Srećni januar

Ako izostavimo stomačni grip i prehlade koje su odležale obe moje kćeri, ružno, kišovito i hladno vreme, neprijatnosti finansijske i lične prirode, ovaj mesec januar i nije bio toliko loš.
Srećna sam, jer sam neke moje odluke od letos ovog meseca sprovela u delo. Više brinem za svoje zdravlje i zdravlje moje porodice: unela sam neke promene u našoj  ishrani (to je proces koji traje), aktivniji smo fizički, a generalno učimo da živimo skromnije, mirnije i jednostavnije. Ne mogu reći da nas trenutna osetna kriza u Grčkoj nije na neki način primorala na to, ali da budem potpuno iskrena sa vama ta žudnja za jednostavnošću u meni tinja već duže vreme.
Ovaj mesec je bio veoma značajan za mene u fizičkom pogledu. Moji kickboxing treninzi su me pretvorili u drugu osobu: fizički jaču, optimističniju, a izazovi koje nosi ovaj sport me čini neobično uzbuđenom, a manje uplašenom. Od sebe očekujem više i bolje. Znala sam da sport i fizička aktivnost tome doprinose, ali eto, nikada do sada nisam mogla u to lično da se uverim. Ma, moram da vam se pohvalim! Počeli su da mi se naziru trbušnjaci, guza je čvršća, noge oblikovanije, a ja sam mnogo, mnogo srećnija. Čak sam i promenila frizuru! Opet.

Sada ću malo praviti pametna ako mi dozvolite: ženske, krenite ne neki sport (ako već niste), jer to će vam promeniti život!

Već skoro dve nedelje se osećam kao na godišnjem odmoru-tu mi je mama. Uživamo u njenim supicama, čorbicama i salatama za koje je majstor. Njenom polu-vegetarijanskom kuhinjom nas polako "dovodi u red", a palačinke, krofnice i štrudlice su rezervisane isključivo za decu. Njena štedljivost, kreativnost u kuhinji, ta njena sposobnost da ni od čega stvori nešto me je veoma inspirisala, a najviše mi je ukazalo na neke greške koja ja kao domaćica pravim. Čovek uči dok je živ, a od koga ćeš naučiti više ako ne od svoje mame?

Januar je bio pun druženja, dešavanja, sklapanja nekih novih poznanstava, raskidanja starih odnosa. Naizmenično sam gubila veru u ljude  i ponovo je vraćala. Neki ljudi su me razočarali i svojim postupcima duboko uvredili, a onda s druge strane neki drugi mi toliko povrate veru u ljudskost i dobrotu da mi dođe da poletim. Takav je život, takvi su ljudi. Izgleda da ne treba od njih imati prevelika očekivanja. I treba opraštati, jer se tako skida veliki teret sa leđa...i srca. Takođe sam shvatila da neki ljudi ne mogu ostati u našim životima zauvek. Oni se pojave onda kada od njih nešto moramo da naučimo, možda su poslati u naš život zbog neke svrhe, a onda onako kako su došli oni tako i odu. Tiho i neprimetno. Ponekad je to bolno, a ponekad osećaš kao da je to nešto neminovno, prirodno, spontano i da tako mora biti. Jesam li vas sada skroz zbunila?
Ovog meseca sa skoro da uopšte nisam gledala TV, nisam ni čitala niti sebe preterano mentalno zamarala. Mislim da je to neka faza, ali stvarno se nadam da jeste, barem što se čitanja tiče.
Interesuju me ljudi, njihove priče, od najtrivijalnijeg susreta sa nekim pravim veliki događaj. Sve mi je interesantno, svi imaju nešto da kažu što vredi saslušati, želim da naučim, čujem, da se smejem i plačem zajedno sa njima. Ne želim o tome da čitam. Želim sve da vidim  svojim očima. Volela bih da su i ostali ljudi takvi i da je ta radoznalost uzajmna. O, kakav bi to divan svet bio!

Puno šetam po gradu, pijemo kafu pod retkim zracima sunca negde u nekoj bašti u centru, šminkam se, brinem o sebi, pomažem mužu u poslu, radoznala sam, čudno uznemirena nekom preteranom energijom koju posedujem, ne kuvam, samo jedem maminu hranu, brišem prozore i povremeno usisam, brinem o deci, češljamo se, friziramo i doterujemo,  puno razmišljam, sekiram se i brinem, pokušavam vešto to da sakrijem, smejem se i tešim druge, pružam im snagu i iz njih crpem svoju. Ne sme niko da vidi da iznutra vrištim.


Moja internet prijateljica Anđela, koja je inače jedna veoma inspiritavna i brilijantna osoba mi je pre neki dan rekla nešto veoma pametno putem ove fotkice:

Kakva genijalna misao, ali ipak tako zastrašujuća...I onda sam počela da se pitam: da li imam hrabrosti da budem ono što istinski jesam  pred drugim ljudima? Šta radim kada sam sama i kada niko me ne gleda? A, kakva sam ja kada sam sama i kada me niko ne gleda?
~ nespretna.
~ raspevana.
~ živim u snovima.
~ zaljubljena.
~ uplašena.
~ nesigurna u sebe.
~ nespokojna ("restless"...kako volim tu reč na engleskom).
~ čeznem za nečim, za nekim.
~ pišem ili čitam.
~ sanjam, smišljam, planiram.
~ razgovaram sa Bogom.
~ malo se smejem, a najviše plačem.
~ razmišljam o svojim greškama i greškama drugih.
~ mrzim ih, pa im onda opraštam.
~ mrzim sebe, pa onda i sebi oprostim.
~ razmišljam o prošlosti, o propuštenim šansama.
~ razmišljam o novim šansama, tu je strah, ali i ushićenje.
~ opet pokušavam da oprostim, nekome, nešto, a najviše sebi.
~ kinjim sebe, kritikujem i zahtevam više.

Pred drugima sam: nasmejana, zbijam šale, niko ne vidi ono što mi je u duši, niko ne vidi moj nespokoj, ne zna  za moje snove, neko tamo nema pojma da sam ga/je u privatnosti moje sobe pre nekoliko trenutaka osuđivala, psovala i mrzela u sebi i pamtila svaku uvredu i nepravdu, a kako da pretpostavi kada se sada i ovde ljubazno smejem, pa sva sam uslužna i fina? Jesam li licemer, jesam li dvolična? Ne, mene je strah od ljudi i njihovih reakcija. Nikada niko ne sme da sazna ništa o mom slomljenom srcu ili razočarenju. Bolje da se smeškam. Niko ne zna da sebe krivim za mnogo toga, a pred drugima se pravim da više nije ni važno, da sve držim pod kontrolom. Nije me strah, ja to mogu, ja sam jaka. Meni niko ne treba. Sve mogu sama. Nisam umorna. Naravno da mogu. Nema problema. Nije važno.

I onda...onda sam rešila da se pomirim sa mojom Unutrašnjom Kučkom, više se ne plašim da je pozovem u pomoć, manje mi je važno šta će drugi misliti ako otvoreno izrazim negodovanje ili ako im se otvoreno suprostavim. OK, važno mi je. I dalje sam kukavica. Međutim, sada kada sam uspela da izvedem levi low kick i da udaram boksersku vreću sve jače i jače, mislim da mogu sve. Mogu manje da budem kukavica. Radim na tome. Vežbam. Na kraju neću više da se plašim. Biću hrabra.


Sve u svemu-januar stvarno nije bio toliko loš. Možda malo konfuzan, intenzivan i lud, ali loš? To nikako.

Kakav je bio vaš januar? Razmislite o tome kakvi ste vi...kada vas niko ne gleda.

Gost na Happy Chez Moi (Dragana sa bloga Kondom Preko Srca)

Upoznajte se sa Draganom sa bloga Kondom Preko Srca. Univerzum zna kako da ljude sličnog senzibiliteta i pogleda na život nekako poveže. Kada se dve takve duše pronađu onda one ne umeju da sakriju uzajamno oduševljenje, jedna drugu inspirišu i žele da ceo svet sazna za to.
Sitna, ali neprocenljiva zadovoljstva, poetična filozofija života, PMS, muško-ženski odnosi, preispitivanja i nedoumice jednog ženskog srca- sve to upakovano u tekstove koji su puni humora i brutalne istine. Ma, kako odoleti?
Dozvolite sebi da budete inspirisani...

Ko si ti?

Pre nekoliko dana razgovarala sam sa svojom jako bliskom prijateljicom. Imamo manje-više isti krug poznanika i prijatelja.

Moja prijateljica: Znaš ne zavide ljudi NN zato što ima lovu, već tebi zato što imaš volju za životom!

Ovde je reč zavidan upotrebljena u pozitivnom značenju.

S početka sam bila nema, međutim, shvatila sam da me, upravo, ta VOLJA ZA ŽIVOTOM, na najbolji način definiše kao osobu u svakom smislu i u svemu što radim. Naravno da sam se mnogo puta u životu saplitala, ponekad sam i posrtala, ponekad sam i padala, ali me nikada nije napuštala ta MOJA VOLJA za životom. Uvek sam imala ideju da činim sebe boljom osobom, da činim svoj život i život onih koje volim lepšim i bezbrižnijim. I mislim da sam najveći napredak učinila onda kad sam odustala od zamišljene slike sveta i kad sam prestala da budem rob tuđih očekivanja.

Zašto se tvoj blog zove "Kondom preko srca"?

Uf, sad bi ovde trebalo da padne neko teško filozofiranje i neki prikreveni smisao. A svega toga nema. Pre nekoliko godina pala mi je na pamet ta sintagma, kad sam poželela da napišem knjigu. Nekako mi je poetičan taj naslov, dopada mi se. I pošto od knjige nije bilo ništa, ostao naslov za blog. Ko zna možda naslov ipak jednog dana i dobije knjigu.

Šta te inspiriše?

Svakodnevnica. Ništa spektakularno i veliko. U stvari, ja se grozim tih velikih i teških tema, tih filozofskih premišljanja o „svetskom bolu“, tih pseudointelektualaca sa zamišljenim pogledom u daljinu. Živim sasvim običan život  deca, kuvanje, pranje, peglanje (ups. pegla Dobri Muž), posao, prijatelji. Možda je razlika između mene i nekih drugih u tome što sam naučila da od svega toga napravim radostan praznik. Jer život to i jeste. I da budem zahvalna na svemu što imam, da ne lelečem i ne lamentiram zbog onoga što nemam. Inspiriše me moj život, a pisanje mi pomaže da moj život učinim POETIČNIM.

Kako zamišljaš jedan tvoj idealan dan?

E, tu imam varijacije na temu. Radni dan, vikend, pa dan kad mi kobajagi čuva decu neko drugi. Evo nekoliko stvari čijom bi se kombinacijom moglo napraviti nekoliko idealnih dana. Tek sad shvatam zašto mi je dan uvek prekratak.

Recimo, volim da ustanem pre svih i da u miru i tišini popijem kafu, nešto napišem. Jutro mi je generalno dragoceno.

Volela bih da radim neki zabavniji i kreativniji posao. Npr. da budem urednica u nekim novinama koje bi se bavile srećnijim životom. To znači teme iz svakodnevnog života običnih žena. Ne iz života onih, kako ih ti zoveš „korporativnih dama“ koje imaju dvesta bebi siterki, ženu koja im kuva i ženu koja im čisti, i pun novčanik para, pardon, kreditnih kartica, zaboravih, za njih je keš prevazidjen pojam! I da me na tom poslu okružuju vedre, optimistične i drage osobe. Osim toga idealan je dan kad ne moraš da trčiš na posao. Nego sve polako. Nisam usporen tip, ali me rokovi izbezumljuju. Valjda zato što sad na poslu moram da poštujem rokove.

Idealan dan mora da ima i vreme koje provodim samo sa Dobrim Mužem. Ja mog Muža i posle 15 godina, od toga 8 godina zajedničkog života najiskrenije volim i mnogo mi je važan. I mnogo mi je lep. I strašno sam ponosna na njega.

Idealan dan je kad skuvam ručak mojoj deci, nešto ukusno i zdravo, a oni to, što bi rekle babe s apetitom pojedu. I kad se igram sa mojom decom, svejedno u kući ili napolju.

Idealan dan je i kad odem u restoran da jedem. Stvarno ponekad mislim da ničeg nema lepšeg neko kad ti donesu i prenesu hranu, a na kraju odnesu prazan tanjir. A ti samo sediš lepa i vesela i smeškaš se.

Idealan dan je kad sa mojom drugaricom pijem kaficu i jedem kolače.

Idealan dan je kad ti prijatelji dodju na večeru.

Naravno nisam gadljiva ni na frizera, ni na pedikira, ni na manikira, a boga mi ni na kupovinu.

Ali i bez svega ovoga, ja volim moj život! I nisam rada da ga menjam ni sa kim.

Koji je najbolji savet koji si ikada dobila?

Odustani od zamišljene slike sveta. To ustvari znači: Prestani da se izluđuješ i optužuješ što nisi ostvarila sve što si mislila da treba. 

Navedi 5 osoba sa kojima bi volela da popiješ kafu i popričaš.

I jaoooo. Uliks Fehmiju- mnogo mi je seksi+produhovljen. Nada Šargin- ima nečeg neviđeno literarnog u njoj.Vlado Georgijev-znam da sam kao šiparica, ali baš je šmeker+ ta radoznalost i ljubav prema putovanjima, a boga mi i prema provodu. Žanu Poliakov sam želela da upoznam i upoznala sam je. Tako da ostaje još Džejmi Oliver. Presladak je! (Slažem se)

Koja je knjiga na komodi pored tvog kreveta?

Žana Poliakov- Soulfood. Ali to sa knjigama je kod mene vrlo živahno, stalno se menja.

U potrazi za Unutrašnjom Kučkom

Ja sam od onih ljudi koji uvek prećute ili se sledene i iznenade pred tuđom neljubaznošću i necivilizovanim ponašanjem. Moja prva reakcija je "skloni se", "pobegni", a nikada "uzvrati paljbom" i "bori se".  Onda se desi ono neminovno, ono zbog čega mislim da ću se jednog dana probuditi sa tumorom na mozgu od silnog gutanja i zaključavanja nakupljenog besa. Da li se i vama dešava da nakon takvog nekog neprijatnog događaja provedete celu noć ponovo preživljavajući te trenutke istovremeno se ujedajući za dupe zato što niste burnije reagovali i odbranili se? Meni se to često dešava. I kada se desi da mi se  pruži takva prilika  ja umesto da prizovem u pomoć moju "Unutrašnju Kučku" nastavljam da budem ljubazna, fina i kulturna, znači  totalna budala. To nije ni malo dobro za nečije samopouzdanje, kamoli za zdravlje, naročito moje. Što se tiče tih i takvih ljudi, posle izvesnog vremena ih jednostavno izbacim iz svog života, izbrišem ih kao da nikada nisu ni bili u njemu. Međutim, ona žudnja da im "kažem sve u lice" ume jako dugo da me drži ili da se bolje izrazim-da me izjeda iznutra. To ne valja. Znam ja  to.
 Skoro će dva meseca otkad sam počela da idem na kickboxing treninge. Moje telo je počelo da se menja, ojačala sam, dobila sam snagu, izdržljivost i motivaciju. Primetila sam i veće samopouzdanje, otvorenija sam prema ljudima, raspoloženje mi se znatno popravilo, osećam se mlađe. Međutim, iako je kickboxing prilično intenzivna i agresivna borilačka veština ona u meni nije probudila takmičarski duh niti mi je pružila rešenje problema koji sam gore navela. I dalje sam ona koja se sklanja i ćuti. Osim kada je u pitanju moj muž. Tu imam apsolutnu slobodu i smelost da poludim. Potpuno sam svesna da je to zbog toga što će on mene bez obzira na moje povremene ispade besa i ludila uvek voleti. Znači u tom grmu leži zec! Bojim se konflikta, jer mi je isuviše važno mišljenje drugih. Bojim se konflikta, jer me je strah da me ljudi onda neće voleti.
Da se vratim na moje treninge. Oni  su još jedna prilika za mene da posmatram žene i njihovo ponašanje i da dođem do sledećih zaključaka:

~  Žene su strašno takmičarski nastrojene.
~  Žene su veoma agresivne.
~  Žene su veoma neljubazne.
Čast izuzetcima, naravno. Ne želim da generalizujem. Moje poznanice su na trenizima krajnje odbojne (ima tu i divnih žena, ali ne dolaze do izražaja): treninge tj. sebe isuviše ozbiljno shvataju, šta više, većina misli da su posle samo 2 meseca treniranja  postale profesionalne kickboxer-ke. Jedna od njih, sa kojom sam imala priliku da sparingujem i to cele 2 sekunde, je tipičan primer. Na samom početku mi je na vrlo neprijatan način stavila do znanja da ne "udaram dovoljno jako" i da "to ne treba tako". Naravno, ne možeš glupači dokazati suštinu sparingovanja i objasniti joj filozofiju borilačkih veština. Jedno od najvećih načela istih je-poštuj svoga protivnika, a pri sparingovanju je jako bitno kontrolisati svoje pokrete iliti kako se kaže "zaustaviti tehniku". Moja "protivnica" je to shvatila kao takmičenje i egzibiciju svoje sopstvene snage kojom se inače hvali čak i na fejsbuku. To je važna informacija- čisto da vam dočaram o kakvoj se osobi radi. I tako, "profesionalna kickboxer-ka" je rešila da mi "pokaže kako se to radi" (koristim njene reči) i svom svojom snagom (i svom svojom priličnom težinom) šutnula  u rebra. Ja sam na trenutak izgubila dah, izbrojala sve zvezdice koje su igrale salsu oko moje glave i naslonila se na zid kako se ne bih stropoštala na patos. Kickboxer-ka se kurvinski udaljila i okrenula  leđa vidno zadovoljna. Unutrašnja Kučka se stvorila niotkud. Krenula je iz mene da izlazi prava pravcata bujica emocija: negativnih, ljutih, opasnih: "Da li si ti normalna? Gde se bre nalaziš? U ringu? Ne shvataj sebe toliko ozbiljno, ludačo jedna!", krenula sam da je "kitim" potpuno iznenađena rečima koje su izlazile iz mojih usta. Osećala sam se dobro, moćno, jako. To nije ličilo na mene, ali u tom trenutku sam sasvim spontano donela odluku koje ću se pridržavati od sada pa na dalje- dosta je sa toksičnom finoćom, prizivaću Unutrašnju Kučku svaki put kada za tim bude bilo potrebe. Dozvoljavam sebi da budem Bitch-ara!
Sutradan sam saznala da se kickboxer-ka požalila treneru kako joj se eto, noga "omakla", a ja sam se bezrazložno naljutila. Zamislite tu smelost! Poludela sam i potvrdila moju odluku. No more Mrs. Nice Guy!
Ovo je samo jedan primer mnogobrojnih neprijatnih situacija čiji izazivač nisam ja, šta više, mogu slobodno da kažem da sam čak i njihova žrtva: žrtva dogovora kojih se ne pridržavaju, žrtva osoba koje se ubacuju ispred mene u redu, žrtva drske komšike koja trese tepih na moj čisti veš, žrtva histerične babe koja u tri sata popodne uključuje usisivač, žrtva neljubazne službenice u banci, žrtva uobražene mame iz škole koja me ne smatra dostojnom da mi uzvrati pozdrav, žrtva ljudi koji od mene stalno nešto zahtevaju, a pritom mi ništa ne pružaju, žrtva osoba koje smatraju da samo zato što su mi prijatelji mogu svašta da mi  kažu i svašta od mene da traže. Svi znamo kako ljudi gledaju na "žrtve"- one su slabe, nejake, neodlučne. Žrtva se gazi i uzima zdravo za gotovo.
"Ja sam ti oduvek govorio da u sebi kriješ pravu pravcatu tigricu. Kada ćeš već jednom da je pustiš napolje?", kaže  mi moj voljeni muž, "Dokle ćeš više da im se sklanjaš?".
"Ma, vidi ko mi kaže!", pomalo povređena mu kažem iako znam da je u pravu, "znaš da nisam takva." Pokunjena i uplašena stojim pred Istinom.

Nikada neću prestati da budem fina i ljubazna, ali kada situacija nalaže drugačije ponašanje sa moje strane finoća i ljubaznost će morati da sačekaju. Ignorisanje Unutrašnje Kučke  ima i odgovarajuće posledice.  Unutrašnja Kučka te okreće  protiv same sebe i onda postaješ svoja sopstvena žrtva. Kako mi to ranije nije palo na pamet?! To ne sme niko sebi dozvoliti!
Moja Unutrašnja Kučka nije narcisoidna, zahtevna, drama queen, teška i iritantna. Ne. Ona je čvrsta, samopouzdana, inteligentna, ona postavlja granice i određuje svoja pravila. Ona zna kada treba da ćuti, a kada treba da se sarkazmom odbrani od intelektualno inferiornijih, neljubaznih i necivilizovanih kompleksaša.
Moja Unutrašnja Kučka nije žrtva. Možda mi ona neće obezbediti mesto u Raju, ali barem se nadam da mi neće obezbediti ni smrt izazvanu tumorom na mozgu.

Zabavni predlog za vikend

Pre neko veče muž me je izveo na večeru. Otvorio se novi italijanski restoran koji je ovih dana strašno popularan u gradu. Nisam se oduševila: kao prvo, ne može se restoran koji pravi samo pice i testenine sa sumnjivim sosevima u kojima je glavni sastojak pavlaka i seckana smrdljiva šunka nazvati italijanskim restoranom. Italijani ne koriste pavlaku, već sveže i jednostavne sastojke. Kao drugo, na meniju nije bilo morskih polodova, rižoto kao da ne postoji, a za njoke kladim se da nikada nisu ni čuli. Potpuno razočarenje, mada ne mogu reći da sam se iznenadila. Pojela sam tanjir prekuvanih i lepljivih taljatela sa pesto sosom za koji ne znam da li je napravljen ili je iz teglice koja je kupljena u supermarketu. Ipak, bilo je fino izaći negde bez "prikolica". Ne znam po koji put sam došla da zaključka da se najgora hrana može pojesti  u restoranima i koju ti pritom dobro naplate. Svaki put kažem sebi da nikada više neću baciti novac na nešto što mi ne pruža nikakvo uživanje.  Ja, kao i svi vi, uglavnom kuvam jedno te isto, rotira se krompir ili mleveno meso na sto načina, piletina, testenine, poneka supica. Onda mi je pala na pamet ideja kako da makar vikendom od naše kuće napravimo mali internacionalni restoran.  Pored računara na radnom stolu mi stoji globus. Sasvim spontano sam zatvorila oči, zavrtela ga i rekla da ću za vikend skuvati jelo, a Boga mi i dezert iz zemlje na koju će mi se zaustaviti prst. Finska! Izguglala sam "Finnish recipes" i pronašla sijaset đakonija od kojih mi je odmah privukla pažnju Lohikeitto-  finska kremasta čorba sa lososom

 i Omenakakku-  jednostavni finski kolač od jabuka. 

Losos je skup, ali vredi se isprsiti za jedno vikend uživanje. Svakako će mi jeftinije izaći od glupog kvazi-italijanskog-my-ass restorana. Dobro, nije to to, jer jedeš kod kuće, tu su "prikolice" i malo je verovatno da će ručak biti romantičan ili da ćemo uspeti da ga pojedemo u miru. Ipak, nekako je zanimljivije i drugačije od onoga što svakodnevno jedemo.

Takođe sam pronašla i muziku grupe  Máddji koja izvodi muziku naroda Saami (Laponaca) koji žive na severu Norveške, Švedske, Finske i Rusije. Muzika je magična i opuštajuća. Toplo preporučujem.



Hajde sada, globus ili atlas u ruke i da vidimo koja će vam se zemlja zalomiti! Želim vam lep vikend!

(pinterest i Wee Bit Of Cooking)

Srećni četvrtak

Želim da danas podelim sa vama sitnice i krupnice koje su me oduševile, uveseljavale i ulepšale život ovih dana. Dan k'o dan i nije nešto posebno. Naprotiv. Sada je došao red na mlađu kćer da se razboli od gripa-taman se jedno dete očitavi, razboli se drugo, a sve to treba izdržati i podneti. Srećom tu je ovaj blog, tu ste vi, pa mogu malo da odahnem, da na trenutak otputujem putem reči i slika na neko naizgled lepše mesto. Pa, idemo:

~ Apsolutno sam opčinjena serijom "Kraj parade" (Parade's End). Pokušavam da ulovim reprizu i svaki put je gledanje ove serije pravo uživanje. Obožavam britanske  kostimirane drame.

~ Postoje osobe koje zrače zdravljem, pozitivnom energijom, svežinom i lepotom. Jedna od njih je Džoj MekKarti čiji blog Joyous Health  i tekstove ovih dana proučavam. Ne znam odakle mi je došlo to nezasito interesovanje za holistički nutricionizam, za takav način života generalno. Daleko sam ja još od toga, ali imam veliku želju da saznam što više o tome šta zdrava hrana i zdrav način života mogu da učine za nas na svim nivoima. Jako su mi inspirativne osobe koje teže ka tome da budu duhovno i telesno zdrave. Sijati spolja i iznutra- jednoga dana bih volela da to postignem.

~ Od kada sam otkrila ove  fotografije  stalno ih iznova proučavam. Naime, ovde se radi o istraživanju sličnosti koje postoji između članova iste porodice: majke i kćeri, dveju sestara, brata i sestre, blizanaca, oca i sina, rođaka itd. Strašno mi je to zanimljivo. Prosto za neke fotografije nisam mogla da poverujem da se radi o dve različite osobe. Pogledajte na primer ovo:

(braća: Kristof, 30 godina i Ulrih, 29 godina)

~ Sinoć sam naišla na ovu mudru misao:

 Pričati o našim problemima je naša najveća zavisnost. Otarasite se ove navike! Pričajte o vašim radostima.- Rita Skiano

Zaista je tako. Kada ste poslednji put pričali o lepim stvarima, sitnim radostima koje sigurno doživljavate svakodnevno? Kada je poslednji put neko podelio sa vama nešto lepo i pozitivno? Plašim se da ljudi više vole da slušaju o našim problemima: što su oni veći toliko im se njihov život čini podnošljivijim. Ne znam zašto ljudi ne razmišljaju drugačije.

~ Mrzim sukobe. Kada bi se ja pitala, najviše na svetu bih volela da sa svima imam dobre odnose. Da bi se to ostvarilo onda svi ljudi treba da budu pošteni, ljubazni i pametni. U stvarnosti je sve samo ne tako. Svakodnevno se razočaravam u ljude, ali nikako ne gubim veru u čovečanstvo. Kontradiktorno, ali tačno. Uvek se trudim da budem ljubazna, popustiljiva i civilizovana, čak i situacijama u kojima bih radije da eksplodiram, čak i onda kada su ljudi krajnje drski i bezobrazni. Prvo se zbunim od takvog ponašanja, sklonim se, onda pobesnim, a na kraju mi ih je žao. I tako mi je pala pod ruku knjižica "Dobrotoljublje" koja se onako kao poručena pojavila u trenutku kada sam poželela da nečim smirim bes i razočaranost.

44. Kada naiđeš na nekoga ko se rado prepire i protivi se istini i očevidnim činjenicama, ti odustani od prepirke i popusti tome čoveku, čiji je razum okamenjen. Jer, kao što loša voda upropašćuje inače izvrsna vina, tako i loši razgovori kvare ljude čiji život i način mišljenja krase vrline. (Dobrotoljublje)

To je moja deviza, međutim ponekad se pitam: dokle popuštati? 

~ Danas sam malo razmazila samu sebe: kupila sam slatke, diskretne minđušice, maskaru i fantastični  šampon i balsam za kosu Aussi Frizz Miracle. Ako nisi za sebe nisi ni za druge! E, tako!

 Zapamtite: radite male stvari sa velikom ljubavlju.

Zašto ne volim Twitter

Probala sam, ali neće duša. Ne mogu vam ja taj Twitter. Ne da mi se, neće mi se, uopšte ga ne volim. Iako sam velika obožavateljka Facebook-a, Twitter nikada nije uspeo da me osvoji. Koji su moji razlozi? Pa, evo:

1. Ograničenje broja slova. Kako ću saopštiti svetu sve ono što imam na umu sa samo 140 karaktera?  Nemoguće. 

2. Zbog ovog gore neophodno je koristiti skraćenice. Ja mrzim skraćenica i vrlo često kada čitam nečiji Tweet ja nemam pojma o čemu ta osoba govori.

3. Simboli koje me samo zbunjuju. Hash tags naročito. "RT @malaplava mrzi #JK #turbo-folk".What? Ne kapiram.

4. Koga zanima kada sam ustala, šta sam jela i moj utisak o "utisku nedelje"? Najbitnije od svega je to da ni mene ne zanima kada su drugi ustali, šta su jeli i koji su njihovi utisci o "utisku nedelje". Naravno, zavisi od osobe. Potpuni neznanci i njihov život mi nisu interesantni. Pretpostavljam da se i oni tako osećaju. Ili ne?

5. Ljudi koji mrze i koriste Twitter da pljuju po drugima. Ni ja ne volim Cecu niti Jelenu Karleušu, ali da li baš zbog toga moram da ih ganjam po Twitteru i koristim svaku priliku da ih uvredim? Get a life! I pusti druge da žive.

6. Besramno reklamiranje. Da, moram da priznam da mi je neko predložio da koristim Twitter da promovišem svoj blog. Probala sam. Vrlo brzo mi više nije bio zanimljiv moj blog, već njegovo reklamiranje. E pa, neće moći. Nisam htela da moje čedo izgubi dušu.

7. Twitter me podseća na srednju školu. Stvara se "grupa", tu je "vođa" koga svi moraju slepo da "prate", ako te odbace ili ignorišu osećaš se kao luzer sem ako te neko iz grupe ne "preporuči" drugima. Užas. Ne želim da budem deo toga. U srednjoj školi sam bila autsajder. To se neće ni sada promeniti.

8. Gluposti koje ljudi lupaju. Pitam se samo da li stvarno nemaju pametnija posla? Hmmm, zar nije bolje utrošiti to dragoceno vreme šetajući, čitajući knjigu, vodeći ljubav...nešto, bilo šta. Twitter je gubljenje vremena!

9. Twitter posle izvesnog vremena postaje obaveza i navika. Ma, nema šanse!

10. Osakaćuje se jezik, gubi se lepota izražavanja, a o (ne)pismenosti da ne govorim!

Ma, jok. Probala sam, ali neće duša. Ne mogu vam ja taj Twitter.

Kako biti "happy chez moi" iliti srećna kod kuće

Posle nekoliko godina ozbiljnog bavljenja ovom temom mislim da mogu sa pravom reći da sam doktorila u ovoj oblasti, stoga smatram da je moja dužnost da vam prenesem u kratkim crtama, pregledno i sve na jednom mestu male "fazone i fore" koji vam mogu pomoći da budete mnogo srećniji u svom domu. Šala na stranu, ovom prilikom se ne obraćam samo majkama koje nisu zaposlene i koje "prinudno" provode najviše vremena kod kuće, ovaj post je namenjen apsolutno svima.

1. Budite zadovoljni onim što imate. Prestanite da fantazirate o kući iz snova i krenite da uživate u domu u kome živite.

2. Bilo da živimo u palati ili kolibi moramo se potruditi  da nam u našem domu bude prijatno. Ispunimo ga našim omiljenim bojama i predmetima od sentimentalne važnosti.

3. Neka svaki ugao kuće bude ispunjen toplinom: ovde je lampa sa mekim svetlom, tamo je mala gomilica časopisa ili knjiga, na patosu je veliki, šareni jastuk, na stočiću bakin stari milje, tu je i lepi čajnik i naređane starinske šoljice za kafu.

4. Otarasite se svega onoga što nije lepo ili korisno. Ne gomilajte.

5. Kuvajte u lepim šerpama, jedite često iz "svečanog" servisa za ručavanje, servirajte dezert u lepim tacnama, imajte svoju omiljenu šolju iz koje ćete piti čaj ili kafu, lepo se obucite i sredite čak iako nigde nećete ići, ne čekajte specijalne prilike, neka trenutci koje provodite u vašem domu budu svakoga dana specijalni.

6. Naređajte cveće u lepim, malim saksijama, teglama i vazama. Ja najviše volim da ih imam na prozoru.

7. Kuvajte i mesite kolače. To miriše na sreću i dom.

8. Ako volite klasičan i starinski stil to je vaše pravo. To je vaš dom i ne moram biti ultra-moderan samo zato što tako diktira tamo neki časopis.

9. Imajte svoj prostor u kome ćete se opuštati bilo da je to udoban kauč ispred TV-a, omiljena fotelja za čitanje, trpezarijskis sto, veliki, mekani krevet u spavaćoj sobi.

10. Jedite doručak rano izjutra uz svetlost sveća.

11. Slušajte opuštajuću muziku.

12. Gostite prijatelje i strance. Kuvajte im, priređujte sedeljke i razna okupljanja.

13. Utvrdite mali ritual koji ćete isključivo obavljati u svom domu: popodnevni čaj, mirišljava kupka nakon napornog dana, gledanje omiljene serije.

14. Okružite sebe sitnicama koje vam znače i koje su vam lepe: naređajte parfeme, kozmetiku, raznorazne suvenire, lepe knjige, slike i fotografije.

15. Ne poštujte nikava pravila dekorisanja. Postoji samo jedno pravilo koje se zove "meni se baš sviđa". Ako vam se sviđaju tirkizni zidovi, četku u ruke i krenite da farbajte!

16. Sklonite sav nepotrebni lom naročito u prostorijama u kojima provodite najviše vremena. Kod mene je to kuhinja.

17. Kada ugledate nešto u prodavnici što vam sviđa i ako taj predmet možete zamisliti u svom domu (a možete ga priuštiti) vi ga onda ODMAH kupite, jer ga sutra možda tamo više neće biti. Ukoliko to ne učinite verovatno ćete se kasnije pokajati. Meni se to desilo dvesta puta do sada.

18. Posadite  začinsko bilje i koristite ga u kuvanju.

19. Slušajte veselu muziku dok radite poslove u kući. Ja često pustim ovu luckastu u pesmicu.

20. Neka svaka prostorija u vašem domu ima svoju funkciju. Organizujte svoj prostor.

Volite vaš dom, on je divan i sjajan baš takav kakav je, a znate zašto? Zato što vi živite u njemu.

Provansalski kolač od pomorandže i maslinovog ulja

Ne obraćajte pažnju na ružnu fotografiju. Nisam vični fotograf, a aparat je ionako prilično bezvezan. Mogla sam da vas "slažem" i stavim neku mnogo lepšu sliku koja bi bolje dočarala lepotu i fantastičan ukus ovog kolača. I ovoga puta moraćete mi verovati na reč-  divan je, brz i jeftin. Njime možete lako impresionirati goste koji tek što se najavili, takođe je idealan kada poželite da nešto gricnete uz kafu i čaj ili za popodnevnu užinu za dečicu. Moja deca su ga u slast pojela, što mene kao mamu uvek raduje. Mislim da sam već jedno hiljadu puta spomenula da volim "hlebaste" kolače, ali samo one sa lepom aromom, moraju da budu malo neobični, ali uvek laki za pravljenje. Minimalan trud, maksimalno zadovoljstvo. To je moja deviza kada je kuvanje u pitanju. Upozoravam vas da se kolač pojede za jedan dan, brzo se sprema, a još brže jede. Možete slobodno duplirati količinu sastojaka i peći ga u malo većem okruglom plehu. U originalnom receptu se predlaže da se ispečen kolač pospe prah šećerom, ali  ja sam taj deo malo izmenila. Umesto šećerom u prahu posula sam ga listićima badema koje sam blago karamelizovala.  Možete takođe napraviti glazuru od ceđenog soka od pomorandže i šećera u prahu i njom preliti kolač.  Mislim da bi takođe bilo divno poslužiti ga slatkom ulupanom pavlakom u koju biste dodali malo rendane kore od pomorandže ili neki pomorandžasti liker. Mmmm, sladoled je takođe super ideja...Izbor je vaš.

  Provansalski kolač od pomorandže i maslinovog ulja

Sastojci:

maslac za podmazivanje pleha prečnika oko 23cm

1 i 1/4 šolje brašna

3/4 šolje šećera

2 jaja

1/3 šolje maslinovog ulja

1 kašičica ekstrakta od vanile

sok i rendana kora od jedne cele pomorandže

1 kašičica praška za pecivo

1/2 kašičice sode bikarbone

1/2 kašičice soli

Postupak:

 Zagrejte pećnicu na 180 stepeni C.

Umutite mikserom jaja i šećer. Malo po malo, u tankom mlazu dodajte maslinovo ulje i ekstrakt od vanile, istovremeno mutite mikserom. Dodajte rendanu koru od pomorandže i njen sok. Dobro promešajte. U posebnoj činiji promešajte brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu i so i dodajte u prethodnu smesu. Podmažite pleh maslacem i pospite ga brašnom. Sipajte gotovu smesu i pecite kolač oko 25-30 minuta. Kada se ispeče ostavite da se prohladi oko 15 minuta i izvadite pažljivo iz pleha. Pospite prah šećerom, glazurom ili napravite i vi karamelizovane listiće badema tako što ćete:

staviti u šerpicu sok od jedne mandarine ili klementine (sok od pola pomorandže je sasvim OK), supenu kašiku maslaca i supenu kašiku šećera. Pustite da se kuva oko minut dok ne krene smesa da se karamelizuje. Dodajte listiće badema, dobro promešajte i sklonite sa vatre. Još uvek vruće  bademe rasporedite kašikom po kolaču.

Happy Chez Moi petkom

Današnji dan mogu opisati jednom rečiju...jednostavnost.

~ Jednostavna  prepodnevna šetnja po kišici kroz grad. Svako od nas je imao po jedan kišobran. Da budemo sigurni.~

~ Jednostavna salata od crvenog pasulja za ručak, mmmmmm sa prelivom od limuna, maslinovog ulja, mente i peršuna.~

~ Jednostavni presni čokoladni brauni kolač koje sam napokon danas napravila po ovom receptu. Noćas sam sanjala njegovu tamnu, misteroiznu čokoladičnost. Može se reći da sam bila prilično opsednuta i nestrpljiva. ~

~ Jednostavna odluka da se prepustim.  Going with the flow.~

~ Jednostavna žudnja za jednostavnošću. Minimalizmom.  Za "nemati preterane potrebe". Za oslobađanjem od suvišnog. Nije tako jednostavno kao što sam mislila da će biti. Jednostavnost je mnogo teže postignuti od kompleksnosti. Mnogo je lakše biti komplikovan i komplikovati život. ~

~ Jednostavno sa mnogo ljubavi vam želim poželeti topli, udobni i mirni vikend.~

~Jednostavnost je krajnji oblik prefinjenosti.~ Da Vinči

Srećni četvrtak (So, How Was Your Day?)

Jutro--->Probudio nas je grad koju je zamenila užasna kiša koja bukvalno nije prestajala celoga dana. Ispratila sam stariju kćer i muža i ponovo se vratila u krevet. Prethodne večeri sam gledala film "Coco Chanel & Igor Stravinsky" i još uvek sam bila pod utiskom: sanjala sam onu divnu, neobičnu muziku koju sam čula u njemu.
Malo je bilo krivo blesavo vreme i ludačka kiša koja je udarala kroz prozore, malo je bio kriv film, pa sam zato jutro provela  u nekom čudnom pospanom stanju.
Doručak: Kafa bez šećera, par keksića od ovsenih pahuljica, malo soka od sveže ceđenje pomorandže.

Podne--->Brisanje prašine, usisavanje, provetravanje, čorbica se krčkala na šporetu, ja i mama smo  uspešno pokrenule trač rubriku i ispijale kafu.
Ručak: Čorbica od ćuretine i raznog povrća (karfiol, brokoli, šargarepa, celer) koju je spremila moja mama koja nam je došla u posetu. Juuuhuuuuuu!

Posle podne--->Starija kćer je opet navukla neki virus što mi je znatno pokvarilo raspoloženje. Ionako sam bila dovoljno nasekirana pomislila sam da mi baš to sada opet nije potrebno. Problemi i te neke muke uvek dolaze na gomilu. Ma, svašta! Baš sam se iznervirala. Verovatno od nervoze počeh da sređujem ormariće u kuhinji: teglice, namirnice, ponovna revizija svega što imam, rokovi trajanja, presipanje iz kesica u tegle i plastične činije-samo da malo zaboravim na to koliko sam umorna od kojekakvih gluposti. Nekako kada ređam moje teglice sa suvim voćem, kakaom, šećerima, začinima meni bude lakše-sređujući ormariće i ormane stičem utisak (iluziju) da tako sređujem svoje misli pa stoga i sam život.

Veče---> Izašla sam sama malo u šetnju do prodavnice. Kupila sam mleko, sirovi badem, neprerađeni pirinač, jabuke i banane. Usput me je uhvatila odvratna kišurina što me je još više iznerviralo. Noć ću verovatno provesti uz malenu mereći joj temperaturu i brinući o njoj.
Večera: Banana i pola jabuke. Večeras nemam apetit, ali zato sanjam o Raw Brownies receptu sa sajta My New Roots kojim sam apsolutno opčinjena. Moram da probam ovaj zdravi, ali ipak dekadentni slatkiš, jer zaboga u njega idu svakakve lepote kao što su> urme, orasi, badem i kakao....mmmmm...

Znam. Ovo i nije bio baš neki srećni četvrtak. Nisam ni malo poetična niti raspoložena. Takav je život. Uvek postoji nada da će sutra biti bolje, a "sutra" je ipak tako blizu...tešim se...

45 +5 životnih lekcija Redžine Bret

Redžina Bret je poznata i veoma čitana kolumnistkinja u novinama "The Plan Dealer". Njenih 45 životnih lekcija koje su objavljenje su najčitanija kolumna koju je ikada napisala. U međuvremenu je dodala još pet lekcija sa kojima "tek mora da se saživi", kako sama kaže.

1. Život nije fer, ali je zato lep.
2. Kada ste u nedoumici samo učinite sledeći mali korak.
3. Život je isuviše kratak da bi ga proćerdali mrzeći sve i svakoga.
4. Ne shvatajte sebe toliko ozbiljno, ionako to niko drugi ne čini.
5. Plaćajte vašu kreditnu karticu svakoga meseca.
6. Ne morate pobediti u raspravi. Složite se u tome da se ne slažete.
7. Isplačite se sa nekim. To ima veću isceljujuću moć od plakanja u samoći.
8. OK je biti ljut na Boga. On to može podneti.
9. Štedite za penziju počevši od prve plate.
10. Što se tiče čokolade, svaki otpor je uzaludan.
11. Pomirite se sa prošlošću da vam ne bi zeznula sadašnjost.
12. Sasvim je OK dozvoliti da vas deca vide kako plačete.
13. Ne upoređujte se sa drugima. Nemate pojma kako je njima.
14. Ako veza mora biti tajna, onda ne smete biti u njoj.
15. Sve se može promeniti u treptaju oka, ali ne brinite-Bog nikada ne trepće.
16. Život je isuviše kratak za samosažaljevanje. Budite zauzeti životom ili zauzeti umiranjem.
17. Sve možete prevazići ako se usresredite na sadašnjost.
18. Pisac piše. Ako želite biti pisac onda pišite.
19. Nikada nije kasno imati srećno detinjstvo, ali to kakvo će ovo drugo biti zavisi od vas i nikoga drugog.
20. Što se tiče jurenja za onim što volite u životu, nikada ne prihvatajte "ne" kao odgovor.
21. Palite sveće, koristite finu posteljinu, nosite lep veš. Ne čuvajte ih za specijalne prilike. Danas je specijalna prilika.
22. Detaljno se pripremite, a onda se prepustite.
23. Budite ekscentrični sada. Ne čekajte starost da biste nosili ljubičastu boju.
24. Najvažniji seksualni organ je mozak.
25. Samo ste vi odgovorni za vašu sreću.
26. U slučaju "katastrofe" recite sebi: "Da li će ovo biti važno kroz jedno pet godina?".
27. Neka vaš izbor uvek bude život.
28. Oprostite svima sve.
29. Šta drugi misle o vama nije vaš problem.
30. Vreme leči sve. Dajte malo vremena vremenu.
31. Koliko god da je dobra ili loša situacija ona će se promeniti.
32. Vaš posao se neće brinuti o vama kada se razbolite, već vaši prijatelji. Ostanite u kontaktu sa njima.
33. Verujte u čuda.
34. Bog vas voli zbog onoga što on jeste, a ne zbog onoga što vi činite ili ne.
35. Ono što vas ne ubije samo može da vas ojača.

36. Ostariti je uvek bolja alternativa od- umreti mlad.
37. Vaša deca imaju samo jedno detinjstvo. Učinite ga nezaboravnim.
38. Čitajte Pismo. Ono obuhvata sva ljudska osećanja.
39. Izlazite napolje svakoga dana. Svuda možete naići na čuda.

40. Kada bi svi mi sve naše probleme bacili na gomilu i videli gomile drugih,  odmah bi zgrabili nazad našu gomilu.
41. Nemojte revizirati život. Pojavite se i iskoristite ga najbolje što možete.
42. Otarasite se svega što nije lepo, korisno i što vam ne pruža radost.
43. Ono što je na kraju najvažnije je činjenica da ste bili voljeni.
44. Zavist je gubljenje vremena. Već imate sve ono što vam je potrebno.
45. Najbolje tek dolazi.
46. Bez obzira ne to kako se osećate, ustanite iz kreveta, obucite se i pojavite se.
47. Dišite duboko. To smiruje vaš um.
48. Ukoliko ne tražiš nećeš ni dobiti.
49. Pametan popušta.
50. Život nije vezan mašnicom, ali je ipak poklon.

Vikend kroz 5 čula

:: Sluh::

~Sunday Girl "Four floors".

Sunday Girl - Four Floors Directors Cut from Elisha Smith-Leverock on Vimeo.

~ "Good luck, Charlie" na Disney kanalu.
~ Dianna Ross "Missing you".
~ Zvuk grmljavine usred noći.
~ Zvuk aparata za hleb.
~ Elenino negodovanje zbog Elpidinih nestašluka.
~ Elpidino pevanje.

:: Vid ::

~ Sunčano nebo posle kiše.

~ Čista kuhinja i prozori.

~ Film "Zbogom, ljubavniče".

~ Fotografija Sare Briton, holističkog nutricioniste i osnivača prelepog bloga "My New Roots", koja mi se iz nekog razloga mnogo, mnogo, mnogo sviđa.

~ pogled na moju šoljicu kafe koja je još uvek...puna.

~ puna kesi pomorandži i mandarina sa kojima ne znam šta da radim.

:: Dodir ::

~ Elpidine mekane hulahopkice.

~ Zamrznuta riba koju sam izvadila danas za ručak.

~ Ugrejano staklo prozora od jutarnjeg sunca.

~ Testo pod mojim rukama.

~ Toplo ćebe i teški jorgan.

  :: Ukus ::

~ Mekani jastučići punjeni krem sirom i jajetom uvaljani u sećer i cimet, pa zapečeni za doručak. Mnjac!

~ Džejmi Oliverova paradajz ćorba iz knjige "Jamie's dinners". Malo sam ga promenila dodavši šoljicu pirinča.

~ Kafa. Naravno.

~ Seckani orasi za posipanje kolača.

:: Miris ::

~ Čokoladni kolač po receptu Pioneer Woman (Chocolate Sheet Cake) koji se peče za današnju večeru kod prijatelja. Ja sam zadužena za dezert.

~ Čisti veš koji miriše na lavandu.

~ Miris sveže, jutarnje kafe i toplog mleka za decu.

~ Muževljev duks koji sam jutros obukla.

~ Le Petit Marseillais mleko za telo od badema na mojoj koži.

❤❤❤❤❤

Happy Chez Moi petkom

Jutro je počelo pomorandžasto.

Padala je kiša i limun se žutio na drvetu u dvorištu.

Volim moje male nežne kaktusiće na prozoru kuhinje.

Zamešala sam mleveno meso za pržene ćufte koje sam obećala ćerki.

Testo za picu  je bilo spremno prethodne večeri i stavljeno u frižider da tokom noći nadođe.

Kupatilo i WC oribani, spavaća soba očišćena, posteljina zamenjena čistom. Mirišljavi miljići i stolnjaci spremni za peglanje. Hm, ali ne danas. Baš me mrzi. Neka stoje.

Pica sa kačkavaljem je bila iznenađenje.

Čufte i pica. Srećna deca. Sutra ćemo nešto zdravije. Obećavam.

Imajte lep vikend!!!!