Veoma sam srećna i ponosna što poznajem snažne žene. Svaka je jaka na svoj način, svaka ima nešto u sebi što bih volela da posedujem, ali pošto ne mogu, uglavnom me inspirišu da pokušam da u određenim poljima života imam snagu koja ih karakteriše. Nesvesno pružamo podršku jedna drugoj, ne moramo čak ni biti nesposredno blizu, uglavnom nas dele kilometri i kilomerti, mora, planine i doline.
Uvek su mi u životu inspiracija bile žene. Tek nedavno sam primetila, bilo mi je jasno kao dan, da uglavnom čitam ženske pisce, slušam muziku koju su stvorile žene, isto je i kada je u pitanju slikarstvo, moda, dizajn. Osećam da mi je dužnost da ih podržavam i nekako jedino one mogu da dotaknu moju dušu i da me razumeju.
Da se vratim na žene u mom životu. Iako ih ne viđam često, tu su, komuniciramo, pričamo na ovaj ili onaj način, promenile su moj život i svakoga dana mi pružaju beskrajno nadahnuće.
Jedna je nezavisna i svojeglava, druga borac i "bez dlaka na jeziku", treća je preduzimljiva i kreativna, četvrta pozitivna i lako se adaptira, peta je veoma elegantna i ženstvena, šesta mirna, tiha i nežna sa razoružavajućim osmehom, sedma ima bizarni smisao za humor i veoma je zabavna, osma je izdržljiva, jaka i ponosna, deveta melanholična i prelepo tužna...svaka ima svoju snagu, lepotu i svaka je inspirativna na svoj način.
Naša lična, jedinstvena snaga i hrabrost su dar drugim ženama i treba ih nesebično deliti. Kako se to radi? Tako što ćemo biti ono što jesmo i pustiti da naša ličnost zrači time što nećemo kriti naše pravo lice, našu snagu, talenat, kreativnost, sposobnost, a ni naše slabosti. Zar nije jak onaj koji priznaje svoje mane? Kako ćemo znati u kome tražiti nadahnuće i snagu kada ne poznajemo svoje slabosti ili kada ih ne priznajemo?
Snaga na dar...
(art photo Cactus Flower, watercolor painting by Joanne L Sandifur)
:)
ReplyDelete