Thursday, 4 July 2013

Strast je precenjena

Poslednjih nekoliko (i više) godina je popularna filozofija da svako od nas treba da pronađe svoju strast, da je sledi, da se njome vodi. Svako od nas mora da pronađe to nešto zbog čega će se pun entuzijazma i sa velikim elanom buditi ujutru. Strast prema nečemu je jedna velika preokupacija, obaveza i teret. Zašto, pitate se vi? Kako može strast i velika ljubav prema nečemu da bude opterećujuća i iscrpljujuća kada je to upravo ono što će nas učiniti srećnim?

Udovoljavanje strasti je prava droga, nalet adrenilina koji pritom osećamo izaziva zavisnost-mi želimo iznova i iznova da osetimo taj veliki priliv energije,ekspoloziju i ushićenje. E, sada zamislite kako bi bilo kada bi se stalno tako osećali. Moguće je, naročito kada biste stalno stavljajli sebe u situaciju koja bi izazvala ista takva osećanja. Da bi se strast prema nečemu (ili nekome) održala potrebno je utrošiti i istrošiti mnogo energije. Potreba za strašću se opravdava mišljenjem da je život bez strasti dosadan. Život bez ushićenja je ustvari...smrt.
Ja lično ne umem i ne mogu održati strast. Ona od mene iziskuje mnogo mentalne i fizičke energije kojih inače nemam dovoljno. Na primer, ideja o strasnoj, ljubavnoj vezi mi je strašno zamorna. Na šta tačno mislim? Mislim na vezu u kojoj osobe ne mogu jedna bez druge, one ne misle ni na šta drugo osim na te zajedničke trenutke, ceo njihov život i postojanje se vrti oko predmeta strasti, svaka njihova misao, svako njihovo delo je usmereno ka toj vezi.
Strast je nešto bez čega čovek ne može.
Strast je nešto što je potrebno čoveku da ide dalje.
Strast je nešto bez čega je čoveku život bezličan i dosadan.
Onaj ko u životu nema strast njemu život nema smisla.

Zar nije to strašno? Meni jeste. Ja ne želim život pun strasti. Meni strast ne treba. Život u strasti je po meni...dosadan. Život u strasti je...robija.  Kako? Ljudi su uglavnom strastveni u vezi jedne ili dve stvari. To može biti na primer, hrana.  Tim ljudima se život okreće oko hrane, ona je njihova glavna preokupacija, to je jedina tema o kojoj vole ili žele da pričaju, ništa više niti manje ih ne zanima. Oni su vegan, raw, frutarijanci, mesožderi, štagod. Oni sa strašću i fanatizmom pričaju o svom načinu ishrane kao najboljem i jedino ispravnim. Dosadno!!!!
 Strast može biti...sport. Vođeni idejom o pobedi, zdravlju ili željom za savršenim telom njihov ceo život se vrti oko vežbanja, znojenja, zatezanja, dizanja tegova, merenja. Dosadno!
 Strast može biti...moda. Provode sate i sate pred ogledalom, u buticima i prodavnicama, kupuju modne časopise, menjaju garderobu, opsesivno pričaju ili pišu o tome, opterećeni su krpicama, markama, popustima, dizajnerskim cipelama i đinđuvama. Dosadno!

Kada bolje razmislim, ja lično mislim da ne postoji stvar ili osoba prema kojoj osećam strast. Ljubav, uživanje i nežnost-to da. Postoji niz stvari koje volim da radim i u kojima uživam: kuvanje, pisanje, fotografija,  čitanje, filmovi, šetnja, plivanje, muzika, moja porodica. U mom životu nema mesta za strast, jer ona traži od mene moju apsolutnu pažnju, sve moje vreme i konstantan trud.

Zato, umesto da tražim strast u životu, ja biram mir, ravnotežu, meru, samosvest i predanost :mojoj porodici, sebi i stvarima koje volim da radim.


Vidite, sve je stvar izbora. Onaj ko može da održi  visok nivo energije u cilju da održi svoju strast je verovatno  već  pronašao svoj smisao života. I bravo mu na tome! Ja? Ne. Neću, jer ne mogu.

Radost. Da. Strast. Ne.


A, vi?

2 comments:

  1. Ti si mudra zena Dora! Mislim to o tebi vec neko vreme.

    ReplyDelete

LinkWithin

Related Posts with Thumbnails