7. rođendan

Na dan njenog rođendana zatekle su nas pahulje koje su se na kratko zadržavale na prozoru. Ona je sneg doživela kao poklon, jer je Elpida prvi put videla sneg tek kada smo se preselili u Kozani. Tog dana se održavala i parada uoči 25. marta, velikog praznika u Grčkoj, na kojoj je učestvovala  Eleni kao jedan u od najboljih đaka. Do skoro je Elpida bila sigurna da se parada održava na taj dan samo u njenu čast, moram da priznam da neko vreme nismo želeli to da joj to kvarimo. Sneg i hladno vreme su nas sve iznenadili, ali Elpida je cičala od sreće i neprestano govorila zalepljena uz prozor: "Vidi, Nikose,vidi, sneg!". Toga dana smo imali sasvim druge planove: želeli smo da odemo do Janine koja je udaljena jedno sat vremena vožnje. Hteli smo da šetamo pored jezera i ručamo u nekoj šarmantnoj taverni. Međutim, već od prethodnog dana su ljudi najavljivali kako bi rado došli do nas i dali poklone Elpidi . Jedan po jedan, napunila se kuća familije, dečurlije i prijatelja.  Brzinom svetlosti smo se organizovali: na stolu su se našle grickalice, kupljenje sarmice od vinove loze, masline, taramosalata, posna i mrsna pica. Srećom, poslastičara je u ponudi imala i posnu tortu od čokolade koja je bila mala, slatka i ukusna.

Elpida se izradovala poklonima i pažnji. To je bio dan potpuno posvećen njoj i samo njoj. Izrasla je u pravu malu gospođicu, doduše malo svojeglavu. Mislim da mi se dopada ta njena osobina: kada nešto naumi, ona to mora da ostvari. Kao srednje dete neprestano se bori za pažnju, traži zagrljaje, poljupce, ljubav.  Na puno toga je morala ove godine da se navikne: na novog člana porodice, desila se selidba, pa polazak u prvi razred, njen život se  promenio, ali divim joj se, jer je neverovatno žilava i izdržljiva, baš kao i njena starija sestra. Rekla bih da su mnogo jače od nas roditelja. Meni je ova tranzicija teško pala, iako sam najviše od svega želela da odem iz Amaliade, nisam ni pretpostavila da će mi ovoliko nedostajati, ali posmatrajući nju, njenu nepresušnu energiju, želju da stalno nešto stvara svojim ručicama, da se igra, pleše, šali i smeje, dobijam neverovanu snagu i želju da guram napred...zbog nje, njenog brata i sestre.
Elpida je sunce koje neprestano obasjava moj život. Ume da bude naporna baš zbog njene velike energije i tvrdoglavosti. Ona kada grli mora najjače da stisne, kada se smeje moraju svi da je čuju, kada peva, ona to radi najglasnije što može, kada trči, ona trči najbrže. Diva, drama queen, loptica skočica, šmizla, koketa, šarmantna moja devojčica. Elpida je sinonim za životnu radost i nadu, uostalom njeno ime baš to i znači..."Nada", ime koje je dobila po baki.

Elpida voli folklor i balet, voli šminku, češljice i šnalice, ali podjednako voli da juri za loptom i da se igra sa dečacima koji su u nju zaljubljeni. Ona kada hoda sva treperi, skakuće, isijava. Elpida je mesožder, ali voli povrće i to isključivo sirovo, obožava jagode i pomorandže, a omiljeni dezert su joj sladoled i krema karamel. Lizalice i gumene bombone su joj posedna slabost. Ona stalno nešto voli da sređuje, da ređa, secka, lepi i crta, voli štras, šljokice i sve što sija. Elpida je naučila da čita i piše, ali kaže da ne voli knjige, jer su knjige dosadne. Ona voli matematiku, a najviše likovno.  Omiljeni film joj je "The Secret Garden" uz koji uvek plače, a omiljena pesma uz koju voli da pleše ispred ogledala je "Uptown Funk".
Elpida voli da ide kod bake i deke i da se igra sa njihovim psom, ona voli cveće, park i igre u pesku. Elpida je žilava princeza i nežna Indijanka, ona obožava svog malog brata i divi se starijoj sestri, koja je uprkos svim njenim pokušajima da joj privuče pažnju uporno ignoriše.

Sve ovo o njoj i više od toga želim da zapišem, dokumentujem, sačuvam od zaborava, jer ko zna kako i koliko će se promeniti već sledeće godine.  Jedna stvar se nikada neće promeniti: ona će zauvek biti moja beba, moja svetlost, moj ponos i nepresušni izvor radosti. Srećan ti rođendan, moja mala divnice.