što važi za nas, što deluje na nas i naš brak kod drugih možda neće funkcionisati. Ipak, sa apsolutnom sigurnošću mogu da dam jedan savet  svima onima koji stupaju u brak ili su pak u nekoj krizi: neka vam sreća vašeg supružnika bude prioritet.
Sutra, 20. jula, je naša godišnjica braka. Deset godina je prošlo od onog dana kada smo se pred Bogom i ljudima vezali za ceo život. A, šta je ceo život za one koji se vole? Trenutak, samo jedan mali trenutak.