Mali poklon i podsetnik (osetiti se živim)

Nedelja u ukusima, mirisima, rečima i slikama

Protekla nedelja je bila veoma teška. Nama bliska osoba je doživela nesreću koja se srećom završila relativno dobro s obzirom da je moglo biti mnogo, mnogo gore. Bolnice, lekari, briga, sekiracija, neviđeni umor i iscrpljenost. Pošto zlo nikada ne dolazi samo deca su se razbolela od novog gripa od koga se već nekoliko dana oporavljaju. Šta reći? Život je to. Uvek, doduše ima mesta i za malo lepote. Kao što već rekoh puno puta- kako drugačije ostati čitav?

~ Pre neki dan sam u pekari u kojoj kupujem hleb ugledala ogromnu tepsiju portokalopite ("pite" od pomorandži) koja je stajala među keksićima, đevrecima i ostalim malim iskušenjima. Nisam odolela, morala sam da kupim dva velika komada ovog slatkiša. Inače, ova pita se veoma lako pravi. Preporučujem da je spremite onda kada očekujete goste koje želite da impresionirate, a nemate mnogo vremena za komplikovane kolače ili torte. Verujte mi na reč, pašće u nesvest! Pa, idemo:

Portokalopita ili pita od pomorandže



(via Kali Orexi)

Potrebno:

450-500gr kora za pitu

1 šolja ulja (ne maslinovo)

1 šolja šećera

rendana kora od 1 pomorandže

1 kesica praška za pecivo (20gr)

vanilin šećer

4 jaja

200 gr kiselog mleka

Za sirup:

2 šolje šećera

3 šolje vode

rendana kora od 1 pomorandže

Postupak:

1. Zagrejte rernu na 175 stepeni C.

2. Izvadite kore za pitu iz pakovanja i ostavite ih najmanje pola sata da se osuše.

3. Polomite rukama kore na manje komadiće.

4. Mikserom izmešati jaja sa šećerom, dodati ulje, koru od pomorandže, vanilu i kiselo mleko. Dodajte prašak za pecivo i sve ponovo dobro promešati.

5. U smesu od jaja dodati komadiće kora za pitu i sve promešati.

6. Tepsiju podmazati maslacem i sipati smesu.

7. Peći oko 30 minuta dok se površina ne zarumeni. Ukoliko se pita ne ispeče nakon 30 minuta, pokriti je aluminijumskom folijom (da ne bi izgorela površina) peći još nekoliko minuta sve dok čačkalica ili nož kojim ćete probosti kolač ne izađe suv.

8. Vadite iz rerne i ostavljate pitu na stranu da se potpuno ohladi.

9. Kuvati sastojke za sirup oko 15 minuta na tihoj vatri.

10. Prelijte hladnu pitu vrelim sirupom. Iseći je na komade i ostaviti da dobro upije sirup. Služiti hladno sa omiljenim slatkom iz tegle ili uz sladoled.

~ Ovih dana je u Grčkoj sve u znaku Karnevala koji se održava neposredno pred početak Velikog Uskršnjeg posta. Iskreno, nisam pobornik paganskih slavlja s obzirom da mislim da nemaju nikakve veze sa pravom tradicijom. Iako mnogi hrišćani (naročito pravoslavni u Grčkoj) slave gotovo fanatično dane karnevala, mnogi od njih ne znaju odakle je on proistekao. Naime, karneval je nastao tako što su se tadašnjii idolopoklonci plesom, pijančenjem, pevanjem nakaradnih, vulgarnih pesama i nošenjem strašnih maski rugali hrišćanima koji su se te nedelje pripremali za Veliki post. Sve u svemu, taj običaj pod maskom "tradicije" se i dalje neguje.

Veliki Karneval u Patrasu (Patri) je veoma poznat. Ljudi iz cele Grčke, pa i iz sveta dolaze tamo da bi se proveli, pokazali svoje kostime i učestvovali na takmičenju. Iako su me neki ljudi odavno prozvali "staromodnom" i "kaluđericom sa zastarelim shvatanjima", ja i dalje odbijam da učestvujem u tom ludilu, šta više, moglo bi se reći da sam protiv toga. Maskiranje, maske, pretvaranje i ruganje u svakom smislu me ne asociraju na nešto što je dobro.

~ Zaljubljena sam u ovu fotku; apsolutno mi je romantična, zabavna, ljubavna. Ovako zamišljam savršeni život.

(via French Breakfast Radish)

~ Iako porodično prolazimo kroz teške trenutke i iskušenja ne predajem se i uvek se nadam boljim danima. Neprestano govorim sebi: " i ovo će jednog dana proći". Dajem sve od sebe, stisnem zube i guram napred. Sledeće reči najbolje opisuju ono u šta čvrsto verujem:

Ko može reći da jedan srećan momenat ljubavi, radost što dišemo, šetnja po vedrom jutru i miris svežeg vazduha nisu vredni patnje i truda koje nam život nameće? ~Erich Fromm

~ Danas je bio pravi prolećni dan. Stavila sam na sebe Ricci Ricci i uživala podsećajući se na našu posetu Krfu. Jedna kap ovog parfema me je vratila u to proleće i magične dane provedene na ostrvu. Mmmmm, miriše gorkasto, malo na badem, malo na višnje, jagodičasto i slatko. Beskrajno je lep, mladalački, razigran i pozitivan-sve ono što mi je preko potrebno ovih dana.

~ Preporučujem vam jedan mali filmčić za opuštanje, ako ste srećniji od mene i imate vremena za to. Zove se "Pisma Juliji".

Mlada Amerikanka putuje u Veronu, grad legendarne ljubavi Romea i Julije. Tamo se pridružuje grupi volontera koja odgovara na pisma Juliji u kojima se traže ljubavni saveti. Posle odgovora na pismo iz 1951. godine, ona inspiriše ženu koja ga je napisala da doputuje u Italiju u potrazi za svojom izgubljenom ljubavi. Splet čudnih okolnosti donece u živote obe žene romansu, kakvu nikada nisu mogle ni da zamisle.

Iako je totalno predvidiv vredi ga pogledati ako ništa drugo onda zbog predivne Toskane u kojoj je film snimljen. Vanesa Redgrejv je potpuno zasenila oh-tako-dosadnu-i-bezličnu Amandu Sejfrid. Barem je to moje skromno mišljenje.

Volite se, uživajte, pazite na zdravlje i lepo se provedite ovog vikenda! Hvala vam što čitate moje škrabanje. Ljub!

Kako to izgleda biti srećna žena?

Danas sam pročitala članak na sajtu britanskih novina "The Guardian" koji se bavi temom "šta žene čini srećnim?". Članak je pun statistike i podataka raznoraznih istraživanja i moram reći da me rezultati nisu mnogo iznenadili. Žene danas, iako imaju sve uslove za sreću (mogućnost da se obrazuju, posao, ekonomsku nezavisnost, pravo na izbor hoće li i kada će rađati decu, mogućnost razvoda u slučaju lošeg braka) su mnogo manje zadovoljne od naših majki ili baka. U poređenju sa ženama 50ih godina prošlog veka, danas 10 puta više žena boluje od depresije, a 2 puta više žena pati od ove bolesti u poređenju sa muškarcima. Prevelika očekivanja, pritisak medija da izgledamo najbolje što možemo, mnogo obaveza u kući i na poslu dovele su do zaključka da su prividno ispunjeni uslovi za sreću žene zapravo iluzija, jer ona postaje toliko umorna i opterećena da ne uspeva čak ni da uživa u svom onim beneficajama koje joj savremeno društvo pruža. Želela sam da izdvojim jedan deo ovog teksta, koji je zapravo zaključak proizveden iz svih navedenih istraživanja. Moram reći da me je naterao na razmišljanje i na to da se ozbiljno preispitam. Otuda i moja želja da ga podelim sa vama. Ukoliko želite da pročitate ceo tekst na engleskom to možete učiniti ovde:

Pa, kako onda izgleda jedna srećna žena? Verovatno je u romantičnoj, velikodušnoj vezi, okružena je porodicom koju voli ili prijateljima; radi part-time posao ili vodi svoj, poseduje veliku kontrolu nad svojim vremenom i autonomiju; društveno je aktivna, radi na projektima koji je ispunjavaju i pružaju smisao; fizički je aktivna i ima više ili manje duhovnu svest o tome da postoji nešto "više i vrednije" od nje same.Nasuprot svemu ono što nam govore u raznim priručnicima i knjigama, ključ sreće ne leži u ispitivanju najunutrašnjijih dubina naše ličnosti, u proučavanju duše ili u mišljenju da smo mi neki projekat na kome treba raditi i koji treba poboljšati. Najverovatnije će žena osećati sreću i ispunjenje onda kada se posveti nečemu mnogo većem od nje same- nekoj kampanji, ljubavnoj vezi, porodici, bašti, pisanju, umetnosti. Sreća, sudeći po navedenom, znači gubiti se u nečemu, ili nekome drugom.
(Geraldine Bedell, # The Observer, Sunday 11 June 2006)

Izgleda da se sreća nalazi upravo u onome čega se toliko bojimo- u pružanju ljubavi i posvećivanju drugima. Plašimo se da volimo i dajemo sebe, plašimo se da budemo deo nečega, osećamo grižu savesti zbog navodnog "gubljenja vremena" ako dopustimo sebi da uživamo u učenju jezika, časovima plesa, pevanju u horu, slikanju, sportu ili bilo čemu što nas ispunjava. Bojimo se da pružimo 100% svoje ljubavi i malo više vremena porodici zbog straha da ćemo biti manje produktivni na poslu ili da ćemo "izgubiti sebe", izbegavamo da volimo i dajemo, jer mislimo da na taj način postajemo ranjivi, podložniji bolu, potencijalne žrtve. Najveća moguća anomalija je nesposobnost da se voli. Onaj ko ne voli, on ne ume da pruža, onaj ko ne pruža, ne može biti srećan. Potpuno sam sigurna da se sreća nalazi izvan okvira "ja" i "mene". Kada ove reči postanu "mi", "ti" ili "oni" ona odmah pokaže svoju lepu glavu i nasmeši se. Zato je i sreća tako nedostižna...Kakva ironija! Isuviše smo sebični da bi bili srećni...

(photo from pinterest)

Kobler sa breskvama

Iako sam "zimski tip", moram da priznam da ovih dana prilično žudim za letom. S obzirom na to da mi vreme to ne dozvoljava, pokušavam da makar hranom prizovem toplije dane i "ugrejem" se. Ukoliko ste preko leta bile vredne i stavile nešto letnjeg voća u zamrzivač ili napravile neki kompot, ovaj recept, veoma brz i lak, će vas na trenutak transportovati u jedan od onih lenjih, vrelih, letnjih dana. Pošto mi često nedostaje letnje voće tokom zime tu i tamo kupim gotov kompot od bresaka u obližnjem supermarketu (da, nisam vredna i nemam ostavu u stančiću),ponekad napravim neki kolač ili smutim domaći voćni jogurt. Ovaj kobler sam napravila juče koristeći breskve iz kompota, slobodno možete koristiti višnje ili bilo koje drugo voće. Dok jedete ručak, gurnite slatkiš u rernu, biće gotov dok ne završite sa jelom. U međuvremenu ulupajte slatku pavlaku ili ako želite da u potpunosti dočarate leto, služite topli kobler uz sladoled od vanile. Ne nadajte se da će ostati i za sledeći dan. Ukoliko želite duplirajte količinu sastojaka za dupli užitak.

Kobler sa breskvama

* 1 velika konzerva (otprilike oko 820 g) bresaka u sirupu, zadržati sirup
* 1/3 šolje žutog šećera
* 1/4 šolje šećera
* sok od 1 limuna
* 1/4 kašičice cimeta
* 1/4 kašičice mlevenog muškatnog oraščića
* prstohvat soli
* 1 kašika putera
* 2 kašike skrobnog brašna
* 1 šolja brašna
* 1 kašičica praška za pecivo
* 1/2 kašičice soli
* 2 kašike šećera
* 1/4 šolje ohlađenog putera
* 1/3 šolje mleka

Zagrejte rernu na 200 stepeni.

Isecite breskve na kriške i naređajte ih u manjoj vatrostalnoj posudi koju ste prethodno podmazali sa malo putera.

Izmerite jednu šolju sirupa i sipajte u šerpicu, dodati obe vrste šećera, sok od limuna (ja sam od žurbe limun zaboravila, kolač je bio super i bez njega), začine, prstohvat soli, kašiku putera i skrobno brašno. Prokuvati oko 5 minuta. Prelijte sos preko voća i stavite posudu u zagrejanu rernu dok pripremate testo.

Pomešajte brašno, 1/2 kašičice soli, prašak za pecivo i 2 kašike šećera. Dodajte puter sečen na komadiće i utrljajte ga rukama u brašno sve dok smeša ne počne da liči na prezle ili krupni pesak. Dodajte mleko i promešajte. Testo će biti prilično gusto. Izvadite posudu sa voćem iz rerne i kašikom nanesite testo. Ne brinite ako ne uspete da to učinite ravnomerno ili ako ne možete da pokrijete celu površinu (vidi sliku), u ovom slučaju ne zanima nas estetika, "fora" je u voću i sosu.

Peći jedno 20-ak minuta dok testo ne porumeni. Izvaditi i ostaviti na kratko da se prohladi. Sipati u činije ili tanjiriće velikom kašikom sa brdom slatke pavlake ili sladoleda.

(photos from pinterest)

21 savet za uspeh

H. Džekson Braun, pisac bestselera "Mala škola života I, II i III" je napisao ovu korisnu listu saveta za uspeh na poslovnom i privatnom planu uz reči: "Većina nas zna šta nam je potrebno da bi nam životi bili ispunjeniji, ali ponekad mi to zaboravljamo. Moje knjige su nežni podsetnici na to da jednostavne stvari urađene ispravno i sa ljubavlju mogu značajno da nam promene život."


1. Uđi u brak sa pravom osobom. Ova odluka određuje 90% tvoje sreće ili nesreće.

2. Radi na onome u čemu uživaš, ono što je vredno tvog vremena i talenta.

3. Pružaj ljudima više nego što očekuju i čini to sa radošću.

4. Postani najpozitivnija i najentuzijastična osoba koju znaš.

5. Praštaj sebi i drugima.

6. Budi velikodušan.

7. Budi zahvalan.

8. Upornost, upornost, upornost.

9. Disciplinuj sebe da štediš, čak i ako imaš najskromniju platu.

10. Svakog kog upoznaš tretiraj onako kako bi ti voleo da te drugi tretiraju.

11. Posveti se konstantnom poboljšanju sebe.

12. Obaveži se na kvalitet.

13. Shvati da se sreća na bazira na posedovanju, moći i prestižu, već na odnosima sa ljudima koje voliš i poštuješ.

14. Budi odan.

15. Budi iskren.

16. Budi samopokretač.

17. Budi odlučan čak iako to znači da ponekad možda nećeš biti u pravu.

18. Ne okrivljuj druge. Preuzmi kontrolu nad svojim životom na svim poljima.

19. Budi smeo i hrabar. Kada pogledaš unazad na svoj život, više ćeš žaliti nad stvarima koje nisi uradio nego nad onima koje jesi.

20. Vodi računa i brini o onima koje voliš.

21. Ne čini ništa što neće učiniti tvoju majku ponosnom na tebe.

Pazi!

Pazi na svoje misli, one se pretvaraju u reči.
Pazi na svoje reči, one se pretvaraju u dela.
Pazi na svoja dela, ona postaju navika.
Pazi na svoje navike, one prerastaju u karakter.
Pazi na svoj karakter, on može postati tvoja...sudbina.

Šta žene misle o Danu zaljubljenih?

Dan zaljubljenih ili dan Svetog Valentina kod mnogih budi neodoljiv osećaj antipatije i otpora. Smatra se da je to pokušaj da se ponovi i produži praznična potrošačka groznica koja je vladala u vreme novogodišnjih praznika, to je "jedinstvena" šansa da se još jednom potroši novac na besmislene poklone, srculenca, čokoladne bombonjere i plišane mede i da se muškarci iskupe za sve svoje grehe i "nepravde" izmišljene (i one stvarne) u mozgovima žena. Sv. Valentin je za neke druge mučno podsećanje na usamljenost i čekanje da svane sledeći, "normalni" dan.
Dok sam planirala i osmišljavala ovaj članak pala mi je na pamet ideja da u njega uključim razmišljanja drugih žena na ovu temu. Šta one misle o ovom danu, kako zamišljaju idealni sastanak, koji je njihov omiljeni citat, pesma, knjiga ili film na temu ljubavi i na kraju, šta preporučuju onima koji će taj dan provesti sami? Iskreno da kažem, prijatno sam se iznenadila njihovim pozitivnim stavom, verom u ljubav i lepotu. Očekivala sam više negativnosti i nezainteresovanosti, ali odgovori su me usrećili, ulili nadu. Uživala sam čitajući ih i jedva sam čekala da ih podelim sa vama. Romantika živi u srcu žene, nama je ona, ma koliko god bila kliše i predvidiva, veoma potrebna.

Ljudmila Janković Gubik, profesor engleskog jezika i novinar
~Za mene je ljubav smisao zivota, pa slavim sve što ima veze sa njom, a Dan zaljubljenih, Valentinovo, Sveti Trifun, simboliše ljubav i zaljubljenost. Ja gledam smisao i simboliku tog dana, a ne ulazim u komercijalizaciju i eksploataciju istog. Neka taj dan svi budu sa svojim ljubavima i neka svet bude ružičast bar tada...Kako zamišljam moj idealan sastanak? On i ja na krovu sveta, gledamo zalazak sunca, pijemo šampanjac i jedemo jagode... Oko nas samo priroda, cvrkut ptica i negde daleko šum vodopada... Reči nisu potrebne, samo njegove tople oči, koje kažu sve... "Ljubav odoleva vremenu koje sve otima. Nikada nije istinski voleo onaj ko misli da je ljubav prolazna" (Johan Volfgang fon Gete) je jedan od mojih najomiljenijih citata, a za one koji su sami imam jedan savet, onako od srca: Nikada nemojte prestati da verujete u ljubav !!! Osmislite sebi taj dan i zaljubite se ponovo u SEBE !!!


Jelena Hudak, vaspitačica
~Mislim da bi ljubav trebalo proslavljati svakog dana, ne kupovanjem poklona i cveća, već malim znacima pažnje koji čine da ljubav traje. Dan zaljubljenih je jos jedna prilika za romantiku i nežnost. Poslednjih godina ovaj praznik je popularizovan do krajnjih granica, pa i manje pažljivi muškarci imaju priliku (ili su prisiljeni?) da pokažu svoju "mekšu" stranu. Lično, volim sve praznike i prilike za slavlje, tako da slavim i Sv. Valentina! Idealni sastanak za mene ne postoji. Dok god smo voljena osoba i ja skupa, sve je idealno, ma gde da smo, i ma šta radili. Ako bih se morala odlučiti za lokaciju, volela bih da budemo u nekom restorančiću, gde je atmosfera intimna, muzika i svetlo prigušeni, a vino dobro- savršena uvertira za noć koja sledi! Po meni su pesme "She" od Elvisa Costello i "Wicked games" od Chris Isaak-a prava oda ljubavi prema jednoj ženi. Obožavam knjigu i film "Ponos i Predrasude" sa Colin Firth-om u glavnoj ulozi. Takođe, potpuno se slažem sa rečima Duška Radovića: "Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi." Za one koji će taj dan provesti sami imam savet.
Ne gubite nadu da ce vam se ljubav desiti, jer ne pronalazite vi ljubav, već ona vas. Ne ostajte sami kod kuće 14og februara, već izadjite nekuda sa društvom i uživajte. Možda baš tu noć sretnete nekog ko će vam ulepšati predstojeće dane i... noći.

Biljana Ostojić, profesor matematike
~ Iskreno rečeno, nisam pristalica masovnih proslava zaljubljenosti i ljubavi. Isuviše mi je to komercijalizovano. Ali ok, kao i većina ljudi tako i ja bih volela da taj dan provedem sa mojim dragim. Savršeni sastanak zamišljam vrlo jednostavno: šetnja po gradu (parku, keju, u gužvi, bez gužve, apsolutno nije bitno), smeh, glupiranje, držanje za ruku, ljubakanje...samo on i ja. Ništa više od toga nije potrebno. Eto, to je za mene savršen sastanak. Opisati ljubav stihovima? Jedna od mojih najomiljenijih ljubavnih pesama je "Da te volim" od Aleksandre Kovač. Ona to mnogo bolje od mene radi, pa zato citiram njene stihove:
Ti si moja ljubavna pesma,
Moja prva misao,
Kad me jutro probudi,
Ti si potreba i smisao.

Ti si tim za koji oduvek,
Iz sve snage navijam,
Mnoge žene lude za tobom,
A ti meni pripadaš.

Da te volim malo je reći,
Ti si moj par pod zvezdama,
I ja ništa ne bih znala o sreći,
Da te još nisam pronašla.

Ti si moja životna ljubav,
Neko ko me zagreva,
Kad je hladno i svuda je tama,
Ti si svetlost jedina.

I mada znam da ponekad sumnjaš,
Iz nekih starih razloga,
Ti si poslednji na ovom svetu,
Koga bih ikad izdala.

Nije bitno da li ćete 14. februara biti sa voljenom osobom ili ne. Ako imate voljenu osobu a niste u mogućnosti da tog dana budete sa njom, odredite samo vaš "dan zaljubljenih" onog datuma kada vama odgovara! Zašto mora biti baš tada? Ako trenutno nemate voljenu osobu, bitno je da ne gubite veru u ljubav, jer ona je tu negde oko vas. I da, naravno, tu je i onaj kliše: "Pojaviće se kad se najmanje nadate." Ja u to verujem!

Đurđija Međed, slikarka
~ Mislim da je ovaj praznik jedan od retkih koji zaista zaslužuje veliko praznovanje. Praznuje LJUBAV, nešto bez čega je teško zamisliti lep život. On je bitan a nadasve potreban, kako bi se dvoje zaljubljenih ili onih koji su u vezi podsetili najlepših osećaja i tog dana posvetili jedno drugome. Verujem da dobar provod toga dana sa voljenom osobom ostavlja lepe tragove na duži period. I zato je dobro što taj datum, kao slava ljubavi, postoji. Idealni sastanak zamišljam ovako: boravak na planini u nekoj brvnari uz pucketanje vatre iz kamina. Večera totalno drugačija od ostalih, nešto egzotično, nešto što oboje nismo okusili do tada, neko lagano alkoholno piće koje se “pijucka”... Lagano i umereno kako bismo nakon hrane sa lakoćom plesali uz našu omiljenu muziku… Posle večere, topla kupka sa upaljenim svećicama sa svih strana i mirišljavim kupkama, a onda onako mirišljavi i siti vodili bismo ljubav cele noći, dok se ne bismo zagrljeni uspavali. Što više razmišljam, teže mi je da se odlučim za jednu knjigu ili jedan film.. Zato evo jedne pesme koja je nekako isplivala iz mora drugih ljubavnih… Za sve zaljubljenike u ljubav- Lenny Kravitz, I belong to you. Onima koji su sami predlažem dve opcije. Da se te večeri opuste i, ili izluduju sa svojim single prijateljima negde u nekom klubu, ili da veče provedu uz omiljeni film i neki od slatkih rituala koje sami sebi možemo da priuštimo. I naravno, sa nadom u srcu da će sledeći praznik provesti u dvoje, uživaju u svakom momentu.

Anđela Vučković, gimnazijalka
~ Mislim da treba ispoštovati ovaj dan i obeležiti ga sa voljenom osobom. Nekako ta večera u dvoje bude jako romantična i posebna. Mada, kada se dvoje vole, svaki dan im je 'dan zaljubljenih'. Meni je idealno bilo kada sam se lično ja potrudila da spremim večeru (i bilo je jako ukusno), upalila puno, puno svećica i dočekala svog dragog. On se prijatno iznenadio, a ja sam bila ponosna na svoje kulinarske sposobnosti. To je za mene nešto jako romantično. Pesma "Moje oči pune ljubavi" od Nine Badrić nekako najbolje opisuje mene zaljubljenu:
Jednom sam sanjala
svoju malu bajku punu osmjeha,
našu kuću pored mora, ti i ja,
tvoje ruke među mojim prstima...

Jednom sam maštala
da ću samo s tobom biti sretnija,
da me tamo čeka nebo ludila,
cijeli život s tobom bih se budila...

I otkud sad ti za kraj...

Sada znam da je mome srcu nebo granica
tvoja ljubav mu je zadnja stanica,
više se ne bojim otkad tebe poznajem...

Ti si taj, moja duša samo tebe osjeća,
neka stane cijeli svijet i pogleda
moje oči pune ljubavi...

Moje oči pune ljubavi...

Onima koji su sami poručujem da se snabdeju velikom zalihom kokica, da naprave omiljeni kolač i da u toploj sobi uživaju u nekom dobrom filmu, po mogućstvu da bude komedija. Idealna kombinacija!

Slađana Stevanović, komercijalni tehničar
~ Mislim da je to divan dan za sve one koji vole i koji su voljeni, ali smatram da ljubav treba da se pokazuje i dokazuje svakog dana...ljubav treba hraniti, bogatiti, čuvati i negovati. Ljubav treba gajiti u duši i srcu.Idealan sastanak? Nije ga teško zamisliti: mala kućica na planini, kamin, topla soba i divna romantična muzika. Reči "zaljubljeni su samo oni koji trčeći po snegu ne ostavljaju tragove" po meni najlepše opisuju kako je to biti zaljubljen, ali vam moram pokloniti i delić iz moje omiljene knjige "Rebeka" koju je napisala Dafni di Morije: "Kakva srećna što se groznica prve ljubavi ne dobija više puta! Jer je prva ljubav groznica i teret, ma šta o njoj rekli pesnici...". Usamljeni neka pronađu utehu u toplom ćebetu i udobnom krevetu, po mogućstvu isključiti telefone, zamisliti tople predele i osetiti ako se ikako može miris mora ...

Jednoga dana, jedino što će nam ostati su sećanja na te momente ili kajanje što ih nismo dovoljno stvarali. Treba slaviti život, ljubav, prijateljstvo, tražiti razloge, prilike, ulagati u vezu, ponekad malo preterivati, zahtevati. Nikada ne treba prestati verovati u ljubav, nadati joj se, prizivati je pozitivnim stavom i željom da se doživi. Uživajte u najkičastijem prazniku na svetu- Danu zaljubljenosti. Bili sa voljenom osobom ili ne, naučite prevashodno da volite sebe, jer jedino tako ćete moći celim bićem da volite druge.

Besplatni pokloni i ideje za Dan zaljubljenih

Ne morate potrošiti mnogo novca na poklon za Dan zaljubljenih, ustvari postoje pokloni, znaci pažnje i gestovi koji ne koštaju apsolutno ništa. Nema zezanja-kriza je, narode! Naravno, ne treba se ograničavati samo na taj dan, svako jutro je nova prilika za ljubav, poklanjanje, zagrljaje i poljupce. Nadam se da ću sa ovom listom ideja pomoći onima koji su i dalje u nedoumici šta će pokloniti dragoj osobi. Pa, idemo:

~ Pošaljite besplatnu elektronsku čestitku. Kada ujutru otvori mail, čekaće ga/je pravo iznenađenje i...osmeh.~

~ Napravite sami čestitku za Dan zaljubljenosti. Na kartonu ili tvrđem papiru crvene boje koji ste isekli u obliku srca, nalepite romantične slike iz časopisa i slova sastavivši romantičnu, seksi ili šaljivu poruku. Budite kreativni.~

~ Umesite čokoladni kolač u kalupu u obliku srca i poklonite osobi koju volite. Ja sam jedne godine napravila keksiće u obliku srca, ukrasila ih crvenom glazurom od šećera, uvila ih u providni celofan i zavezala mašnicom. Što da ne?~

~ Posvetite joj/mu pesmu na nekoj od radio-stanica ili na facebook profilu. Javno izražavanje ljubavi iako je kliše, ume da bude romantično.~

~Recite joj/mu "volim te" na stranim jezicima. Zabavno i slatko.~

~ Budite iskreni i otvoreni. Uhvatite voljenu osobu za ruku, pogledajte je pravo u oči i recite: "Volim te najviše na svetu!".~

~ Budite njen/njegov "rob na jedan dan". Toga dana će te vi raditi sve ono što vaša voljena osoba želi od vas. Znam na šta ste prvo pomislili, vi prljavi umovi, ali to može biti "masaža", "kuvanje", "pranje sudova", "prostiranje veša." Isplati vam se...(namig-namig).~

~ Posvetite osobi koju volite web-stranicu na kojoj ćete izjaviti vašu ljubav. Mnogi internet provajderi imaju besplatni prostor (2-5 MB). Na google-u ih potražite. Takođe izguglajte "valentine's day clip art" ili "romantic clip art" koje možete iskoristiti za vaš ljubavni sajt.~

~ Ako ste dovoljno "ludi i zaljubljeni" snimite video sa ljubavnom porukom, aploudujte ga na youtube i pošaljite link osobi kojoj je namenjeno.~

~ Organizujte veče romantične muzike. Na internetu postoje mnoge besplatne radio-stanice (kao na primer ova) koje non-stop puštaju stare, dobre, romantične pesme.~

~ Sastavite listu 100 razloga zbog kojih te volim. Ukrasite papir, stavite u lep koverat i poklonite dragoj osobi.~

~ Skuvajte sami romantičnu večeru za dvoje. Nije bitno šta ćete skuvati, bitna je atmosfera i vaš trud.~

~ Organizujte izlazak na mesto gde ste se upoznali ili gde ste prvi put izašli na sastanak.~

~ Napišite njemu/njoj jedno seksi, seksi, seksi pismo.~

~ Pre nego što ustane ujutru, crvenim karminom ispišite na ogledalu u kupatilu "volim te". Ako ste muškarac, potrudite se da nađete karmin, ako to ne uspe, donesite joj kafu u krevet sa ljubavnom ceduljicom na poslužavniku.~

Uživajte i...volite! Nije teško.

(photo source)

~ Večera za dvoje~

Verujem da je jedan od najlepših načina izraziti ljubav i privrženost prema nekome upravo kuvanje lepog i ukusnog jela. Ono ne mora biti komplikovano niti gourmet, već nešto jednostavno, toplo i spremljeno sa srcem i optimizmom. Evo dva recepata koji smatram da su veoma laki, koje može čak osoba sa malo kulinarskog iskustva uspešno savladati. Prilika je ovih dana da pokušate i date sve od sebe. Pa, čak i ako ne uspe uvek možete naručiti picu.

~ Piletina cordon bleu za dvoje~


Potrebno je:

2 polovine od pilećih grudi bez koske i kožice, oko 250 g
1\4 kašičice mlevenog bibera
1\8 kašičice soli
3 kašike rendanog mekog kačkavalja (gruyere, švajcarski ili neki drugi po vašem ukusu)
1 kašika krem-sira (namaz)
2 kašike prezli za pohovanje
1\2 šolje brašna
1 jaje
2 kašike mleka
1 1\2 kašičice sušenog peršuna
malo ulja
2 kašike seckane šunke
Postupak:

• Zagrejte rernu na 200 stepeni.
  
• Posolite piletinu sa 1/8 kašičice bibera i soli. Pomešajte kačkavalj i krem sir u posebnoj činiji. Ostatak soli pomešajte sa prezlama, peršunom i 1 kašikom ulja u drugoj posudi.
• Pomešajte jaje sa mlekom.
• Zagrejte tiganj sa uljem.
• Uvaljajte piletinu prvo u brašno u koje ste dodali vrlo malo soli.
• Umačite meso u mešavinu jaja i mleka, a zatim ga uvaljajte u prezle.
• Pržiti na malo zagrejanog ulja dok ne dobije finu, smeđu boju, oko 2 minuta po strani.
  
• Stavite prženu piletinu u vatrostalni sud ili manji pleh, premažite je mešavinom kačkavalja i krem sira, rasporedite seckanu šunkicu i pospite ostatkom prezli.
• Peći na 200 stepeni oko 7 minuta.
• Služiti sa povrćem kuvanim na pari ili salatom po želji.
• Duplirajte sastojke ako vam se količina čini mala.
  

~ Kremasta testenina sa belim lukom, rakčićima i povrćem~

Potrebno je:

100 g špageti testenine
200 g nekuvanih rakčića (možete upotrebiti i zamrznute, ima ih u svakom bolje snabdevenom mega-marketu)
oko 120 g očišćenog, nekuvanog spanaća ili brokolija
pola seckane crvene paprike
pola šolje zamrznutog graška
2 mala čena belog luka
1\2 plus 1\8 kašičice soli
3\4 šolje kisele pavlake
2 kašike seckanog svežeg peršuna
1 1\2 kašičice limunovog soka
maslinovo ulje
biber

Postupak:

• Kuvajte špagete 2 minuta manje od vremena koje piše na pakovanju. Dodajte seckani brokoli, papriku, grašak i rakčiće i kuvati zajedno sa špagetima preostala 2 do 4 minuta sve dok se testenina i rakčići ne skuvaju i postanu meki. Dobro ocediti.
  
• Izgnječite beli luk i so u velikoj posudi, dodajte kiselu pavlaku, peršun, sok od limuna, malo maslinovog ulja i biber. Dobro promešajte. Dodajte vruće kuvane špagete, sve dobro promešajte i služite toplo.
  

Tart od čokolade i lešnika za ljubavnike

Mrštite se, cokćite, vrtite glavom neodobravajući, ali ja volim Dan zaljubljenih. Volim sav taj kič, medvediće, balone i bombonjere, volim romantične filmove, crvenu boju, vino i nešto...čokoladno.

Spremite ovaj tart osobi koju volite i garantujem njenu večnu odanost. Ako niste zaljubljeni napravite ga za sebe i ne delite ga ni sa kim...hmmmmm, u ovom trenutku to mi zvuči kao najbolja ideja...

Priprema baze:

• Zagrejte rernu na 180°C.
• Keks samleti tako da ne postane prah, već da ima krupnije mrvice. Staviti ga u posudu.
  
• Na tihoj vatri istopiti maslac, dodati ga u keks zajedno sa šećerom.
• Promešati sastojke tako da keks upije sav maslac.
• Naneti smesu na pleh i prstima pritiskati i napraviti bazu (smesa mora ići i uz ivice pleha).
• Staviti pleh u rernu i peći oko 10 minuta.
  
• Izvaditi iz rerne i ostaviti da se potpuno ohladi.

Priprema fila (ooooo, jeeeeaaaaa):

• Iseckati lešnike na sitne komade.
  
• Ulupati slatku pavlaku.
  
• Istopiti čokoladu i nutellu na vodenom kupatilu na tihoj vatri.
  
• U posebnoj posudi pomešati mikserom krem sir, malo mleka (jedna supena kašika) i šećer.
  
• Dodati u smesu čokoladu, ulupanu slatku pavlaku i sitno seckane lešnike i sve dobro promešati da se sastojci sjedine.
  
• Sipati smesu preko ohlađene baze od keksa i izjednačiti je kašikom ili nožem.
• Po želji posuti seckanim lešnicima.
  
• Pokriti tartu providnim celofanom i ostaviti u frižideru da se stegne i ohladi preko noći.
• Ukrasiti šlagom, čokoladnim mrvicama.
• Služiti uz poljubac.
  

Budite dobri...i srećan vam predstojeći Dan zaljubljenih.

(photo credit Cookistry)

Sami smo, pa šta?

Potpuno svesna rizika da ću zvučati totalno pesimistično (iako uopšte nisam) moram priznati da sam relativno nedavno shvatila da smo u životu potpuno sami. Koliko god bili okruženi ljudima, koliko god bili srećni zbog pronalaska "srodne duše" i osobe uz koju želimo da ostarimo, činjenica da niko, ama baš niko ne može potpuno da nas razume, da bude na našem mestu i da oseća iste stvari kao mi. Osećajne duše to saznanje shvataju veoma fatalno i tragično što naravno još više produbljuje njihov osećaj usamljenosti i izolovanosti. Za tim nema potrebe.
Moje skromno životno iskustvo i interakcija sa drugima su me naveli na zaključak da su ljudi u globalu jako sebični, opterećeni isključivo sobom i da niko nikoga ne sluša što dovodi do toga da niko nikoga ne razume. Dosta dugo sam živela u zabludi da jednostavno možda nisam srela dovoljan broj ljudi ili da možda ja u nečemu grešim (sasvim sigurno, ali toga u datom trenutku nisam svesna) . U suštini to se dešava zbog toga što danas ne postoji čovek bez problema, pa svakome svoj izgleda strašan, jedinstven i veliki, toliko da nema ni strpljenja ni prave zainteresovanosti za probleme onoga drugoga. Čak i ako postoji, mislim da je to čista uljudnost, lepo vaspitanje i površno zanimanje za drugoga. Međutim, vremenom sam uvidela da je to opšta pojava, prirodno pravilo i da jedino osoba obdarena izuzetnim osećajem saučešća i ljudskosti može da ispuni taj "zahtev". Uostalom, zar nije malo kontradiktorno tražiti od drugih ono što sami ne možemo pružiti? Često sam svesna svoje sopstvene nemogućnosti da se stavim na mesto drugih ili da razumem njihov bol, ponašanje, karakter, način života. Kako onda mogu očekivati od drugih da to isto učine kada sam ja u pitanju? Potpuna privrženost mi je strana, nju osećam samo prema mojoj deci, ali ona proističe iz čisto egoističnih razloga- deca su moja, produžetak mene, moja krv. Otuda i moje mirenje sa činjenicom da smo u suštini sami, čak iako smo okruženi stotinama ljudi. To je proisteklo iz istine da se i ja sama distanciram od njih. Zašto to ne bi radi drugi? Otkud mi pravo da očekujem nešto više ili još gore, da budem razočarana zbog toga?
Na našem životnom putu sa uvek nađu oni koji nam pomažu, koji nas vole, koji su nam mentori, vodiči, srodne suše, prijatelji, ali suštinski niko nikoga ne poznaje. Jedni drugima smo misterija, a što je najgore ne znam koliko želimo to da promenimo. Ovako je sigurno, ovako smo zaštićeni od tuđe i sopstvene preterane ranjivosti, mogućnosti vezivanja. Postoje ljudi u mom životu koje volim, ali čije ponašanje ne mogu razumeti. Postoje i oni za koje sam sigurna da se zatvaraju, da imaju tajne koje zadržavaju za sebe i time se ograđuju od mene. Ljudi meni "bliski", oni koje mislim da "poznajem". To je sasvim normalno, to je ona ljudska potreba da se ličnost zaštiti od kritike, ruganja ili odbacivanja. Svi to nosimo u sebi i to nas automatski čini usamljenima i samima, jer u suštini, niko ne može da nas potpuno upozna ili shvati. Većini nije ni stalo. Većini je dovoljno da ima jednog saputnika pored sebe ili mnoštvo prijatelja bez mnogo udubljivanja u njihovu ličnost, potrebe, želje ili tajne. Tako je lakše. Tako smo bezbedni. Tako nikome ništa ne dugujemo niti oni nama. Nažalost, oko sebe vidim površnost, sebičnost, nemogućnost ljudi da se zbliže, nesposobnost da se otvore ili da dozvole onom drugom da to učini. Ja. Ja. Ja. Ne shvatajte me pogrešno, ja sam prva u tom nizu ljudi.
Srećom to nas ne sprečava u tome da nekoga volimo, da mu se divimo, da budemo prijatelji, da se jedni drugima "nađemo", da delimo dobro i loše. Svako od nas čuva u duši svoj svet i svi smo u suštini sami, to nije ništa novo, niti konačno i apsolutno, a sigurno nije razlog za očaj i razočarenje. To je jedna životna i ljudska istina i bilo bi smešno misliti da je drugačije. Treba biti stopostotni idealista i optimista verovati u suprotno. Ili možda lud?

Mislim da bi čovečanstvo pronašlo spas upravo u buđenju i negovanju prave, iskrene brige i zainteresovanosti za čoveka: njegov bol, patnju, čak i sreću. Time ne bi postojali razlozi da sudimo jedni drugima, da mrzimo, kritikujemo, da se izolujemo i odbacujemo druge, da bolujemo i patimo. To je misao jednog idealiste, osobe koja duboko pati zbog silnog neshvatanja i nerazumevanja. Što si "dublji", to više patiš. Možda je sve to moguće na nekoj drugoj planeti, na nekom drugom svetu, onom gde ljudi imaju bela krila na leđima i oreole oko glave...Do tada, želim vam sreću na životnom putu po kome, sviđalo se to vama ili ne, koračate...sami, ruka pod ruku sa još nekom isto tako usamljenom dušom.

(photo from deviantart by tomatokisses)

Živeti ne tako neobičan život

Poslednjih nekolika godina osećam i vidim da je za mnoge stvari u mom životu jednostavno kasno; neki snovi se polake gase i saznanje da se nikada neće ostvariti je već odavno pokazalo svoje ružno lice. I da, sa tim sam donekle OK. Sazrevanje i zrelost donose sa sobom i mirenje sa činjenicom da većina nas u mladosti ima prevelika očekivanja od života, od nas samih. Mirenje ne znači da ste zadovoljni, već to znači da učite da živite sa tim.
Kao veoma mlada sanjala sam o velikoj karijeri negde u Parizu, prestonici lepote, dešavanja i...parfema. Tu je i onda bio san o mojoj sopstvenoj liniji...voćnih jogurta. Sve sam to negovala u svojoj mladoj duši dok sam bila student hemije. Da, da. Nemojte se smejati. Zatim sam jako želela da ostvarim svoj san da predajem engleski. Učila sam naporno i dobila diplomu. Na tom putu sam sretala ljude koji su bili krajnje nepoverljivi, puni predrasuda, nepošteni i neprofesionalni. Rad u školici se pretvorio u rutinu, u stalnu borbu sa decom, kašnjenjem minimalne plate, jurnjavom da stignem da obavim sve svoje obaveze. Ne, ne mogu reći da je bilo loše, čak je bilo i lepo, ali nikako ne onako kako sam zamišljala. Neki događaji i situacije su me odveli negde drugde, daleko od snova i time mnogi moji dugoročni planovi o radu u mojoj privatnoj školi su pali u vodu, a o fabrici voćnih jogurta i kreiranju parfema da ne govorim. Sanjala sam velike snove, sanjala sam mnogo i često. Verovala sam u njihovo ostvarenje. Međutim, okolnosti te stavljaju u drugu poziciju, one te preusmeravaju i istina je da puno puta nemamo nad tim gotovo nikakvu kontrolu. Desila se porodica, drugi prioriteti.
I sada, kao i većina onih sa završenim fakultetima u mojoj generaciji, živim jedan običan, miran i svakidašnji život, bez mnogo uzbuđenja, grandioznih dešavanja, famoznog posla i društvenih događaja. Moji poznanici i prijatelji su zaposleni, rade svoj posao, imaju svoje porodice, obaveze, žive veoma skromno, tu je poneki letnji odmor u Grčkoj, a ako imaju dovoljno novca može se čak odvojiti i za zimski odmor ili neko lepo putovanje. Za mnoge je život puko preživljavanje, borba da se izgura dan, nedelja, mesec. Zaista, koliko je smešno, okrutno i glupo pričati tim ljudima da se snovi mogu ostvariti ako to "dovoljno jako žele".
Ja nisam zaposlena, trenutno je moj posao briga o porodici tako da me osećaj o propuštenim prilikima i neostvarenju snova nikada ne napušta. Činjenica da vreme prolazi, da je za neke prilike i početke isuviše kasno mi je jasna kao dan, ali takođe se osećam privilegovanom što sam makar svaki dan uz moju decu i što obavljam najteži posao na svetu, bez ikakve materijalne nagrade.
Živimo u vremenu u kome se uspeh meri novcem, savršenim izgledom, akumulacijom materijalnog. Krajnji cilj su moć, uticaj i bogatstvo, a ako uspeš da sve to postigneš do svoje tridesete onda si pobednik. Ne prestaju da nas bombarduju time, da nas podsećaju, da nam serviraju priče o postignutom uspehu ovoga ili onoga pod žvakom "da su se izvukli iz siromaštva i obogatili samo zato što su verovali u svoje snove". Nekada sam verovala u to, kao i moji prijatelji, poznanici, kolege. Svi smo "padali" na te priče, a neki to čine i danas. Skoro svi smo u nekom stadijumu života spremali govore, sanjali o trijumfu, nagradama, priznanjima, nabudženom računu u banci, privilegijama, neobičnim, ispunjenim životima.
Zaista, da li je u nekoj velelepnoj vili tek ispečena pita od sira ukusnija? Ne verujem. Je li gledanje nekog dobrog filma negde u Parizu ili Nju Jorku drugačiji doživljaj od onoga u našem domu, na našem trosedu, uz naše kokice? Ne verujem. Da li se neko sa milionima u banci više raduje rođenju deteta, zalasku sunca ili dobroj kafi? Šta vi mislite?
Ići na posao, uspeti da svaki dan staviš šerpu na sto, brinuti o porodici, pronaći vremena za sebe i prijatelje, pokušavati da budeš ljubazan, staložen i dobar sa svima je samo od sebe teško. Živeti ne tako neobičan život je naporno. Veoma naporno.
Ne znam da li će se sistem vrednosti i merila za uspeh ikada promeniti, ali znam da za svakoga od nas uspeh znači nešto drugo. Jurenje za nedostižnim snovima dovodi ka neminovnom razočarenju. Naravno, ne osuđujem ambicioznost i želju nekih ljudi da dotaknu zvezde, već želim istaći da je za većinu nas to nezamislivo, čak i nepotrebno.
Imam i više od onoga što zaslužujem. Grabiti, želeti, zahtevati više mi zvuči krajnje halapljivo. Ne želim i ne mogu biti takva osoba. Zato, svaki dan učim da volim svoj život, da uživam u njegovoj običnosti, da volim moje bliže i budem što bolja osoba. Često nalazim utehu u sledećim rečima:

Smejati se često i jako.
Zadobiti poštovanje pametnih ljudi i privrženost dece.
Steći cenjenost kod iskrenih kritičara i izdržati izdaje lažnih prijatelja.
Nalaziti lepotu i ono najbolje u drugima.
Napustiti ovaj svet kao bolja osoba, ostaviti za sobom zdravo dete, malu baštu, imati uticaj na društvene uslove.
Znati da ste makar nekome olakšali život.
To je uspeh. ~Ralph Waldo Emerson

Nije ni malo lako, zar ne?

(photo from pinterest)

Nedelja u ukusima, mirisima, rečima i slikama

Uh, kakva je ovo nedelja bila! Hladna, ledena, obučena u belo, jel' da? Kod nas je takođe bilo hladno, neobično za ovo podneblje, a umesto snega imali smo (i još uvek imamo) kišu i vetar koji nikako da stanu. Ne znam šta je gore, zaista? U svakom slučaju svima nam nadostaje malo sunca i lepih dana. Da li osećate zimsku melanholiju? Kako na vas utiče hladnoća? I pored slinavih nosića, kašlja, lošeg spavanja, sirupa, kapi za nos, mnogo posla, obaveza, matematike i činjenice da sam protekle nedelje bila uglavnom sama sa decom, uspela sam da unesem malo lepote u život. Kako drugačije izdržati? Znate, život je dovoljno težak da bi nas njegove svakodneve ironije ometale u uživanju.

~ Hladnoća je za mene još jedan povod da često mesim. Mirisi iz rerne, njena toplota greju telo i dušu. Otkrila sam jedan divan recept na jednoj od facebook stranica koja se zove Za one koji vole pojesti ukusnu hranu. U toku nedelje sam ovu "malo drugačiju pitu" pravila dva puta i deca su je obožavala. Ja sam malo prepravila originalan recept koji u sebi sadrži dosta prženog luka, ali s obzirom da moja deca time ne bi bila posebno oduševljena ja sam luk izbacila.

Testo:

250 gr. brašna
200 ml. toplog (ne vrelog) mleka
2 kašike putera (istopljenog i prohlađenog)
malo soli
1 kašika kvasca (ja sam koristila suvi)
1 kašika šećera
malo ulja

Fil:

100 gr. salame ili šunke seckane na kocke (ja sam stavila dimljenu ćureću šunkicu)
1 kašika brasna
2 jaja
100 ml. slatke pavlake za kuvanje
veće parče sira i suvog origana (ja sam stavila feta sir negde oko 100 grama, nisam merila)
so i biber (s obzirom da je grčka feta slana so sam izostavila)
Zagrejte rernu na 200 °C ili 400 °F.
Od gore navedenih sastojka zamesiti testo i ostaviti ga da malo odstoji (da nadođe). Ja nisam mnogo čekala, čim sam pripremila sastojke za fil razvukla sam testo u tepsiji tako da su krajevi malo izdignuti na zidove pleha, znači da testo ide uz ivice (kao kada se pravi tarta). Ja sam pleh prvo obložila papirom za pečenje koji sam i malo nauljila, ali naravno ako ga nemate preporučujem da obavezno nauljite i pobrašnite vaš pleh.
Salamicu ili šunkicu propržiti, dodajte brašno i ostavite da se ohladi.
Umutite višljuškom jaja i pomešajte ih sa slatkom pavlakom. Dodajte ohlađeni fil i promešajte. Na pripremljeno testo sipati pažljivo smesu, nadrobite rukom sir i pospite ga origanom. Peći dok ne porumeni. Lepo je uz neku salatu, jogurt, kiselo mleko i pavlaku. Drugi put sam duplirala sastojke, s obzirom da je količinski prvi put pite bilo malo, i napravila jednu veću koja je takođe u slast pojedena. Prijatno!

~ Uživala sam par večeri gledajući filmove. Još jednom sam potvrdila mišljenje da su za dobar film potrebni dva odlična glumca, fenomenalan scenario i dobar režiser. Film "Irma la douce" bez specijalnih efekata, eksplozija, seksa i praznih dijaloga uspeva da se uvrsti među najbolje filmove svih vremena. Tako sam se lepo zabavila! Džek Lemon (omiljeni glumac mog detinjstva, naravno, zbog "Neki to vole vruće") i preslatka Širli Meklejn sa izvrsnom lakoćom nose na svojim leđima celu radnju. Kakav talenat! Onakav kakav se danas nažalost ne viđa na filmu.~

~ Volim dobro fotografiju. Ove ovde su fenomenalne. Naime, radi se o fotografijama sa izložbe Best of Russia 2011 koje su me zaista ostavile bez teksta. Teško se mogu odlučiti koja je najbolja, ali zato im se svaki dan vraćam, gledam, proučavam ih i svaki put mi je neka druga omiljena. Danas je to ova.~

Первый парень на деревне,Михаил Иоаниди

~ Sasvim slučajno sam otkrila šarmantni crtać koji ovih dana rado gledam sa decom. Iako nisam bila niti ću ikada biti rusofil, ovaj crtani film je nešto što se ne može porediti sa današnjim agresivnim, praznim i besmislenim američkim crtaćima. "Maša i medved" je crtani film koji toplo prepuručujem ako imate decu ili ako ste u duši još uvek jedno od njih...~

~ Zahvaljujući mojoj mlađoj ćerkici pre neki dan sam se podsetila na parfem koji sam nekada rado nosila. Jedne zime sam, mislim da je to bilo pre otprilike 5 godina, mirisala na My Queen od Alexander McQueen-a. Malena ja uspela da se dočepa moje kutije sa parfemima i da se njime velikodušno naprska. Meni miriše na ušećereni badem i ljubičice, neobičan je, jak i podseća na muški parfem što se meni posebno dopada. Ako bih mogla da ga opišem bojom to bi sigurno bila baš ljubičasta. Dugo ostaje na koži, biberast je i senzualan. Rado ću ga ponovo nositi.~~ I za kraj jedan savet, onako, od srca:

~Ne brinite o stvarima i ljudima koji se ne brinu za vas.~

Želim vam srećan i zabavan vikend!