Potreba da veruješ

Verujem u Boga, to je moja istina. Ne postoji niko i ništa što može da me ubedi u suprotno. Nisam ovde da širim veru niti religijska shvatanja. Dat nam je veliki dar koji se zove sloboda izbora i želim to da ispoštujem, isto tako, očekujem da i drugi poštuju moj izbor i ono u šta verujem. Neko veruje u dobrotu ljudi (srećno sa tim), nekome je religija briga o životinjama i očuvanje planete i života na njemu, neko veruje u bogove sa Olimpa, u nauku, drugi pak u Jednog i Jedinog.

Šta god da je to, uvek je to bila najveća potreba čoveka, naročito onda kada je shvatio da je isuviše nemoćan, da malo toga zna i može, da je ranjiv, nestalan i veoma slab u poređenju sa nečim jačim i većim od njega samog. Potrebno nam je da verujemo u nešto, bez toga postoji samo beznađe, gubi se svrha, jer zaista- da li ste toliko ubeđeni u svoju snagu i nemogućnost da grešite da isključivo verujete samo u sebe i ni u šta drugo? Postoje i druge velike i male istine, izvan onog ogromnog religijskog pojma Boga, prirode ili nauke. To su ona mala verovanja, nepromenljive, univerzalne istine koje nemaju veze sa religijom. U njih se pre ili kasnije ubedimo svi. Opet sam zašla u nešto mnogo krupnije od onoga što mi je bila namera, isuviše sam umorna i neispavana da bih filozofirala, pa zato here we go:

~ Verujem da se strpljenje i rad isplate, uvek.

~ Verujem da svi treba da težimo da budemo više nalik našoj deci nego našim roditeljima.

~ Verujem da je uvek bolje prećutati nego ući u nepotrebni sukob. Sasvim je druga tema nemogućnost da to primenimo. ( kašljuc)

~ Verujem u moć muzike.

~ Verujem da se lepota duše ogleda na licu čoveka.

~ Verujem da ljubav nailazi kada se najmanje nadaš.

~ Verujem da se dobro dobrim vraća, pre ili kasnije, samo treba prepoznati taj momenat.

~ Verujem da se svet menja menjanjem pojedinca.

~ Verujem da ljubomora ubija ljubav i upravo je TO način da se naš najveći strah obistini.

~ Verujem da se čovek može promeniti.

~ Verujem da istina i rešenje leže u našim srcima.

~ Verujem da niko nije poseban, svi imamo potrebe, želje, snove, probleme, komplekse. Svako ko misli da je jedinstven, grdno se vara. Od momenta kada to shvatimo, bićemo tolerantniji, humaniji, milostiviji. Sujeta je gadna stvar. Aha! Evo ga:

~ Verujem da je sujeta izvor zla u svetu.

~ Verujem da su muškarci mnogo jednostavniji od žena.

~ Verujem da svako od nas negde u svetu ima svog dvojnika (čujem vas kako se smejete, čujem vas!!!!).

~ Verujem da jedino jelo skuvano s ljubavlju i pažnjom može biti ukusno.

~ Verujem da iako nas roditelje vole, uglavnom nas ne poznaju i nemaju pojma šta je najbolje za nas.

~ Verujem da vremenom počinjemo da ličimo na njih, na roditelje mislim.

~ Verujem da je hrana lek i način da sprečimo bolesti. Čovek (ni)je ono što jede. Otvorite frižider i špajz: pogledajte šta imate u njemu: mesne prerađevine, masnoće, šećer i konzerviranu hranu? Jeste li vi zaista đubre ili kanta za smeće? Ne bih rekla, ali sigurno se zbog toga tako osećate. Razmislite o tome. Veoma je važno.

~ Verujem da ništa nije sigurno.

~ Verujem da svi moramo da verujemo u nešto....

U šta vi verujete?
U šta ste vi sigurni?
U šta se ubeđeni?
Veruj...veruj u nešto...malo ili veliko...

(photo by VickerMonkee)