Kakva žena želim biti?

Ovo pitanje je proisteklo iz velike unutrašnje potrebe,žudnje i vapaja za promenom. Ovo pitanje se izrodilo iz pitanja, "Kakve žena ne želim biti?". Ne želim biti ova osoba koja je izronila iz dubina mog umora, stresa i nezadovoljstva. Ne želim biti žena koja viče, koja se svađa i raspravlja sa ljudima na ulici, ne želim biti majka koja se ljuti umesto da zagrli dete koje očigledno prolazi kroz velike izazove, ne želim biti žena koja ne sluša svoje telo, svoj unutrašnji glas, koja nema razumevanja za svoje potrebe i  želje. Ne želim biti osoba koja se unapred sekira za stvari koje se nisu ni desile, ne želim da budem zaglavljena u blatu prošlosti, ne želim biti osoba koja se plaši. Ne želim biti osoba čije raspoloženje zavisi od drugih. Ne želim biti žena kojoj je bitno šta drugi misle. Ne želim biti žena koja je rob svojih i tuđih očekivanja.

Želim biti žena koja sa lakoćom plovi kroz život.

Želim da razumem, da budem strpljiva i da volim pravom ljubavlju.

Želim da volim sebe, da brinem o svom telu i duši.

Želim stvoriti SADA i zaboraviti JUČE.

Ne želim sebi kreirati savršen život, već želim da osetim vibraciju mog života, da osluškujem, da budem mudra i pametna, dobra i nežna prema sebi.

Moj umor, nemogućnost da se opustim i smirim govore iz mene grubim i povišenim tonom glasa. Stres se prenosi kao talas i preplavljuje sve ljude oko mene, a najžalosnije je to što ga osećaju moja deca, u mom glasu, u mojim pokretima i postupcima.

Da li želim da primim i prihvatim sebe kao takvu?
Da li želim da prigrlim ono u vezi sebe čega se užasavam? Viku, nervozu, iskaljivanje mojih osećanja na druge?
Da li želim majka koja ponavlja reči "Brže, brže, brže", kao pokvarena ploča?


A, kako ću biti žena kakva želim biti?

Imaću na umu ovo: ne želim živeti život u kajanju. 

Ne želim se pokajati, jer nisam shvatala da je ponašanje moje dece odraz onoga što vide u meni. Ne želim se kajati što nisam shvatala da se iza njihovih svađa, neposlušnosti i sitnih čarki krije nešto više, nešto dublje. Krije se potreba za zagrljajem, za majkom koja će ostaviti poslove i kikotati se sa njima u krevetu. Ne želim živeti život žene koja će provesti život u kajanju.


I zato danas biram da vidim, stvarno vidim sve ono što je tu. Želim biti naoružanja saznanjem i mudrošću  da ono na šta se fokusiram,
da sve ono čemu pridajem značaj raste i zauzima najviše prostora u mom srcu, u mom životu.

Ako sam fokusirana na besparicu, na sudove, na kućne poslove,  na buduće izazove, na poteškoće, na umor, na nemogućnost da držim sve pod kontrolom, sve se to kao lavina sruši na mene. Nema disanja, nema života.

Danas svesno biram da  vidim toplo jesenje sunce,
                                       njihova mala nasmejana lica,
                        vidim hranljivi ručak,
                                   mirisne i slatke jabuke,
                       punu šolju čaja od jasmina,
                               vidim ljubav, nežnost i potrebu
                      da stavim svoju glavu na jastuk,
                             da se pokrijem ćebetom i pustim da dan teče, teče i teče
                      da bude u njemu zagrljaja, izležavanja i strpljenja
                           da bude kolača,
                      knjiga i bojica,
                             da bude šetnji na suncu,
                              da se gomilaju sudovi,
                      da se prljaju podovi,
                      od grožđa, šljiva i sokova,
                             da ne trčim u panici kada mrve padnu na pod,
                      da ne korim sebe zbog nedovršenih poslova, već
                           zbog nedostatka vremena za bajke i glupiranje uz muziku,
                      da jedem bademe i voće,
                           a ne slatkiše zbog kojih se osećam još gore,
                      da oslobodim sebe krivice,
                           da plešem, da trčim i šetam,
                      da prihvatim moje sede, jer mrzim da se farbam,
                           da dozvolim sebi odmor, negu,
                      da priznam da ne mogu i da ne moram
                         baš danas,
                          mogu sutra,
                          mogu prekosutra
                   
                     

                    jer,


                  takva žena želim biti...baš takva.