Nedelja u slikama, ukusima, rečima i mirisima

Šućmurasta i oblačna nedelja sa povremenom kišom i suzama, meteorološki i psihički. Dosadila mi je zima, neću više da mi bude hladno, žudim za suncem, za žutim, roze i narandžastim, za izlascima u prirodu, za širom otvorenim prozorima, za slušanjem buke sa ulice...Pokušala sam da prizovem proleće, na ovaj ili onaj način. Nije mi uspelo, danas je još hladniji dan, sa glupim i dosadnim vetrom, kišom koja je lupala celu noć o prozore i krov, ali ne predajem se, neće me pobediti tamo neka zima, no sir!

~ Da je proleće blizu, znam, osećam. Po čemu? Tako što me hvata "manija sređivanja gnezda". Pomeram nameštaj, razmišljam o novim prostirkama, zavesama, stolnjacima, pokrivačima. Želim da moje kristalne vaze napunim cvećem i to onim što raskošnijim i mirišljavim. Zar ovaj buket nije divan?(photo from the bottom of the ironing basket)

Uzdahnula sam hiljadu puta gledajući ga....

~ O, da, znam da je blizu, jer želim, oooo, kako želim ove čarape...i haljinu!

(photo by Nicole Bentley)

~ Definitvno sam sama sebi potvrdila da mrzim mobilne telefone. Sećate se vremena kada ste mogli biti bilo gde, bilo kada, a niko, baš niko nije mogao da vas nađe niti da zna gde ste? Ne shvatajte me pogrešno, svakako nisam mislila na zloupotebu te slobode i njeno korišćenje u nemoralne svrhe, već o o onim momentima kada smo mogli biti privremeno izgubljeni, sami, nedostupni svima. Zatvarali bi vrata za nama, iskoračili bismo na ulicu, slobodni, bez telefona u džepu. I sada, mada veoma retko, kada mogu priuštiti sebi šetnju u samoći, bez kolica i nekoga da držim sa ruku i vičem, ostavim mobilni telefon kod kuće (kao "ups zaboravila sam ga!") i osećam potpunu slobodu, laka sam, neopterećena i lutam, baš lutam tih nekih pola sata, koja se čine kao prelepa večnost....probajte i vi...

~ Znate o čemu već dugo razmišljam? Malo je glupavo, nemojte da se smejete, pleeeeaaaaaase. Na to me je odavno inspirisala Alisa u zemlji čuda. Uzgred, jeste li gledali film? I mi odrasli volimo bajke! Volela bih da organizujem pravu, pravcatu čajanku! Napravila bih pozivnice i poslala ih mojim prijateljicama i komšikama. U međuvremenu bih kupila razne vrste čajeva, lepe šolje sa cvetićima, slatke, male tanjiriće, salvete, svećice i još neke sitnice. Namesila bih kolače, keksiće, napravila one male, sitne sendviče od belog i mekanog tost-hleba sa raznim namazima, šunkicama, krastavčićima. Sve bih lepo naređala po interesantnim tanjirima na romantičnom, izveženom stolnjaku. Komšike i drugarice bi povele svoje male i velike ćerke, bila bi to prava žurka-čajanka, smejale bi se, pričale, tračarile po malo (malo, malecko). Da, da! To bi bila odlična rođendanska only-girls zabava! Skiiiiiiiičim na samu pomisao koliko bi to bilo bajno!!!!

(photos from the bridal bar)

~ Devojčice u romantičnim haljinicama- ne postoji ništa dražesnije od toga! Da moje malene nisu tolike muškarače i da ne vole skejtere, tetovaže i kung-fu, istopila bih se kada bih ih videla u ovome
i ovome


i ovome

Beznadežno sam zaljubljena u ove haljinice? Da li mogu ja da ih nosim? Mogu? Mogu? Jel' tako da mogu?

(photos from i love gorgeous)

~ Sanjajući toplo vreme, sunce i žuto, neodoljivo sam želela da mirišem upravo tako- žuto, limunasto, sunčano. Izvukla sam moj mali Eau d' Hadrien od Anick Goutal, dobila infuziju energije, ispomerala nameštaj, pevala "In the Sun" i napokon napravila kolač od jogurta sa prelivom od limuna. Ne, nisam više zavisnik od parfema, ne kupujem ih, nisam opsednuta, još uvek sam verna mom najdražem Beautiful parfemu, ali postoje dani kada jednostavno tražim i žudim za nečim drugim, za onim što će me uvesti u određeno raspoloženje, prizvati neke emocije i sećanja. Ko voli parfeme, razumeće.

(photo from Annick Goutal)

Imajte divan, najdivniji vikend! Vi i samo vi ga možete učiniti takvim!