Stariti dostojanstveno...na francuski način

Najprirodnija stvar na svetu je...stariti. U životu prolazimo kroz različite faze: detinjstvo, adolescenciju, zrelo doba, starost. Svako od tih doba nosi sa sobom svoju dozu zabave i lepote, možda nisu iste vrste i intenziteta, ali postoje. Neki ljudi tu činjenicu ne prihvataju. Ideja o starenju je užasavajuća. Otud i grozničava želja da se zaustavi vreme kako na telu tako i u duši. Ostati mlad i vedar u srcu je veoma lepo i pozitivno, jačati svoje telo, očuvati zdravlje i vitalnost takođe, ali uporno odbijanje da se prihvati neminovnost starenja je znak očaja. Svedoci smo opsednutosti zapadnog sveta mladošću, do te mere da je starenje prosto zabranjeno, nepoželjno, ružno. Što se tiče žena, s jedne strane imamo manijakalne potrošačice čudotvornih krema i onih koje rado podležu raznom zatezanju, isisavanju i krpljenju. Odeću kupuju na istom mestu gde i njihove kćeri kojima čak pomalo nemajčinski i neprirodno zavide, ponašaju se kao da su njihove drugarice, što je sasvim neprimereno naročito onda kada to ponašanje počinje da prelazi neke normalne granice. S druge strane, tu su žene koje su već tamo negde u svojim četrdestim digle ruke od sebe, pa svoje godine kriju iza dugačkih i širokih džempera, vrećastih pantalona i ružnih cipela. I za njih čovek može pomisliti isto- da to rade namerno. Ne znam šta je gore: biti konkurencija ćerkama ili ličiti na strašilo? U jedno sam sigurna: ćerke bi radije da imaju mame koje se ponašaju i izgledaju kao da to jesu, nego one koje flertuju sa njihovim drugarima, nose iscepane pantalone i izlaze na ista mesta. Deci je potrebna majka, a ne još jedna "drugarica" na koju će se ložiti uspaljeni tinejdžeri.  

Još jednom osećam potrebu da objasnim svoj stav. Nikako ne stajem na stranu onih žena koje biraju da svojim izgledom i ponašanjem izazovu sažaljenje ili skrenu pažnju na svoju "mudrost", "iskustvo" i "godine". Zaista, izgled sa tim nema nikakve veze, ali dostojanstvo ima. Naravno, nema ničeg dostojanstvenog ni u "osećam se kao da imam 17 godina", i da pritom očajno pokušavaš da se tako izgledaš i ponašaš. Hej, imaš fenomenalne i vitke noge? Nosi skinny jeans koliko ti je volja! Voliš da nosiš starkice? Samo napred! Želiš da nosiš bikini na plaži? Što da ne? Helen Miren izgleda božanstveno sa svojih 67 u kupaćem kostimu, pa što ne bi i ti?

Nemoj, samo nemoj zavideti, imitirati, takmičiti se, pokušavati da budeš nešto što nisi. Ne pokušavaj da zamrzneš vreme niti svoje lice. Ostavi svoje tinejdžerstvo i adolescenciju tamo gde im je mesto i ustupi mladost onima kojima ona pripada. Iznad svega, ne ponašaj se kao da ti je sedamanest godina! Zaista, zar nije tužno kada jedna takva osoba postane predmet ismejavanja?
Savršen primer žena koje dostojanstveno stare a da pritom ne gube ni malo na svojoj privlačnosti i seksipilu su Francuskinje. Imala sam prilike da posmatram ovu posebnu "vrstu" žena iz prve ruke. Sećam se da sam govorila sebi da želim da izgledam kao Parižanka, čak i u mojim osamdesetim. Zamislite sada da šetate ulicama Pariza: ugledali ste privlačnu četrdesetogodišnju ženu koja ostavlja za sobom trag nekog od Šanelovih parfema, njena sjajna, uredno podšišana kosa, odmerena, elegantna i šik garderoba vas čini da se zapitate: kako joj to uspeva? Odaje utisak neke superiornosti, ali je istovremeno šarmantna i ljupka na način koji je  neodoljivo seksi. Možda žuri svom ljubavniku ili na sastanak sa prijateljicom?

Ona je mešavina Žilijet Binoš i Emanuel Bear. Ovo je tipičan stereotip vezan za Francuskinje koji  nije tako daleko od istine. Parižanke ležerno obučene, nonšalantno raščupane kose, nenašminkane i umirisane duvanom umesto Šanelom nisu ni malo retkost, ali ona "filmska" Parižanka koju svi mi zamišljamo u glavi se može ugledati skoro na svakom ćošku.Ipak, mogu sa sigurnošću da tvrdim da poseduju šarm i suptilnu lepotu kojima se sa pravom ponose.

Međutim, ono je ne sais quoi koje one poseduju ima i svoje objašnjenje: ljupke, bez obzira na godine, Francuskinje vode računa o sebi, neguju se, oblače se u skladu sa svojim godinama, uživaju u jelu i piću sa merom, ne odriču se senzualnih zadovoljstava u životu i nikada, nikada ne pokušavaju da budu ono što nisu. To je ono što ih čini tako privlačnim i...mladolikim. OK, malo botoksa tu i tamo je čak i poželjno, ali ona to nikada neće priznati i retko će to biti očigledno. One propovedaju prevenciju, kunu se u negu sa kojom počinju već u ranoj mladosti. Umesto recepta za punjene paprike (što se inače radi kod nas), trikovi i tajne lepote su ono što se prenosi sa bake na unuku. Parižanka u svojim sedamdestim neće kriti svoje godine iza sive, široke i bezlične odeće. Neće prestati da nosi vedre boje i da uživa u životu. Naprotiv.

Na sebi će imati lepu bluzu sa šarenom, titravom Hermes maramom (ili neku njenu imitaciju) kako bi pokrila svoj naborani vrat (Francuskinje su poznate po svojim "trikovima"), možda neki masivni nakit, moderne naočare za sunce, crvenu suknju sa odvažnim printom. Usne će biti premazane suptilnim karminom, obavezan je parfem, a verovatno će se uputiti u Galeries Lafayette ne bi li sebi kupila bočicu Shalimara i teglicu kreme za lice. Dražesno (i pomalo dementno) će se smešiti i iscvrkutati neku svoju mudrost dok ispija café au lait. Pritom će izgledati mnogo bolje od zrele dame koja očajno juri za svojom mladošću i od tužne, posivele, bezlične žene koja je rešila da postane starica na svoj pedeseti rođendan.

 (Ines de la Fresanž sa svojih 55 godina)

Međutim, nemojmo se zavaravati. Itekako su Francuskinje opsednute izgledom i negom! "Održavaju se", podmlađuju ,ali ne po svaku cenu i ne na uštrp dostojanstva i elegancije. Čak 33% devojaka uzrasta od 15-19 godina koriste anti-age kreme i serume. "Bolje sprečiti nego lečiti" je deviza, javna tajna lepote Francuskinja koja se prenosi sa kolena na koleno. Ako uđete u kupatilo jedne prosečne žene u Francuskoj ugledaćete bezbroj sjajnih bočica i kutijica: dnevna krema, noćna krema, anti-rid, krema protiv celutita, krema za predeo oko očiju, ekfolirajuća krema, maska, mleko za telo, parfemi, vrhunska šminka. Ona se neguje i pazi sada, kako posle ne bi morala da ide pod nož. "Nikada ne zapostavljaj sebe. Ni najmanji detalj", kaže jedna Parižanka. Ona nikada neće pokušavati da izgleda niti da se, Bože sačuvaj, ponaša kao da joj je osamnaest godina. Svakako ne treba zaboraviti da se u toj zemlji čak i talenat i kreativnost jedne zrele žene veoma ceni. Na primer, glumice u svojim tridesetim, četvredestim i pedesetim godinama imaju podjednako mnogo posla kao i njihove mlade koleginice. Međutim, to je sasvim druga tema i to ona koja se tiče sveprisutne uzrasne diskriminacije na svim poljima. Činjenica je da mi žene mnogo u tome pomažemo,bez mnogo razmišljanja, sa ispranim mozgovima slepo prihvatamo tuđe kriterujeme lepote. Kada bi mi dostojanstveno starile, sa elegancijom i mudrošću i to ne samo izgledom već i ponašanjem, ne obazirajući se na nametnuto i servirano, možda bi se ženska lepota svih uzrasta i u svim oblicima mnogo više poštovala i odobravala. Zašto uopšte pružamo povod ritifobičnim  i misoginičnim uticajima? Korišćenjem krema, preparata, šminke i plastične hirurgije, ironično im pomažemo i ohrabrujemo ih. 

Ipak, ne  možemo potpuno odbaciti činjenicu da se nama  sve to ulepšavanje, mackanje i doterivanje sviđa. Uživamo u tome! Sve žene vole da izgledaju mlađe nego što to zapravo jesu i u tome nema ničeg lošeg. Postaje loše onda kada taj pokušaj postane apsurdan, komičan. Poenta je u tome da prihvatimo dolazeće godine i starenje kao našu istinu i realnost uz veliku dozu mirenja sa činjenicom da sviđalo se to nama ili ne, određeni izgled i ponašanje idu uz određene godine.  Ako želimo menjati trendove i svet  moramo krenuti od nas samih. Dostojanstveno starenje je pojam koji pada u zaborav, ono se može povratiti svesnim sprijateljavanjem sa vremenom i našim telom. Promene se moraju desiti iznutra, u duši i glavi, znači tamo gde se uostalom i krije naša  istinska lepota.

(photos pinterest, Hotter than my daugter TLC, French Essence and Advanced Style)