Ja sam vam, drage moje, u totalno sređivačkom fazonu. Naš novi stan napokon liči na dom, poslednje kutije su ispražnjene i bačene u kontejner za reciklažu, kuva se, jede se, gledaju se filmovi, sluša muzika, spremaju se večerinke za društvo, život je krenuo da se odvija normalno. Napokon. O umoru, bolovima u nogama, upali mišića, prehladama (usled stresa opada imunitet, tako kažu) neću ni da pričam, ali zato, vrlo rado želim da pričam :
~ o celom celcatom ormanu preko celog zida koji moj i samo moj,
~ o tome kako sam pronašla garderobu za koju sam zaboravila da imam,
~ o tome kako poslednjih dana nosim haljine i mirišem na smeli parfem iz osamdesetih,
~ o tome kako sam kupila mentu i zasadila je u našem dvorištu,
~ o tome kako se u našem gradiću održava izložba cveća (miris je neponovljiv), pa se uvek nekako "slučajno" i "u prolazu" zateknem tamo,
~ o komšijskim kanarincima koji nas bude ujutru i pevaju po celi dan,
~ o celom celcatom ormanu preko celog zida koji moj i samo moj,
~ o tome kako sam pronašla garderobu za koju sam zaboravila da imam,
~ o tome kako poslednjih dana nosim haljine i mirišem na smeli parfem iz osamdesetih,
~ o tome kako sam kupila mentu i zasadila je u našem dvorištu,
~ o tome kako se u našem gradiću održava izložba cveća (miris je neponovljiv), pa se uvek nekako "slučajno" i "u prolazu" zateknem tamo,
~ o komšijskim kanarincima koji nas bude ujutru i pevaju po celi dan,
~ o tome kako sam gledala ovaj divni film koji od srca preporučujem svim ženama, ljubavnicama, majkama. Budite srećne što živite u vremenu u kome ste slobodne da izaberete koga ćete voleti. Spremite papirne maramice.
~ o neverovatnoj poslastici u kojoj sam se prosto davila ovih dana, Käsekuchenu, nemačkom čizkejku. Nešto najlepše što sam skoro ikada okusila.
~ o tome kako uveliko planiram slavlje sa velikim brojem gostiju. Veći prostor mi to sada omogućava. Mmmmmm, mediteranski ukusi, lagano, letnje, opušteno, nezvanično.
Eto, o tome želim da vam pričam.
(photos from pinterest and Anne Solange Gaulier)
Hocu i ja svoj veeeliki orman,a ne da svakog proleca i jeseni nosim kese pune garderobe kod mojih na vikendicu( Marija, ova kuca postaje da lici na pravi magacin!!!)
ReplyDeleteRalf Fajens,mmmmm, zavolela sam ga u Engleskom pacijentu i ta ljubav i dalje traje.Cak su mi se neko vreme prividjali momci koji su licili na njega:)))
Divan blog... Jednostavno se osjećam dobro dok čitam ove inspirativne retke. Slučajno sam naletila na tvoj blog i evo cijeli dan svako malo mu se vraćam i čitam tekstove i skidam recepte :)
ReplyDeleteMarija