Sanjivo...

Pre nego da krenete da čitate tekst, molim vas pritisnite na video/pesmu dole.Slušajte i uživajte.

Uvek sanjam i često razmišljam o tome. Nokturalni filmovi moje podsvesti su nešto pod čijim utiskom mogu biti danima. Nauka kaže da svi sanjamo, ali od trenutka kada se probudimo, neki od nas se više ne sećaju svojih snova. O čemu vi sanjate? Kakve slike vidite u vašim snovima?
Ja često sanjam vodu, naročito more, plivam u njemu, sanjam prostranstva, plaže, gradove koje bih volela da vidim ili mesta koja sam već posetila, samo, kao da nisu to ta mesta, nego neka druga, ali pod tim imenom. Čudno. U snovima pevam, uglavnom se smejem, kuvam, mirišem parfeme u najogromantnijim bočicama, žurim na neke avione, vozove i uvek sam lepa. Nije to narcisoidno, ne, nije, mislim da mi snovi govore da sam dobro, napokon dobro, ovde gde sam sada i da me čeka još mnogo što šta. Bilo je krajnje vreme...
Juče sam čula nešto što me je nateralo da se bukvalno naježim i stresem: snovi nam se čine stvarnima kada smo u njima, ali samo onda kada se probudimo mi shvatamo da je nešto u njima bilo čudno. To bi značilo da kada se ne bi dugo ili nikada budili, mi bi nastavljali da živimo u svetu naše podsvesti neznajući da taj svet nije stvaran.
A, šta je ustvari stvarno? Kineski filozof, Zhuangzi, probudivši se iz sna je napisao ono čuveno: "Sada ne znam da li sam ja tada bio čovek koji je sanjao da je leptir ili jesam li možda sada leptir koji sanja da je čovek?"

Po nekima, voda simbolizuje podsvest, spremnost da se preispituju instiniktivni i intuitivni aspekti ličnosti. Ja verujem mojoj podsvesti i verujem u snove. Oni me uvek nateraju na razmišljanje i na pokušaj da odgonetnem šta mi oni govore. Ne, ne mislim na predskazanja i "čitanje" budućnosti, to je za mene obično "ćiribu-ćiriba", već mislim da mi slike koje vidim u snovima simbolično pričaju priču moje podsvesti.

Poslednjih nedelja, iako veoma zauzeta, zaokupljena fizički decom i njihovim potrebama, sam jako obuzeta nekim mislima, introspekciji i pitanjima. Posle jednog razgovora sa drugaricom koju sam savetovala da zađe duboko u sebe i pronađe pitanja na odgovore koja je muče, sanjala sam divan, ali čudan san. On me još uvek "drži", osećam i dalje taj prelepi ambijent, atmosferu, čudan spokoj, očaranost stvarima i ljudima iz sna, iako je prošlo dosta vremena od tada....volela bih da me taj osećaj nikada ne napusti.

Našla sam se u prelepoj, maloj kući pored mora. Ona je bila puna divnih, starinskih predmeta i antike naređanih svuda po kući, imala je i malu, ali šarmantnu kuhinju sa raskošnim mirisima, ali najlepši je bio pogled. Iz dnevne sobe se izlazilo pravo na plažu posutu belim peskom i to kroz velika staklena širom otvorena vrata. Bilo je tu puno ljudi, lepo obučenih, srećnih, nasmejanih i zadovoljnih. Dece, bilo je i dece i njihove graje i igre. Vlasnica kuće mi je "kao" bila bliska, jedna eleganta gospođa u svojim šestedesetim. U stvarnom životu, ne poznajem ni jednu takvu osobu. U snu mi je veoma draga, čak i osećam ljubav prema njoj. Stalno sam joj ponavljala koliko volim njenu kuću, kako sam sretna u njoj, a one se zagonetno smeškala, sva blistava, srećna i vesela. Čitala sam joj um; njene oči i vragolast osmeh su mi govorili: " Jednoga dana ova kuća biće tvoja...."
Opijena lepotom, vrelinom letnjeg dana i mirisom lanenih, belih haljina ušla sam u more i plivala, ali samo u plićaku, gotovo da sam više hodala nego plivala. Ponovo sam se našla u kući, šetala po njoj, istraživala; svuda je bilo prelepog, starog nameštaja, lampi, knjiga, ploča, sitnica koje su bile vredne i sa ukusom izabrane. Osećala sam da tu pripadam. Onda sam pogledala kroz ona otvorena, staklena vrata na more; bilo je toliko spokojno i plavo, da sam osetila neverovatan mir. Pomislila sam:" Ali, ona je tako blizu mora, šta ako se dignu talase i progutaju je?" Odmahnula sam rukom sa sigurnošću da se tako nešto neće desiti i ponovo se vratila svojoj sreći i uživanju u lepotama kuće.
Već nedeljama razmišljam o tom snu i pokušavam da shvatim njegovo značenje. Hoću li nekada imati kuću pored mora prepunu zanimljivih i vrednih predmeta? Jesam li ta nasmejana i elegantna gospođa ja kroz jedno 30 godina? Mislim da simbolizuje težnju ka bogatim unutrašnjim životom, inspiracijom i lepotom, otud knjige, slike, lepi predmeti. Kuća iz snova, koja i JESTE kuća o kojoj sanjam na javi, je simbol stabilnosti i moje težnje ka materijalnoj i duhovnoj sigurnosti i snazi. Ona lepa gospođa sa martinijem u ruci je sve ono što ja želim biti: stabilna, nasmejana, sigurna, kreativna, bogata iskustvom, okružena ljubavlju i decom. A, more koga sam se na trenutak uplašila su svi oni strahovi kojih se moram osloboditi ako želim da moju "kuću" ne progutaju talasi i nestane zauvek. Kuća je krajnji cilj, stanje moje duše, intelekta i srca. Hm, ako uz sve to budem imala i stvarnu kućicu na plaži sa belim peskom, ne bi mi uopšte smetalo!

Tako lep san, tako stvaran, jedan od onih iz kojih ne želite nikada da se probudite, lepo je sanjati, divno je kada je sve sanjivo, protkano snevanjem, sanjarenjem, buđenjem, pa opet sanjanjem, dok ne stignemo do cilja, dok ne ostvarimo san.

~Čovek je genije kada sanja~

Akira Kurosawa