Snovi se zaista ostvaruju

Pre jedno pet godina, ja, moj muž, moja tada četvorogodišnja ćerkica i naši prijatelji smo krenuli na dvodnevnu konferenciju u Gition. Mi žene smo ponele naše kupaće kostime, planirajući da sate koje će naše jače polovine provesti na dosadnim (za nas) govorima i predavanjima provedemo na plaži tik uz hotel. Međutim, put za prelepi Gition se nije odvijao onako kako smo planirali. Ja sam sve vreme tokom celog puta nehumano povraćala. Psovala sam krivine, moga muža i njegovu jebenu konferenciju: "ko me natera da pođem sa vama?!". Nisam imala pojma da sam zapravo tih dana ostala u drugom stanju. Nažalost, ja sam jedna od onih žena koja trudnoću oseća već u prvim nedeljama, a eto, prvi simptomi su me snašli u kolima, na 35 stepeni , među prijateljima, i to na putu za najmagičniji i najlepši deo Grčke. Milina jedna. Jedva da sam primećivala divlja brda, maslinjake, kamene kuće i tirkizno plavetnilo mora, ja sam samo želela da stignem, ustvari ja sam želela da se vratim kući, da me neko, nekim prevoznim sredstvom bez točkova vrati u udobnost i nepokretnost moga doma. Sa glavom naslonjenom na staklo prozora automobila, iscprljena, razočarana i osramoćena spazila sam kako se nazire iz daljine neki prelepi prizor: srednjovekovni dvorac i kule, kuće od kamena, ponosna i lepa crkva, plava obala puna jedrilica, maslinjaci i drvceta pored puta sa belim i roze cvetovima. Polako smo se spuštali kolima niz brdo prateći nagle i omražene krivine,  približavali smo se mestu po imenu Kardamili i onda sam se onako hrabro uspravljena u sedištu zaljubila na prvi pogled u to mesto i njegovu divlju lepotu. Ah, te famozne kuće od kamena, uski sokaci, šarmantni kafići sa gvozdenim stolovima i stolicama, terase prepune cveća i šarenih saksija, turisti, fontana na malenom trgu. Htela sam da stanemo, da izađem i prošetam tim ulicama, da sednem i umrem od miline. "Nemamo vremena, zakasnićemo", odgovorio mi je vozač (moj muž) tako da sam ponovo nerado utonula u neudobnost sedišta duboko rešena da ću jednoga dana doći u "moj" Kardamili. Nastavili smo put za Gition, a ja nisam prestajala da mislim na lepotu koju sam upravo videla. Ustvari, ja sam bila ubeđena da sam sudbinski povezana sa tim mestom. To nisam umela tada objasnim, a ne mogu ni sada. Jednostavno, ja sam tamo morala da se vratim.

Od tada je prošlo 5 godina Putovali smo više puta u tom pravcu, obilazili neka druga mesta, ali Kardamili nikada. Nisam ga zaboravila. Naprotiv, često sam govorila mužu: "Sećaš se onoga mestašca na putu za Gition? Kako bi bilo divno provesti tamo par dana...". Svaki put bi se složio sa mnom i obećavao da ćemo jednoga dana to i učiniti.

Kada sam čula da su se neke scene iz filma "Pre ponoći" sa Žili Delpi i Itanom Hokom snimljene baš u Kardamili ja sam se prosto oduševila. Moja želja da obiđem prelepu Mesiniju, njena sela i gradiće je postajala sve veća. Velika sam obožavateljka ove trilogije i ako već niste, INSISTIRAM da pogledate sva tri dela prelepe ljubavne priče čiji je poslednji deo na divan način ovekovečio lepote Mesinije.
Taj dan je napokon stigao. 14. jula ove godine, spakovali smo naše kupaće kostime, peškire, mesne nareske, paradajz i kuvana jaja (štednja, brate) i krenuli napokon sa prijateljima na put za Kardamili.

Možete samo zamisliti moje uzbuđenje i sreću! Celim  svojim  srcem i bićem sam  mogla da osetim istinu reči: "snovi se zaista osvaruju". Mene i moj san su delili nekih dobrih 240 km, strašne krivine i predeli od kojih vam zastaje dah.
 Volela bih da uspete da osetite i vi makar delić te magije koja je mene potpuno očarala. Ako očekujete slike luksuznih plaža, hotela i restorana, ona ćete se razočarati. Mene takva mesta nikada nisu zanimala, štaviše sve ono što je previše "namešteno" i sređeno za mene je izgubilo dušu. Santorini, Mikonos, ne, to nije za mene. Kardamili odiše nečim starinskim, on je nebrušeni dijamant, pravi primer netaknute lepote, on je savršeno nesavršen.
Plivali smo, sunčali se i pravili piknik na travi blizu plaže. Jeli smo sladoled na trgu na gvozdenim stolicama . Zaljubljeni par je na terasi iznad kafića jeo špagete i pio koka-kolu, ja sam ih radoznalo posmatrala i proučavala, bakica ispred prodavnice suvenira je umorno pozdravljala prolaznike gotovo bezvoljno, turisti su ispijali kafu i jeli domaće slatkiše, divila sam se lepim turistkinjama u divnim, letnjim haljinama,  fontana na sredini trga nas je osvežala i prskala naša izgorela tela. Volim te stare kuće, napuštena dvorišta i usamljene čamce. Nema ničeg sablasnog u njima, naprotiv, žive među rastinjem i divljim cvećem i pričaju priču ovog divnog mesta, mnogo bolje od mene, mnogo lepše od svih reči na svetu.
Reći ću vam samo jedno-moje srce je ostalo u Kardamili...

(pogled na Kardamili)

(taverna pored mora)

 (na plaži)

 (fontana na Trgu)

 (taverna sa sobama za goste)

(kuća)

(htela sam, ali bilo me je sramota da vidim šta se krije iza ove kapije)

(saksijice na prozoru)

(kuća cela od kamena)

(nečije dvorište)

(napušteni čamac)

(ja iz malo kompromitijućeg ugla, takođe se jasno vidi rezultat mog nefarbanja)

(napuštena kuća i dvorište, onim malim stepenicama se stiže u maslinjak)

(nas dve nasred puta)

(moj mlađi Švrća)

 (njih dve)

(staro, ali lepo)

(bosiljak i kaktusići)

(vreme sieste, nikoga još uvek nema u kafićima)

(očarana sam ovom terasom, hmmmm na njoj bih pravila neviđene večerinke)

 (plaža u mestu Stupa nedaleko od Kardamili)

 (lavanda)

 (siđi do mora, večeras i ja sam dole)

(žuti suncobrani)

Snovi se zaista ostvaruju...