Žena muškarcu (voli me kada...)

Voli me ovakvu kakva sam. Voli me kada se tamni oblak nadvije nadamnom, pa sam tužna, teška i nepodnošljiva. Voli me kada vrištim, kada sam nervozna, besna i ljuta. Ne uzvraćaj paljbom, samo me zagrli i reci mi da će sve biti u redu...ili bolje ćuti. Da, bolje ne govori ništa. I ne dodiruj me! Voli me kada plačem, onako, bez razloga, voli me kada ne želim da pričam sa tobom i kada ti zalupim vrata. Voli me kada ti kažem da želim da budem sama. To nema nikakve veze sa tobom, samo me pusti i čekaj ludaču da dođe k sebi. Voli me kada nisam sređena i lepa: u trenericama, pidžamama, sa raščupanom kosom i izraslim korenom. Voli me kada sam nesigurna i kada ne volim samu sebe. E, tada me najviše voli! Voli moj jutarnji zadah, moje nadute oči i podočnjake. Voli moja hladna stopala i ugrej ih. Voli moje pune ožiljaka ruke od vrelih šerpi, tiganja i nespretnog korišćenja noža. Ljubi ih, mnogo ih ljubi... da prođe. Voli me kada me sve mrzi i kada me svi nerviraju, a najviše ti. Znaš da mi tako dođe i da si ti laka meta. Ma, uvek to brzo prođe, zar ne? Voli me kada ti pravim ljubomorne scene. Znaj da to radim samo zato što te još uvek strastveno volim i želim...samo za sebe. Voli tvoju posesivnu i paranoičnu kučku. Razuveri me poljupcima, onako kako samo ti znaš. Voli me kada se malo ili više ugojim. Voli svaku moju oblinu, strije na butinama i stomaku, voli me ovakvu- nesavršenu. Obožavaj moje mane, grli me i reci mi da sam lepa. Glupi čoveče, zar još uvek nisi odgonentnuo žensko srce? Kako si samo blesav! Voli me kada ručak ne ispadne dobro, voli me kada ti uništim omiljenu majicu u mašini, voli me kada zaturim negde tvoje šrafcigere, kada nešto slomim, pokvarim i ne uradim kako treba. Voli me kada grešim. Hajde reci, zar čak i tada nisam prosto neodoljiva?

Voli me kada plačem uz glupi film i nemoj da mi se rugaš. Da se nisi usudio! Voli me kada skakućem po kući i blesavim se, iako sam "ozbiljna" žena. Prihvati me ovakvu, nespretnu i budalastu. Voli me kada urlam na sav glas “All by myself” kao Bridžit Džouns ili kada me uhvate bubice, pa pustim Cecu do daske. E, onda mi stvarno nije dobro. Ja i Ceca? Užas. Voli me kada sam razmažena i zahtevna. Voli me kada ti se požalim da nemam šta da obučem iako mi je orman pun. Voli me kada ti kažem da mi "baš te cipele trebaju” i da "bez tog parfema ne mogu da živim". Voli me kada me uhvati nemir i ne znam šta ću sa sobom, pa su mi svi krivi za nešto, čak i ti. Uvek ti. Optuženik. Dežurni krivac. Klimni glavom, ne shvataj me ozbiljno. Prećuti. Mislila sam da si me do sada upoznao. Voli me kada zacmizdrim čim vidim ranjenu životinju ili čujem vest o zlostavljanom detetu. Voli me kada me boli stomak ili glava ili jedno i drugo zajedno. Voli me kada sam slinava, bolesna i bezveze. Skuvaj mi čaj i donesi mi ćebe. Operi sudove. Namiri decu. To je moj lek. Već sutra ću ozdraviti. Pa, mogu i ja malo da se mazim, zar ne? Voli me kada ti teram inat, kada kažem “ne”, a mislim “da”, kada ti kažeš “belo”, a ja kažem “crno”. Znaš da to radim namerno. Znaš da moja reč mora da bude poslednja. Voli me čak i tada. Teško je, ali možeš ti to.

Mene je lako voleti kada sam jaka i zdrava. Diviš mi se kada se lepo našminkam i doteram. Lepo ti je sa mnom kada sam raspoložena i vesela. Da, misliš da sam neodoljiva kada se smejem, tada mi cakle oči i strašno želiš da me poljubiš...kao onda kada smo se upoznali. Dobro znaš da ne mogu uvek biti takva. Znao si da vreme leti, da dolaze problemi, da ne mogu svaku nevolju odagnati osmehom. Nisam savršena. Pokušavam. Trudim se. Dajem sve od sebe. Padam. Ustajem. Često sam umorna. Većinu vremena sam umorna.Nemam više dvadeset godina. Život danas nije isti kao onaj od pre 15 godina. Nisam ni ja ista, a nisi ni ti. Tvoja ljubav mi je potrebnija onda kada sam zbog nečega namrštena i nasekirana. Jednim potezom možeš magično odstraniti onu brazdu između mojih očiju. Kaži mi nešto lepo, pomiluj me, izvedi me, skuvaj mi kafu. Nešto. Bilo šta. Znaš ti šta ja volim, kao što i ja znam da voliš čokoladu, pa ti napravim čokoladni kolač kada si tužan. Eto, tako se to radi. Nauči od mene. Lako je mene voleti kada je sve u redu. Budi frajer, pa me onda kada nije moj dan, kada nisam pri sebi, uhvati oko struka i kreni da me vrtiš po sobi. Pleši sa mnom. Budi moj Džoni, a ja tvoja Bejb. Koliko god se opirala, čvrsto me stegni i ne puštaj me. Ipak si jači. Muško si, bre.

Ako me ne možeš voleti u mojim najružnijim momentima, u mom najgorem izdanju, onda ti ne zaslužuješ ni moje najblistavije trenutke. Ne zaslužuješ mene.

Voli me ovakvu kakva sam: dobru i lošu, ludu i slatku, veselu i tužnu, debelu i mršavu. Voli me, jer ja umem da volim za hiljadu žena. Jedan tvoj zagrljaj ću ti vratiti hiljadu zagrljajima, tvoje ohrabrenje beskonačnom odanošću, tvoju lepu reč najlepšom pesmom i osmehom od koga ćeš poleteti među oblake. Daj mi malo vremena, strpljenja, razumevanja. Ako ne možeš, onda idi- pohitaj onoj savršenoj ženi koju si zamislio u svojoj glavi. Potraži je. Prevrnućeš brda, doline, zemlje i gradove, ali... nećeš je naći, jer će i ona imati svoje nesavršenosti.

Tvoja sam, blesavi čoveče. Zar to nije dovoljno? Hajde sada, zagrli me i voli...I ćuti. Da, bolje ćuti. I sada možeš da me poljubiš. Ako želiš.

(photo from pinterest)