Friday, 24 February 2012

Kako to izgleda biti srećna žena?


Danas sam pročitala članak na sajtu britanskih novina "The Guardian" koji se bavi temom "šta žene čini srećnim?". Članak je pun statistike i podataka raznoraznih istraživanja i moram reći da me rezultati nisu mnogo iznenadili. Žene danas, iako imaju sve uslove za sreću (mogućnost da se obrazuju, posao, ekonomsku nezavisnost, pravo na izbor hoće li i kada će rađati decu, mogućnost razvoda u slučaju lošeg braka) su mnogo manje zadovoljne od naših majki ili baka. U poređenju sa ženama 50ih godina prošlog veka, danas 10 puta više žena boluje od depresije, a 2 puta više žena pati od ove bolesti u poređenju sa muškarcima. Prevelika očekivanja, pritisak medija da izgledamo najbolje što možemo, mnogo obaveza u kući i na poslu dovele su do zaključka da su prividno ispunjeni uslovi za sreću žene zapravo iluzija, jer ona postaje toliko umorna i opterećena da ne uspeva čak ni da uživa u svom onim beneficajama koje joj savremeno društvo pruža. Želela sam da izdvojim jedan deo ovog teksta, koji je zapravo zaključak proizveden iz svih navedenih istraživanja. Moram reći da me je naterao na razmišljanje i na to da se ozbiljno preispitam. Otuda i moja želja da ga podelim sa vama. Ukoliko želite da pročitate ceo tekst na engleskom to možete učiniti ovde:

Pa, kako onda izgleda jedna srećna žena? Verovatno je u romantičnoj, velikodušnoj vezi, okružena je porodicom koju voli ili prijateljima; radi part-time posao ili vodi svoj, poseduje veliku kontrolu nad svojim vremenom i autonomiju; društveno je aktivna, radi na projektima koji je ispunjavaju i pružaju smisao; fizički je aktivna i ima više ili manje duhovnu svest o tome da postoji nešto "više i vrednije" od nje same.Nasuprot svemu ono što nam govore u raznim priručnicima i knjigama, ključ sreće ne leži u ispitivanju najunutrašnjijih dubina naše ličnosti, u proučavanju duše ili u mišljenju da smo mi neki projekat na kome treba raditi i koji treba poboljšati. Najverovatnije će žena osećati sreću i ispunjenje onda kada se posveti nečemu mnogo većem od nje same- nekoj kampanji, ljubavnoj vezi, porodici, bašti, pisanju, umetnosti. Sreća, sudeći po navedenom, znači gubiti se u nečemu, ili nekome drugom.
(Geraldine Bedell, # The Observer, Sunday 11 June 2006)


Izgleda da se sreća nalazi upravo u onome čega se toliko bojimo- u pružanju ljubavi i posvećivanju drugima. Plašimo se da volimo i dajemo sebe, plašimo se da budemo deo nečega, osećamo grižu savesti zbog navodnog "gubljenja vremena" ako dopustimo sebi da uživamo u učenju jezika, časovima plesa, pevanju u horu, slikanju, sportu ili bilo čemu što nas ispunjava. Bojimo se da pružimo 100% svoje ljubavi i malo više vremena porodici zbog straha da ćemo biti manje produktivni na poslu ili da ćemo "izgubiti sebe", izbegavamo da volimo i dajemo, jer mislimo da na taj način postajemo ranjivi, podložniji bolu, potencijalne žrtve. Najveća moguća anomalija je nesposobnost da se voli. Onaj ko ne voli, on ne ume da pruža, onaj ko ne pruža, ne može biti srećan. Potpuno sam sigurna da se sreća nalazi izvan okvira "ja" i "mene". Kada ove reči postanu "mi", "ti" ili "oni" ona odmah pokaže svoju lepu glavu i nasmeši se. Zato je i sreća tako nedostižna...Kakva ironija! Isuviše smo sebični da bi bili srećni...

(photo from pinterest)

1 comment:

  1. Slažem se u potpunosti sa tvojom poslednjom rečenicom..suviše smo sebični da bi bili srećni..

    ReplyDelete

LinkWithin

Related Posts with Thumbnails