Lekcije o umetnosti življenja jedne Francuskinje (2. deo)

Jako mi je drago što je prethodni tekst izazvao takve pozitivne reakcije, a podjednako se nadam da ste bile inspirisane da nešto promenite u svom životu. Što se mene tiče, svesno sam blaža i ljubaznija prema samoj sebi. Više odmaram i dozvoljavam sebi povremena mala, ali slatka uživanja. Malo mi je doduše žao zbog nekih komentara koji su se uglavnom fokusirali na pretpostavku da žena nije u mogućnosti da uživa u svojoj svakodnevici ukoliko nema kućnu pomoćnicu. Kao što rekoh, dan traje 24 sata, imamo dovoljno prilika da u njega uguramo nešto što nas opušta i čini srećnim.

Ono što je sigurno je to da je Marion, kao i većina Francuskinja, usavršila veštinu kuvanja jela koja su "varijacija na temu", sve to u zavisnosti od sezone i dostupnosti određenih proizvoda.
Piletina se ne sprema isto u leto ili jesen; leti se sprema u belom vinu i sosu od svežeg, letnjeg, prezrelog paradajza, u jesen će je dinstati sa tek kupljenim zemljanim pečurkama kojih ima u izobilju na francuskim pijacama već od oktobra, a zimi će se pilence u velikom loncu kuvati zajedno sa prazilukom, krompirom i šargarepom.

 Flertovanje sa začinima, začinskim biljem, sezonskim voćem i povrćem je nešto u čemu su one majstori.

Jako me iznenađuje kada usred zime vidim ljude na pijaci koji biraju i kupuju paradajz, bled, zeleni i bez ukusa, a uporno ignorišu prelepu šargarepu, brokoli i karfiol koji su tada najukusniji i najjeftiniji. Francuskinje nikada nisu dosadne, čak ni kada kuvaju, jer dobro znaju koje doba godine pruža najlepše i najukusnije namirnice,a svako godišnje doba nudi nešto uzbudljivo i drugačije.

Odlazak na pijacu  ne doživljavaju kao obavezu, već kao zadovoljstvo, kao priliku da uživaju u bojama, mirisima, da proćaskaju sa svojim omiljenim prozvođačima, da razmene recept ili dva, da probaju nešto novo. Marion kaže: "Priroda je tako darežljiva, svaki dan na pijaci je fešta za oči". Ona svake srede ide na pijacu noseći sa sobom praktičnu, ali šik torbu sa točkićima, bez liste i plana. Jednostavno šeta, miriše, istražuje, razgovara, pita, a kada dođe kući smišlja kako će to izobilje iz svoje torbe da pretvori u nešto ukusno.

Francuskinja redovno obilazi prodavnice u potrazi za određenim sirom ili nekim vinom koji joj je preporučila prijateljica, mesar će njoj izabrati najlepše parče mesa, svakodnevo će kupovati sveži hleb u omiljenoj pekari, a neretko će prepešačiti pola grada samo da bi kupila kolače u poslastičari koja ih najbolje pravi. Međutim, ni u tome neće preterati. Kupiće tek toliko da se zasladi, a na da se prejede.

Francuskinja nikada ne zatrpava fijoke, ormariće i frižider hranom, što zbog nedostatka prostora, a najviše zbog toga što je njoj jako bitno da hrana koju jede bude sveža i kvalitetna. Kupovina, čuvanje i pripremanje namirnica je nešto što njoj dolazi prirodno, bez mnogo mozganja i komplikovanja.


Proleće je za zeleniš i svežinu: tu su zelena salata, mlad grašak, mladi luk, rotkvice, prve jagode, menta, bosiljak i peršun.

Leto je slatko, dugo i lepljivo, nudi sijaset slatkoća kojima jedva da treba kuvanje: paradajz još uvek topao od sunca, osveževajući krastavac, prvu boraniju, sočne breskve i trešnje, tikvice, lubenice i dinje.

Jesen, zlatna i zrela, miriše na vlažnu zemlju. To je moje omiljeno godišnje doba. Marion u jesen kupuje tikve, pečurke, narandžastu šargarepu, slatke kruške, jabuke i grožđe.   Dani su kraći, a jela se duže  kuvaju, mirišu na muškatni oraščić i crno vino. bogato, zemljano i raskošno. Utešno. Da, to je prava reč.

Zima, duga i hladna, zahteva toplotu čak i iznutra, sezona je gulaša, supa i gratena. Krompir, brokoli, šagrarepa,praziluk, karfiol, tu i tamo ima i zelenila, kao što je spanać, da iznenadi, okrepi i uveseli.

Vidite, Francuskinji ne treba mnogo da bi bila zadovoljna. Njoj je čak i odlazak na pijacu doživljaj. Ukoliko niste od onih žena koje dele ovo oduševljenje sa Marion možda je vreme da pružite sebi šansu da zavolite čak i ovu obavezu.

Evo onda jednog izazova za vas: naoružajte se torbom sa točkićima ili cegerom, ponesite novčanik i krenite na pijacu. Nemojte praviti nikakav plan niti listu. Istražite, pipajte, mirišite, Porazgovarajte sa prodavačima, ne ustručavajte se da postavite pitanja. Obratite pažnju na to čega ima u izobilju,  pronađite sezonsko voće i povrće, uporedite cene. Pre kupovine sve pomirišite i pipnite. Kupite par stvari koje vam se najviše dopadaju. Dođite kući i onda smislite kako ćete iskoristiti đakonije koje ste nabavili: listajte kuvare, obiđite kulinarske sajtove i blogove, posavetujte se sa mamom ili prijateljicom.
Za sledeći put  za vas pripremam post koji će biti pun ideja, recepata i naravno, ukusnih tajni jedne tipične Francuskinje. Samo za vas!


Nadam se da ste i danas uživale u tajnama življenja lepe Marion. Ja sigurno jesam!