Lekcije o umetnosti življenja jedne Francuskinje (3.deo)

 Vreme je za ispovest: ja umem da preteram u uživanjima. Kada mi se nešto sviđa (uglavnom mislim na hranu), ja ne umem da stanem. Ne znam da li je u pitanju halapljivost, alavost, nedostatak strpljenja, dosada ili se iza toga krije neki ozbiljni razlog za psihoanalizu. Znam da je to moja velika mana. Prosto mi je neshvatljivo kada mi neko kaže da je zaboravio da jede ili da ne voli slatkiše. Ne verujem ljudima koji odbijaju dezert. Jednostavno sa njima nešto nije u redu.

Šala na stranu. Ozbiljno. Godinama pokušavam sebe da kontrolišem u prisustvu palačinki, čizkejka, musova od čokolada, a nija tajna da volim testo u svim oblicima, sve od makarona, do pita i kiflica. Pekare i poslastičare ovde u Grčkoj izbegavam maksimalno, međutim, zbog troje dece u kući  uvek će se naći nešto što iskušava moju slabu volju. Pre nekoliko godina naručila sam knjigu "Francuskinje se ne goje" od Mirej Žulijano koja mi je na neko vreme promenila život dok se nisam ponovo vratila svojim starim navikama. Moram da priznam da se svaki put kada preteram u uživanjima vraćam ovoj knjizi. I posle toliko godina još uvek nisam potpuno usavršila veštinu uživanja sa merom. Francuskinjama to dolazi prirodno, ustvari, to je naučeno ponašanje. Poznato je da deca u Francuskoj imaju striktno određena tri obroka i užinu u popodnevnim časovima: to je parče kolača, voće ili malo čokolade. Francuskinje uče svoju decu od malena da se kontrolišu, da ne preteruju ni u čemu, zato se i čini da njima sve to dolazi prirodno, a ustvari sve je to rezultat dugogodišnjeg "treninga".

One su majstori u korišćenju zdravog razuma i matematike kada je u pitanju uživanje: znaju odakle da oduzmu, a gde da dodaju kako bi uspostavile ravnotežu. Ako želi  posle večere da pojede dezert ona će odbiti hleb, ako zna da će uveče izaći u restoran, za ručak će pojesti samo salatu ili tanjir supe. Ako će danas uživati u vinu i sirevima, sutra će "postiti" tako što će jesti samo povrće i voće. A, kako to rade Francuskinje po rečima Mirej Žulijano:

Francuskinji je upravo njen um najjači zaštitni zid od gojenja, a čula su, naravno, portali  do uma. Uz pomoć njih mi upoznajemo svet oko nas: njegove ukuse, teksture, zvukove i mirise. Sve mi (misli na Francuskinje) na neki način praktikujemo "jogu" naših čula. Usresređujemo se na njih na isti način kao i na disanje u toku joge. Na ovaj način, izvaličimo ono najbolje iz iskustava, čak i onda kada je u pitanju hrana. Zadovoljstvo ove vrste je nešto što same sebi stvaramo. Suština umetnosti življenja (l’art de vivre) je traganje za životnim radostima (joie de vivre). To često izaziva ruganje od strane ljudi koji tvrde da je ono "isuviše buržujski", ali u suštini, naša potraga za zadovoljstvom ima malo veze sa društvenim statusom. Nama mnogo više znači odlazak na odmor nego kupovina novog auta i nikada se ne bi odrekle putovanja zbog tako nečega, sem u slučaju kada je to zaista neophodno. Radije ćemo izbrati  biti i osećati umesto imati u bilo koje doba.Svako ko poseduje pet ljudskih čula može da ubere plodove njihovog izoštravanja. Šetnja na plaži, dodirivanje i mirisanje komada drveta, uživanje u sočnoj pomorandži, sve su to čulna iskustva kojih možemo postati mnogo svesniji ukoliko vežbamo. Usresredite se na svako od njih: opišite ih u svojoj glavi, na svoj način, svojim jezikom i uskoro će svaki vaš trenutak biti ispunjeniji. Nikada se ne sme zaboraviti da mala iskustva mogu uz pomoć asocijacija i sećanja da probude u nama čitav niz emocija. One su povezane sa našim životnim iskustvima, kulturom i sredinom u kojoj živimo. Na ovaj način se možemo mnogo uspešnije odbraniti od nepoželjnih destruktivnih emocija.

Francuskinja će se uvek pobrinuti za to da časti sebe sa mnogo  petits riens, iliti sa mnogo "malih ništa" koja joj itekako mnogo znače. U francuskom jeziku postoje više reči koje znače "ugađati sebi": gâter, dorloter, bichonner, se chouchouter—ali ni jedna od tih reči ne povezujemo sa dekadencijom. Naprotiv, mi znamo da uživamo u životu na pravi način, od trenutka do trenutka, i ugađanje sebi nikako ne znači tražiti utehu u izobolju i preterivanju, a naročito ne u hrani. Ako nešto sebi uskraćujemo, to ne činimo da bi same sebe kaznile (samokažnjavanje nikada nije pravi put do blagostanja), jedina svrha uzdržavanja od nekih zadovoljstava je mogućnost da uživamo u nekim drugim stvarima i da time uspostavimo odgovarajuću ravnotežu. 

Naravno, ono u čemu najčešće uživamo je hrana, tako da su nam osećanja kao što su krivica i greh kada je ona u pitanju potpuno strana . Francuskinja će biranje svog popodnevnog kolača u poslastičari simpatično nazvati svojom "malom slabošću", petit péché mignon, ali ona to čini uz dozu ironije, jer samo u njenom, francuskom umu  greh može biti "malen" i "neodoljiv".

Mus od čokolade? Tek toliko da te zasladi i zagolica nepce. Čokolada? Minijaturna, ali kvalitetna. Marion bira kvalitet pre kvantiteta, otuda je i uživanje veće, a ona se oseća kao da je vredna toga. U tome je caka, draga moje. Vredne smo da u sebe stavljamo samo najbolje, koliko god je to moguće.


Marion je kao svoj slatki greh izabrala šampanjac. Znam, znam šta ćete reći, šampanjac je skup luksuz. I potpuno se slažem.

Međutim, samo želim da vam ilustrujem činjenicu da je one svoje uživanje ograničila na nedelju uveče kada se ona sa svojim mužem, skoro ritualno, otvara flašu šampanjaca i prepušta svojoj slabosti. Neretko je to prilika da se okupe sa prijateljima gde sa par sitnica na stočiću pijuckaju ovo penušavo piće i uživaju u razgovoru.

Što se mene tiče, moja slabost ili slatki greh su, gle čuda, slatkiši: kolači, torte, sve vrste dezerta. Preterivanje u njima je ozbiljna pretnja mojoj kilaži i mom zdravlju. Takođe, svakodnevno konzumiranje onoga što volimo umanjuje i zadovoljstvo.
Lekcija koju sam naučila od lepe Marion je sledeća: a, zašto ne bih prepuštanje slatkom zadovoljstvu ograničila na primer na vikend? Šetnja do poslastičare  subotom popodne po neki divni, slatki kolačić čini se kao nešto čemu bih se cele nedelje unapred radovala kao malo dete. Do tada, postoje druge alternative koje mogu zadovoljiti moju strast prema slatkoćama: voćni kompoti, grčko kiselo mleko sa malo meda, crna, najcrnja čokolada. Naravno, sa merom. Lako zvuči, ali često je teško izvodljivo.

 Op! I evo izazova! Ukoliko i vi umete u nečemu da preterate, a ne biste želeli da sebe potpuno lišite tog uživanja (poznato je da lišavanje samo pojačava želju, a nama nije cilj da se samokažnjavamo), izaberite dan u nedelji kada ćete sebe "častiti", "razmaziti", kada ćete sebi "ugađati"onim što volite. A, vi dobro znate šta je to. Naravno, to ne mora biti nešto vezano za hranu. Može biti bilo šta u čemu umete da preterate.


Toliko za danas od mene! Do sledećeg puta kada nastavljamo sa lekcijama umetnosti življenja jedne Francuskinje!

Lekcije o umetnosti življenja jedne Francuskinje (2. deo)

Jako mi je drago što je prethodni tekst izazvao takve pozitivne reakcije, a podjednako se nadam da ste bile inspirisane da nešto promenite u svom životu. Što se mene tiče, svesno sam blaža i ljubaznija prema samoj sebi. Više odmaram i dozvoljavam sebi povremena mala, ali slatka uživanja. Malo mi je doduše žao zbog nekih komentara koji su se uglavnom fokusirali na pretpostavku da žena nije u mogućnosti da uživa u svojoj svakodnevici ukoliko nema kućnu pomoćnicu. Kao što rekoh, dan traje 24 sata, imamo dovoljno prilika da u njega uguramo nešto što nas opušta i čini srećnim.

Ono što je sigurno je to da je Marion, kao i većina Francuskinja, usavršila veštinu kuvanja jela koja su "varijacija na temu", sve to u zavisnosti od sezone i dostupnosti određenih proizvoda.
Piletina se ne sprema isto u leto ili jesen; leti se sprema u belom vinu i sosu od svežeg, letnjeg, prezrelog paradajza, u jesen će je dinstati sa tek kupljenim zemljanim pečurkama kojih ima u izobilju na francuskim pijacama već od oktobra, a zimi će se pilence u velikom loncu kuvati zajedno sa prazilukom, krompirom i šargarepom.

 Flertovanje sa začinima, začinskim biljem, sezonskim voćem i povrćem je nešto u čemu su one majstori.

Jako me iznenađuje kada usred zime vidim ljude na pijaci koji biraju i kupuju paradajz, bled, zeleni i bez ukusa, a uporno ignorišu prelepu šargarepu, brokoli i karfiol koji su tada najukusniji i najjeftiniji. Francuskinje nikada nisu dosadne, čak ni kada kuvaju, jer dobro znaju koje doba godine pruža najlepše i najukusnije namirnice,a svako godišnje doba nudi nešto uzbudljivo i drugačije.

Odlazak na pijacu  ne doživljavaju kao obavezu, već kao zadovoljstvo, kao priliku da uživaju u bojama, mirisima, da proćaskaju sa svojim omiljenim prozvođačima, da razmene recept ili dva, da probaju nešto novo. Marion kaže: "Priroda je tako darežljiva, svaki dan na pijaci je fešta za oči". Ona svake srede ide na pijacu noseći sa sobom praktičnu, ali šik torbu sa točkićima, bez liste i plana. Jednostavno šeta, miriše, istražuje, razgovara, pita, a kada dođe kući smišlja kako će to izobilje iz svoje torbe da pretvori u nešto ukusno.

Francuskinja redovno obilazi prodavnice u potrazi za određenim sirom ili nekim vinom koji joj je preporučila prijateljica, mesar će njoj izabrati najlepše parče mesa, svakodnevo će kupovati sveži hleb u omiljenoj pekari, a neretko će prepešačiti pola grada samo da bi kupila kolače u poslastičari koja ih najbolje pravi. Međutim, ni u tome neće preterati. Kupiće tek toliko da se zasladi, a na da se prejede.

Francuskinja nikada ne zatrpava fijoke, ormariće i frižider hranom, što zbog nedostatka prostora, a najviše zbog toga što je njoj jako bitno da hrana koju jede bude sveža i kvalitetna. Kupovina, čuvanje i pripremanje namirnica je nešto što njoj dolazi prirodno, bez mnogo mozganja i komplikovanja.


Proleće je za zeleniš i svežinu: tu su zelena salata, mlad grašak, mladi luk, rotkvice, prve jagode, menta, bosiljak i peršun.

Leto je slatko, dugo i lepljivo, nudi sijaset slatkoća kojima jedva da treba kuvanje: paradajz još uvek topao od sunca, osveževajući krastavac, prvu boraniju, sočne breskve i trešnje, tikvice, lubenice i dinje.

Jesen, zlatna i zrela, miriše na vlažnu zemlju. To je moje omiljeno godišnje doba. Marion u jesen kupuje tikve, pečurke, narandžastu šargarepu, slatke kruške, jabuke i grožđe.   Dani su kraći, a jela se duže  kuvaju, mirišu na muškatni oraščić i crno vino. bogato, zemljano i raskošno. Utešno. Da, to je prava reč.

Zima, duga i hladna, zahteva toplotu čak i iznutra, sezona je gulaša, supa i gratena. Krompir, brokoli, šagrarepa,praziluk, karfiol, tu i tamo ima i zelenila, kao što je spanać, da iznenadi, okrepi i uveseli.

Vidite, Francuskinji ne treba mnogo da bi bila zadovoljna. Njoj je čak i odlazak na pijacu doživljaj. Ukoliko niste od onih žena koje dele ovo oduševljenje sa Marion možda je vreme da pružite sebi šansu da zavolite čak i ovu obavezu.

Evo onda jednog izazova za vas: naoružajte se torbom sa točkićima ili cegerom, ponesite novčanik i krenite na pijacu. Nemojte praviti nikakav plan niti listu. Istražite, pipajte, mirišite, Porazgovarajte sa prodavačima, ne ustručavajte se da postavite pitanja. Obratite pažnju na to čega ima u izobilju,  pronađite sezonsko voće i povrće, uporedite cene. Pre kupovine sve pomirišite i pipnite. Kupite par stvari koje vam se najviše dopadaju. Dođite kući i onda smislite kako ćete iskoristiti đakonije koje ste nabavili: listajte kuvare, obiđite kulinarske sajtove i blogove, posavetujte se sa mamom ili prijateljicom.
Za sledeći put  za vas pripremam post koji će biti pun ideja, recepata i naravno, ukusnih tajni jedne tipične Francuskinje. Samo za vas!


Nadam se da ste i danas uživale u tajnama življenja lepe Marion. Ja sigurno jesam!

Lekcije o umetnosti življenja jedne Francuskinje (1. deo)

Poznato je da ne krijem moju opčinjenost Francuskinjama. Podjednako me fascinira onaj čuveni termin"francuski paradoks" koji ukratko opisuje činjenicu da Francuzi imaju relativno mali procenat ljudi obolelih od koronarnih oboljenja iako je njihova ishrana bogata mastima i alkoholom. Međutim, mene kao ženu zanima zbog čega i kako Francuskinje važe za najseksipilnije, najmisterioznije i najvitkije žene kada svakodnevo uživaju u puteru, vinu, božanstvenim sirevima i kroasanima? Kako uspevaju da u svoj dan uguraju mala, a tako značajna zadovoljstva? Zbog čega su one poznate po umeću da uživaju u životu,a da pritom ni u čemu ne preteraju?

E, vidite, u tom grmu leži zec! One ne samo da uživaju u ovim đakonijama i životnim radostima svim svojim čulima, one jesu senzualne i u prirodi hedonisti, ali nemojte dozvoliti da vas to zavara: Francuskinje uživaju uključujući mozak, koristeći cake i tajne koje se prenose sa kolena na koleno. Znate, Francuskinja neće od svoje bake naučiti kako da uvija sarme ili da puni paprike, njena baka će je naučiti tajnama vitkosti, lepote i uživanja bez griže savesti. One to rade prosto automatski, intuitivno, to je deo njihovog identiteta. Mene je mama naučila da vučem kese, da rintam i da ne vodim računa o sebi. To kod mene ide automatski, to je naučeno i usvojeno, ukorenjeno duboko u meni. Već neko vreme pokušavam da se iskobeljam iz tog blata samopožrtvovanosti, da pobedim kompleks mučenice. Kako mi je to učiniti? Primerom, učenjem, vežbom, sve dok to ne postane neodvojivi deo mene. Tokom poslednjih nekoliko godina napravila sam veliki pomak, ali još uvek nisam stigla do željenog stepena samoljubavi. Znam da vam je verovatno teško da shvatite filozofiju i umetnost življenja Francuskinja ovako teoretski, pa sam zato rešila da vam sve to ilustrujem primerom. Prvo sam pokušala da sve smestim u jedan post, međutim, to je skoro nemoguće. Post je ispao previše dugačak, zato sam rešila da lekciju o francuskoj umetnosti življenja podelim na nekoliko dela. Mislim da je tako bolje.
Hajde da se upoznamo sa Marion, ženom koja je tipična predstavnica famoznih Francuskinja. Danas ćemo videti kako se ona opušta, koje su neke njene navike, mali luksuzi koji ne koštaju, ali mnogo znače.

Marion je majka petoro dece i zajedno sa svojim mužem drži jednu od najboljih mesara u Lionu u kojoj ujedno možete kupiti divne delikatese i proizvode iz regiona. 

Olakšavajuća okolnost za mnoge Francuskinje je činjenica da im država omogućava sve uslove da ostanu zaposlene čak i kada postanu majke: besplatne jaslice. obdaništa, škole u kojima su obezbeđeni uravnoteženi i zdravi obroci. Dok je Marion na poslu, deca su namirena. Znam da je to za neke od nas samo daleki san, ali neka vas to ne obeshrabruje. Ovde sam da vam pokažem kako Marion pravi ravnotežu u svom životu, kako uspeva da pored posla i petoro dece bude...žena. ŽENA! Oh, znam da me razumete!

~ Ona svoj dan započinje zdravim, ali ukusnim doručkom. Voće je obavezno, malo hleba sa puterom i naravno, kafa. Nema žurbe, nema trčanja. Ona doručak lepo servira, jer Francuskinjama je bitna estetika čak i na tanjiru. Međutim, razlozi za to nisu samo površne prirode, već itekako imaju veze sa vitkom linijom: kada je ono što jedemo lepo osmišljeno i prezentovano (prepečen hleb, divni,mirisni maslac, pa sezonsko voće), mi ćemo jesti sporije, uživaćemo u obroku i samim tim poješćemo manje. Zar to nije sjajno? Ponekad, samo ponekad će sebe počastiti puterastim kroasanom. Kupiće ga u svojoj omiljenoj pekari i grickati ga polako uz kafu. Previše kroasana goje! I ona to dobro zna.

~ Čak i dok su na poslu, oni sebi daju oduška, jer to je francuski način življenja: uživati svuda, na svakom mestu, smejati se, voleti, radovati se životu.

 ~ Francuskinja kada je pod stresom ne leči svoju nervozu pred frižiderom ili buljeći u TV sa kesom čipsa u rukama. Marion se povlači u svoju sobu koju je uredila po svom ukusu, to je njeno utočište, tu pronalazi mir i uspostavlja svoju ravnotežu. Neretko u krevetu pojede svoju velouté supu, popije čaj. diše duboko i uživa okružena svojim ženstvenim sitnicama, detaljima koji odišu njenim karakterom i estetikom. Moje utočište je moj frižider, moram da priznam. I eto, prilika je da to promenim.

~ Ona ima vremena i za stvari koje je opuštaju i dodatno ispunjavaju. Hobi koji nije samo izraz kreativnosti, već je i način da se relaksira i ujedno stvori nešto korisno. Ne moramo biti perfekcionisti niti napraviti nešto bez greške, bitan je  meditacijski proces stvaranja u prijatnom okruženju.

~ Kada se poslednji put sebi napravile kupku? Marion sebi ume čak i to da priušti. Mirisna, opuštajuća, sa obavezno upaljenim svećama, o da i šampanjcem! San snova! Ne mora vaša kupka biti skupa niti luksuzna, ma, ne mora tu biti ni šampanjca, zaboga, dobro znamo da je najveći  luksuz naći vremena za takvo uživanje. Marion tu i tamo uzme slobodno popodne i samo se prepusti. To ništa ne košta, zar ne? Neka vaš muž preuzme decu ili neka se sama nečim zabave. I majke imaju dušu. Marion voli sebe, vreme je da naučimo to od nje.

~ Dom u kome žive nije veliki, rekla bih da je prilično mali za jednu sedmočlanu porodicu. Međutim, Marion je svaki kutak njihovog životnog prostora ispunila lepotom: tu je divno atmosferično osvetljenje, sveće, slike na zidovima, sitni detalji i cveće u lepim vazama, tu su knjige, časopisi, udobni jastuci, ogledala, flaše vina, prijatne, meke i pastelne boje.

Drage moje, za vas imam jedan zadatak. Pa, zar ste mislile da ćete se tako lako izvući? Želela bih da danas iskoristite nešto iz ovoga posta kao primer. Hoćete li sebi priuštiti toplu kupku, možete li posvetiti nekih posla sata uz neki hobi? Zatvorite se u spavaću sobu i popijte na miru čaj, pročitajte par stranice neke knjige ili časopisa. Hej, možete kupiti buket cveća ili par mirisnih sveća i njima ukrasiti vašu dnevnu sobu! Bilo šta, jedno, ali vredno.

Neka to bude naš zajednički izazov do sledećeg puta kada ćemo se vratiti Marion i njenim lekcijama u umetnosti življenja.

Ljubim vas i grlim čvrsto!

Plan obroka za celu nedelju 15\10\2016-21\10\2016

Divna radna nedelja iza mene. Volela sam sebe, slušala svoje telo, davala sam mu ono što mu je bilo potrebno. Umesto da guram sebe do ivice iscrpljenosti, više sam odmarala,spavala, uživala kada god je to bilo moguće. Nadam se da će takav biti i vikend, jer nam sigurno to kao porodici treba: malo više kvalitetnog vremena, opuštanja i druženja.


Ima par recepata i stvarčica koje želim sledeće nedelje da probam. Sutra je pijačni dan, pa ću lepo nabaviti povrće, meso i voće za nedelju koja sledi.
 Inače, sada sve planove obroka možete naći na jednom mestu!

Moj plan obroka otprilike izgleda ovako:



Subota: 

ručak će biti nešto brzinski, jer ćemo jutro provesti na pijaci, a onda se nadam da ćemo malo negde na kaficu. Odavno nismo. Možda slane palačinke ili croque monsieur.

Nedelja:

Pre podne ćemo provesti sa prijateljima napolju kako bi se deca poigrala. Ukoliko ne odemo kod svekrve na ručak,  izvadiću bolonjeze sos iz zamrzivača. Samo će mi ostati da skuvamo špagete i ručak će biti gotov!


Ponedeljak: 

Teleća kolenica u pekaču, graten od krompira i tikve.


Utorak:

Losos, fondi od praziluka i sos od putera i vina (beurre blanc).


Sreda:

posna pica.


Četvtak:

Cezarova salata: grilovane pileće grudi, parmezan, domaći krutoni sa puterom i belim lukom, sos (ja pomešam malo majoneza sa kiselom pavlakom, dodam so, biber, malo sirćeta, sok od limunta, parmezan),zelena salata.


Petak:

verovatno ću odlučiti tog dana.


Lepo se provedite ovog vikenda!!

Banana bread u mini-pekari

Mini pekaru uglavnom puštam u pogon čim vreme zahladi. Preko leta zbog vrućine nisam posebno raspoložena za uključivanje rerne. Izbegavam je koliko god je to moguće. Međutim, evo, dani su sada hladniji i kraći, vreme zahteva đakonije iz rerne, sve od sveže pečenog hleba, kiflica i do slatkog peciva.

Što se tiče hleba, već odavno ga ne pečem u mini pekari. Nju koristim samo za mešenje testa i nadolaženje istog. Kada se taj proces završi, testo izvadim i oblikujem ga onako kako želim, a zatim hleb pečem u rerni. U mini pekari mesim testo za picu, za slatki cureki, brioš, za kiflice, a u njemu sam od nedavno počela da pečem banana bread tj. slatki hleb od banana.

Što se tiče programa, koristim program za "brzi hleb" koji traje 1 sat i 20 minuta. Ako mi se učini da banana bread nije dovoljno pečen, pokrenem program "pečenje" i produžim proces na 10 do 20  minuta.

Za ovaj recept se koriste prezrele banane, što su zrelije to je bolje. Ukoliko banane koje imate na raspologanju nisu prezrele, postoji rešenje i za to: stavite banane u mikrotalasnu na minut do dva i eto vam banana koje su spremne za recept.


Ukoliko nemate mini pekaru, možete koristi ovaj moj provereni i omiljeni recept za banana bread.

BANANA BREAD U MINI PEKARI

Pričvrstite posudu u mini pekari. Dobro je podmažite biljnim uljem sa svih strana, do vrha. Dodajte u posudu ovim redosledom sledeće sastojke:

1 šolju mleka
1\4 šolje biljnog ulja
4 jaja (umutite ih viljuškom u posebnoj činiji, pa onda sipajte u mini pekaru)
1-2 šolje pasiranih prezrelih banana (1 šolja su oko 2 do 3 pasirane banane) možete slobodno napraviti banana bread sa jednom šoljom pasiranih banana, ali sa dve ispada savršeno
1 šolju šećera (možete koristiti pola žutog, pola belog)
1 šaku komadića čokolade ili seckanih oraha (po želji, nije neophodno)
3 šolje brašna (može pola integralnog, pola belog)
2 kašičice praška za pecivo
1 kašičia soli

Uključite program.
Dok pekarica meša sastojke, gumenom spatulom gurajte testo na dole da se sve lepo promeša i da se ne testo ne zalepi.
Kada se hleb ispeče, ostaviti ga u posudi jedno 10 minuta pre vađenja.


Eto, to je  recept koji se odlično može primeniti na moju mini pekaru. Koliko sam ja shvatila ovaj recept uspeva u svim pekaricama, pa na vama ostaje da probate.

Plan obroka za celu nedelju (8\10\-14\10\2016)

Evo još jedna radna nedelja je pri kraju, što znači da je vreme za još jedan plan obroka. Jedan deo kupovine sam obavila juče i danas dok sutra ostaje šetnja do pijace (po kiši očigledno) za nabavku voća, jaja i povrća.

Što se tiče nabavke, evo čega trenutno imam u frižideru, zamrzivaču i ostavi:

1 kg mlevenog mesa (od njega ću napraviti grčke pljeskavice)
2 pakovanja ribljih fileta
brdo rendanih tikvica u zamrzivaču.

U "Lidl" supermarketu kupila sam dovoljno pudinga od vanile\čokolade i kreme karamel za dezerte preko nedelje. Tu kupujem hleb za tost i puter koji su po najpovoljnijoj ceni.
U ostavi uvek imam krompir, luk, pirinač, suve mahunarke, testeninu.

Subota:  fileti ribe  Meuniére (u puteru i limunu)

               blanširana boranija

               kuvani krompir(skuvati dovoljno i za sutrašnji omlet)  sa puterom i peršunom 

Nedelja: salata od paradajza i sitno seckanog luka sa fetom

               omlet sa krompirom i kobasicom

               hleb

Ponedeljak: rendana salata od šargarepe i cvekle

                     grčke pljeskavice (bifteki)

                     gratin od tikvice (ostaće dovoljno za večeru)

Utorak:   brokoli na pari sa limunom

                 panirani riblji fileti

                 prženi krompir

Sreda:  boranija bez mesa sa belim lukom i paradajzom

             pirinač (skuvati dovoljno za sutradan)

             masline, hleb, taramosalata 

Četvrtak: salata od kupusa i rendane šargarepe

                 grčke pljeskavice (bifteki)

                 pirinač sa sosom od paradajza ( imaće dovoljno za sutrašnje jelo)

sir

            

Petak: salata od kupusa

            čorba od sočiva(iskoristiti sos od paradajza od juče da se u njemu skuva jelo) 

            masline, hleb, taramosalata  

Lepo se provedite ovog vikenda!

Kakva žena želim biti?

Ovo pitanje je proisteklo iz velike unutrašnje potrebe,žudnje i vapaja za promenom. Ovo pitanje se izrodilo iz pitanja, "Kakve žena ne želim biti?". Ne želim biti ova osoba koja je izronila iz dubina mog umora, stresa i nezadovoljstva. Ne želim biti žena koja viče, koja se svađa i raspravlja sa ljudima na ulici, ne želim biti majka koja se ljuti umesto da zagrli dete koje očigledno prolazi kroz velike izazove, ne želim biti žena koja ne sluša svoje telo, svoj unutrašnji glas, koja nema razumevanja za svoje potrebe i  želje. Ne želim biti osoba koja se unapred sekira za stvari koje se nisu ni desile, ne želim da budem zaglavljena u blatu prošlosti, ne želim biti osoba koja se plaši. Ne želim biti osoba čije raspoloženje zavisi od drugih. Ne želim biti žena kojoj je bitno šta drugi misle. Ne želim biti žena koja je rob svojih i tuđih očekivanja.

Želim biti žena koja sa lakoćom plovi kroz život.

Želim da razumem, da budem strpljiva i da volim pravom ljubavlju.

Želim da volim sebe, da brinem o svom telu i duši.

Želim stvoriti SADA i zaboraviti JUČE.

Ne želim sebi kreirati savršen život, već želim da osetim vibraciju mog života, da osluškujem, da budem mudra i pametna, dobra i nežna prema sebi.

Moj umor, nemogućnost da se opustim i smirim govore iz mene grubim i povišenim tonom glasa. Stres se prenosi kao talas i preplavljuje sve ljude oko mene, a najžalosnije je to što ga osećaju moja deca, u mom glasu, u mojim pokretima i postupcima.

Da li želim da primim i prihvatim sebe kao takvu?
Da li želim da prigrlim ono u vezi sebe čega se užasavam? Viku, nervozu, iskaljivanje mojih osećanja na druge?
Da li želim majka koja ponavlja reči "Brže, brže, brže", kao pokvarena ploča?


A, kako ću biti žena kakva želim biti?

Imaću na umu ovo: ne želim živeti život u kajanju. 

Ne želim se pokajati, jer nisam shvatala da je ponašanje moje dece odraz onoga što vide u meni. Ne želim se kajati što nisam shvatala da se iza njihovih svađa, neposlušnosti i sitnih čarki krije nešto više, nešto dublje. Krije se potreba za zagrljajem, za majkom koja će ostaviti poslove i kikotati se sa njima u krevetu. Ne želim živeti život žene koja će provesti život u kajanju.


I zato danas biram da vidim, stvarno vidim sve ono što je tu. Želim biti naoružanja saznanjem i mudrošću  da ono na šta se fokusiram,
da sve ono čemu pridajem značaj raste i zauzima najviše prostora u mom srcu, u mom životu.

Ako sam fokusirana na besparicu, na sudove, na kućne poslove,  na buduće izazove, na poteškoće, na umor, na nemogućnost da držim sve pod kontrolom, sve se to kao lavina sruši na mene. Nema disanja, nema života.

Danas svesno biram da  vidim toplo jesenje sunce,
                                       njihova mala nasmejana lica,
                        vidim hranljivi ručak,
                                   mirisne i slatke jabuke,
                       punu šolju čaja od jasmina,
                               vidim ljubav, nežnost i potrebu
                      da stavim svoju glavu na jastuk,
                             da se pokrijem ćebetom i pustim da dan teče, teče i teče
                      da bude u njemu zagrljaja, izležavanja i strpljenja
                           da bude kolača,
                      knjiga i bojica,
                             da bude šetnji na suncu,
                              da se gomilaju sudovi,
                      da se prljaju podovi,
                      od grožđa, šljiva i sokova,
                             da ne trčim u panici kada mrve padnu na pod,
                      da ne korim sebe zbog nedovršenih poslova, već
                           zbog nedostatka vremena za bajke i glupiranje uz muziku,
                      da jedem bademe i voće,
                           a ne slatkiše zbog kojih se osećam još gore,
                      da oslobodim sebe krivice,
                           da plešem, da trčim i šetam,
                      da prihvatim moje sede, jer mrzim da se farbam,
                           da dozvolim sebi odmor, negu,
                      da priznam da ne mogu i da ne moram
                         baš danas,
                          mogu sutra,
                          mogu prekosutra
                   
                     

                    jer,


                  takva žena želim biti...baš takva.
                 
                

Štedite na mesu, uštedite novac

Za mnoge ljude je obrok bez mesa  nezamisliv. Međutim, svi mi dobro znamo da meso ne samo da je skupo, već je i njegove svakodnevo konzumiranje prilično nezdravo. O tome imate puno informacija na internetu, na televiziji, neprestano nas savetuju da treba jesti manje mesa, više povrća, voća, ribe i mahunarki. Ukoliko ste tanki sa novcem pretpostavljam da pronalazite načine kako da "rastegnete" meso, da kuvate ekonomično, a opet...zdravo. U tome su naše majke bile šampionke, ali nije na odmet da se malo podsetimo njihovih caka, ali na malo savremeniji način koji odstupa od klasičnih fazona  kao što su grašak, pasulj i boranija sa mesom.

Skuvajte jednom, jedite više puta

Ono što ja često radim je sledeće: ispečem jedno veliko celo pile sa povrćem  (krompir, šargarepa, luk). Za ručak podelim pola pileta kako bi ga pojeli za ručak. Istina je da se jedno pile lagano pojede ukoliko ga ne poslužite sa nekim dodatkom. Osim povrća i pečenog krompira, možete napraviti kremasti krompir pire i dodati svežu salatu uz malo sira. U Grčkoj najčešće se dodajte pirinač koji se sa piletinom uglavnom jede uz kiselu pavlaku. Drugu polovinu pileta sačuvam u frižideru. Od nje možete napraviti sledeća jela:

1. Propržite povrće po želji sa lukom i belim lukom, začine, cepkano meso. Poslužite ga preko kuvanog pirinča.

2. Napravite sendviče: uzmite dve kriške hleba, premažite ih majonezom, stavite piletinu,krišku paradajza i list zelene salate.

3. Napravite čorbu sa puno povrća, nudlama, knedlama ili nekom drugom testeninom i  pilećim mesom.

4. Iseckajte zelenu salatu, dodajte povrće po želji, nacepkajte meso, napravite omiljeni preliv tipa onoga za Cezarovu salatu.

5. Napravite piletinu u lisnatom testu.

6. Sačuvajte kosti od pileta i stavite u zamrzivač. Ako imate vremena, odmah od kostiju skuvajte supu: dodajte kosti, kožice, vrat i sve ono što vam je ostalo, nalijte vodom, dodajte šargarepu, paškanat, celi luk, peršun, list lovora, so, biber. Kuvajte baš dugo. Iscedite supu, šargarepu iseckajte, luk, peršun, lovor i paškanat  bacite,  skinite meso sa kostiju (ukoliko je ostalo) i vratite u šerpu. Pustite da ponovo provri. Napravite supu po želji ili podelite bujon na par dela i zamrznite. Kada poželite da jedete supu izvadite ranije iz zamrzivača. Ovaj bujon možete koristiti za puno stvari:

1. za rižoto,
2. za čorbu sa jajima,
3. za čorbu od leća\sočiva,
4. za paradajz čorbu.


Ova ista metoda uštedete može da se koristi i za druge vrste mesa: svinjetinu, jagnjetinu ili teletinu.

Ispecite komad mesa i podelite na pola. Prvu polovinu pojedite sa pireom, krompirom, povrćem ili pirinčem. Drugu polovinu možete koristiti za:

1. sendviče u lepinji: isecite lepinju na pola, stavite neki namaz ukoliko želite, nacepkano meso, salatu od kupusa ili kisele krastavčiće (sve ono što volite), nekoliko prženih krompira (ako baš morate), hladno pivo i eto super obroka.

2. ispecite celi krompir, isecite ga onako vrućeg na pola, dodajte kajmak, sir ili urnebes, ili samo maslac, stavite preko naseckano meso, uz salatu, naročito uz nešto nakiselo ovo je super.

3. od ostatka teletine napravite čorbicu sa povrćem, pirinčem i zaprškom. Idealan obrok za decu.



A, šta je sa mlevenim mesom?

Moja porodica "'ladno" pojede za ručak kutiju špageta sa sosom bolonjeze napravljenim od pola kilograma mlevenog mesa. To im je čak i omiljena stvar na svetu. Ipak, ne bi ja bila Piroćanka na mamu kada ne bih pronašla način da tih 500 grama mlevenog mesa "rastegnem" na dva obroka. Za to je idealan pasticcio, jelo koje je toliko izdašno i ukusno da je sada postalo omiljeno jelo br.1 moje dece i ono što mene posebno raduje je to što ga jedemo dva dana. I niko se ne buni! Jeeee, pobeda je moja!
Na internetu ima mnogo recepata.  Pasticcio uvek poslužim sa puno salate, obično to bude zelena salata sa paradajzom i krastavcem ili mešana kupus\šargarepa salata. Moji vole da pojedu i parče sira kao dodatak.

Ukoliko ste "trendi" pa pravite za vašu porodicu tacose na primer, a to isto važi i za bolonjeze sos, vekne od mlevenog mesa, pljeskavice, deo mesa možete da zamenite i mahunarkama ili ovsenim pahuljama. Da, da, dobro ste čuli. Dodajte kuvano leće, pasulj, čak i pirinač. Niko neće primetiti razliku. Inače, u receptima kao što su pasticcio, lazanje ili bolonjeze, slobodno možete deo mesa nadomestiti sitno seckanim pečurkama, rendanim tikvicana, šargarepom. Dobićete više u količini, a o ukusu da ne govorim! Hej, ma dodali ste povrće! Jelo je automatski zdravije, zar ne?

Ovo su moji omiljeni načini da uštedim na mesu, načini koji odgovaraju mojoj porodici i našem mesečnom budžetu. Nadam se da sam vam i ovoga puta bila makar malo od koristi.

Pozdrav i srećna vam ušteda!!!