Poslušajte! Poslušajte!

Poslušate, poslušajte! Ako neko među vama smatra da sam ja jedna savršena, blažena, uvek ljubazna i nasmejana osoba onda vas moram razočarati. Izgleda da niste shvatili zašto sam ja ovde i zašto pišem ovaj blog.
Pišem ga zbog sebe, sebi i za sebe. Svaki moj "nežni podsetnik", svaki "projekat sreća", svaka "nedelja u ukusima, rečima i mirisima" je  moj lični manifest onoga kakva osoba želim biti, čemu težim i šta želim od života. Kada napišem nešto kao: "Nemojte uvek sebe shvatati toliko ozbiljno. Opustite se. Biće vam zabavnije" ili "Pružite ljudima koji su vas povredili još jednu šansu. To je karakteristika plemenitih" ja se zapravo obraćam sebi i retko (zapravo nikada) drugima. Zar ste mislili da sam toliko mudra

i nadmena da mogu drugima deliti savete? Volela bih da je tako, ali realnost je sasvim drugačija. Kao i vi, ja sam većinu vremena izgubljena, ranjiva. Većinu vremena sam obična žena. Većinu vremena grešim i nemam pojma šta radim! Da li znate ko najviše čita moj blog? Ja sama! Da li znate koliko puta nedeljno iščitam "manifest samoljubavi" ili moje novogodišnje rezolucije? Bezbroj puta! Da li znate koliko puta zaboravim na sve ono što pročitam? Uvek!
Ako mislite da ste mudriji, plemenitiji, pametniji i bolji ljudi od mene, ja vam skidam kapu! Bravo!!! Onda vam stvarno moj blog nije ni potreban, nikakve mudre misli, citati, liste i manifesti vas ne mogu dotaći, jer ste vi sve to mnogo pre mene provalili! Ja nisam i baš uživam u vožnji.

Dom u kome se živi

Živeći u Grčkoj poslednjih sedam godina sretala sam se tri "vrste" žena:

~ zaposlene majke sa decom koje stalno osećaju krivicu zbog toga što ne provode dovoljno vremena sa njima i ne uspevaju savršeno da usklade porodicu, kućne poslove i posao van kuće.
~ mame koje nisu zaposlene, ali koje osećaju veliki pritisak, jer se od njih očekuje da s obzirom na to što su kod kuće njihov dom i deca treba da budu savršeni.
~ žene koje se uglavnom imaju dovoljno novca da plaćaju ženu u kući, koje su zaposlene, imaju pomoć oko dece, domovi su im savršeno čisti i sređeni i opet se žale. Verovatno i one osećaju neku vrste krivice, ali još uvek nisam ukapirala koju.

Ne znam kakva je situacija kod vas, ali čini mi se da je to univerzalni problem. Krivica koja uvek postoji ma koliko žena pokušavala, ma koliko se trudila. Možda ću zvučati kučkasto, ali iskreno, počinjem da gubim želju da se družim sa mamama. Zašto?

Žene stalno moraju sebe da opravdavaju. Zaista, boli me uvo ako joj sudovi nisu oprani, ako danas nije pustila mašinu ili ako nije stigla da skuva ručak! Našle smo se da bi se ispričale, smejale i lepo provele. Međutim, shvatila sam da se mi žene ne pravdamo drugima, već same sebi.
Drugo, nije mi jasno odakle proističe tolika potreba za upoređivanjem. Koja je od nas više poslova uradila za jedan dan, čije dete je bolje u školi, koja je svom detetu kupila skuplje patike i markiranu haljinicu, koja je od nas već oprala i uredno spakovala zimske stvari?

"Jesi li oprala tepihe?", pita jedna.
"Jesam", odgovara druga.
"Jao, a ja još nisam", ona je pokuljena, oseća se kao gubitnik.

Razgovor se sastoji u nizu opravdanja zašto tepisi nisu oprani, zašto stoji brdo neispeglanih stvari u spavaćoj sobi i zašto su juče jeli giros umesto kuvanog jela. Baš me briga! Zašto ne bi mogle da tračamo, da gledamo neki glupi rijaliti, da se "ubijemo" od čokoladne torte, da pričamo o našim snovima i pijemo Martini usred bela dana?

Ono zbog čega sam napravila ovako veliki uvod je činjenica da u mom slučaju pitanje: "Kada ćemo da pijemo kafu?", znači: "Kada ćemo da pijemo kafu kod tebe?" ili "Kada će deca da se poigraju?", ustvari znači da će decu poslati kod mene ("teta Dora uvek ima Nutellu i sveži hleb"), jer iz nekog razloga moje poznanice ne vole da primaju ljude u svoje domove. OK, možda samo za neki praznik kao što je Imendan ili rođendan, jer onda imaju dovoljno vremena da raščiste taj veeeeeeeeeeeeeeeeeeeeliki lom na koji se toliko žale ili možda ne žele da im iko prlja već čiste i sređene domove?
Žene su toliko opterećene da čak i "zabranjuju" pristup ljudima u svoje kuće (ne pozivajući ih, naravno), zabranjuju deci da se nesmetano igraju sa drugom decom, ne umeju da se opuste i pričaju o bilo čemu drugom sem o deterdžentima, sredstvu za čišćenje, o tome koliko su umorne i kako "ništa ne stižu", stalno su "na trncima" i kao da sede na jajima jer ih čeka "važan" posao. Važan posao my ass! Ako je taj posao pranje sudova ili usisavanje onda, majke ti, pusti me ja da ti to uradim! Jaka stvar!

Vidite, bolje mi je da sama pijem kafu, da se izjadam na mom blogu, da gledam glupi rijaliti sama i da pijem Martini u svoje zdravlje nego da se me takve osobe čine da se osećam krivicu zato što umem da uživam u momentu.

Podovi služe da bi se prljali i brisali, igračke da bi se razbacivale, tanjiri da bi se prljali i povremeno lomili, odeća i čaršavi su tu da bi se gomilali, prozori i zidovi da budu "ukrašeni" tragovima od sladoleda i umrljanih ručica,  kuća služi da bi se njoj kuvalo,

jelo i pilo,

igralo, pravio lom,

smejalo, uživalo.

Dom nije muzej ili apoteka.

Znate šta? Evo, sada ću da se spremim i da izađem da kupim prelepi otirač koji sam videla pre neki dan u jednoj prodavnici sa velikim natpisom: "Welcome!" (Dobrodošli). Neću prestajati da hranim ljude, da ih pozivam u naš dom, da skupljam decu i perem šolje i tanjire uprljane od kolača i kafe! Neću!
U našem domu se živi i planiram da tako ostane, bez obzira na sve.

(fotke maznute sa pinteresta)

Mali nežni podsetnik u slikama i rečima

1. Učiniti druge da se osećaju prijatno je osnova dobrih manira. Bilo i ostalo. 

2. Postoje dve elementarne reči koje se uvek dobrodošle: "hvala" i "molim".

3. Dobro raspoloženje je zarazno. Ko zna...možda vi upravo tako utičete na druge.

4. Budite obzirni prema drugim ljudima i poštujte njihov prostor: fizički, vizuelni i čujni.

5. Pokazati poštovanje je poklon koji ne košta ništa, a duboko se ceni.

6. Ton glasa govori više od reči.

7. Kratak fitilj brzo izgori. Ukoliko osećate da ćete u svakom trenutku eksplodirati, sklonite se od ljudi.

8. Nikada nemojte podceniti vaš govor tela. Vaše držanje drugima šalje određenu poruku.

9. Odelo čini čoveka. Odgovarajućom garderobom u određenoj prilici se pokazuje poštovanje prema drugima i prema sebi.

10. Neka zdrav razum bude vaš vodič, a takt, plemenitost i ljubaznost vaš cilj.

Nije lako, ali vredi pokušati, ustvari pokušavati, pokušavati i pokušavati...

(ideja i fotke sa pinterest)

Činjenice vezane za žene

Da li si srećna što si žena? Ja jesam. Ponosna sam što sam jedna od pripadnica "slabijeg", ali lepšeg pola: mi smo stvarno pravo Božije remek- delo: lepe, luckaste, kompleksne, jake. Međutim, žene uglavnom čine negativnu statistiku, onu koja je pokazatelj da su uprkos poboljšanju našeg položaja u svetu mnoge stvari zadržale svoj nekadašnji status kada su u pitanju žene, mada u nekim slučajevima tome jako doprinosimo i mi same:

1. Na svetu ima 6 miliona više žena od muškaraca.
2. 875 miliona ljudi na svetu je nepismeno, žene čine dve trećine tog broja.
3. Jedna od tri ubijenih žena je žrtva polnog nasilja ili muškog nasilja nad ženama. To je globalno najčešći uzrok njihovih povreda i smrti.
4. Žene zarađuju samo 10% od ukupne svetske zarade.
5. Žene su plaćene 30-40% manje od muškaraca za isti posao.
6. Žene poseduju samo 1% od ukupne svetske imovine.
7. Glave 83 % porodica sa samohranim roditeljem su žene.
8. Samo 5% žena su svetske državne vođe.
9. Svakoga dana umire 300 žena usled komplikacija u trudnoći ili na porođaju.
10. 70 % od 1.2 milijarde ljudi koji žive u siromaštvu su žene.
11. U određenim delovima sveta se još uvek smatra da je ženina jedina svrha da rađa decu i radi kućne poslove.
12. Broj blizanaca u svetu strmoglavo raste kao rezultat lečenja plodnosti kod žena starijih od 30 godina.
13. Silovanje žena se i dan danas koristi kao ratno oružje i vid genocida. 
14.  Depresija je najčešći poremećaj kod žena. 30 %   žena u svetu boluje od te bolesti.
15. Više od 80%   procenata žena pati od nekog vida poremećaja u ishrani. Strašan podatak!
16. Žene se više opterećuju izgledom nego seksom, ponekad čak i romantičnom vezom.
17. 90 % ispitanica u jednom istraživanju je izjavilo da mrzi svoje telo.
18. "Ti si debela svinja!", "Niko te nikada neće voleti", "Mrzim te", su reči koje mnogo češće žene upućuju SAME SEBI nego što to zapravi čine njihovi momci ili muževi. Samozlostavljanje.

Nažalost ima mnogo više negativnih činjenica vezanih za žene nego onih pozitivnih, ipak, to me ne sprečava u tome da ipak pokušam da slavim i glorifikujem žene. U to ime, evo nekoliko šaljivih, zabavnih, onih malo ozbiljnijih, jako ozbiljnih i korisnih podataka vezanih za njih, eto, čisto da bih vas oraspoložila i pružila vam nadu:

1. Dve osobe sa najvišim zabeleženim koeficijentom inteligencije ikada su (bile) žene!
2. Sudeći po Playboy magazinu žene više "pričaju prljavo" u krevetu od muškaraca.
3. Žene u Saudijskoj Arabiji mogu dobiti razvod ukoliko muž odbije da im donese kafu.
4. U Sieni (Italija) je zabranjeno ženama koje se zovu Marija da se bave prostitucijom.
5. Prvi goli muškarac u životu jedne žene je Ken.
6. Žena je uvek u pravu. Muškarac je taj koji uvek treba da se izvinjava.
7. Ako žena posle nekoliko sekundi odgovori sa: "Sve je u redu", to u većini slučajeva znači da ništa nije u redu.
8. Prosečni broj stvari koje žene imaju u svom kupatilu je 437. Muškarac nije u mogućnosti da imenuje većinu ovih predmeta.
9. Žene ne žele da čuju iskren odgovor na pitanje: "Kako izgledam?".
10. Kada muškarac krene na sedmodnevni put, spakovaće toliko garderobe koliko mu je potrebno da istu stvar obuče čak i dva puta. Žena će spakovati  u proseku 21 odevnu kombinaciju, jer najverovatnije neće znati šta da obuče. Za svaki slučaj.
11. Kada dve žene plešu one uglavnom nisu gej. Kada to rade dva muškarca oni to uglavnom (uvek) i jesu.
12. Ako se žena zabavlja sa dosta mlađim muškarcem niko je neće nazvati "prljavom, perverznom drtinom".
13. 70 % žena bi radije jelo čokoladu nego vodilo ljubav u datom trenutku.
14. Intenzitet uživanja u seksu kod žena je 5 puta veći nego kod muškaraca. 
15. Ženska "najslabija" tačka je vrat, tačnije onaj deo ispod uveta. 
16. Kod žena je izraženije čulo mirisa.
17. Žena teže podnosi alkohol od muškaraca zbog manjeg lučenja stomačnog enzima za razgradnju etanola.
18. Kada nivo estrogena kod žena opadne njena osetljivost na bol sa pojačava. Istraživanja pokazuju da žene intenzivnije osećaju bol od muškaraca.
19. Žene su biološki građene za "cmizdrenje". Plakanje smanjuje stres i poboljšava raspoloženje, pa je  to prirodan odbrambeni mehanizan kod žena.
20. Suzne žlezde kod žena su anatomski drugačije od onih kod muškaraca. Neki kažu da su čak i veće.
21. Žena plače 5.3 puta mesečno, a muškarac 1.4 puta.
22. Istraživanja pokazuju da žene lakše mogu prepoznati neiskreno udvaranje ili nabacivanje, dok su muškarci u tome beznadežni.
23. Žene su obrazovanije od muškaraca. 60% magistarskih studija završavaju žene i  50.4 % doktorskih. Bravo za nas!
24. Žene imaju jači imuni sistem. Zbog estrogena, naravno!
25. 3 puta više žena od muškaraca redovno obilazi svog lekara. I to je dobro.
26. 20-30 % procenata klinaca jedu brzu hranu makar tri puta nedeljno, a istraživanja pokazuju da devojčice tokom odrastanja gube interesovanje za takvu vrstu hrane za razliku od dečaka. Otuda i činjenica da se:
27. Žene hrane zdravije od muškaraca.
28. Hemofilija (nesposobnost krvi da se zgruša) je krajnje retka kod žena. Ima nekakve veze sa hromozomima.
29. Žene nose 9 meseci bebu u stomaku. Tačka.
30. Istraživanja pokazuju da kontakt, dodir žene izaziva porast samopouzdanja sličan onom koji osećaju deca kada ih ohrabri majka. Meni je ovo divno. Sada ću krenuti da pipkam ljude po ulici.
31. Žene se brže oporavljaju od plastične operacije od muškaraca. Ima nekakve veze sa krvnim sudovima.
32. Žene sa srčanim oboljenjima brže i bolje reaguju na promene kao što su ishrana i fizička aktivnost od muškaraca.
33. Žene lakše i bolje prihvataju smrt od muškaraca.
34. Žene žive duže od muškaraca.

(izvori HubsPages i Oprah.com, foto pinterest)

Recept za Croque Madame u stilu Rachel Khoo

Posle jučerašnjeg relativno komplikovanog ručka (grčke punjene paprike) danas nisam htela da spremam nešto specijalno teško. Otvorila sam frižider i njemu je bilo: jedno petsto jaja, desetak režnjeva mesnate, dimljene slanine, malo slanog i starog kačkavalja, Dijon senfa, putera, mleka, plavog patlidžana i nekog zeleniša. Dugo sam smišljala šta ću da kuvam, dvoumila se između nekog jela od plavog patlidžana i dobre, stare kajgane. Imala sam i  dosta starog hleba koji sam morala iskoristiti. Eureka! Smućkaću Croque Madame u stilu Rachel Khoo! Croque Madame je ništa drugo do sendvič sa šunkom i jajetom u kačkavaljastom bešamel sosu. Simpatična Rachel Khoo je ovaj sendvič pretvorila u mafinse koristeći beo hleb za tost, ali vidite, s obzirom na moju lenjost, nestrpljivost i stari hleb ja sam rešila da adaptiram njen recept na moje trenutno raspoloženje i mogućnosti. Umesto sendviča (original) i mafinsa (moderna verzija klasika) ja sam rešila da prekrijem posudu samo jednim slojem hleba na koji sam nanela sve ostale sastojke iz recepta za mafinse Rachel Khoo. Rezultat je bio  i n c r o y a b l e! Dokaz za to je moj muž koji je posle svakog toplog, kremastog i ukusnog zalogaja uzvikivao: "Je t'aime! Je t'aime!". Ne, nije se obraćao meni, već onome što je bilo u tanjiru. Pa, evo recepta, brzog i lakog, podesnog za nenajavljene goste, ručak ili večeru i za dane kada vas mrzi da kuvate. Preporučujem da ignorišete kaloričnost i da se skoncentrišite na ukusnost (ta reč ne postoji, jel' tako?):

Potrebno je:

6 kriški hleba po želji (ražani, beli ili onaj za tost)

3 kašike istopljenog putera\maslaca

6 blago propržena režnja dimljene slanine (original zahteva šunku, ali meni je nekako slaninica ukusnija)

6 jaja

Za bešamel sos:

1 kašika putera\maslaca

1 kašika brašna

200 ml punomasnog mleka

1\2 kašičice Dižon (Dijon) senfa (može i neki drugi)

malo mlevenog muškatnog oraščića

30 grama nekog slanog, tvrđeg rendanog kačkavalja

so, biber

Postupak (pazi sada):

Prvo skuvaj bešamel sos. U šerpici istopi puter, dodaj brašno i promešaj dok se ne stvori neka vrsta paste. Dodaj polako toplo mleko i neprestano mešaj. Dodaj Dijon senf, muškatni oraščić. Smanji vatru i kuvaj sve dok se sos ne zgusne. Neće trebati više od par minuta. Dodaj većinu rendanog kačkavalja, ali ostavi kašiku-dve kačkavalja na stranu za posipanje. Skloni sa vatre. Posoliti i pobiberiti po ukusu.

Zagrej rernu na 180 °C.

Podmaži vatrostalnu posudu ili pleh maslacem. Odstrani pažljivo nožem koru od hleba. Istopi puter i premaži njime četkicom obe strane hleba. Naređaj hleb u posudu. Preko svakog parčeta hleba stavi po jedan režanj slanine. Izlomi pažljivo jaje preko slanine i puterastog hleba (6 jaja na 6 parčeta hleba). Svako jaje prekrij sa 2-3 kašike bešamel sosa. Posuti kačkavaljem.

Peći u rerni oko 15-ak minuta ili nešto manje ukoliko voliš da ti se žumanac razlije po tanjiru. Dodaj biber po želji i služi odmah uz jednostavnu zelenu salatu.

Prijatno!!!!

(photo Eat Little Bird i original recept Rachel Khoo "Croque Madame Muffins")

Ovih dana

Ja sam vam, drage moje, u totalno sređivačkom fazonu. Naš novi stan napokon liči na dom, poslednje kutije su ispražnjene i bačene u kontejner za reciklažu, kuva se, jede se, gledaju se filmovi, sluša muzika, spremaju se večerinke za društvo, život je krenuo da se odvija normalno. Napokon. O umoru, bolovima u nogama, upali mišića, prehladama (usled stresa opada imunitet, tako kažu) neću ni da pričam, ali zato, vrlo rado želim da pričam :

~ o celom celcatom ormanu preko celog zida koji moj i samo moj,

~ o tome kako sam pronašla garderobu za koju sam zaboravila da  imam,

~ o tome kako poslednjih dana nosim haljine i mirišem na smeli parfem iz osamdesetih,

~ o tome kako sam kupila mentu i zasadila je u našem dvorištu,

~ o tome kako se u našem gradiću održava izložba cveća (miris je neponovljiv), pa se uvek nekako "slučajno" i "u prolazu" zateknem tamo,

~ o komšijskim kanarincima koji nas bude ujutru i pevaju po celi dan,

~ o tome kako sam gledala ovaj divni film koji od srca preporučujem svim ženama, ljubavnicama, majkama. Budite srećne što živite u vremenu u kome ste slobodne da izaberete koga ćete voleti. Spremite papirne maramice.

~ o neverovatnoj poslastici u kojoj sam se prosto davila ovih dana, Käsekuchenu, nemačkom čizkejku.  Nešto najlepše što sam skoro ikada okusila.

~ o tome kako uveliko planiram slavlje sa velikim brojem gostiju. Veći prostor mi to sada omogućava. Mmmmmm, mediteranski ukusi, lagano, letnje, opušteno, nezvanično.

~ o tome kako kada već spominjem mediteranske ukuse, evo i mediteranske muzike. Pesmica koja će predstavljati Italiju na ovogodišnjem izboru za pesmu Evrovizije mi se veoma dopada. Onako je...baš ženska: snažna i nežna. L'Amore È Femmina ... Ljubav je ženska.

Eto, o tome želim da vam pričam.

(photos from pinterest and Anne Solange Gaulier)

Preterana osetljivost

Još kao mala sam shvatila da stvari oko sebe mnogo intenzivnije doživljavam od "normalnih" ljudi. Plakala sam kada god bih čula neku nežnu melodiju ili lepe stihove, kada bih bila svedok nepravde duboko bih bila potresena i ljuta, tuđi bol i patnja su budili u meni oluje osećanja, oči su mi se punile suzama kada god bih osetila i najmanji preki pogled ili čula najtišu reč kritike. Malo toga se od tada promenilo. Često se dešava da sam ostavljena na milost i nemilost mojim emocijama koje retko uspevam da kontrolišem. Moja sreća, radost, tuga, bes, sve, jasno se ocrtavaju na mom licu. Ta "mana" me je više puta dovela u nezgodnu situaciju. Zbog nesposobnosti da sakrijem  emocije, nisam sposobna ni da slažem, a često je to preko potrebno, naročito kada se razočaranost ili osuđivanje iz mog pogleda jasno vide onda kada to nije poželjno. Sa mnom znaš na čemu si. Vidi mi se na licu.

Dok sam bila mlađa, tamo negde do dvadeset i neke, mrzela sam moju preteranu emotivnost. Želela sam da budem hladnija, logičnija, da razmišljam glavom, a ne srcem. Mladost, nedostatak mudrosti i samosvesti mi nisu dozvoljavali da u celom tom vrtlogu emocija registrujem intuiciju, moj unutrašnji glas koji se često javljao kao neka emotivna reakcija na ljude i situacije. Ako bih se naglo osetila tužnom ili nervoznom u prisustvu određene osobe, to sam objašnjavala melanholijom, neraspoloženjem, čak i nedruštvenošću, ali ono što nisam shvatala je to da sam takvim emocijama zapravo sebe upozoravala na osobu koja iz nekog razloga ima negativan uticaj na mene. Naravno, dešavalo se i obrnuto. Takođe, nisam znala kako da emocije kanališem. Tada još uvek nisam bila otkrila kreativnu stranu moje ličnosti koja bi mi u tome pomogla, tako da sam često živela trenutke potpunog haosa i emotivne zbunjenosti. Mnogo kasnije sam svoju preosetljivost prigrlila, pomirila se sa njom i dozvolila joj da postane deo mene. Ne plašim se suza, niti smeha, grlim, volim, vičem, osećam. Ne mogu drugačije. To je jače od mene. Jedino što mogu je da svim silama pokušam da ne dozvolim osećanjima da potpuno preuzmu kontrolu nad mojim životom, naročito onim negativnim. Onda kada registrujem tuđu iscrpljujuću energiju trudim se da je identifikujem, blokiram i da takve ljude izbegavam kada god je to moguće.

Međutim, preterano emotivni ljudi nisu samo osetljivi na tuđi bol, kritiku, agresiju, negativnost i konflikt. Na njih jako utiče nered, haos, buka, iznenadni zvuci, dreka, osetljivi su na mirise, na vremenske prilike, na bilo kakve promene uopšte. Ono što je verovatno najteže za njih je činjenica da ovi ljudi imaju određene receptore u sebi kojima bukvalno upijaju energiju drugih ljudi,  tj. osećaju ih. To izaziva haos u njima, izbacije ih iz ravnoteže, u nemogućnosti su da razgraniče svoje emocije od tuđih. Ukoliko preterano osećajna osoba ne nauči  to da čini, njen život može postati pravi pakao.

Postoje i divne, pozitivne, magične prednosti veoma osetljivih ljudi: osećaj za lepotu, boje, oblik, muziku, prirodu, tu je empatija, humanost, intuitivno shvatanja nepoznatog, mašta, bogati svet fantazije i snova, samosvest, kreativnost.

Kada bi jedan emotivac prevazišao svoj večiti strah od neuspeha, kada bi svoju emotivnu neuravnoteženost uspeo nekako da kontroliše i kanališe, onda bi mogao potpuno i slobodno da krene putem apsolutne kreativnost, da živi život pun strasti i konstruktivnih emocija, i to onih od kojih se snovi pretvaraju u stvarnost. To je veliki izazov za nas preterano osetljive, to je jedna večita borba, trud koji nikada ne prestaje. Završavam sa rečima književnice i dobitnice Nobelove nagrade Perl Bak, koje na poetičan i veoma tačan način opisuju hiperemotivnu osobu istovremeno pružajući  odgovor na pitanje kako živeti sa toliko snažnim doživljavanjem sveta oko nas:

Istinski kreativni um u bilo kom polju nije ništa više do ovo:
Ljudsko biće koje se rodilo sa abnormalnom, neljudskom senzitivnošću.
Njemu je...dodir udarac,
Zvuk je buka,
Zla sreća je tragedija,
Radost je ekstaza,
Prijatelj je ljubavnik,
Ljubavnik je bog,
I neuspeh je smrt.
Dodaj ovom okrutno delikatnom biću neodoljivu potrebu da kreira, kreira, kreira...
Ne stvarati muziku, poeziju, knjige, građevine ili nešto od značaja je kao da mu je i sam vazduh uskraćen. On mora da stvara, da izlije svoju kreativnost. Zbog nekog čudnog, nepoznatog unutrašnjeg zova, on nije živ ukoliko ne stvara.

– Pearl S. Buck

(photo: Sensitive woman, painted by Fletcher Martin)

Šta to srećni ljudi rade drugačije?

Istraživanja pod vođstvom psihologa Sonje Ljubomorski pokazuju 12 stvari koje srećni ljudi rade drugačije od ostalih kako bi povećali svoj nivo zadovoljstva i...sreće. Izgleda da je sreća stvar taktike, potpuna svest o tome da smo mi krojači svoje sreće i sudbine. Sve je u načinu na koji razmišljamo.Već od danas možemo krenuti svi sa primenjivanjem ovih stvari sve dok one ne postanu navika i način života.

1. Izrazi zahvalnost. –  Ukoliko cenite ono što imate, ono će automatski još više dobiti na vrednosti. Biti zahvalan za ono što je dobro u našim života, produbljuje osećaj sreće. Možda je to vaša porodica? Činjenica da živite u lepom gradu? Ljubav? Zdravlje? Bilo šta, vrlo često je to nešto što uzimamo zdravo za gotovo,svakoga dana, nešto što se ne kupuje, nešto što ne košta. Teško da možemo biti srećni ukoliko nismo zahvalni na onome što već imamo,  a još teže je biti srećan razmišljajući stalno o onome što nemamo.
2. Kultiviši optimizam. – Pobednici stvaraju svoj optimizam. Bez obzira na to u kakvoj je situaciji, uspešna osoba je ona koja je uvek optimistična. Neuspeh je još jedna prilika da postane jača, bolja, upornija. Neuspeh je životna lekcija koju će naučiti sa osmehom na licu. Život je maraton, a ne trka na kratke staze. Takva osoba to zna i razume.
3. Izbegavaj preterano analiziranje i upoređivanje sa drugima. – Nema ničeg gored od upoređivanja sa drugima. Ono deluje kao otrov na naše samopouzdanje i sreću. Ukoliko smatramo da smo u nekom pogledu "bolji" od drugih to nam daje lažan osećaj superiornosti, naš ego se širi,  i postajemo uobraženi, puni sebe, a kao takvi nikada ne možemo biti srećni, jer se će naše samopouzdanje bazirati na večnom upoređivanju sa drugima. Ako mislimo da smo "gori" od drugih, onda sav naš trud, rad i pokušaj postaju uzaludni i bezvredni. To je veoma poražavajuće, morate se složiti. Ukoliko želite da budete srećni, upoređujte se SAMO sa starijom verzijom vas samih. To je jedino "zdravo" upoređivanje.
4. Praktikuj ljubaznost i nesebičnost. – Da li vam se nekada desilo da osetite čist nalet sreće i zadovoljstva kada god učinite neko dobro delo? Za to je kriv seratonin, supstanca koja ima OGROMNO pozitivno dejstvo na naše zdravlje. Osećaj blaženstva koji on pruža smiruje organizam, samim tim nas oslobađa stresa što je više nego korisno za naše zdravlje i sveukupnu dobrobit. Učiniti dobro delo ne usrećuje samo nas, već i druge ljude i to je onda višestruka sreća, zar ne? Poklonite nešto osobi koja to ni malo ne očekuje. Donirajte stvari koje ne koristite onima kojima su one potrebnije. Ustanite u autobusu trudnici ili starijoj osobi. Nasmejte se i recite "dobar dan" komšiji. Ponudite se starici u zgradi da umesto nje obavite dnevnu kupovinu.
5. Neguj društvene odnose. – Istraživanja pokazuju da su najsrećniji oni ljudi koje neguju duboke i smisaone veze. Da li znate da najbrže i najviše umiru ljudi koji su sami? I to duplo više! Negujte prijateljstva, sastajte se sa ljudima, ne osamljujte se. Život u samoći je tužan život ."Jedan" je tako tužan i ružan broj.
6. Razvij svoju strategiju suočavanja sa teškoćama. – Kada naiđu teški momenti i problemi nije lako odmah reagovati na odgovarajući način. Razvijanjem strategije, načina kojim ćemo im se suprostaviti umnogome doprinosimo našoj sreći: savetovati se sa nekim iskusnijim, razgovor sa prijateljem, šetnja, gimnastika, možda stavljanje osećanja na papir pisanjem ili slikanjem. Bilo šta. Pronađite vašu strategiju i primenite je svaki put kada vam život servira neprijatnosti.
7. Nauči da praštaš. – Negovanje osećanja mržnje u srcu ima užasne posledice na našu dobrobit. Kada nekoga mrzite i kada stalno o tome razmišljate, ta negativna osećanja vas bukvalno izjedaju i utiču negativno na vaš imuni sistem. Mržnja je bolest, od nje oboljevaju i telo i duh. Bukvalno. Oprostiti je lako, zaboraviti nije, ali oslobađanje od takvih osećanja dovodi do slobode u srcu. Srećni ljudi ne mrze, ne bave se drugim ljudima, oni opraštaju i idu dalje.
8. Usresredi se na ono što radiš. – Da li vam se dešava da kada radite nešto, naročito kada je to ono što volite, imate utisak da je vreme stalo, da su se sve kockice složile, da ste tu samo vi i ono u šta ste se potpuno uneli? Srećni ljudi su skoncentrisani na ono posao koji obavljaju, a naročito pronalaze vreme da rade ono u čemu uživaju. Potpuna predanost. U tome je tajna, jer u njoj leži i uspeh.
9. Zastani i pomiriši ruže. – Istinska i duboka sreća ne može postojati ako se živi brzo, ako se nema vremena za mala, slatka uživanja. Srećni ljudi su toga svesni. Životne lepote  i uživanja su svuda oko nas, ne primećujući ih mi na njih zaboravljavamo i postajemo nesposobni da registrujemo magiju momenta. Zatvori oči dok piješ kafu, zastani da pomiluješ slatkog psića u parku, sedni na klupu i oslušni krošnje drveća, uživaj u hrani polako, zalogaj po zalogaj.
10. Posveti se nekom cilju. – Ljudi koji imaju cilj u životu i hrabro streme ka njemu, imaju u sebi neku silinu, životnu energiju i zarazni optimizam. Čarobne se stvari mogu desiti onome ko zna šta hoće i ko teži ka tome. Srećni ljudi pronalaze smisao života u izboru da se bore za ono što žele. To je moćna stvar, veliki pokretač i izvor motivacije.
11. Duhovnost i religija. – Osobe koje su svesne da postoji nešto više od njih samih su srećnije. Istraživanja pokazuju da su ljudi koji su religiozni srećniji zbog osećanja poniznosti i svesti da nisu najmoćnija, nepogrešiva i savršena bića. Praktikivanje religije i duhovnosti pruža nadu, smirenost i daje smisao životu, stremi se ka nekom višem idealu i negovanju plemenitosti, dobrote i čovečnosti. 
12. Brini  o svom telu. – Ako smo fizički u lošoj formi, sasvim je sigurno da će takva biti i naša mentalna i emotina forma. Srećni ljudi su fizički aktivni i odnose se sa poštovanjem prema svom telu i zdravlju uopšte. Istraživanja pokazuju da fizička aktivnost kod klinički depresivnih ljudi povećava nivo sreće onoliko koliko i lek Zoloft koji se njima daje u procesu lečenja. I ne samo to: posle šest meseci učestvovanja u ovom eksperimentu pacijenti koji su redovno vežbali su se osećali mnogo bolje u vezi sa sobom, stekli su samopouzdanje, nivo sreće i samozodovljstva su dostigli željeni nivo, a verovatnoća da se kod njih ponovo javi depresija se značajno smanjila.  

Ne znam za vas, ali ja iskreno i svesrdno žudim za tim da vidim srećnija, blistavija i radosnija lica. Sreća je postala retkost i luksuz, mada smatram da je mi sami našim stavom i jurenjem za nedostižnim samo još više guramo od sebe. Sreća je lako dostižna, reprogramiraj svoj mozak i srce i ona će biti tu, na tvom dlanu, ranjiva i nemirna, ali vredna svakog našeg pokušaja, ma koliko god ona kratko trajala.

Stariti dostojanstveno...na francuski način

Najprirodnija stvar na svetu je...stariti. U životu prolazimo kroz različite faze: detinjstvo, adolescenciju, zrelo doba, starost. Svako od tih doba nosi sa sobom svoju dozu zabave i lepote, možda nisu iste vrste i intenziteta, ali postoje. Neki ljudi tu činjenicu ne prihvataju. Ideja o starenju je užasavajuća. Otud i grozničava želja da se zaustavi vreme kako na telu tako i u duši. Ostati mlad i vedar u srcu je veoma lepo i pozitivno, jačati svoje telo, očuvati zdravlje i vitalnost takođe, ali uporno odbijanje da se prihvati neminovnost starenja je znak očaja. Svedoci smo opsednutosti zapadnog sveta mladošću, do te mere da je starenje prosto zabranjeno, nepoželjno, ružno. Što se tiče žena, s jedne strane imamo manijakalne potrošačice čudotvornih krema i onih koje rado podležu raznom zatezanju, isisavanju i krpljenju. Odeću kupuju na istom mestu gde i njihove kćeri kojima čak pomalo nemajčinski i neprirodno zavide, ponašaju se kao da su njihove drugarice, što je sasvim neprimereno naročito onda kada to ponašanje počinje da prelazi neke normalne granice. S druge strane, tu su žene koje su već tamo negde u svojim četrdestim digle ruke od sebe, pa svoje godine kriju iza dugačkih i širokih džempera, vrećastih pantalona i ružnih cipela. I za njih čovek može pomisliti isto- da to rade namerno. Ne znam šta je gore: biti konkurencija ćerkama ili ličiti na strašilo? U jedno sam sigurna: ćerke bi radije da imaju mame koje se ponašaju i izgledaju kao da to jesu, nego one koje flertuju sa njihovim drugarima, nose iscepane pantalone i izlaze na ista mesta. Deci je potrebna majka, a ne još jedna "drugarica" na koju će se ložiti uspaljeni tinejdžeri.  

Još jednom osećam potrebu da objasnim svoj stav. Nikako ne stajem na stranu onih žena koje biraju da svojim izgledom i ponašanjem izazovu sažaljenje ili skrenu pažnju na svoju "mudrost", "iskustvo" i "godine". Zaista, izgled sa tim nema nikakve veze, ali dostojanstvo ima. Naravno, nema ničeg dostojanstvenog ni u "osećam se kao da imam 17 godina", i da pritom očajno pokušavaš da se tako izgledaš i ponašaš. Hej, imaš fenomenalne i vitke noge? Nosi skinny jeans koliko ti je volja! Voliš da nosiš starkice? Samo napred! Želiš da nosiš bikini na plaži? Što da ne? Helen Miren izgleda božanstveno sa svojih 67 u kupaćem kostimu, pa što ne bi i ti?

Nemoj, samo nemoj zavideti, imitirati, takmičiti se, pokušavati da budeš nešto što nisi. Ne pokušavaj da zamrzneš vreme niti svoje lice. Ostavi svoje tinejdžerstvo i adolescenciju tamo gde im je mesto i ustupi mladost onima kojima ona pripada. Iznad svega, ne ponašaj se kao da ti je sedamanest godina! Zaista, zar nije tužno kada jedna takva osoba postane predmet ismejavanja?
Savršen primer žena koje dostojanstveno stare a da pritom ne gube ni malo na svojoj privlačnosti i seksipilu su Francuskinje. Imala sam prilike da posmatram ovu posebnu "vrstu" žena iz prve ruke. Sećam se da sam govorila sebi da želim da izgledam kao Parižanka, čak i u mojim osamdesetim. Zamislite sada da šetate ulicama Pariza: ugledali ste privlačnu četrdesetogodišnju ženu koja ostavlja za sobom trag nekog od Šanelovih parfema, njena sjajna, uredno podšišana kosa, odmerena, elegantna i šik garderoba vas čini da se zapitate: kako joj to uspeva? Odaje utisak neke superiornosti, ali je istovremeno šarmantna i ljupka na način koji je  neodoljivo seksi. Možda žuri svom ljubavniku ili na sastanak sa prijateljicom?

Ona je mešavina Žilijet Binoš i Emanuel Bear. Ovo je tipičan stereotip vezan za Francuskinje koji  nije tako daleko od istine. Parižanke ležerno obučene, nonšalantno raščupane kose, nenašminkane i umirisane duvanom umesto Šanelom nisu ni malo retkost, ali ona "filmska" Parižanka koju svi mi zamišljamo u glavi se može ugledati skoro na svakom ćošku.Ipak, mogu sa sigurnošću da tvrdim da poseduju šarm i suptilnu lepotu kojima se sa pravom ponose.

Međutim, ono je ne sais quoi koje one poseduju ima i svoje objašnjenje: ljupke, bez obzira na godine, Francuskinje vode računa o sebi, neguju se, oblače se u skladu sa svojim godinama, uživaju u jelu i piću sa merom, ne odriču se senzualnih zadovoljstava u životu i nikada, nikada ne pokušavaju da budu ono što nisu. To je ono što ih čini tako privlačnim i...mladolikim. OK, malo botoksa tu i tamo je čak i poželjno, ali ona to nikada neće priznati i retko će to biti očigledno. One propovedaju prevenciju, kunu se u negu sa kojom počinju već u ranoj mladosti. Umesto recepta za punjene paprike (što se inače radi kod nas), trikovi i tajne lepote su ono što se prenosi sa bake na unuku. Parižanka u svojim sedamdestim neće kriti svoje godine iza sive, široke i bezlične odeće. Neće prestati da nosi vedre boje i da uživa u životu. Naprotiv.

Na sebi će imati lepu bluzu sa šarenom, titravom Hermes maramom (ili neku njenu imitaciju) kako bi pokrila svoj naborani vrat (Francuskinje su poznate po svojim "trikovima"), možda neki masivni nakit, moderne naočare za sunce, crvenu suknju sa odvažnim printom. Usne će biti premazane suptilnim karminom, obavezan je parfem, a verovatno će se uputiti u Galeries Lafayette ne bi li sebi kupila bočicu Shalimara i teglicu kreme za lice. Dražesno (i pomalo dementno) će se smešiti i iscvrkutati neku svoju mudrost dok ispija café au lait. Pritom će izgledati mnogo bolje od zrele dame koja očajno juri za svojom mladošću i od tužne, posivele, bezlične žene koja je rešila da postane starica na svoj pedeseti rođendan.

 (Ines de la Fresanž sa svojih 55 godina)

Međutim, nemojmo se zavaravati. Itekako su Francuskinje opsednute izgledom i negom! "Održavaju se", podmlađuju ,ali ne po svaku cenu i ne na uštrp dostojanstva i elegancije. Čak 33% devojaka uzrasta od 15-19 godina koriste anti-age kreme i serume. "Bolje sprečiti nego lečiti" je deviza, javna tajna lepote Francuskinja koja se prenosi sa kolena na koleno. Ako uđete u kupatilo jedne prosečne žene u Francuskoj ugledaćete bezbroj sjajnih bočica i kutijica: dnevna krema, noćna krema, anti-rid, krema protiv celutita, krema za predeo oko očiju, ekfolirajuća krema, maska, mleko za telo, parfemi, vrhunska šminka. Ona se neguje i pazi sada, kako posle ne bi morala da ide pod nož. "Nikada ne zapostavljaj sebe. Ni najmanji detalj", kaže jedna Parižanka. Ona nikada neće pokušavati da izgleda niti da se, Bože sačuvaj, ponaša kao da joj je osamnaest godina. Svakako ne treba zaboraviti da se u toj zemlji čak i talenat i kreativnost jedne zrele žene veoma ceni. Na primer, glumice u svojim tridesetim, četvredestim i pedesetim godinama imaju podjednako mnogo posla kao i njihove mlade koleginice. Međutim, to je sasvim druga tema i to ona koja se tiče sveprisutne uzrasne diskriminacije na svim poljima. Činjenica je da mi žene mnogo u tome pomažemo,bez mnogo razmišljanja, sa ispranim mozgovima slepo prihvatamo tuđe kriterujeme lepote. Kada bi mi dostojanstveno starile, sa elegancijom i mudrošću i to ne samo izgledom već i ponašanjem, ne obazirajući se na nametnuto i servirano, možda bi se ženska lepota svih uzrasta i u svim oblicima mnogo više poštovala i odobravala. Zašto uopšte pružamo povod ritifobičnim  i misoginičnim uticajima? Korišćenjem krema, preparata, šminke i plastične hirurgije, ironično im pomažemo i ohrabrujemo ih. 

Ipak, ne  možemo potpuno odbaciti činjenicu da se nama  sve to ulepšavanje, mackanje i doterivanje sviđa. Uživamo u tome! Sve žene vole da izgledaju mlađe nego što to zapravo jesu i u tome nema ničeg lošeg. Postaje loše onda kada taj pokušaj postane apsurdan, komičan. Poenta je u tome da prihvatimo dolazeće godine i starenje kao našu istinu i realnost uz veliku dozu mirenja sa činjenicom da sviđalo se to nama ili ne, određeni izgled i ponašanje idu uz određene godine.  Ako želimo menjati trendove i svet  moramo krenuti od nas samih. Dostojanstveno starenje je pojam koji pada u zaborav, ono se može povratiti svesnim sprijateljavanjem sa vremenom i našim telom. Promene se moraju desiti iznutra, u duši i glavi, znači tamo gde se uostalom i krije naša  istinska lepota.

(photos pinterest, Hotter than my daugter TLC, French Essence and Advanced Style)