Ponedeljak jedne domaćice 9\1\2017

I eto nas, ponovo se čitamo u novoj 2017. godini. Iskreno, obećala sam sebi da od nove godine neću praviti "big deal". Nisam donela nikakve odluke niti rezolucije, jednostavno sam se prepustila, utišala se, povukla i odmarala. Naravno, to ne bi bilo baš moguće da nismo proveli 10 dana kod mojih roditelja u Srbiji gde sam, čini mi se, prošla kroz pravu hibernaciju: odmaranje, hrana, kafa, odmaranje, hrana i kafa, na "repeat".  Priznaću da sam se vratila u Grčku sa nekih par kilograma viška i par izmena u mom životu. Zaista, ništa posebno, drastično niti spektakularno. Fejbuk sam ograničila na nekoliko prijatelja i najbližu familiju koja mi je daleko, Instagram profil sam deaktivirala i počela sam da vodim dnevnik kao nekada.U njemu zapisujem sve, počev od mojih osećanja, filmova koje gledam, pa do recepata. Do svega toga nije došlo nakon puno razmišljanja, naprotiv, jednostavno tako  mi je došlo, osetila sam da je to trenutno nešto što mi je potrebno. Što se tiče dnevnika, otkad znam za sebe uvek sam nešto piskarala, vodila beleške, pravila liste, planove, zapisivala citate, imena filmova i pesama, čak i recepte na koje bih naletela na TV-u. Poslednja dva moja dnevnika su pisana u kožom ukoričenim agendama koje su potpuno iste. Često se desi da ih listam onako sa nekim osećajem nostalgije i sreće.

Počinjala bih da ponovo vodim dnevnik, a onda bih jednostavno na njega zaboravila. I tako, istog dana kada smo se pakovala za povratak kući, pronađoh na polici u jednoj od soba istu takvu svesku,sa istim kožnim koricama i  sa potpuno praznim listovima. Što se mene tiče, to je bio znak. Prve reči koje sam zapisala su "grlim moju nadrndanost". Nažalost, ova nova 2017. godina je tako počela: ljutnjom, razočarenjem, nadrndanošću. Umesto da se borim protiv tih osećanja, jednostavno sam ih prigrlila, zapisala, sačuvala od zaborava. A, zatim sam pisanjem izanalizirala ta osećanja, pokušala da shvatim njihovo poreklo, polako se sa delom tih emocija oprostila i pustila ih da odu. Neke emocije su još uvek tu, ali se ne borim protiv njih izveštačenom dobrotom, usiljenom veselošću i lažnom radošću. Plačem kada mi se plače, smejem se kada mi se smeje, ljuta sam kada sam ljuta, kažem šta ima da kažem. Ne silim sebe na to da nekoga volim, niti želim više da drugima udovoljavam.

Naša ledom okovana svakodnevica i dalje liči na raspust: škole su zatvorene, izlazak na -10 stepeni je sveden na minimum i ja sam eto jedna od onih "srećnih" koji ne moraju ujutru na posao po ovakvom (ne)vremenu. Od Božića, pa sve do danas jedemo samo sarme. Slistili smo celu jednu šerpu sarmi koje sam ja napravila, a juče i danas smo prešli na svekrvine. Sarme su "moranje" u vreme praznika u ovom delu Grčke i bukvalno ih jedemo dok nam se ne smuče...do sledećeg Božića. Danas  sam skuvala i lepu pileću supicu. Dok se testo za palačinke "odmara", pravim plan obroka za ovu nedelju:


Ponedeljak: sarme + pileća supa na malo drugačiji način od onoga na koji je obično spremam. Priznajem da mi se ovaj novi recept mnogo više dopao. Živeo internet i mogućnost da pronalaziš nešto lepše i bolje!

Pileća supa

8 šolji pilećeg bujona (ja stavljam vodu)

4 većih pilećih grudi (ja sam stavila pola pileta + karabatak)

1 šolja seckanog crnog luka

4 osrednje šargarepe seckane na kolutove

2 čena sitno seckanog belog luka

2 lista lovora

1 kašičica timijana

1\4 šolje seckanog svežeg peršuna

biber po želji

malo maslinovog ulja

4 kašičice soli ukoliko umesto bujona koristite vodu, ako koriste bujon koji u sebi ima soli, podesite ukus po želji

2 šolje sitne testenine po želji

Sve strpajte u šerpu ili crockpot i kuvajte (na "high" oko 7 sati) sem testenine i peršuna. Ja sam kuvala u express loncu nekih 45 minuta, međutim, voda je isparila, pa sam morala dodati još. Meso sam odvojila od kostiju, dodala testeninu i pred kraj kuvanja testenine dodala sam peršun i još malo bibera. Zaista je ispalo divno.

Utorak: sutra ću biti sprečena da provedem vreme u kuhinji, pa ćemo naručiti picu. Deca će se radovati pici, a ja mom slobodnom danu izvan kuhinje. Planiram da umutim neki kolač, jer ćemo imati gosta koji se takođe raduje pici. Takvi gosti su najbolji, zar ne?

Sreda:  

Dok smo bili u Nišu našli smo se načim najdražim prijateljima sa kojima najviše volimo da se družimo. Rezervisali smo 8 mesta u kineskom restoranu, spakovali decu u auto, naručili onako balkanski zilion stvari sa menija i isprobavali razna jela. U suštini, kada si u pravom društvu, nije bitno gde si ni šta jedeš. Sa njima nam je uvek lepo i opušteno, bez pretvaranja, formalnosti i izveštačenosti. Takvi prijatelji su najveće blago. 'Elem mi porodično volimo te ukuse, mislim na soja sos, đumbir, susamovo ulje i složili smo se da bi bilo lepo kada bih ih bilo češće na našem nedeljnom meniju. Ovo jelo se sprema u crock potu i pretpostavljam da se može spremiti i na drugi način.

Kineska govedina sa brokolijem

700 grama govedine

1 šolja supe od govedine (goveđa kockica plus voda, drugim rečima)

1\2 šolje sosa od soje

1\3 šolje žutog šećera

1 kašika susamovog ulja (ukoliko ga nemate, koristite ono koje imate pri ruci)
3 sitno seckana čena belog luka

2 kašike gustina

sveži brokoli (koliko god želite)

kuvani pirinač

Staviti u crock pot meso, pomešati supu, soja sos, šećer, ulje i beli luk, preliti preko mesa, promešati. Kuvati na "low", 6-8 sati. Posle isteka vremena, odvojiti dve kašike tečnosti i ostaviti da se potpuno ohladi. Pomešati sa gustinom, sipati u jelo, promešati. Dodati brokoli, promešati i sve kuvati nekih 30 minuta na "high". Služiti preko kuvanog pirinča.

Četvrtak: Moj muž je izrazio želju za klasičnim nemačkim schnitzel. Natürlich, baby, ali ti ćeš u mesaru po meso!

Petak: U petak uveče dočekujemo tzv.pravoslavnu novu godinu. Naša porodica, kao i porodica moga muža ne slavi Božić 25. decembra po novom kalendaru koji zvanično poštuje grčka pravoslavna crkva, već po starom kalendaru, tačnije Božić slavimo 7.januara.  Starokalendarci su manjina u Grčkoj kojoj eto i mi pripadamo. Uoči Vasiljevdana, po tradiciji se u Grčkoj mesi vasilopita, mirisni kolač od jaja i putera u koji se stavlja novčić.  U ponoć sečemo kolač i sa nestrpljenjem iščekujemo da vidimo kome će "pasti" novčić. Neretko domaćice naprave pitu sa mesom (pored vasilopite) od domaćih kora gde se takođe ubacuje novčić. Tako radost bude dupla!

Toliko za danas od mene. Želim vam lepu i kreativnu radnu nedelju. Idem sada da pržim palačinke i sanjam o toplijim danima.