Neočekivane male sreće

Čekajući nešto veliko, sjajno i lepo da se desi, gotovo svaki put se suočavamo sa neminovnim razočarenjem. Često ne vidimo one "neočekivane male srećice", kako ja volim da ih zovem, koje su brojnije, češće i veoma tužne zbog toga što im ne pridajemo značaj i tako prolaze neprimećeno. Radar za detekciju tih malih srećica uglavnom zataji tamo negde na prelazu između detinjstva i mladosti.U onom prvom periodu života on je optimalno funkcionalan i efektan. Kasnije, od neupotrebe i zapostavljanja on zarđa dok se konačno ne ugasi njegova sposobnost detekcije.Potrebna je vežba, trud i rad ne bi li radar ponovo proradio. Iznad svega je potrebna želja i jedna velika ambicija, veća od svih ostalih- odlučnost za postizanje sreće, one tihe, stalno prisutne, nepokolebljive, svakodnevne. Euforične i ekstatične sreće su sasvim u redu, ali suočimo sa istinom- takvih momenata u životu je malo, oduševljenje brzo splasne, kratkog su veka i odmah se zaborave. Uostalom sve ono što je brzo, ekspolozivno i trenutno kratko traje, dok sladak miomiris malih, ali vrednih momenata ostaje dugo u vazduhu, u duši, u srcu. Uključite radar i detektujte te neočekivane male sreće, evo nekoliko mojih... detektovanih:

~ Dok sam u autu kreće pesma koju trenutno mnogo volim.

~ Zvoni budilnik, budim se i setim se da je subota. Jao, što to volim!...Ponekad mi dođe namerno da ostavim budilnik samo zbog tog osećaja.

~ Strašno mi se jede čokolada, kopam po fijoci i nalazim parče u kome je "zapalo" najviše lešnika.

~ Kada u kaputu ili jakni od prošle sezone nađem lovu na koju sam potpuno zaboravila.

~ Sve mi je nešto bezveze, pomalo sam tužna i taman kada se spremim da briznem u plač zazvoni telefon i čujem glas drage osobe ili dobijem neku lepi "ljubavnički" SMS.

~ Čitam knjigu i nailazim na redove koji potpuno rezonuju sa mojim trenutnim osećanjima.

~ Idemo ulicom i malena mi sama pruži svoju malu ručicu.

~ Tražim savršeni poklon za nekoga i nađem ga u prvoj prodavnici!

~ "Mama, volim te".

~ Kada posle dugog posta na trenutak zaboravim da je gotov i onda se setim da mogu da jedem šta god poželim!

~ Kada se pogledamo i krenemo da se smejemo, jer znamo da smo pomislili na istu stvar.

~ Kada se ugase svetla u bioskopu.

~ Mrzi me da kuvam i pozovu nas prijatelji na ručak. Ili se setim da imam jelo "od juče".

(kažite, zar ova fotografija ne opisuje savršeno radost i lepotu življenja?)

~ Hitno mi treba olovka (koja radi) da zapišem nešto važno i ona se nekako "stvori" u tom trenutku ispred mene.

~ Kada se odloži nešto što sam ionako htela da izbegnem.

~ Kopam po ormanu i nalazim džemper koji miriše na neki bajni parfem. I onda ga nosim celoga dana...

~ Kreće jedan od mojih najomiljenijih filmova na TV-u i radujem se iako sam ga gledala sto puta!

~ Kada mi neko onako lepo i ljudski stisne ruku pri upoznavanju. Volim taj osećaj.

~ Ushićenje i nalet inspiracije posle "perioda suše".

~ Kada nađem neku fenomenalnu i retku fotografiju Merilin Monro.

~ Obeshrabrena sam , neko mi pošalje neki lep mail i ulepša mi dan.

~ Friend request od osobe koju nisam videla godinama.

~ Ulazim u stan i kreće ludački pljusak.

~ Šetam po gradu i ugledam neki šarmantni izlog, zastanem, gledam i uzdišem.

Koje su vaše neočekivane male sreće? Možete slobodno da pozajmite moje...

(photos from pinterest)

Pozitivno jutro, lep dan

Retki među nama pomisle ujutru kada se probude koliko su srećni što su dobili novu šansu. Ko od nas oseti pravu, iskrenu zahvalnost na novom početku, na činjenici da smo živi? I sam život, taj veliki dar, se uzima zdravo za gotovo, potpuno ignorišemo realnost naše ranjivost i prolaznosti.
Budimo se namrgođeni, lenji, mrzovoljni, ponekad i ljuti. Ljuti na obaveze, na sekiracije, na posao koji nas čeka. Ljuti na život. Činjenica je da se svi ljudi na ovom svetu bude na isti način, iz istih razloga. Svaki novi dan je jedna nova borba, suočavanje sa neprijatnostima, ali zašto se buditi sa takvom mišlju u glavi? Naročito taaaaaaaako rano izjutra.
Istina je da se današnji dan neće ponoviti, on je jedinstven u nizu onih koji slede. Kada bi prvi sat nakon buđenja bio ispunjen pozitivnošću, verujem da bi se taj osećaj proširio i na ostatak dana. Čuli ste za izraz "zarazna pozitivna energija"? Verujem da se takva energija ne mora samo prenositi sa čoveka na čoveka, već se može nečim "izazvati" ili "probuditi" u nama samima. Ta se pozitivnost onda može preneti kroz prostor i kroz vreme. Ako se napunimo takvom energijom ujutru čim ustanemo, verovatnoća da će nas to "držati" tokom celog dana je velika. Tako naoružani, ne primećujemo druga ljutita lica i ružnoću koja nas okružuje, menja se pogled na svet, makar trenutno, mada ono što je najlepše u celoj toj priči je mogućnost da nekome drugom ulepšamo dan. Koliko puta vam se desilo da ugledate nasmejano lice, da sretnete vedru osobu i da vam to potpuno popravi raspoloženje?
Prizovite pozitivnu energiju, potražite je i njome započnite dan:

Uravnotežen doručak. Strašno me ljuti kada čujem opravdanje da ljudi nemaju vremena za zdrav doručak zbog toga što se žure. Ako su u pitanju deca čiji im roditelji pod istim izgovorom ne daju ujutru zdrav obrok, ja tu malo poludim. Sticanje zdravih navika počinje od detinjstva, ali naravno, nikada nije kasno da se napravi preokret. Početi dan činijom mleka sa žitaricama je prava stvar! Ubacite seckano suvo voće, malo suncokretovih semenki i voilà !Koliko je vremena potrebno da bi skuvali jedno jaje? Da li je zaista teško premazati integralni hleb sa malo putera i meda? Više vremena oduzima odlazak do pekare prepune masnih peciva sa sumnjivim sadržajem, nego servirati sebi jedan zdrav doručak. Ako ustanete makar deset minuta ranije, stižete da pojedete svoj prvi obrok koji će vam dati energiju i elan za ceo dan. Ja se kunem u ovsenu kašu! Majka me je naučila da je jedem.

OVAS (ZOB)
Iako je najlekovitija žitarica, nedovoljno se koristi za ljudsku ishranu. Poslednjih godina popularne su zobene pahuljice, koje su izuzetno hranljive, jer su u njima sačuvani svi prirodni sastojci zrna. Zbog visoke sadržine minerala, posebno kalcijuma, fosfora, joda, kalijuma, gvožđa, cinka, bakra, mangana, magnezijuma, natrijuma, sumpora, fluora, aminokiselina, vitamina grupe B, K, H, E i karotina (provitamin A) kojima se podstiče rast i stvaranje crvenih krvnih zrnaca, ovas je više lek nego hrana. Obiluje lako svarljivim belančevinama, a ima i preko 20 esencijalnih aminokiselina. Takođe sadrži 7% masti bez holesterola. Pročišćava krv, leči šećernu bolest, žuč, jetru, leukemiju, gangrenu, bubrege, mokraćnu bešiku i kanale, razne upale, slezinu, jajnike, matericu. Kašom od zobenih pahuljica uspešno se leči karijes, a čaj od zobi leči želudačne tegobe i unutrašnje organe. ( Bilje i Zdravlje)

Ovsena kaša (traditional porridge)

Za 2 porcije:
75 g ( 1 šolja) ovsenih pahuljica
prsohvat soli

Servirati sa:
mlekom ili jogurtom

Postupak:
U šerpicu staviti 500 ml (2 šolje) vode zajedno sa pahuljicama. Mešati sve vreme dok ne proključa, smanjiti vatru i dodati prostohvat soli (veoma važan element koji mu daje ukus).
Mešati dok smesa ne postane kremasta i gusta. U zavisnosti od pahuljica, to može trajati 5 do 15 minuta.
Sipati kašu u činije, preliti je mlekom, jogurtom, zasladiti po želji medom ili žutim šećerom. Možete dodati seckanu bananu, različito semenje, suvo voće, malo vanile ili cimeta...da zamiriše.

Nasmej se. Na silu ako treba. Rastegni te usne u osmeh, pevuši pesmicu koju voliš i nećeš ni primetiti trenutak kada će mrzovoljnost zameniti dobro raspoloženje. Jutro je pravo vreme da promenimo raspoloženje koje je vladalo na primer prethodne večeri ili dana. S obzirom na to da se još uvek nismo potpuno probudili, osmehom možemo "prevariti" mozak i time polako preći u potpuno budno stanje preporođeni i pozitivni.

Slušaj muziku Ja volim ujutru da slušam "srećnu" muziku, nešto sa laganim ritmom, sa pozitivnim stihovima i lepom melodijom. Kome treba teška filozofija, pesimizam i mrak rano izjutra? Nikome! Moj deda je umeo da kaže: "Dosta mi je drame u životu!" i potpuno se slažem sa njim. Pustite vaš omiljeni bend ili pevača i muzika će biti katalizator koji će pomoći da vam se sva čula probude i pripreme za novi dan. Napunićete se lepom energijom koja će vas pratiti celoga dana.

Jutarnje istezanje. Istezivanje mišića budi telo, okrepljuje ga, daje energiju. Time ćete pripremiti svoje telo za nove izazove, pomoći će vam da se razmrdate i osetite orni za nova osvajanja! Rutina od 10-15 minuta je sasvim dovoljna da postignete taj rezultat. Ja lično radim vežbe istezanja koje su bazirane na jogi i moram vam reći da sam preporođena žena.

Jutarnji, khm, khm...seks. Da, da, znam. Ko ima vremena za to? Pa, recimo da imate vremena: možete sagoreti i do 300 kalorija, ako ste prehlađeni pomaže u prozvodnji imunoglobina koji nam pomaže u borbi protiv bolesti, luči se endorfin- hormon zaslužan za osećaj "sreće", pomaže u cirkulaciji krvi, snižava krvni pritisak, a o tome koliko pomaže vezi neću ni da govorim. Dva sesije jutarnjeg seksa nedeljno smanjuje rizik moždanog udara, a kod žena smanjuje mogućnost pojave...depresije. Uostalom, zar prosto ne volite kada vas pitaju ujutru: "Blistaš! Šta si to uradila sa licem?". ( kikotanje....)

Meditacija. Molitva. Ujutro vlada u skoro svakoj kući haos, deca se spremaju za školu, jurite da ih podmirite i da se spremite za posao. Kakva meditacija!? Ludnica! Zatvorite se u kupatilo, makar na 2 minuta, zatvorite oči, zamislite da ste na nekom lepom i mirnom mestu, koncentrišite se na svoje disanje ili se fokusirajte na neki zvuk koji vas smiruje, potpuno ignorišite sve ono što se dešava oko vas. Ta prosta vežba disanja okrepljuje organizam kao ništa drugo. Mnogi od nas toliko žurimo da čak i ne dišemo kako treba, otuda glavobolja i konstantan osećaj umora. Kiseonik je vitalan za naše telo i um. Smirite se i dišite. Udahnite kroz nos, izdahnite polako opet kroz nos. Toliko je prosto! Ako ste religiozni, zahvalite se Bogu kratkom molitvom na novoj šansi i na daru još jednog dana života na Zemlji. Prekrsti se i kreni!

Tuširanje. Parfem. Garderoba. Jutarnje tuširanje osvežuje, opušta mišiće i um od tenzije prethodnog dana. Izaberite parfem koji vas čini da se osećate energično, pozitivno i lepo, poprskajte se njime, obucite nešto lepo-zašto čekati "specijalne prilike"? Čuvate nove cipele za neki izlazak? Obujte ih danas! Lepo vam stoji ona haljina koju ste obukli samo jednom na slavi vaše najbolje prijateljice? Obuci je danas! Svaki novi dan je nova posebna prilika. Krenite u život namirisani i zadovoljni, ulepšajte ružnoću realnosti. Ako nam se dopada kako izgledamo ujutru, samopouzdanje će odmah porasti, sigurni smo, jaki i pozitivni.

Želim svima lep i pozitivan početak dana. Zaslužujete to.


(photo from pinterest)

Životna lista (projekat sreća)

Jeste li čuli za termin životna lista?To je lista stvari koje želite uraditi pre nego što napustite ovaj svet. Stotine i stotine takvih kruže blogosferom. Meni je sve to pomalo depresivno, mislim na smrt i sve to. Radije bi ovu listu nazvala kolekcijom stvari koje bih volela da uradim nekada u svom životu. Svi planiramo da dugo živimo, pa isto tako i ja smatram da imam dovoljno vremena da ostvarim makar nešto od onoga o čemu razmišljam.
Sastavljanje ove liste je istinsko putovanje u predele naših želja. Kada stvari koje želiš da uradiš u životu staviš "na papir", one postaju nekako opipljivije, prisutnije, očiglednije. Pravljenje ove liste nema za cilj osećaj razočarenja ako se ne ostvare naši planovi. Zaista, koja je verovatnoća da ću ikada upoznati Najdželu Loson ili da ću otići na brodvejsku predstavu? Ona nije domaći zadatak, neki veliki plan, nešto što će nam predstavljati još veći pritisak, već je to način da budemo fokusirani na naše želje. Životna lista je naš kompas. Pitate se zašto javno objavljujem moju ličnu listu? Zato što ću se tako, barem mi se tako čini, više potruditi da budem dosledna i uporna u ostvarivanju nekih od stavki. Najveća motivacija za ovo je moja želja da inspirišem druge da učine isto.

Iskustva:

• Gajiti i jesti povrće iz moje bašte.
• Pomoći u izgradnji ili renovaciji neke crkve.
• Poslastičarski kurs.
  
• Videti baletsku predstavu.
• Videti operu.
• Ići na koncert "Vampire Weekend".
• Upoznati Najdželu Loson (verovatnoća je mala, but you never know...)
• Pročitati napokon ceo "Čarobni breg".
• Pročitate sve klasike.
• Izbaciti meso iz ishrane.
• Ponovo videti Pariz sa mužem, ruku pod ruku.
• Jesti u restoranu sa tri Mišelin zvezdice.
• Pevati pred masom ljudi.
• Uticati pozitivno na druge živote.
• Plivanje pod mesečinom.
• Pomoći siromašnom detetu da završi školu\da studira.
• Osnovati neki ženski klub.
• Provesti 10 dana negde gde nema kompjutera.
• Spavati na plaži pod zvezdama.
• Provesti nekoliko dana u nekom manastiru radeći sve ono što rade monahinje i monasi.
• Krstiti neko dete, biti mu kuma. (mnogo, mnogo želim)
• Ići na časove kuvanja kod nekog sjajnog šefa.
• Posedovati odličan fotoaparat.
• Učestvovati na nekoj izložbi.
• Prodati nešto što sam svojim rukama napravila.
• Kuvati za veeeeeeliki broj ljudi.
• Živeti na Krfu, makar godinu dana.
• Provesti noć u hotelu sa 5 zvezdica.
• Ići na profesionalnu masažu.
• Videti predstavu na Brodveju. (ah!)
• Videti prave igrače flamenka.
• Muljati grožđe nogama.
• Voziti se na motoru nekim prelepim predelom.
• Voziti se u kabrioletu nekim prelepim predelom.
• Biti disciplonovana u molitvi i postu.
• Obići makar još jednu buvlju pijacu u nekoj od svetskih prestonica. (Pariz, London)

Veštine

• Prevazići strah od vožnje.
• Naučiti Photoshop.
• Naučiti da besprekorno pravim makar jednu komplikovanu tortu.
• Naučiti da pecam.
• Naučiti da DJ-ujem.
• Karate.
• Napraviti prave, pravcate, savršene francuske kroasane.
• Sašiti...nešto.
• Naučiti jogu. (učim)
• Ići na časove trbušnog plesa.

Mesta

• Videti Pariz.
• Videti Tokio.
• Videti Afriku (Safari).
• Videti Toskanu.
• Posetiti Disneyland.
• Posetiti London.
• Ići u Švedsku.
• Posetiti mesto gde sam se rodila. (Viktorija, Kanada)
• Videti Santorini.
• Ići na "Sex & the city" obilazak Nju Jorkom.
• Videti Pozitano u Italiji.

Porodica

• Osnovati porodicu .
• Roditi jedno dete.
• Roditi drugo dete.
• Roditi treće dete.
• Posetiti Disneyland sa decom.
• Uraditi profesionalno porodično fotografisanje.
• Organizovati veliku dečiju žurku.
• Okupiti celu familiju na jednom mestu.
• Uplatiti roditeljima odmor iz snova.
• Načiniti porodično stablo.
• Videti Akropolj sa decom.
• Voditi Eleni u Rim. (njen san)
  
• Čuti Eleni kako kaže: "Volim te".
• Čuti Elpidu kako kaže: "Volim te".
• Učlaniti se u biblioteku.
• Dekorisati stan za praznike.
• Napraviti čestitke sa decom.
• Fotografisati decu svakoga dana.
• Slušati muziku sa decom svaki dan.
  
• Imati psa, mačku, kanarinca i kokoške. (o, da! sveža jaja!)
• Skupiti sve recepte koje imam i dati deci kada odu od kuće.

Obrazovanje i posao

• Verifikovati fakultetsku diplomu u Grčkoj.
• Krenuti sa pisanjem bloga.
• Dobiti Cambridge diplomu iz engleskog.
• Naučiti francuski.
• Napisati knjigu.
• Otvoriti mali, simpatični restoran.
• Objaviti članak u časopisu.
• Zarađivati pisanjem.
• Raditi sa decom.
• Predavati engleski deci.
  
• Napisati kuvar sa mojim receptima.
• Saradnja sa kreativnim ljudima.

Dom

• Izgraditi malu kolibu na nekom izolovanom mestu.
• Organizovati garažnu prodaju i prodati sve ono što mi ne treba.
• Imati kuću ili stan dekorisan 100% po mom ukusu.
• Izgraditi moju kuhinju iz snova.
• Izgraditi veliku ostavu za zimnicu.
• Napraviti kućnu biblioteku.

Stil

• Posedovati nekoliko vintage odevnih predmeta.
• Ofarbati se u crveno.
• Naći savršenu nijansu karmina.
• Imati svoj "bespoke" parfem.
• Nositi haljine. Stalno.
• Kupovati samo kvalitetno.
• Posedovati nešto od Cath Kidston.
• Biti fit i zdrava.

100% zabava

• Nas četvoro na biciklima.
• Sto za bilijar i fliperi u podrumu.
• Ići na kuglanje.
• Paintball!
  
• Pevati u horu.
• Ići na karaoke party.
• Videti Cirque de Soleil.
• Piti pivo u irskom pubu.
• Napisati pesmu.
  

(photo from pinterest)

Budino di Cioccolato (recept za božanstveni puding od čokolade)

Morate se složiti da čak i pržena jaja (uovo fritto) lepše zvuče na italijanskom. Budino di Cioccolato je ništa drugo do puding od čokolade. S obzirom da je ovo recept Najdžele Loson može vam u startu biti jasno da egzotični naziv ove poslastice nagoveštava nešto božanstveno. Ovde govorim o čistom blaženstvu, čokoladnom orgazmu, zagarantovanoj ekstazi u trenutku kada svilenkasti krem dodirne nepce i klizne niz grlo. Šokantno zadovoljavajuća čokolada koja je podjednako dobra direktno iz šerpe ili ohlađena do sobne temperature sa oblakom šlaga na vrhu, a može i bez. Mmmmmmm...Pa, evo idemo:

Potrebni sastojci:

250 ml punomasnog mleka
125 ml tečne slatke pavlake
60 gr šećera
15 gr gustina (jedna supena kašika)
35 gr (oko 2 i po supene kašike) gorkog kakaa dobrog kvaliteta
2-3 supene kašike vrele vode
2 žumanca
1 vanila (ekstrakt ili vanilin šećer)
60 gr gorke čokolade za kuvanje isečenu na komadiće

Postupak:

1. Stavite vodu da vrije. Zagrejte u šerpici mleko i slatku pavlaku (ne sme da ključa).

2. U drugu šerpu stavite šećer, gustin i kakao prah. Dodati oko 2-3 kašike vrele vode
i promešati. Dobićete gustu smesu.

3. Dodajte jedno po jedno žumance mešajući žicom, a zatim dodajte zagrejano mleko i pavlaku.

Dodati vanilu.


4. Uključite ringlu. Na niskoj temperaturi mešajte smesu i kuvati dok se ne zgusne oko 5 minuta.

5. Skloniti sa vatre i dodati seckanu čokoladu i mešajte dok se ne istopi. Sipati u 4 činijice za puding ili šoljice.

6. Pokrijte činije providnom/plastičnom folijom da se ne bi stvorila skramica usled hlađena. Kada se ohlade staviti u frižider. Pre služenja izvaditi iz frižidera da puding dostigne sobnu temperaturu. Tada je ukus je najintenzivniji.
Može se služiti sa malo ulupane slatke pavlake/ šlagom na vrhu.


Prijatno!


(recept iz knjige "Nigella Express", str.311)

"Nema ničeg boljeg na svetu od dobrog prijatelja. Osim dobrog prijatelja sa čokoladom." Linda Grejson

I opet neka žudnja

Neverovatna je ta večita čovekova žudnja...Koliko god nam život pružao mi hoćemo više, bolje, veće. Ne prestajemo da želimo, ne prestajemo da sanjamo. U poslednje vreme mi nedostaju širina i prostor. Sve mi se čini, misli bi mi bile sređenije, bila bih funkcionalnija, možda i srećnija.


Žudim za velikim prostorom, visokim plafonom, blago pohabanim prozorima, kaminom i vratima sa starinskim kvakama.

Žudim za dugačkim zidovima sa policama na kojima mogu smestiti sve moje knjige,


za prostranom, ogromnom, toplom i starinskom kuhinjom


i jednim ogromnim trpezarijskim stolom od teškog drveta na kojem će svaki dan stajati vaza sa cvećem i brdo crteža, šolje umrljanih od kafe i tanjirići sa ostacima čokoladne torte.



Žudim za piknicima ispred kamina, večernjim sedeljkama uz vatru



i jutarnjom kafom na fotelji pored prozora,



u jednoj takvoj kući, velikoj i prostranoj u kojoj ima dovoljno mesta za moje snove i sećanja...Ovaj "ispad" je proizvod mog trenutnog nezadovoljstva malim stanom u kome je svakim danom, čini mi se, sve tešnje i tešnje. Jedan deo mene voli da bude ušuškan i utopljen u maloj kućici među cvećem.




Voli male sobice prepune sitnica sentimentalne vrednosti i lepote,



voli šarene ćilime, prekrivače i raznobojne jastuke: sve ututkano, meko i toplo.


Drugi deo mene, onaj koji žudi za slobodom kretanja po dugačkim hodnicima, voli komfor, širinu, želi da luta, želi pogled na neko veliko prostranstvo.


Vidite, istovremeno to me i plaši, čini me ranjivom, vidljivom i malom, tako sitnom u tom ogromnom prostoru.

I onda mi je odjednom sinulo da mi ljudi najverovatnije žudimo za stvarima koje nas plaše ili za onim što možda nikada nećemo imati. Zašto? Možda zbog toga što je pokušaj i borba ono što nas uzbuđuje, ta želja nas pokreće i motiviše. Svesni smo da nemamo ono za čim žudimo, ali naš razum nam šapuće da je moguće, jer zaista je tako- ništa nije nemoguće. Zatim tu misao zamenjuje poražavajuće saznanje da je skoro nemoguće postići ono za čim žudimo. Pa, tako naizmenično. Čini nam se da će nas baš ono što nemamo učiniti srećnijima. Pohlepa? Večito nezadovoljstvo? Možda je to samo čovekova mogućnost da sanja, da se nada. Šta nam drugo preostaje?

( photos from pinterest)

Inspiracije, podsećanja, pitanja i odgovori

Šta te inspiriše da pišeš, stvaraš i težih ka dobrom životu?

Želja da postignem jednostavnost, da otkrivam lepotu i da sve ono što saznam, mislim i osetim podelim sa drugima. Cilj mi je da stvorim za moju porodicu određen kvalitet života koji se neće bazirati na materijalnim stvarima već na nizu iskustava i svakodnevih malih proslava: muzika u kući, čitanje bajki, zdrava i ukusna jela, ples, molitva,  igra, odlazak u Crkvu, porodična rekreacija, šetnje, blesavljenje. Stvari koje me inspirišu su: razgovor sa nekom zanimljivom osobom, pročitana stranica u knjizi, kratki citat, nečiji blog, pesma, slika u časopisu ili na pinterest-u, mirisi iz pekare, boje na pijaci, dobra, jaka, crna kafa, nečija šminka ili način oblačenja, film, najsitnija životna zadovoljstva. Najviše od svega me nadahnjuje mogućnost da to delim.

Koji je najbolji savet koji si ikad dobila?

Budi zahvalna na onome što već imaš. Svaki put pred spavanje se prekrstim i kažem "hvala".

Nezahvalnost je karakteristika loših ljudi koji su istovremeno uvek nezadovoljni sobom i drugima. Mišljenje da nam drugi nešto duguju nas nikada neće dovesti do sreće, jer čekanje na druge može se pretvoriti u večnost. I ako život ne teče onako kako smo sanjali i zamišljali uvek imamo nešto na čemu možemo biti zahvalni. U trenutku kada to shvatimo, sreća nam već pokazuje svoje nasmejano lice.

Kako bi izgledao tvoj savršen dan?

Buđenje uz vrelu, crnu kafu, američke palačinke sa javorovim sirupom za doručak, muž ima slobodan dan, deca su raspoložena, nema kuknjave i vriske, oblačimo se, napolju je hladno, grad je ukrašen i vlada euforija. Kupujemo ukrase za jelku, svetiljke, poklone za naše najbliže. Sedimo u kafiću, umorni i zadovoljni, slušamo "sekularne", zapadnjačke, božićne pesmice i pijemo toplu čokoladu. Kod kuće, dok ja pravim medenjake i gurabije, deca sa tatom krase jelku i postavljaju svetiljke po kući! Nema mere, nema ukusa, samo kič, kič i kič! Iz Najdželine knjige "Christmas" sastavljam jelovnik za proslavu Božića, deca umorna odlaze na popodnevnu dremku, a mi gledamo neki limunadasti film. Pada mrak, cela kuća blista, šljašti, sve miriše na cimet, vanilu i karanfilić, na šporetu se kuva sirup sa kolutovima limuna, spreman da ga upiju medenjaci, deca su umazana od šećera u prahu, igramo se "Ne ljuti se, čoveče". Prskam se božanstvenim Coco parfemom i stavljam sedefasto-plavu senku na oči. Dolaze prijatelji, pijemo kuvano vino, jedemo kokice i ušećereni badem. Mnogo smeha i dobrog raspoloženja. Oblačimo naše nove, zimske pidžame i svi tonemo u san. Sutradan se sve vraća u normalu, ali barem smo imali taj jedan, savršeni dan.

Koja je knjiga na tvojoj komodi pored kreveta?

Već neko vreme iščitavam dnevnike Anais Nin, žene čiji me život fascinira upravo zbog toga što me strašno zanimaju razlozi i rezultati njenih postupaka iako neke njene izbore ne razumem niti opravdavam. Ona piše jezikom razumljivim svakoj ženi, njeni dnevnici su prava psihološka analiza. Iako mnogi tvrde da je njeno vođenje dnevnika proizvod čiste egocentričnosti, lično mislim da jedna osoba jedino dobrim upoznavanjem same sebe može da pruži, voli, da bude srećna i kreativna. Anais Nin je intuitivna, emotivna, mudra i senzualna. Na mojoj komodi stoji knjiga "Fire" ili "Vatra". To je dnevnik koji je pisala od 1934.-1937. godine. Pun je melodrame, seksa, fantazija, snova, ispovesti i obzervacija- 100 % žensko štivo. Evo, jednog citata koji delimično rezonira sa mnom:

"Borim se protiv nametanja sveta, politike, rata, komunizma, revolucije, zbog toga što oni ubijaju individualni život, to jedina stvar koju mi imamo, koju ja imam.

.

.

.

Jedino za šta vredi živeti je ženski svet*- za ljubav između muškarca i žene. Žene su fundamentalno u pravu. Podržavam življenje. Mrzim politiku. I istoriju. One nas udaljavaju od naše individualne sreće. "

*misli na emotivni, unutrašnji svet

Da li se slažete?

(photos pinterest)

15 razloga zbog kojih je super biti žena

1. Bebe!


2. Možemo da poludimo jednom mesečno i da se izvučemo svaki put!


3. Ništa nam se ne ljulja između nogu i zato možemo da ih nesmetano prekrstimo.


4. Imamo grudi!


5. Možemo da nosimo bokserice, pamučni, ali i seksi, fini veš.


6. Imamo fantastični polni organ koji nam omogućava da imamo dve vrste orgazma! (plez smajli upućen muškarcima).


7. Možemo da budemo jake i nežne istovremeno.


8. Možemo da plačemo uz romantični film i da budemo skroz slatke!


9. Izmislile smo tračarenje!


10. Možemo da se šminkamo, parfemišemo i sređujemo frizuru kada god nam se prohte, onako, bez nekog posebnog razloga.


11. Možemo da nosimo haljine I pantalone, štikle I patike! Ha!


12. Nastavnice smo, učiteljice, pisci, slikari, domaćice, naučnice, doktorke (ček' da uzmem dah) i rasturamo u tome! (plus smo neodoljive).


13. Zato što je nositi bebu u stomaku 9 meseci mnogo veći "big deal" od godinu dana provedenih u vojsci. (ugh!)


14. Ne kukamo kao bebe kada smo bolesne i lakše podnosimo bol.

i...

15. Zato što možemo da se osećamo sigurno i toplo u zagrljaju muškarca koga volimo.

(fotka sa pinterest)

Nedelja

Nedelja znači:

~ da je juče bila subota, a sutra je ponedeljak.~

~ da te sve nešto mrzi, jer znaš da sutra počinje nova radna nedelja.~

~ da se piše domaći i vežba matematika. (zev)‚~

~ da se ujutru dugo pije kafa i čitaju nedeljne novine, ako je lepo vreme, onda na terasi ili još bolje u krevetu! (kakvo lepo životno zadovoljstvo). Ono je u izumiranju, osim među penzionerima. Zašto bi se oblačili, hodali i prelazili ulicu da bi stigli do trafike kada imamo instant informacije na internetu? Zato što je u tome draž! (ne zaboravi sjaj za usne, jer "nikada se ne zna kada ćeš se sresti sa sudbinom".~

~ da se jede neko pečenje, po mogućstvu od prethodnog dana, pa je onako ohlađeno i ukusno uz neku lepu salatu. Možda dođe i familija da vam se pridruži, ako ste te "sreće". (kihm) Mada srećniji su oni koji idu kod svekrve ili mame na nedeljni ručak.~

~ da se sluša nešto lagano i fino. Kao na primer ovo:

~ peglanje (još jedno zev).~

~ pokušaj da se uhvati još malo sunca pre peloponeške kišne zime (ako na vreme završimo sa matematikom i onim peglanem). ~

~ da od sutra krećem sa dijetom i da ću opet da obećam sebi da neću više "slučajno" prolaziti pored one poslastičare koja pravi najbolje čokoladne torte. (Otvaram frižider naoružana kašikom za supu. Još uvek je nedelja, zar ne?)~

~ da vam je oprošteno ako dok čitate ovo nosite pidžame.~


Želim vam prijatno nedeljno jutro i podnošljivo nedeljno popodne!



(fotka sa pinterest)

Playlist od uspomena

Nekada davno, pre interneta, Facebook-a i mobilnih telefona,prva stvar koju sam radila nakon buđenja bila je pritiskanje "play" dugmeta na mom metalik kasetofonu. Uvek sam se budila sa muzikom, učila uz nju, jela, sanjala, pisala, spremala se za izlazak, plakala, volela, putovala, uspavljivala se.
Uz nju i zbog nje sam postala nepopravljiv romantičar i sanjar, sa dovoljnim osećajem za realnost, čisto onako, da se ne bi "izgubila" u tom svetu opijajućih mehurića i sladunjavih melodija. Moj otac je kupovao ploče i voleo da ih sluša sa mnom. Ponekad bi zgrabio moju majku dok bi petljala po kuhinji, plesali bi i nešto bi joj šaputao na uvo, za mene neke velike tajne na jeziku koji nisam razumela, ali zbog koga sam skakala i cičala od sreće. Pa, šta dete želi više od igračaka i slatkiša? Da vidi svoje roditelje nasmejane i srećne! Moj brat, koji je inače dosta stariji, bi tada prevrtao očima i zatvarao se u sobu odakle bi se, u znak protesta, čuli "Dire Straits".
Najviše sam volela da plešem sa ocem. Pravili smo smešne figure, smejali se i pevali glasno. Valjda su mi se zato posle toga, kada sam maaaaaaalo više porasla, sviđali muškarci koji su voleli da plešu.

"Hoćemo li danas malo da slušamo Frenkija?", uzimao bi Sinatrinu ploču sa čijeg omota mi se on smešio svojim prodorno- plavim očima, pažljivo bi spuštao iglu gramofona na nju i prostorijom bi se prolila čarolija pesme "Strangers in the night". Kakav bi se samo film počeo odvijati u mojoj glavi!

Dvoje lepih ljudi u gužvi, negde u pozadini svira klavir, ona nosi dugu haljinu od satena sa šampanjcem u ruci i zavodljivo zabacuje svoju smeđu kosu, a on u crnom smokingu, zgodan, visok i tajanstven. Vode ljubav pogledima, vazduh miriše na cigarete i parfem.

I uvek bi to u mojoj mašti bio mamin miris, "Charlie", koji sam redovno "krala" od nje. Tata mi je uvek prevodio stihove, neke bih razumela, a neke sam shvatala tek mnogo kasnije. Umem da kažem da je za moj romantični pogled na sveti kriv moj otac, njegove ploče i filmovi koje su gledali on i mama. Puštao bi joj od Barbare Strejsend "Woman in love" ili njenu omiljenu "Mandy", a ona bi sedela pored velike, uspravne lampe na trosedu i štrikala pevušeći tiho ili bi zajedno gledali stare filmove sa Keri Grantom i Ingrid Bergman. Ja bih se tu, između njih, uvek nekako ugnezdila i zaspala sa glavom u maminom krilu.
Volela sam da ga slušam dok mi je pripovedao životnu priču Čajkovskog slušajući "Labudovo jezero" ili o tome kako je Malerova muzika kao stvorena za romane Tomasa Mana.

Svakodnevo bi treštali ABBA, Hulio Iglesias (moj tata ga je zvao "Huso Iglesias"), Mantovanijev Orkestar, Edit Pjaf od čijih pesama su mu uvek suzile oči, Pegi Li za koju je tvrdio da ima "najerotičniji" glas (nema veze što nisam imala pojma šta ta reč znači, a nisam ni smela da pitam) i Bitlsi, mnogo, mnogo, mnogo Bitlsa koje sam zavolela odmalena i čije su pesme obeležile veoma lepe i dragocene momente u mom životu.

Radio emisiju "Muzički dragstor" Dragane Kaucki petkom uveče nisam propuštala ni za živu glavu. Pozdravljala bih društvo ispred zgrade, žurila kući, zatvarala se u sobu i sedela do kasnu u noć na mom krevetu vežbajući veštinu brzog pritiskivanja "record" dugmeta pokušavajući da ulovim pesmu od početka. Eh, to su bila dobra vremena! Želela sam čaršave, i to bele, od satena, želela sam da budem predmet obožavanja kao što je to bila žena u pesmi "Nights in white satin". Od nje sam se ježila i drhtala od emocija.

Zidovi u mojoj maloj sobici su bili oblepljeni posterima Madone, a njene pesme sam slušala i učila napamet, toliko posvećeno i vredno da se skoro graničilo sa religioznim. Svetilište. Obožavanje.


Onda je nastupio period razočarenja koji je trajao veoma dugo, počeo je tamo negde posle tinejdžerskih godina. Muziku sam slušala, ali samo onu veselu, brzu, uz koju se pleše, veseli. Samo da odagnam mrak devedesetih i misao na rat, sankcije, siromaštvo. Time sam se borila da zadržim svoje neostvarene snove i neispunjene želje. Grčevito, ali uzaludno. Što brže, daj mi taj beat, techno, trans, rap, udri, skači, zaboravi! Dizel!

Studije su, doduše, bile sasvim druga priča- muzika, muzika i muzika! I to ona glasna, luda. Ona koja te tera da radiš još luđe stvari, ona kojom smo slavili mladost, optimizam i sam život: dumba-damba u glavi, blago šuštanje i zujanje u ušima od preglasne muzike, mamurluk od prethodne noći ludovanja i plesa do jutra. Muzika je zatim obeležila i veliku ljubav, onu prvu i pravu. Romantične, spore, tihe i senzualne melodije, čisto da ne remete ljubav, njen tok, naša šaputanja i poljupce, žustre svađe i slatka pomirenja.

Ipak, sve do relativno skoro, ona nije bila deo mog svakodnevog života. Bila je propratni element nekih događaja, ali nikako soundtrek moje svakodnevice. Sada jeste. Prisutna je već od samog jutra dok kuvam kafu i pokušavam da se probudim, slušam je dok kuvam, dok peglam, pišem ili čistim. Čuje se, ali veoma tiho dok malena piše domaći, a veoma glasno trešti kada nas tri pevamo karaoke sa mikrofonima u ruci. Cee Loo Green peva "Fuck you" kada sam ljuta, "In the sun" se čuje kada sam srećna, "All by myself" kada sam usamljena. Imam jedan playlist za čišćenje, drugi za pisanje, treći za relaksaciju. Hvala Bogu na internetu!

Neke majke fanatično uče decu Bibliji, neke insistiraju da ona lepo crtaju ili da uče strane jezike, ja insistiram na tome da slušaju i da čuju sve, od klasike do panka, pa šta im se dopadne! Starija voli žešći zvuk, gitare i rok, a mlađa- brzi ritam uz koji se pleše, mada joj se sviđaju i romantične melodije. Ona je više na mamu.

Pokušala sam da napravim playlist od pesama koje su obeležile moj život (sa gornje, vaše desne strane na blogu, nažalost zbog moje smotanosti neke pesme se ponavljaju). Uz mnoge sam se vratila u prošlost, uz neke sam osetila setu, obaveznu nostalgiju, uz druge sam osetila leptiriće u stomaku i setila se prošlih ljubavi i čežnji. Najviše od svega se radujem pesmama koje će tek ući u ovu listu. Radujem se potencijalnim uspomenama i iskreno se nadam da će neke od ovih, mojih muzičkih sećanja, naći svoje mesto na listi pesama moje dece. Jednog dana...


(fotke sa pinterest)

Note: playlist sam u međuvremenu skinula sa bloga, jer je mnogima smetao da se stranica brzo učita. Izvinjavam se.

Upoređivati se sa drugima ili živeti?

Da se ne lažemo- nikome ne cvetaju ruže u životu. Svako se suočava sa manjim ili većim problemima. Niko nije oslobođen od poteškoća, raznoraznih potresa i prepreka. Vrlo često nam se naši problemi čine većim nego što zapravo jesu. Mislim da je to zbog toga što skoro uvek upoređujemo naše živote sa životima drugih i to onih za koje nam se čini da "imaju više sreće" od nas. Uvek se upoređujemo sa boljim slučajem, retko sa nekim ko je u goroj poziciji. Ne znam za vas, ali ja lično to činim. Ne znam zašto to radimo. Rekla bih da je u svima nama prisutna ona ružna malodušnost ili želja da sami sebe sažaljevamo i još više ubijemo u pojam. Neki kažu da je kriva zavist ili urođeni takmičarski duh. Možda bi bilo još "ružnije" upoređivati naš trenutno umišljeno bezvezan život sa životom nekoga ko je duboko nesrećan, bolestan, siromašan, ružan i tako dalje. To bi značilo da nas tuđa nevolja i nesreća u neku ruku raduju ili čine da se osećamo zaštićenima, privilegovanima, o da, čak i boljima od drugih! Na trenutak nam naši problemi nisu toliko strašni. To nas nekako "smiri" nadmeno misleći da nas je sam Bog lično odabrao za njegove štićenike.
Priznajem da, suočavajući se sa raznoraznim dilemama i problemima svakoga dana, pomislim na trinaestogodišnju devojčicu iz komšiluka koja vodi tešku borbu protiv jedne opake bolesti. S obzirom na to da sam majka, stavim se u poziciju njenih roditelja. Pri samoj pomisli na to užasno iskušenje kroz koje prolaze zaplačem se na kratko i odmahnem rukom kao da time želim da obrišem sve ono što me je do tada mučilo. Odjednom moja sekiracija postaje smešna i banalna. Sama sebi sam smešna! Rešen problem! Naravno, osećam se ružno što sam uopšte sebi dozvolila to kratko upoređivanje i što sam to iskoristila sasvim sebično. Zatim me preplavi beskrajna sreća i zahvalnost; grlim, stiskam i ljubim moje kćerke dok im prosto ne ponestane daha- sreća pomešana sa nerazumljivom krivicom zbog radosti koju osećam i svešću koliko su nam životi krhki.

Vraćam se na ono što češće radim(o). Stalno nam se čini da je život nekog drugog sa kim smo u tom trenutku odlučili da se uporedimo zanimljiviji ili bolji: taj neko ima više para, više vremena za sebe, više razumevanja od strane supružnika, veću kuću ili stan, bolji auto, više uspeha na profesionalnom planu. U tome dosta pomažu i savremena sredstva komunikacije i društvene mreže, naročito Facebook koji veoma uspešno pruža iluziju da su (skoro) svi lepi, srećni i bezbrižni. Ono što se vidi spolja nije merilo nečije sreće, a sigurno ne dokazuje da je neko "bolji" od nas. Ova igra upoređivanja nikada ne prestaje, jer postoji bezbroj kategorija u kojima se možemo upoređivati- bezbroj razloga da se osećamo još gore. Upoređivanje ubija radost i motivaciju u pokušaju da u nečemu uspemo, zbog toga što će uvek neko, hteli mi to ili ne, biti bolji od nas, u čemu god to bilo. Ako nam to smeta, zadovoljstvo će svakako biti odsutno, a s obzirom da se čovek retko trudi oko nečega što mu ne pričinjava zadovoljstvo onda je i neuspeh neminovan. Upoređivanjem mi se fokusiramo na pogrešnu osobu, znači ne na nas same. Mi smo glavni akteri u našim životima i činjenica da neko živi bolje, da ima više para ili više sreće u ljubavi ne treba da nas dotiče, jer vrlo jednostavno, mi u tome nemamo nikakvog udela. To nije naš život.

U čemu je onda fazon? Treba prestati sa upoređivanjem, iako je to jedna od težih prepreka koje treba savladati s obzirom na to da nas odmalena upoređuju i postavljaju nam visoke kriterijume: "Treba da budeš kao tvoj otac!" ili "Njoj tako dobro ide matematika, potrudi se da budeš više kao ona!", itd. Mnogi podržavaju mišljenje da upoređivanje može imati i pozitivnog uticaja na nas, ukoliko nam to daje veću pokretačku snagu i želju da budemo bolji. Ne mogu a da ne pomislim da se iza toga opet kriju...zavist i gordost! Retki su ljudi koji mogu da ponište svoju sujetu ili oni koji mogu da je pretvore u želju da "uče od boljeg". To bi svakako bilo najmudrije i najpraktičnije rešenje koje zahteva veoma inteligentnu osobu oslobođenu od kompleksa.
Ja za sada imam jedan predlog: hajde da živimo naše živote onako kako mi to najbolje umemo. Svako od nas je u nečemu dobar. Svako od nas u nečemu može da zasija. Dajmo sve od sebe da postanemo bolja verzija nas samih, jer morate priznati da niko drugi to umesto nas ne može učiniti. Niko.


(fotka sa pinterest)

Izuzetni ljudi

Nekada su se izuzetnima nazivali ljudi koji su davali život za svoju otadžbinu, ljudi koji su znali za žrtvu, borbu i nadčovečanske napore. To su bili heroji, hrabre individue sa visokim idealima, nadareni svešću o dužnosti. Nekada su izuzetni ljudi primali u svoje domove umorne, gladne i siromašne bez pitanja, bez sumnje i bez očekivanja da će dobiti nešto zauzvrat. Izuzetni nisu bili samo učitelji, lekari, vojnici ili sveštenici, kakvim danas i dalje neki od njih sebe nazivaju. Bilo je takvih heroja među običnim i mučenim narodom koji je bio vođen duboko usađenim vrednostima- hrišćanskim, humanim i bogobojažljivim.

Danas? Danas su kriterijumi pali. Veoma nisko. Ono što je nekada bilo normalno danas je nesvakidašnje, izuzetno. Danas su vanzemaljci oni:

~ koji ti požele "dobar dan" i stvarno ti to misle.~

~koji se prekrste kada prođu pored crkve i nije ih sramota.~

~koji se nude da ti pomognu kada ti je teško i ne raduju se tvojoj nevolji.~

~koji te iskreno vole, bez pretvaranja.~

~ koji ne ogovaraju, ne blate, ne mešaju se u tuđe poslove.~

~ koji su verni svojoj ženi i vole svoju porodicu (i obratno).~

~ koji su ljubazni i pošteni.~

~ koji pocrvene ili se postide.

~ izuzetno je dete koje ne psuje, ne pije alkohol i ne uzima droge.~

~ klinci koji ne upražnjavaju seks pre svoje petnaeste godine.~

~ izuzetan je brak baziran na ljubavi i na poštovanju.~

~ izuzetna je porodica u kojoj su deca radostna i srećna.~

Izuzetne su one:

~ kojima ne možeš videti grudi, zadnjicu i butine na ulici.~

~ koje se ne trude da izgledaju mlađe od svojih kćeri.~

~ koje ne pokušavaju da ti otmu muža.~

Možda će kroz neku godinu na ono što se danas smatra izuzetnim gledati kao nešto što je zastarelo, nenormalno. Te ljude će nazivati čudacima, a njihovi postupci, ideali i shvatanja će biti prevaziđeni. Ne bih volela da budem tu kada se to desi. A vi?