Zašto ne volim Twitter

Probala sam, ali neće duša. Ne mogu vam ja taj Twitter. Ne da mi se, neće mi se, uopšte ga ne volim. Iako sam velika obožavateljka Facebook-a, Twitter nikada nije uspeo da me osvoji. Koji su moji razlozi? Pa, evo:

1. Ograničenje broja slova. Kako ću saopštiti svetu sve ono što imam na umu sa samo 140 karaktera?  Nemoguće. 

2. Zbog ovog gore neophodno je koristiti skraćenice. Ja mrzim skraćenica i vrlo često kada čitam nečiji Tweet ja nemam pojma o čemu ta osoba govori.

3. Simboli koje me samo zbunjuju. Hash tags naročito. "RT @malaplava mrzi #JK #turbo-folk".What? Ne kapiram.

4. Koga zanima kada sam ustala, šta sam jela i moj utisak o "utisku nedelje"? Najbitnije od svega je to da ni mene ne zanima kada su drugi ustali, šta su jeli i koji su njihovi utisci o "utisku nedelje". Naravno, zavisi od osobe. Potpuni neznanci i njihov život mi nisu interesantni. Pretpostavljam da se i oni tako osećaju. Ili ne?

5. Ljudi koji mrze i koriste Twitter da pljuju po drugima. Ni ja ne volim Cecu niti Jelenu Karleušu, ali da li baš zbog toga moram da ih ganjam po Twitteru i koristim svaku priliku da ih uvredim? Get a life! I pusti druge da žive.

6. Besramno reklamiranje. Da, moram da priznam da mi je neko predložio da koristim Twitter da promovišem svoj blog. Probala sam. Vrlo brzo mi više nije bio zanimljiv moj blog, već njegovo reklamiranje. E pa, neće moći. Nisam htela da moje čedo izgubi dušu.

7. Twitter me podseća na srednju školu. Stvara se "grupa", tu je "vođa" koga svi moraju slepo da "prate", ako te odbace ili ignorišu osećaš se kao luzer sem ako te neko iz grupe ne "preporuči" drugima. Užas. Ne želim da budem deo toga. U srednjoj školi sam bila autsajder. To se neće ni sada promeniti.

8. Gluposti koje ljudi lupaju. Pitam se samo da li stvarno nemaju pametnija posla? Hmmm, zar nije bolje utrošiti to dragoceno vreme šetajući, čitajući knjigu, vodeći ljubav...nešto, bilo šta. Twitter je gubljenje vremena!

9. Twitter posle izvesnog vremena postaje obaveza i navika. Ma, nema šanse!

10. Osakaćuje se jezik, gubi se lepota izražavanja, a o (ne)pismenosti da ne govorim!

Ma, jok. Probala sam, ali neće duša. Ne mogu vam ja taj Twitter.