Nedelja u ukusima, mirisima, rečima i slikama

Protekla nedelja je bila veoma teška. Nama bliska osoba je doživela nesreću koja se srećom završila relativno dobro s obzirom da je moglo biti mnogo, mnogo gore. Bolnice, lekari, briga, sekiracija, neviđeni umor i iscrpljenost. Pošto zlo nikada ne dolazi samo deca su se razbolela od novog gripa od koga se već nekoliko dana oporavljaju. Šta reći? Život je to. Uvek, doduše ima mesta i za malo lepote. Kao što već rekoh puno puta- kako drugačije ostati čitav?

~ Pre neki dan sam u pekari u kojoj kupujem hleb ugledala ogromnu tepsiju portokalopite ("pite" od pomorandži) koja je stajala među keksićima, đevrecima i ostalim malim iskušenjima. Nisam odolela, morala sam da kupim dva velika komada ovog slatkiša. Inače, ova pita se veoma lako pravi. Preporučujem da je spremite onda kada očekujete goste koje želite da impresionirate, a nemate mnogo vremena za komplikovane kolače ili torte. Verujte mi na reč, pašće u nesvest! Pa, idemo:

Portokalopita ili pita od pomorandže



(via Kali Orexi)

Potrebno:

450-500gr kora za pitu

1 šolja ulja (ne maslinovo)

1 šolja šećera

rendana kora od 1 pomorandže

1 kesica praška za pecivo (20gr)

vanilin šećer

4 jaja

200 gr kiselog mleka

Za sirup:

2 šolje šećera

3 šolje vode

rendana kora od 1 pomorandže

Postupak:

1. Zagrejte rernu na 175 stepeni C.

2. Izvadite kore za pitu iz pakovanja i ostavite ih najmanje pola sata da se osuše.

3. Polomite rukama kore na manje komadiće.

4. Mikserom izmešati jaja sa šećerom, dodati ulje, koru od pomorandže, vanilu i kiselo mleko. Dodajte prašak za pecivo i sve ponovo dobro promešati.

5. U smesu od jaja dodati komadiće kora za pitu i sve promešati.

6. Tepsiju podmazati maslacem i sipati smesu.

7. Peći oko 30 minuta dok se površina ne zarumeni. Ukoliko se pita ne ispeče nakon 30 minuta, pokriti je aluminijumskom folijom (da ne bi izgorela površina) peći još nekoliko minuta sve dok čačkalica ili nož kojim ćete probosti kolač ne izađe suv.

8. Vadite iz rerne i ostavljate pitu na stranu da se potpuno ohladi.

9. Kuvati sastojke za sirup oko 15 minuta na tihoj vatri.

10. Prelijte hladnu pitu vrelim sirupom. Iseći je na komade i ostaviti da dobro upije sirup. Služiti hladno sa omiljenim slatkom iz tegle ili uz sladoled.

~ Ovih dana je u Grčkoj sve u znaku Karnevala koji se održava neposredno pred početak Velikog Uskršnjeg posta. Iskreno, nisam pobornik paganskih slavlja s obzirom da mislim da nemaju nikakve veze sa pravom tradicijom. Iako mnogi hrišćani (naročito pravoslavni u Grčkoj) slave gotovo fanatično dane karnevala, mnogi od njih ne znaju odakle je on proistekao. Naime, karneval je nastao tako što su se tadašnjii idolopoklonci plesom, pijančenjem, pevanjem nakaradnih, vulgarnih pesama i nošenjem strašnih maski rugali hrišćanima koji su se te nedelje pripremali za Veliki post. Sve u svemu, taj običaj pod maskom "tradicije" se i dalje neguje.

Veliki Karneval u Patrasu (Patri) je veoma poznat. Ljudi iz cele Grčke, pa i iz sveta dolaze tamo da bi se proveli, pokazali svoje kostime i učestvovali na takmičenju. Iako su me neki ljudi odavno prozvali "staromodnom" i "kaluđericom sa zastarelim shvatanjima", ja i dalje odbijam da učestvujem u tom ludilu, šta više, moglo bi se reći da sam protiv toga. Maskiranje, maske, pretvaranje i ruganje u svakom smislu me ne asociraju na nešto što je dobro.

~ Zaljubljena sam u ovu fotku; apsolutno mi je romantična, zabavna, ljubavna. Ovako zamišljam savršeni život.

(via French Breakfast Radish)

~ Iako porodično prolazimo kroz teške trenutke i iskušenja ne predajem se i uvek se nadam boljim danima. Neprestano govorim sebi: " i ovo će jednog dana proći". Dajem sve od sebe, stisnem zube i guram napred. Sledeće reči najbolje opisuju ono u šta čvrsto verujem:

Ko može reći da jedan srećan momenat ljubavi, radost što dišemo, šetnja po vedrom jutru i miris svežeg vazduha nisu vredni patnje i truda koje nam život nameće? ~Erich Fromm

~ Danas je bio pravi prolećni dan. Stavila sam na sebe Ricci Ricci i uživala podsećajući se na našu posetu Krfu. Jedna kap ovog parfema me je vratila u to proleće i magične dane provedene na ostrvu. Mmmmm, miriše gorkasto, malo na badem, malo na višnje, jagodičasto i slatko. Beskrajno je lep, mladalački, razigran i pozitivan-sve ono što mi je preko potrebno ovih dana.

~ Preporučujem vam jedan mali filmčić za opuštanje, ako ste srećniji od mene i imate vremena za to. Zove se "Pisma Juliji".

Mlada Amerikanka putuje u Veronu, grad legendarne ljubavi Romea i Julije. Tamo se pridružuje grupi volontera koja odgovara na pisma Juliji u kojima se traže ljubavni saveti. Posle odgovora na pismo iz 1951. godine, ona inspiriše ženu koja ga je napisala da doputuje u Italiju u potrazi za svojom izgubljenom ljubavi. Splet čudnih okolnosti donece u živote obe žene romansu, kakvu nikada nisu mogle ni da zamisle.

Iako je totalno predvidiv vredi ga pogledati ako ništa drugo onda zbog predivne Toskane u kojoj je film snimljen. Vanesa Redgrejv je potpuno zasenila oh-tako-dosadnu-i-bezličnu Amandu Sejfrid. Barem je to moje skromno mišljenje.

Volite se, uživajte, pazite na zdravlje i lepo se provedite ovog vikenda! Hvala vam što čitate moje škrabanje. Ljub!