30 dana samoljubavi i brige o sebi (Dan 5 i Dan 6)

Ukoliko ste mislili da će ovaj izazov biti lak, prevarili ste. Kao što reče jedna od čitateljki u komentarima, nismo ni svesni koliko lako upadamo u kolotečinu i koliko smo se ustvari navikle da malo brinemo o sebi.

Teško je svesno birati zdrave alternative što se tiče ishrane, teško je birati i kontrolisati svoje misli, teško je održavati unutrašnju ravnotežu naročito ukoliko vam ljudi i život to ne dozvoljavaju.

Nikako, ali nikako nemojte biti previše strogi prema sebi. Ovaj izazov ne postoji da bi sebe kažnjavale ili kinjile ukoliko dan ne prođe onako kako smo ga zamišljale.

Ako u toku dana uspete da štiklirate makar jednu stvar sa liste, čestitajte sebi! Jeste li uspele da prošetate? Možda ste sebe častile nekim voćem i time okrepile svoje telo vitaminima? Da li ste uspele da prilegnete ili odgledate neki film? Možda ste u celom tom ludilu od svakodnevice, između posla, dece i kućnih poslova pročitale par stranice časopisa ili knjige? Hej, pa uspele ste! Sasvim je dovoljno!

 Ovo je moj kratki izveštaj o petom i šestom danu izazova "30 dana samoljubavi i brige o sebi". 

Evo mojih današnjih malih koraka koji će me, nadam se, transformisati, nečemu naučiti, a iznad svega, učiniti da više volim sebe.

Danas sam imala na umu sledeće ciljeve:

Svest o tome šta radim tokom dana.
Svest o tome na šta su fokusirane moja pažnja i moje misli.
Imati na umu koji je cilj ovog izazova.

Strogo vodim računa o tome: 

Čime sam danas nahranila svoje telo?

Koliko sam se kretala?

Šta sam obukla?

Čime sam danas nahranila svoju dušu?

Na šta sam danas bila fokusirana?

Dan 5.

Pošto je u toku pravoslavni božićni post, ishrana ume da bude pravi izazov naročito ukoliko dozvolite sebi da upadnete u rutinu  koja uključuje u sebe mnogo ugljenih hidrata i prženih jela. Cilj će mi biti da budem mnogo svesnija i organizovanija kako ne bih sebe izgladnjivala ili nepotrebno u sebe utrpavala hleb i slatkiše. Ono što ja radim i kako se ja hranim, da ne dođe zabune, ne treba biti model ishrane nekome drugom. Post mi  jako mnogo prija, jer istina je da  mlečni proizvodi i meso (koje obožavam, inače) ne prijaju mom organizmu. Godinama već patim od lošeg varenja i stomačnih tegoba. U vreme posta moj organizam prođe kroz pravu detoksikaciju i regeneraciju koja me  potpuno preporodi. 

Doručak : kao što rekoh, dan volim da započenim nečim slatkim. Moj doručak je uvek isti, gde god bila: hleb ili tost (uvek ih zagrejem u tosteru), džem ili med, kafa ili ovsena kaša plus voće.

Ručak: Pun tanjir riblje čorbe i crna čokolada.

Užina: jabuka i pola banane.

Večera: Moj najveći problem je taj što u vreme večere nikada nisam gladna, pa uglavnom ništa i ne jedem. Problem je u tome što između ručka i večere uvek nešto grickam. Međutim, glad osetim jako kasno uveče kada deca već uveliko spavaju. Uh, tada je najgore vreme za jesti. Ono što zaista želim da promenim je to da večeram zajedno sa decom što ranije, najkasnije do 8 uveče. I nema grickanja!

Proveli smo skoro dva sata napolju u prirodi u parku. Puno smo šetali, gledali pse kako se igraju, ljuljali se, igrali na toboganu. Vreme je proletelo, a dan je bio tako sunčan i topao! Garderoba mi je bila opuštena, bila sam bez šminke, bez doterivanja. Divno sam se osećala među drvećem sa decom. Trg i kafići su bili prepuni ljudima dok smo mi uživali daleko od buke i haosa prazničnog ludila.

Ostatak dana sam provela odmarajući, vežbali smo matematiku za kontrolni i radila sam malo po kući. Međutim, ono što sada radim drugačije je to da štedim sebe: ukoliko sam previše umorna, usisavanje, sudove i  pranje ostavljam za neki drugi trenutak. Kada se odmorim i napunim baterije, poslove završim čas posla. Trudim se da sebe ne opterećujem stvarima koje se mogu uraditi pre ili kasnije. Deca su kasno legla, jer smo zajedno odgledale film, ali vredelo je provesti sa njima što više vremena. 

Dan 6.

Doručak: "Carrot cake" ovsena kaša iliti kaša sa ukusom kolača od šargarepe. Videla sam recept na jednom sajtu i morala sam da probam. U suštini, u kašu se narenda šargarepa, dodaju se med, orasi, suvo grožđe, malo kokosa i cimeta. Divno je! Baš sam uživala i svoje telo sam nahranila nečim finim i zdravim. O, da tu je i obavezna kafa!

Ručak: Za ručak nisam bila gladna. Pojela sam sendvič sa puterom od kikirija i bananu.

Večera: Spremila sam stir-fry sa integralnim pirinčem i zasitnom kuvanom leblebijom, propržila sam u Wok ulju (u sebi ima različite divne egzotične začine i arome) brdo povrća: luk, papriku, celer, karfiol, šargarepu, beli luk, dodala sam soja sos i komadiće ananasa. Bilo je divno!!! 

Kuća-škola, jurnjava po gradu tražeći poklon za učiteljicin rođendan i ukrase za školsku jelku. Bilo je prilično hladno, tako da nisam htela previše malenog da izlažem jakom i hladnom vetru.

Juče se fizički nisam dobro osećala (prokleto žensko, razumete me). Ipak, imala sam zilion obaveza koje sam morala pozavršavati po kući, ali  sa pravljenjem dužih pauza. Sebe sam častila popodnevnim spavanjem, a onda sam prionula na posao. Jedino kretanje i rekreacija su mi bili usisivač, pranje što guzica, što šerpi i sudova,  i spremanje večere za decu. naravno.

Uveče sam se mazila sa decom, strpala ih u krevet(e), odgledala epizodu serije i pala u nesvest.

I šta sam shvatila? Shvatila sam da malo toga mogu promeniti u mom životu. Rutina, naročito ako su deca mala, je obavezni deo života. Jednostavno drugačije se ne može funkcionisati. Svima nama koje imaju malu decu dan je apsolutno ispunjen brizi o njima, sve što radimo je vezano za njih. Međutim, verujte mi, nekada sama umela ceo dan da provedem u pidžami ili da jedem ono što deca ostave nakon doručka ili ručka, moja ishrana se sastojala u grickanju gluposti, najviše slatkiša,i to u hodu kako se ne bih onesvestila. Želim to da promenim. Najviše od svega želim sebe svakodnevo da častim nekim malim užitkom koji za vas možda nije ništa, ali meni mnogo znači.

Kao što rekoh, ne budite strogi prema sebi, ne kažnjavajte sebe, već otkrijte način na koji možete, makar minimalno, brinuti o sebi, svom telu i duši.

30 dana samoljubavi i brige o sebi ( Dan 4)

Dobrodošli! Ovo je moj kratki izveštaj o četvrtom danu izazova "30 dana samoljubavi i brige o sebi". 

Evo mojih današnjih malih koraka koji će me, nadam se, transformisati, nečemu naučiti, a iznad svega, učiniti da više volim sebe.

Danas sam imala na umu sledeće ciljeve:

Svest o tome šta radim tokom dana.
Svest o tome na šta su fokusirane moja pažnja i moje misli.
Imati na umu koji je cilj ovog izazova.

Strogo vodim računa o tome: 

Čime sam danas nahranila svoje telo?

Koliko sam se kretala?

Šta sam obukla?

Čime sam danas nahranila svoju dušu?

Na šta sam danas bila fokusirana?

Dan 4.

Doručak: posna pita od spanaća, kafa.

Ručak: pečeni losos + testenina, parče crne čokolade, mandarina.

Večera: verovatno ništa, jer sam do malopre grickala repu, krušku, i malo kolačića. Uh. Ukoliko ogladnim, verovatno ću pojesti malo lososa koji je ostao od ručka.

Trudim se da pijem dosta vode.

Kretanje danas: rano ujutru sam otišla do pekare za doručak . To je moj današnji luksuz, svi koji me znaju takođe znaju da ja doručak nikada ne kupujem. Otišla sam do ribarnice, naručila sam ribu za danas i sutra, platila i ostavila je da je očiste.

Vratila sam se kući, deca su jela doručak i onda sam krenula na pijacu. Pešaka naravno. Dovukla sam brdo mandarina, kupus, repu, celer, šargarepu,  kupila sam orahe, kruške i jabuke. Dok su deca raspoređivala namirnice ja sam otrčala do ribarnice i pokupila ribu.

I onda sam rešila da do kraja dana, posle ručka, ne mrdam. O, da. Provela sam celo popodne sa decom, Skype-ovali smo  sa tatom, igrali se, grickali voćke.

Napolju sam nosila moje tamne uske farmerice, jučerašnju bluzu,pletenu, vunenu zimsku "jaknu". stavila sam senku, ajlajner, maskaru. Čim sam došla kući, skinula sam šminku, obukla pidžame i uživala sam decom.

Donela sam i neke važne odluke. Možda se nešto prelomilo u meni, ko zna. Za neke stvari jednostavno više nemam strpljenja, Shvatila sam da su određeni ljudi čisto gubljenje mog vremena i živaca, a ja nemam ni vremena ni živaca za bacanje. Više distance i "sebičluka" sa moje strane će mi svakako više prijati.

Planiram da provedem mirno veče uz neki film ili seriju. Još jedan luksuz i način da brinem o sebi.

A, vi? Kako je prošao vaš dan?

30 dana samoljubavi i brige o sebi ( Dan 3)

Dobrodošli! Ovo je moj kratki izveštaj o trećem danu izazova "30 dana samoljubavi i brige o sebi". 

Evo mojih današnjih malih koraka koji će me, nadam se, transformisati, nečemu naučiti, a iznad svega, učiniti da više volim sebe.

Danas sam imala na umu sledeće ciljeve:

Svest o tome šta radim tokom dana.
Svest o tome na šta su fokusirane moja pažnja i moje misli.
Imati na umu koji je cilj ovog izazova.

Strogo vodim računa o tome: 

Čime sam danas nahranila svoje telo?

Koliko sam se kretala?

Šta sam obukla?

Čime sam danas nahranila svoju dušu?

Na šta sam danas bila fokusirana?

Dan 3.

Doručak: Ovsena kaša sa medom i kafa.

Ručak: Čorba od sočiva, tanki režnjevi repe sa sirćetom i malo soli, salata od rendane šargarepe, komadić crne čokolade, kasnije jabuku i mandarinu.

Večera: Stigla sam da nešto prezalogajim tek jako kasno. Iskreno, bila sam strašno gladna i PMS-ična. Otvorila sam jednu sardinu i pojela je bez hleba sa malo limuna.

Kuća-škola, to je bila moja jedina jučerašnja šetnja. Bila sam jako umorna od prethodnog dana. I malo mirovanja mi je baš prijalo. Potrudila oko garderobe: nosila sam braon pantalone i pletenu šarenu bluzu umesto uobičajene uflekane bluze i donjeg dela trenerki. Malo maskare i parfem. Za jedan takav dan sasvim dovoljno. 

Juče sam pričala i kontaktirala sa meni dragim ljudima, razmena ideja, informacija, želja, sve to me je nekako ispunilo srećom i nadom. Što se tiče zdravlja našeg člana familije, nakon pakla kroz koji su prošli ljudi koje je to direktno pogodilo, vesti su bolje i nadamo se skorašnjem oporavku. Trebaće mnogo ljubavi, vremena i strpljenja. 

Odmorila sam uz par vlogova, a onda sam otišla do frizera. Odvažila sam se i ošišala...kratko i isekla šiške. Zadovoljna sam i osećam se predivno.  Slatko sam se ispričala sa najboljom frizerkom na svetu.

Kada su deca zaspala odgledala sam epizodu serije "Without a trace" na kanalu Fox Crime, malo četovala na Fejsu i zaspala. Uspela sam u treći dan da uguram malo luksuza i brige o sebi. Eto, tako jedna mala sitnica koja mi je oduzela sat vremena i nekoliko evrića (hehehehe) drastično mi je popravila raspoloženje. Sasvim zasluženo, zar ne?

30 dana samoljubavi i brige o sebi (Dan 2.)

Dobrodošli! Ovo je moj kratki izveštaj o drugom danu izazova "30 dana samoljubavi i brige o sebi". 

Evo mojih današnjih malih koraka koji će me, nadam se, transformisati, nečemu naučiti, a iznad svega, učiniti da više volim sebe.

Danas sam imala na umu sledeće ciljeve:

Svest o tome šta radim tokom dana.
Svest o tome na šta su fokusirane moja pažnja i moje misli.
Imati na umu koji je cilj ovog izazova.

Strogo vodim računa o tome: 

Čime sam danas nahranila svoje telo?

Koliko sam se kretala?

Šta sam obukla?

Čime sam danas nahranila svoju dušu?

Na šta sam danas bila fokusirana?

Dan 2.:

Doručak: Ujutru volim da pojedem slatki doručak. Ovoga puta pojela sam dva parčeta tosta sa džemom, veliku šolju kafe bez šećera i pola jabuke.

Ručak: Dan je prošao u neverovatnoj jurnjavi. Jela sam s nogu: par prženih krompira, taramosalatu i parče crne čokolade.

Užina: Da bih se okrepila popila sam jedan planinski čaj na brzinu i krenule smo na balet. U normalnom slučaju bih sebi napravila još jednu prejaku kafu i time opteretila želudac i nervni sistem. Ovoga puta sam se svesno odlučila za čaj i osećala sam se mnogo bolje nego inače.

Večera: Nisam ništa posebno jela. Dok sam hranila decu gricnula sam malo hleba sa taramosalatom i pojela sam jedan kolačić. Jedva sam čekala da se bacim u horizontalu i spavam.

Nisam danas pazila na sebe što se tiče ishrane, ali sam zato bila dosta vode.

Puno sam hodala. Ujutru smo pešaka otišli kod pedijatra, vratili se kući i kupili usput hleb. Došla sam kući, spremila ručak i krenula da pokupim srednju kćer koja je bila sam školom na ekskurziji. Stigavši u školu saznajem da će kasniti. Vraćam se kući i kroz sat vremena ponovo nazad do druge lokacije odakle su nam rekli da ih pokupimo. Uh!

Kasnije smo trčali na balet, završavala sam neke poslove po gradu, zakazala frizera za sledeći dan, pa onda nazad ponovo da pokupim balerinu. I tako sam se celog dana rekreirala, a da to nisam ni htela. 

Nosila sam crne pantalone sa roze košuljom, moj standardni Agent Provocateur parfem, malo šminke i osećala sam se relativno sređeno.

Bila sam fokusirana na to da pozitivno razmišljam i pružim podršku osobama iz familije koje prolaze kroz jako težak period. U više navrata tokom dana sam zaplakala od brige, ali sa verom u Boga i nadom u srcu smo progurali i ovaj dan. Čvrsto verujem da će biti bolje, samo je pitanje vremena.

Uveče sam sebe onako umornu zasluženo častila tuširanjem sa eksfolirajućim gelom koji je mirisao bajno. To me je potpuno okrepilo i relaksiralo, a koža mi je baš zahvalna na takvom lepom tretmanu. Odgledala sam epizodu seriju "This is us" na Fox Life-u i utonula u san.

A, kako je prošao vaš drugi dan izazova?

30 dana samoljubavi i brige o sebi ( dan 1.)

Dobrodošli! Ovo je moj kratki izveštaj o prvom danu izazova "30 dana samoljubavi i brige o sebi". 

Evo mojih današnjih malih koraka koji će me, nadam se, transformisati, nečemu naučiti, a iznad svega, učiniti da više volim sebe.

Danas sam imala na umu sledeće ciljeve:

Svest o tome šta radim tokom dana.
Svest o tome na šta su fokusirane moja pažnja i moje misli.
Imati na umu koji je cilj ovog izazova.

Strogo vodim računa o tome: 

Čime sam danas nahranila svoje telo?

Koliko sam se kretala?

Šta sam obukla?

Čime sam danas nahranila svoju dušu?

Na šta sam danas bila fokusirana?

Dan 1

Doručak: dva parčeta tosta sa medom, kafa bez šećera, mandarina i parče jabuke.

Ručak: kari od povrća sa pirinčem i malo crne čokolade.

Istina je da u normalnim slučajevima jedem mnogo više, međutim danas je bio jako emotivan i težak dan. Član familije se trenutno bori sa bolešću (iznenadno) i to nas je sve pogodilo. Od brige i stresa nisam ni mogla da jedem.

Večera: bukvalno ništa

Danas sam išla u šetnju sa malenim, hodala sam jedno 45 minuta, otišli smo po moju srednju kćer da je pokupimo iz škole. Nakon ručka sam uspavala Nikosa i prošetala  do prodavnice. Nisam koristila lift. 

Po kući sam nosila helanke i tesnu bluzu. Posvetila sam malo vremena svom licu, nanela sam hidratantnu kremu, nanela korektor, malo pudera, ajlajner i maskaru. Odavno nisam mirisala na Agent Provocateur koji poslednjih nekoliko godina moj omiljeni parfem. Van kuće sam nosila crne uske pantalone i cvetnu košlju iz "Stradivarius"-a sa zimskom jaknom preko, naravno.

Uspela da prelistam časopis, mada istina je da sam ceo dan provela u agoniji i molitvi sa ozdravljenje ove drage osobe. Razgovor sa mojim duhovnikom mi je ulio nadu. Sada nam ostaje samo da čekamo i da se molimo, jer iz moje pozicije ništa drugo ne mogu učiniti. Na to sam bila fokusirana celoga dana, a pred nama je duga i teška noć.

U nadi da ću uskoro čuti dobre vesti, pozdravljam vas do sutra. Oprostite mi na nedostatku entuzijazma. Znam da razumete.

30 dana samoljubavi i brige o sebi

Izazovi. Baš ih volim. Čini mi se da jedino tako mogu biti fokusirana na određeni cilj, a došlo je vreme da se fokusiram na sebe. U planu je da mi dan ne prođe u nesvesnom ždranju polu pojedenog doručka koji deca ostavljaju za sobom, da svoje slobodno vreme ne provodim na telefonu ili uz računar, da se ne trudim da menjam ljude (i da se neprestano razočaravam u pojedine), da se skoncentrišem na odnos sa mojim mužem (iako nas trenutno dele nekoliko država), da manje vičem na decu  i da uložim makar minimalni trud u svoj izgled, što znači: nikako trenerke, malo šminke, čista kosa i parfem. Iskreno, meni je to sasvim dovoljno da se osećam dobro.
I kako bi izgledao ovaj izazov? Pa, ovako. On uključuje:

Svest o tome šta radim tokom dana
Svest o tome na šta su fokusirane moja pažnja i moje misli
Imati na umu koji je cilj ovog izazova

Cilj izazova je da se osećam bolje u svojoj koži, da budem zdravija, elegantnija, ispunjenija i smirenija. Cilj je da u svoj dan uguram malo luksuza koji ne košta mnogo, da u njemu ima lepote i elegancije. Cilj je da svakodnevo nešto naučim, pročitam, da se zdravo hranim, da pružim sebi dar brige o mom telu, umu i duši.

Iznad svega, cilj je da briga o sebi i samoljubav postanu navika, moja druga priroda.

Da bi se to ostvarilo, ovom izazovu ću pristupiti kao naučnom projektu. Ako niste znali (a, ja sam hemičar po struci), u nauci se vode beleške i prerađuju podaci. Na kraju svakog dana ću beležiti na blogu:

Čime sam danas nahranila svoje telo?

Šta sam jela i koliko? Jesam li pila dovoljno vode? Ono što očekujem od sebe je to da će me to naterati da jedem svesno i zdravo ili da ću makar prepoznati kada i zbog čega jedem na emotivnoj bazi. Takođe, ako se to desi, pokušaću da identifikujem te emocije kako bih mogla sledeći put da ih "presretnem"i sprečim u tome da kontrolišu moj odnos prema hrani.

Koliko sam se kretala?

Pritom ne mislim na kućne poslove niti konkretno na odlazak u teretanu. Mislim na kretanje napolju: šetnja, trčanje, bicikl i slično. Trenutno jedina aktivnost koja je za mene izvodljiva je šetnja. Cilj je da svakodnevo šetam sama ili sa decom bez obzira na vremenske uslove. 

Šta sam obukla?

Beležiću to koliko sam vremena posvetila svom izgledu. Pritom ne mislim na nešto spektakularno ili na neku komplikovanu rutinu koja oduzima mnogo vremena. Jesam li se obukla "normalno"? Kakva mi je kosa? A parfem? Jesu li mi obrve isčupane? To će me naterati da se prema sebi odnosim sa poštovanjem, da izgledam i da se osećam dobro u kući i van nje.

Čime sam danas nahranila svoju dušu?

Šta sam pročitala? Da li sam odvojila malo vremena za molitvu, meditaciju, za nešto što me povezuje sa Bogom? Cilj je da svakodnevo pročitam makar par stranica neke knjige, da slušam muziku, da pogledam neki dobar film, da nešto napišem, nacrtam.Ne može sve to stati u jedan dan, ali za makar jednu stvar koja me čini bogatijom iznutra ću svakako pokušati da nađem vremena. Svakako želim izbegavati društvene mreže, previše televizije i gubljenje vremena na beskorisne stvari. 

Na šta sam danas bila fokusirana?

Cilj je da svakodnevo budem fokusirana na nešto pozitivno ili da svojim stavom ono negativno, teško ili naporno transformišem u nešto koliko-toliko lepo ili makar podnošljivo, jer hej, život je to.  Mogu biti usresređena na odnos sa mužem, na to da na primer pazim na moje držanje, ili da se fokusiram na igru sa decom i da ostavim poslove po strani. Drugih dana ću biti fokusirana na produktivnost, na neodlaganje neminovnog itd.

Kako vam se čini ovaj izazov? Ja sam spremna, spremnija nego ikada pre!!! Hoćete li mi se pridružiti? Oh, kako bi to bilo divno! Volela bih da jedna drugu inspirišemo, pokrećemo, guramo, da navijamo jedna za drugu. Ukoliko to želite, možete vaše beleške deliti ovde u komentarima na blogu, u komentarima na mojoj fejsbuk stranici ili na vašem blogu ukoliko ga imate. Ako vam nije komotno da delite javno vašu svakodnevicu, uvek možete to činiti privatno vođenjem dnevnika. Eto, samo bih volela da mi se tu i tamo javite i podelite sa mnom vaš napredak, vaša osećanja, misli, bilo šta.

Mm? Šta kažete? Krećemo?

E pa, čitamo se večeras kada ću postovati detalje o mom prvom danu Izazova "30 dana samoljubavi i brige o sebi".

Srećno!!!!!

Ponedeljak jedne domaćice (5. decembar 2016)

Ako ste i vi meteoropata, sigurno vam je poznat onaj osećaj u glavi i kostima pred promenu vremena. Noć sam provela vrteći se u krevetu, osećala sam dolazak kiše i zaista ujutru nas je ona dočekala, sitna i dosadna. Misli mi nisu davale mira, mada mislim da je sve to bilo uzbuđenje zbog navale želje da se vratim blogu. Hvala svima koji su mi uputili divne reči ohrabrenja i ljubavi, eto, niste ni svesni koliko mi to znači.
Kao i po običaju, ustala sam malo ranije od dece, spremila doručak, spakovala užine i popila na iskap vrelu šolju crnog, dugog i jakog espresa da bih se iz stanja zombija vratila među žive. Za užinu sam im spakovala sendviče sa puterom od kikirikija i džemom od jagoda, mandarine i malo crne čokolade.

Plan je bio da jutros odvedem malenog kod pedijatra na rutinski pregled i vakcinaciju, međutim sprečila nas je kiša. Na šporetu se krčka pasulj za dva dana: samo ubacim luk, lovorov list, ruzmarin, so, začine po želji i kuvam dok ne omekša. Pred kraj dodam malo paradajza, maslinovo ulje i sveže mleveni biber.  (fotke su izškljocane sinoć)

Na TV-u su crtaći, Pepa Prase nam je omiljen, po ceo grokćemo, jer iskreno, ništa drugo i ne umemo da kažemo. I moje starije kćeri su baš kasno progovorile, a sada mi dođe da skočim kroz prozor svaki put kada krenu da pričaju, jer ni Bog otac ne može da ih zaustavi.
Kada se okrenem oko sebe vidim slatki lom, sudopera je puna, čeka me punjenje sudomašine, oprati ćebad, odlazak po dete u školu i pedijatar.

 Da li samo ja mrzim lekare? A, zamislite, udata sam za jednog od njih! Kakav užas! Ponekad se pitam kako je to biti udata za poslastičara ili mesara? Mnogo je praktičnije, zar ne?

Čime se zabavljam ovih dana? Iskreno, svaka zabava ili relaksacija mi dolaze onako "u hodu": dok radim gledam i slušam vlogove na youtube-u. Navučena sam na to da gledam kako žive drugi ljudi  u nekim drugim, normalnim zemljama. Evo priznajem da su mi posebno zanimljive one velike, mormonske porodice (šššš, nemoj da čuju ovi moji pravoslavci, izopštiće me iz Crkve), njihove velike kuće, divne kuhinje, puno dece, način života. Oduvek mi je bilo interesanto da vidim kako drugi žive, a najviše volim kada nešto mogu da "pokupim" i naučim. Sve što je korisno, praktično i lepo, nezavisno od toga ko nam to znanje pruža je neprocenljivo.

Takođe, odgledala sam i mini-seriju "The Young Pope"  ("Mladi Papa) na kanalu HBO. Serija je maestralna! Preporučujem je od sveg srca. Za opuštanje i smeh tu je komedija "Odd mom out" serija na kanalu Fox Life. Dopada mi se verovatno zato što u dubini duše žudim za jednom otkačenom i iskrenom prijateljicom kao što je Džil Veber, smešna, nespretna, otkačena mama troje dece koja sa podsmehom gleda na bogate, "savršene"mame-snobove.

I ja se često osećam kao uljez, kao žena pusto ostrvo, čudakinja sa otkačenim, pomalo bezobraznim i vulgarnim smislom za humor, umem da budem cinična, ponekad ironična, puno toga mi smeta i to otvoreno izražavam, mrzim maske, glumu, pretvaranje, snobove, pozere,  elitu, uobražene, umišljene. Često umem da se u grupi drugih žena ponašam kao Džil, i uvek, skoro uvek, budem neshvaćena. Ja sam ta koja će obući drečavo roze majicu i debilske čarape na času aerobika, dok će sve ostale izgledati kao da su izašle iz "Fitness" časopisa. Ja ću biti ta koja se će smejati, zbijati šale, dok će me one gledati kao da sam vanzemaljac. Oh, Džil, gde si Džil?

Uh, toliko toga imam reći i podeliti, a nikada dovoljno vremena, ali tu sam, tu sam, nigde ne idem.
Želim vam uspešnu i lepu radnu nedelju, uživajte koliko god je to moguće i nadam se iskreno da vi imate vašu "Džil". Ljubim!

Lekcije o umetnosti življenja jedne Francuskinje (3.deo)

 Vreme je za ispovest: ja umem da preteram u uživanjima. Kada mi se nešto sviđa (uglavnom mislim na hranu), ja ne umem da stanem. Ne znam da li je u pitanju halapljivost, alavost, nedostatak strpljenja, dosada ili se iza toga krije neki ozbiljni razlog za psihoanalizu. Znam da je to moja velika mana. Prosto mi je neshvatljivo kada mi neko kaže da je zaboravio da jede ili da ne voli slatkiše. Ne verujem ljudima koji odbijaju dezert. Jednostavno sa njima nešto nije u redu.

Šala na stranu. Ozbiljno. Godinama pokušavam sebe da kontrolišem u prisustvu palačinki, čizkejka, musova od čokolada, a nija tajna da volim testo u svim oblicima, sve od makarona, do pita i kiflica. Pekare i poslastičare ovde u Grčkoj izbegavam maksimalno, međutim, zbog troje dece u kući  uvek će se naći nešto što iskušava moju slabu volju. Pre nekoliko godina naručila sam knjigu "Francuskinje se ne goje" od Mirej Žulijano koja mi je na neko vreme promenila život dok se nisam ponovo vratila svojim starim navikama. Moram da priznam da se svaki put kada preteram u uživanjima vraćam ovoj knjizi. I posle toliko godina još uvek nisam potpuno usavršila veštinu uživanja sa merom. Francuskinjama to dolazi prirodno, ustvari, to je naučeno ponašanje. Poznato je da deca u Francuskoj imaju striktno određena tri obroka i užinu u popodnevnim časovima: to je parče kolača, voće ili malo čokolade. Francuskinje uče svoju decu od malena da se kontrolišu, da ne preteruju ni u čemu, zato se i čini da njima sve to dolazi prirodno, a ustvari sve je to rezultat dugogodišnjeg "treninga".

One su majstori u korišćenju zdravog razuma i matematike kada je u pitanju uživanje: znaju odakle da oduzmu, a gde da dodaju kako bi uspostavile ravnotežu. Ako želi  posle večere da pojede dezert ona će odbiti hleb, ako zna da će uveče izaći u restoran, za ručak će pojesti samo salatu ili tanjir supe. Ako će danas uživati u vinu i sirevima, sutra će "postiti" tako što će jesti samo povrće i voće. A, kako to rade Francuskinje po rečima Mirej Žulijano:

Francuskinji je upravo njen um najjači zaštitni zid od gojenja, a čula su, naravno, portali  do uma. Uz pomoć njih mi upoznajemo svet oko nas: njegove ukuse, teksture, zvukove i mirise. Sve mi (misli na Francuskinje) na neki način praktikujemo "jogu" naših čula. Usresređujemo se na njih na isti način kao i na disanje u toku joge. Na ovaj način, izvaličimo ono najbolje iz iskustava, čak i onda kada je u pitanju hrana. Zadovoljstvo ove vrste je nešto što same sebi stvaramo. Suština umetnosti življenja (l’art de vivre) je traganje za životnim radostima (joie de vivre). To često izaziva ruganje od strane ljudi koji tvrde da je ono "isuviše buržujski", ali u suštini, naša potraga za zadovoljstvom ima malo veze sa društvenim statusom. Nama mnogo više znači odlazak na odmor nego kupovina novog auta i nikada se ne bi odrekle putovanja zbog tako nečega, sem u slučaju kada je to zaista neophodno. Radije ćemo izbrati  biti i osećati umesto imati u bilo koje doba.Svako ko poseduje pet ljudskih čula može da ubere plodove njihovog izoštravanja. Šetnja na plaži, dodirivanje i mirisanje komada drveta, uživanje u sočnoj pomorandži, sve su to čulna iskustva kojih možemo postati mnogo svesniji ukoliko vežbamo. Usresredite se na svako od njih: opišite ih u svojoj glavi, na svoj način, svojim jezikom i uskoro će svaki vaš trenutak biti ispunjeniji. Nikada se ne sme zaboraviti da mala iskustva mogu uz pomoć asocijacija i sećanja da probude u nama čitav niz emocija. One su povezane sa našim životnim iskustvima, kulturom i sredinom u kojoj živimo. Na ovaj način se možemo mnogo uspešnije odbraniti od nepoželjnih destruktivnih emocija.

Francuskinja će se uvek pobrinuti za to da časti sebe sa mnogo  petits riens, iliti sa mnogo "malih ništa" koja joj itekako mnogo znače. U francuskom jeziku postoje više reči koje znače "ugađati sebi": gâter, dorloter, bichonner, se chouchouter—ali ni jedna od tih reči ne povezujemo sa dekadencijom. Naprotiv, mi znamo da uživamo u životu na pravi način, od trenutka do trenutka, i ugađanje sebi nikako ne znači tražiti utehu u izobolju i preterivanju, a naročito ne u hrani. Ako nešto sebi uskraćujemo, to ne činimo da bi same sebe kaznile (samokažnjavanje nikada nije pravi put do blagostanja), jedina svrha uzdržavanja od nekih zadovoljstava je mogućnost da uživamo u nekim drugim stvarima i da time uspostavimo odgovarajuću ravnotežu. 

Naravno, ono u čemu najčešće uživamo je hrana, tako da su nam osećanja kao što su krivica i greh kada je ona u pitanju potpuno strana . Francuskinja će biranje svog popodnevnog kolača u poslastičari simpatično nazvati svojom "malom slabošću", petit péché mignon, ali ona to čini uz dozu ironije, jer samo u njenom, francuskom umu  greh može biti "malen" i "neodoljiv".

Mus od čokolade? Tek toliko da te zasladi i zagolica nepce. Čokolada? Minijaturna, ali kvalitetna. Marion bira kvalitet pre kvantiteta, otuda je i uživanje veće, a ona se oseća kao da je vredna toga. U tome je caka, draga moje. Vredne smo da u sebe stavljamo samo najbolje, koliko god je to moguće.


Marion je kao svoj slatki greh izabrala šampanjac. Znam, znam šta ćete reći, šampanjac je skup luksuz. I potpuno se slažem.

Međutim, samo želim da vam ilustrujem činjenicu da je one svoje uživanje ograničila na nedelju uveče kada se ona sa svojim mužem, skoro ritualno, otvara flašu šampanjaca i prepušta svojoj slabosti. Neretko je to prilika da se okupe sa prijateljima gde sa par sitnica na stočiću pijuckaju ovo penušavo piće i uživaju u razgovoru.

Što se mene tiče, moja slabost ili slatki greh su, gle čuda, slatkiši: kolači, torte, sve vrste dezerta. Preterivanje u njima je ozbiljna pretnja mojoj kilaži i mom zdravlju. Takođe, svakodnevno konzumiranje onoga što volimo umanjuje i zadovoljstvo.
Lekcija koju sam naučila od lepe Marion je sledeća: a, zašto ne bih prepuštanje slatkom zadovoljstvu ograničila na primer na vikend? Šetnja do poslastičare  subotom popodne po neki divni, slatki kolačić čini se kao nešto čemu bih se cele nedelje unapred radovala kao malo dete. Do tada, postoje druge alternative koje mogu zadovoljiti moju strast prema slatkoćama: voćni kompoti, grčko kiselo mleko sa malo meda, crna, najcrnja čokolada. Naravno, sa merom. Lako zvuči, ali često je teško izvodljivo.

 Op! I evo izazova! Ukoliko i vi umete u nečemu da preterate, a ne biste želeli da sebe potpuno lišite tog uživanja (poznato je da lišavanje samo pojačava želju, a nama nije cilj da se samokažnjavamo), izaberite dan u nedelji kada ćete sebe "častiti", "razmaziti", kada ćete sebi "ugađati"onim što volite. A, vi dobro znate šta je to. Naravno, to ne mora biti nešto vezano za hranu. Može biti bilo šta u čemu umete da preterate.


Toliko za danas od mene! Do sledećeg puta kada nastavljamo sa lekcijama umetnosti življenja jedne Francuskinje!

Lekcije o umetnosti življenja jedne Francuskinje (2. deo)

Jako mi je drago što je prethodni tekst izazvao takve pozitivne reakcije, a podjednako se nadam da ste bile inspirisane da nešto promenite u svom životu. Što se mene tiče, svesno sam blaža i ljubaznija prema samoj sebi. Više odmaram i dozvoljavam sebi povremena mala, ali slatka uživanja. Malo mi je doduše žao zbog nekih komentara koji su se uglavnom fokusirali na pretpostavku da žena nije u mogućnosti da uživa u svojoj svakodnevici ukoliko nema kućnu pomoćnicu. Kao što rekoh, dan traje 24 sata, imamo dovoljno prilika da u njega uguramo nešto što nas opušta i čini srećnim.

Ono što je sigurno je to da je Marion, kao i većina Francuskinja, usavršila veštinu kuvanja jela koja su "varijacija na temu", sve to u zavisnosti od sezone i dostupnosti određenih proizvoda.
Piletina se ne sprema isto u leto ili jesen; leti se sprema u belom vinu i sosu od svežeg, letnjeg, prezrelog paradajza, u jesen će je dinstati sa tek kupljenim zemljanim pečurkama kojih ima u izobilju na francuskim pijacama već od oktobra, a zimi će se pilence u velikom loncu kuvati zajedno sa prazilukom, krompirom i šargarepom.

 Flertovanje sa začinima, začinskim biljem, sezonskim voćem i povrćem je nešto u čemu su one majstori.

Jako me iznenađuje kada usred zime vidim ljude na pijaci koji biraju i kupuju paradajz, bled, zeleni i bez ukusa, a uporno ignorišu prelepu šargarepu, brokoli i karfiol koji su tada najukusniji i najjeftiniji. Francuskinje nikada nisu dosadne, čak ni kada kuvaju, jer dobro znaju koje doba godine pruža najlepše i najukusnije namirnice,a svako godišnje doba nudi nešto uzbudljivo i drugačije.

Odlazak na pijacu  ne doživljavaju kao obavezu, već kao zadovoljstvo, kao priliku da uživaju u bojama, mirisima, da proćaskaju sa svojim omiljenim prozvođačima, da razmene recept ili dva, da probaju nešto novo. Marion kaže: "Priroda je tako darežljiva, svaki dan na pijaci je fešta za oči". Ona svake srede ide na pijacu noseći sa sobom praktičnu, ali šik torbu sa točkićima, bez liste i plana. Jednostavno šeta, miriše, istražuje, razgovara, pita, a kada dođe kući smišlja kako će to izobilje iz svoje torbe da pretvori u nešto ukusno.

Francuskinja redovno obilazi prodavnice u potrazi za određenim sirom ili nekim vinom koji joj je preporučila prijateljica, mesar će njoj izabrati najlepše parče mesa, svakodnevo će kupovati sveži hleb u omiljenoj pekari, a neretko će prepešačiti pola grada samo da bi kupila kolače u poslastičari koja ih najbolje pravi. Međutim, ni u tome neće preterati. Kupiće tek toliko da se zasladi, a na da se prejede.

Francuskinja nikada ne zatrpava fijoke, ormariće i frižider hranom, što zbog nedostatka prostora, a najviše zbog toga što je njoj jako bitno da hrana koju jede bude sveža i kvalitetna. Kupovina, čuvanje i pripremanje namirnica je nešto što njoj dolazi prirodno, bez mnogo mozganja i komplikovanja.


Proleće je za zeleniš i svežinu: tu su zelena salata, mlad grašak, mladi luk, rotkvice, prve jagode, menta, bosiljak i peršun.

Leto je slatko, dugo i lepljivo, nudi sijaset slatkoća kojima jedva da treba kuvanje: paradajz još uvek topao od sunca, osveževajući krastavac, prvu boraniju, sočne breskve i trešnje, tikvice, lubenice i dinje.

Jesen, zlatna i zrela, miriše na vlažnu zemlju. To je moje omiljeno godišnje doba. Marion u jesen kupuje tikve, pečurke, narandžastu šargarepu, slatke kruške, jabuke i grožđe.   Dani su kraći, a jela se duže  kuvaju, mirišu na muškatni oraščić i crno vino. bogato, zemljano i raskošno. Utešno. Da, to je prava reč.

Zima, duga i hladna, zahteva toplotu čak i iznutra, sezona je gulaša, supa i gratena. Krompir, brokoli, šagrarepa,praziluk, karfiol, tu i tamo ima i zelenila, kao što je spanać, da iznenadi, okrepi i uveseli.

Vidite, Francuskinji ne treba mnogo da bi bila zadovoljna. Njoj je čak i odlazak na pijacu doživljaj. Ukoliko niste od onih žena koje dele ovo oduševljenje sa Marion možda je vreme da pružite sebi šansu da zavolite čak i ovu obavezu.

Evo onda jednog izazova za vas: naoružajte se torbom sa točkićima ili cegerom, ponesite novčanik i krenite na pijacu. Nemojte praviti nikakav plan niti listu. Istražite, pipajte, mirišite, Porazgovarajte sa prodavačima, ne ustručavajte se da postavite pitanja. Obratite pažnju na to čega ima u izobilju,  pronađite sezonsko voće i povrće, uporedite cene. Pre kupovine sve pomirišite i pipnite. Kupite par stvari koje vam se najviše dopadaju. Dođite kući i onda smislite kako ćete iskoristiti đakonije koje ste nabavili: listajte kuvare, obiđite kulinarske sajtove i blogove, posavetujte se sa mamom ili prijateljicom.
Za sledeći put  za vas pripremam post koji će biti pun ideja, recepata i naravno, ukusnih tajni jedne tipične Francuskinje. Samo za vas!


Nadam se da ste i danas uživale u tajnama življenja lepe Marion. Ja sigurno jesam!

Lekcije o umetnosti življenja jedne Francuskinje (1. deo)

Poznato je da ne krijem moju opčinjenost Francuskinjama. Podjednako me fascinira onaj čuveni termin"francuski paradoks" koji ukratko opisuje činjenicu da Francuzi imaju relativno mali procenat ljudi obolelih od koronarnih oboljenja iako je njihova ishrana bogata mastima i alkoholom. Međutim, mene kao ženu zanima zbog čega i kako Francuskinje važe za najseksipilnije, najmisterioznije i najvitkije žene kada svakodnevo uživaju u puteru, vinu, božanstvenim sirevima i kroasanima? Kako uspevaju da u svoj dan uguraju mala, a tako značajna zadovoljstva? Zbog čega su one poznate po umeću da uživaju u životu,a da pritom ni u čemu ne preteraju?

E, vidite, u tom grmu leži zec! One ne samo da uživaju u ovim đakonijama i životnim radostima svim svojim čulima, one jesu senzualne i u prirodi hedonisti, ali nemojte dozvoliti da vas to zavara: Francuskinje uživaju uključujući mozak, koristeći cake i tajne koje se prenose sa kolena na koleno. Znate, Francuskinja neće od svoje bake naučiti kako da uvija sarme ili da puni paprike, njena baka će je naučiti tajnama vitkosti, lepote i uživanja bez griže savesti. One to rade prosto automatski, intuitivno, to je deo njihovog identiteta. Mene je mama naučila da vučem kese, da rintam i da ne vodim računa o sebi. To kod mene ide automatski, to je naučeno i usvojeno, ukorenjeno duboko u meni. Već neko vreme pokušavam da se iskobeljam iz tog blata samopožrtvovanosti, da pobedim kompleks mučenice. Kako mi je to učiniti? Primerom, učenjem, vežbom, sve dok to ne postane neodvojivi deo mene. Tokom poslednjih nekoliko godina napravila sam veliki pomak, ali još uvek nisam stigla do željenog stepena samoljubavi. Znam da vam je verovatno teško da shvatite filozofiju i umetnost življenja Francuskinja ovako teoretski, pa sam zato rešila da vam sve to ilustrujem primerom. Prvo sam pokušala da sve smestim u jedan post, međutim, to je skoro nemoguće. Post je ispao previše dugačak, zato sam rešila da lekciju o francuskoj umetnosti življenja podelim na nekoliko dela. Mislim da je tako bolje.
Hajde da se upoznamo sa Marion, ženom koja je tipična predstavnica famoznih Francuskinja. Danas ćemo videti kako se ona opušta, koje su neke njene navike, mali luksuzi koji ne koštaju, ali mnogo znače.

Marion je majka petoro dece i zajedno sa svojim mužem drži jednu od najboljih mesara u Lionu u kojoj ujedno možete kupiti divne delikatese i proizvode iz regiona. 

Olakšavajuća okolnost za mnoge Francuskinje je činjenica da im država omogućava sve uslove da ostanu zaposlene čak i kada postanu majke: besplatne jaslice. obdaništa, škole u kojima su obezbeđeni uravnoteženi i zdravi obroci. Dok je Marion na poslu, deca su namirena. Znam da je to za neke od nas samo daleki san, ali neka vas to ne obeshrabruje. Ovde sam da vam pokažem kako Marion pravi ravnotežu u svom životu, kako uspeva da pored posla i petoro dece bude...žena. ŽENA! Oh, znam da me razumete!

~ Ona svoj dan započinje zdravim, ali ukusnim doručkom. Voće je obavezno, malo hleba sa puterom i naravno, kafa. Nema žurbe, nema trčanja. Ona doručak lepo servira, jer Francuskinjama je bitna estetika čak i na tanjiru. Međutim, razlozi za to nisu samo površne prirode, već itekako imaju veze sa vitkom linijom: kada je ono što jedemo lepo osmišljeno i prezentovano (prepečen hleb, divni,mirisni maslac, pa sezonsko voće), mi ćemo jesti sporije, uživaćemo u obroku i samim tim poješćemo manje. Zar to nije sjajno? Ponekad, samo ponekad će sebe počastiti puterastim kroasanom. Kupiće ga u svojoj omiljenoj pekari i grickati ga polako uz kafu. Previše kroasana goje! I ona to dobro zna.

~ Čak i dok su na poslu, oni sebi daju oduška, jer to je francuski način življenja: uživati svuda, na svakom mestu, smejati se, voleti, radovati se životu.

 ~ Francuskinja kada je pod stresom ne leči svoju nervozu pred frižiderom ili buljeći u TV sa kesom čipsa u rukama. Marion se povlači u svoju sobu koju je uredila po svom ukusu, to je njeno utočište, tu pronalazi mir i uspostavlja svoju ravnotežu. Neretko u krevetu pojede svoju velouté supu, popije čaj. diše duboko i uživa okružena svojim ženstvenim sitnicama, detaljima koji odišu njenim karakterom i estetikom. Moje utočište je moj frižider, moram da priznam. I eto, prilika je da to promenim.

~ Ona ima vremena i za stvari koje je opuštaju i dodatno ispunjavaju. Hobi koji nije samo izraz kreativnosti, već je i način da se relaksira i ujedno stvori nešto korisno. Ne moramo biti perfekcionisti niti napraviti nešto bez greške, bitan je  meditacijski proces stvaranja u prijatnom okruženju.

~ Kada se poslednji put sebi napravile kupku? Marion sebi ume čak i to da priušti. Mirisna, opuštajuća, sa obavezno upaljenim svećama, o da i šampanjcem! San snova! Ne mora vaša kupka biti skupa niti luksuzna, ma, ne mora tu biti ni šampanjca, zaboga, dobro znamo da je najveći  luksuz naći vremena za takvo uživanje. Marion tu i tamo uzme slobodno popodne i samo se prepusti. To ništa ne košta, zar ne? Neka vaš muž preuzme decu ili neka se sama nečim zabave. I majke imaju dušu. Marion voli sebe, vreme je da naučimo to od nje.

~ Dom u kome žive nije veliki, rekla bih da je prilično mali za jednu sedmočlanu porodicu. Međutim, Marion je svaki kutak njihovog životnog prostora ispunila lepotom: tu je divno atmosferično osvetljenje, sveće, slike na zidovima, sitni detalji i cveće u lepim vazama, tu su knjige, časopisi, udobni jastuci, ogledala, flaše vina, prijatne, meke i pastelne boje.

Drage moje, za vas imam jedan zadatak. Pa, zar ste mislile da ćete se tako lako izvući? Želela bih da danas iskoristite nešto iz ovoga posta kao primer. Hoćete li sebi priuštiti toplu kupku, možete li posvetiti nekih posla sata uz neki hobi? Zatvorite se u spavaću sobu i popijte na miru čaj, pročitajte par stranice neke knjige ili časopisa. Hej, možete kupiti buket cveća ili par mirisnih sveća i njima ukrasiti vašu dnevnu sobu! Bilo šta, jedno, ali vredno.

Neka to bude naš zajednički izazov do sledećeg puta kada ćemo se vratiti Marion i njenim lekcijama u umetnosti življenja.

Ljubim vas i grlim čvrsto!