Kaže meni Tankosava ili Tanja kako je inače zovu njeni prijatelji i bližnji: "Prosto se plašim da neću biti nikome zanimljiva." Međutim, Tankosava verovatno nije svesna svoje važnosti i toga kolika je inspiracija drugim ženama. Ona verovatno i ne zna da je ona jedna od mnogih koje su me inspirisale i nesvesno navele na to da skupim hrabrost i rodim treće dete koje sam toliko mnogo želela. Takođe, Tankosava je žena koja sa "ponosom nosi materinstvo", ona je primer onoga što često ja umem da kažem da: "Iza jednog velikog muškarca, stoji još veća žena" ili još tačnije da: "Iza svake velike i srećne porodice, stoji jedna velika majka". Za mene lično nema ničeg lepšeg od porodice sa puno dece, to je oduvek bio moj san. Međutim, formiranje takve jedne porodice često može biti rizično, praćeno raznim iskušenjima i poteškoćama. To je Tankosava itekako osetila na svojoj koži. Ono što je posebno inspirativno je njena snaga koja prosto isijava iz svake njene reči. Potpuno sam svesna da nisu svi spremni da rizikuju na način koji je ona učinila, ali svakako može da vas nadahne njena istrajnost i vera u svoj izbor. Ovo je njena priča i jako sam želela da je podelim sa vama:
"Bosanka sam po rođenju, a živim u Vranju poslednjih 8 godina. Dom sam promenila celih 10 puta, ali sve to me je dovela do ovoga gde se nalazim danas.
Bog mi je podario najvažniju ulogu u životu, dao mi je mogućnost da rodim, hranim i vaspitavam četvoro divne i zdrave djece. Podario mi je i najboljeg čovjeka s kojim sve to i ostvarujem, s kojim dijelim život i snove. Nas dvoje se poznajemo cijeli život. Oduvek smo sanjali brak i stvaranje velike porodice. S obzirom na to je moj muž je sveštenik SPC-e živimo kao i svaka druga hrišćanska porodica, samo za razliku od drugih imamo mnogo veću odgovornost; sve što radimo mora biti na duhovnu korist drugim ljudima. Trudimo se koliko možemo da budemo primer pripadnicima naše zajednice. To je naš zadatak, obaveza i izvor velike sreće.
Ja sam po zanimanju fotograf. Studirala sam pedagogiju, jedno kratko vrijeme sam bila zaposlena u vrtiću, a sada sam MAMA. Tako se i predstavljam, glasno i ponosno.
Moja djeca imaju 13,12,6 i 4 godine.
Jedan od najvećih izazova sa kojim se susrela Tanja je iznenadna trudnoća koja je bila visokorizična. Uprkos reakcijama okoline i lekara, ona nije odustala od svojih snova:
Moja prva tri porođaja su obavljenja carskim rezom. Posle trećeg porođaja urađena mi je sterilizacija jajovoda,kako ne bi došlo do trudnoće, a samim tim i komplikacija koje prate carski rez. Teško je opisati kako sam se tada osjećala. Nije bilo svejedno uraditi taj zahvat, a nemati moralne dileme i stotine pitanja: zar je baš moralo tako? Samo Bog zna koliko sam željela da rodim bar još jedno dijete. Naš san o velikoj porodici kao da se polako rušio. Znala sam da su šanse da zatrudim posle takvog zahvata 1 : 100. Međutim, po Božijem promislu, ja sam uprkos svemu i na iznaneđenje svih ostala u drugom stanju.Neki su me smatrali ludom što sebe izlažem takvom riziku, ali ja sam bila beskrajno srećna. Bila sam svesna toga da mi ni jedan ljekar ne bi preporučio još jedan carski rez. Ja sam verovala, duboko u svom srcu da će sve biti u redu. Ljekari su me pokušali nagovoriti na prekid trudnoće, što naravno, nije dolazilo u obzir. To se kosi sa svim onim u šta verujem, sa mojim moralnim načelima i principima, a nadasve verom. Četvrti carski je bio pun komplikacija; desila se ruptura materice tako da su moj i bebin život bili u opasnosti. Imala sam puno poverenje u lekare i medicinske sestre, ali neprestano sam se molila za njih, a najviše za sebe i za našu bebu. Bog je čuo moje molitve, i uz puno sreće i zalaganje medicinskog osoblja, sve je ispalo dobro.
Danas sada sebe smatram najsrećnijom ženom na svijetu. Svoj život ne bih ni u snu menjala ni za jedan drugi. Ponosna sam na moju porodicu,bez obzira na sve poteškoće koje roditeljstvo donosi.
Jedan od najvećih izazova sa kojim se susrela Tanja je iznenadna trudnoća koja je bila visokorizična. Uprkos reakcijama okoline i lekara, ona nije odustala od svojih snova:
Moja prva tri porođaja su obavljenja carskim rezom. Posle trećeg porođaja urađena mi je sterilizacija jajovoda,kako ne bi došlo do trudnoće, a samim tim i komplikacija koje prate carski rez. Teško je opisati kako sam se tada osjećala. Nije bilo svejedno uraditi taj zahvat, a nemati moralne dileme i stotine pitanja: zar je baš moralo tako? Samo Bog zna koliko sam željela da rodim bar još jedno dijete. Naš san o velikoj porodici kao da se polako rušio. Znala sam da su šanse da zatrudim posle takvog zahvata 1 : 100. Međutim, po Božijem promislu, ja sam uprkos svemu i na iznaneđenje svih ostala u drugom stanju.Neki su me smatrali ludom što sebe izlažem takvom riziku, ali ja sam bila beskrajno srećna. Bila sam svesna toga da mi ni jedan ljekar ne bi preporučio još jedan carski rez. Ja sam verovala, duboko u svom srcu da će sve biti u redu. Ljekari su me pokušali nagovoriti na prekid trudnoće, što naravno, nije dolazilo u obzir. To se kosi sa svim onim u šta verujem, sa mojim moralnim načelima i principima, a nadasve verom. Četvrti carski je bio pun komplikacija; desila se ruptura materice tako da su moj i bebin život bili u opasnosti. Imala sam puno poverenje u lekare i medicinske sestre, ali neprestano sam se molila za njih, a najviše za sebe i za našu bebu. Bog je čuo moje molitve, i uz puno sreće i zalaganje medicinskog osoblja, sve je ispalo dobro.
Danas sada sebe smatram najsrećnijom ženom na svijetu. Svoj život ne bih ni u snu menjala ni za jedan drugi. Ponosna sam na moju porodicu,bez obzira na sve poteškoće koje roditeljstvo donosi.
Pomoć oko djece, u vidu bake,deke,dadilje, nikada nisam imala. Moj muž i djeca mi najviše pomažu i hvala im na tome. Kad ste mama četvoro djece, živite ubrzanim tempom,od jutra do mraka. Moja svakodnevica se ne razlikuje mnogo od života drugih mama: moja da se "vrti" oko potreba moje porodice."
Osim standardnih poslova u kući, kuvanja, otpraćivanja u školu, odvođenje namlađih u vrtić, pored vođenja računa o njihovim domaćim zadacima, vanškolskim aktivnostima., Tankosava je svestrana majka koja je jako angažovana u životu njihove crkvene zajednice:
"Usput sam naučila dekupaž tehniku i tehniku kaširanja ikona, pa sam to svoje znanje primjenjivala na radionicama koje se organizuju u sklopu vjeronauke u našoj crkvi .Tu sam se sa velikim zadovoljstvom angažovala oko priredbi koje se organizuju za velike praznike: pisala sam scenarija, režirala, igrala i pjevala sa djecom . I da, mnogo kuvam, i volim da kuvam,za svoju porodicu ,ali i za crkvu,za razne prilike."
U svakodnevici majke sa četvoro aktivne dece neretki su momenti iscrpljenosti, psihičke i fizičke, neminovno je ponekad izgubiti strpljenje, ali Tankosava ima odgovor i na to:
"Pokušavam stalno sebe da podsećam na to da budem strpljiva, nasmejana, da kontrolišem nervozu, da im budem od koristi i prijatna. U našoj kući se uvek čuja neka muzika u pozadini, što od klavira na kome vežba moja kćer, što od gitare koju svira moj sin, što od one koju volim da slušam dok radim kućne poslove. Pred spavanje čitamo priču, mazimo se i poželimo jedni drugima "laku noć", ali odmora za mene još uvek nema: treba rastrebiti kuhinju, pokupiti mrvice, pozavršavati poslednje poslove u kući. Ostaje mi malo vremena za tuširanje, a ako sam dovoljno "srećna" ponekad uspem da odgledam neki film do kraja. Neretko se desi da od umora zaspim na fotelji. Sutradan opet sve ispočetka, uz mnogo ljubavi i strpljenja."
Sa nečim što mogu apsolutno da se posvetim je potreba da provedem neko vreme u samoći radeći ono što volim. Ti trenutci su neophodni kako bi majka mogla da održi neku ravnotežu unutar sebe:
"Dragoceno mi je i vreme koje provodim sama sa sobom: idem na trčanje, čitam neku dobro knjigu. Smatram da se za sve nađe vreme , samo ako to mnogo želiš i ako se potrudiš.
Ipak, najdraži momenti oni provedeni sa porodicom. Volim naše vožnje biciklom, šetnje, igranje košarke, šaha,naša putovanja. Još uvek učim, trudim se da uživam u ovom trenutku, sada, baš SADA, ne tražim posebne uslove ili prilike da bih uživala, jer zaista, ja živim moj san. Od života sam dobila sam sve ono što sam oduvek željela."
Zato ako vam se ikada učini da "ne možete", da "ne znate kako ćete", vratite se na ovaj post, napunite sebe pozitivom, snagom i verom kojom zrači naša draga Tankosava, ponosna i lepa majka četvoro dece. Ja znam da sigurno hoću.
Hvala, draga Tankosava. Ti si divna inspiracija za sve žene.
Osim standardnih poslova u kući, kuvanja, otpraćivanja u školu, odvođenje namlađih u vrtić, pored vođenja računa o njihovim domaćim zadacima, vanškolskim aktivnostima., Tankosava je svestrana majka koja je jako angažovana u životu njihove crkvene zajednice:
"Usput sam naučila dekupaž tehniku i tehniku kaširanja ikona, pa sam to svoje znanje primjenjivala na radionicama koje se organizuju u sklopu vjeronauke u našoj crkvi .Tu sam se sa velikim zadovoljstvom angažovala oko priredbi koje se organizuju za velike praznike: pisala sam scenarija, režirala, igrala i pjevala sa djecom . I da, mnogo kuvam, i volim da kuvam,za svoju porodicu ,ali i za crkvu,za razne prilike."
U svakodnevici majke sa četvoro aktivne dece neretki su momenti iscrpljenosti, psihičke i fizičke, neminovno je ponekad izgubiti strpljenje, ali Tankosava ima odgovor i na to:
"Pokušavam stalno sebe da podsećam na to da budem strpljiva, nasmejana, da kontrolišem nervozu, da im budem od koristi i prijatna. U našoj kući se uvek čuja neka muzika u pozadini, što od klavira na kome vežba moja kćer, što od gitare koju svira moj sin, što od one koju volim da slušam dok radim kućne poslove. Pred spavanje čitamo priču, mazimo se i poželimo jedni drugima "laku noć", ali odmora za mene još uvek nema: treba rastrebiti kuhinju, pokupiti mrvice, pozavršavati poslednje poslove u kući. Ostaje mi malo vremena za tuširanje, a ako sam dovoljno "srećna" ponekad uspem da odgledam neki film do kraja. Neretko se desi da od umora zaspim na fotelji. Sutradan opet sve ispočetka, uz mnogo ljubavi i strpljenja."
Sa nečim što mogu apsolutno da se posvetim je potreba da provedem neko vreme u samoći radeći ono što volim. Ti trenutci su neophodni kako bi majka mogla da održi neku ravnotežu unutar sebe:
"Dragoceno mi je i vreme koje provodim sama sa sobom: idem na trčanje, čitam neku dobro knjigu. Smatram da se za sve nađe vreme , samo ako to mnogo želiš i ako se potrudiš.
Ipak, najdraži momenti oni provedeni sa porodicom. Volim naše vožnje biciklom, šetnje, igranje košarke, šaha,naša putovanja. Još uvek učim, trudim se da uživam u ovom trenutku, sada, baš SADA, ne tražim posebne uslove ili prilike da bih uživala, jer zaista, ja živim moj san. Od života sam dobila sam sve ono što sam oduvek željela."
Zato ako vam se ikada učini da "ne možete", da "ne znate kako ćete", vratite se na ovaj post, napunite sebe pozitivom, snagom i verom kojom zrači naša draga Tankosava, ponosna i lepa majka četvoro dece. Ja znam da sigurno hoću.
Hvala, draga Tankosava. Ti si divna inspiracija za sve žene.
Evo, suzica dirnuća izlete... :) Divno! Hvala vam obema! :*
ReplyDeletePredivan post, bravo!
ReplyDelete