Friday, 30 March 2012
Razgovor sa Draganom Pušicom (Moje grne)
Kada kažem Moje grne, šta vam pada na pamet? Hrana, recepti, primamljive fotke, nepretenciozan, domaćinski i porodični stil koji odiše skromnošću, tradicijom i napornim radom, zar ne? Dragana Pušica, kreator ovog kulinarskog portala, kojima je svima nama već odavno poznat, je odvojila malo svog dragocenog vremena da uz kaficu i u toplini svog doma odgovori na nekoliko zanimljiva pitanja. Ko kaže da dve žene, iako su hiljadama kilometara daleko jedna od druge, ne mogu da se lepo druže i porazgovaraju o hrani, receptima, inspiracijama i...čokoladi? Uživajte. Ja sigurno jesam.
Kako započinješ svoj dan? Da li imaš neki jutarnji ritual koji te priprema za nove dnevne aktivnosti? Prvo što uradim kada se probudim je ispijanje jutarnje kafice. Ja funkionišem po sistemu Šurde iz serije “Vruć vetar”. Volim kafu i pijem je sigurno sat vremena, s obzirom da je skuvam u malo većoj količini. Ujutru je obavezna "turska kafa", preko dana je je Nes sasvim OK. Inače pijem jaku kafu bez šećera. Pored ispijanja kafe obavezno je “listanje” online novina, Twittera i čitanje mejlova. Sledeći korak je odlazak u prodavnicu po one standardne potrepštine, spremanje doručka, a onda sledi sve ostalo.
U čemu pronalaziš inspiraciju da isprobavaš recepte i fotografišeš hranu?
Moja inspiracija je jednostavnost, što u samom kuvanju i pripremanju hrane, što u fotografisanju. Nisam ljubitelj egzotike u smislu sadašnjih trendova hrane. Kada to kažem, mislim na sve veću učestalost prezentovanja nekih “stranih” recepata i kuhinja kod nas. Volim da probam nešto novo, to stoji i uvek mi je interesantno kada se upustim u neku takvu avanturu gde nisam sigurna šta ću dobiti na kraju, ali iz dosadašnjeg iskustva, to nije nešto što će se zadržati na stalnom meniju u mojoj kući. Živim u Boru, na žalost nema megamarketa, ima gomila malih prodavničica, zelenu pijacu imamo samo jednu, samim tim sam u startu prinuđena da se držim onoga što imam pri ruci. Milion puta sam naletela na recept koji mi je delovao interesantno, ali materijal koji bi išao za pripremu tog recepta nisam mogla da nađem. Uvek nešto nedostaje. Konkretno mislim na gomilu divnih začina koji postoje, pa do pojedinog voća i povrća, gotovih sosova itd. Imam dosta kuvara i časopisa sa receptima. Isprobavam iz njih recepte često i mogu reći iz nekog mog iskustva, da sam puno puta morala da dopunjujem i menjam sam recept, pošto mere nisu bile adekvatne, ili je nešto nedostajalo. Na mom blogu nijedan recept nije objavljen bez provere. Sve recepte, osim u kategoriji "Gosti kuvaju za vas" sam lično ja spremila i isprobala. Fotografije su moje autorsko delo, a kao i za recepte i one su krajnje jednostavne. Smatram da akcenat treba da se baci na samo jelo, ne na dekoracije koji bi išle uz to, iz razloga što bi bacile senku na ono što se ustvari prezentuje. Mada, moram priznati, puno puta je baš ta dekoracija na fotografijama bila ono što je mene navela da isprobam neko jelo. Vidiš lepu sliku, pa pomisliš i da je to što je na njoj lepo. A puno puta nije bilo, pa sam bacala na kraju sve u kantu.
Da li imaš kulinarski uzor? Jedini kulinarski uzor za mene je moja mama. I sa pravom mogu da tvrdim da od mamine kuhinje ništa nije slađe. Ma koliko se ja trudila, ma koliko su meni neke stvari i informacije dostupnije nego njoj, ona će uvek spremiti neke stvari slađe.
Kakva hrana smatraš da je seksi ili senzualna? Slatkiši. Svog supruga sam osvojila prvenstveno slatkišima, pa onda svim ostalim. Gomila čokolade, čokolade i čokolade.
Bez kog kuhinjskog "alata" ne možeš zamisliti život? Bez miksera. Inače nisam tip koji teži da ima u svojoj kuhinji sva kuhinjska pomagala iz prostog razloga što za sve može da se nađe adekvatna zamena.
Kada bi ti se pružila prilika, za koju poznatu ličnost bi volela da spremiš večeru?Hm... Nijednu, ali bih zato uvek kuvala svojim prijateljima.
Na nagradnoj igri dobijaš putovanje u jedan od poznatih svetskih gastronomskih centara? Koji bi to grad bio? Pariz. Nadam se da će mi se želja jednog dana i ostvariti.
Čuvenoj Najdželi Loson su jednom postavili krajnje morbidno (ali zanimljivo) pitanje: koji bi bio vaš poslednji obrok kada bi bili osuđeni na smrt? Pa, evo, isto pitanje postavljam i tebi. Ovako, tu bi se našle bobove pihtije, kačamak od belog kukuruznog brašna, belolučene paprike, podvarak, jagnjeće meso sa ražnja, uštipci sa plotne i prevreli ovčji sir. Mladi luk i krastavci kao salata. Od slatkiša vanilice, salčići i neka čokoladna torta, npr. Gabon torta.
Jednostavnost je zaista tajna uspeha u svemu, čak i u kuvanju. Sada smo to naučili od pravog majstora i virtuoza u kuhinji. Od sveg srca želim Dragani puno prilika da kuva svojim prijateljima i porodici, da proba nove začine i otkrije uzbudljive ukuse, želim joj puno raskošnih fotografija, brda čokolade i naravno, da joj se ostvari san o putovanju u Pariz. Zaslužila je.
(fotke sa sajta Moje Grne)
Wednesday, 28 March 2012
Kako stvarno zavoleti materinstvo
Seti se da dišeš. Duboko i često. Slušaj svoje negativne emocije, indentifikuj ih i pusti ih da odu. Srećan im put. Kada te deca izlude svojim vrištanjem, kada te pogledaju ljutito u lice i kažu:"Mrzim te!" (a jednog dana sigurno ćeš i to čuti), ti se onda seti njihovih malih nožica, ručica i prstića, seti se vremena kada si njihova sićušna tela držala uz sebe dok su bili sasvim, sasvim mali i sve će te proći. Da, i to će proći. Sve će proći. Isuviše brzo. Ne zaboravi. Ostavi sudove da se gomilaju i napravite žurku. Smej se sa njima. PUNO. Skačite po barama, oterajte oblake. Gradite dvorce i borite se sa gusarima. Penjite se po drveću i idite na ljuljaške. Provedite kišne dane ušukani u krevetu, grlite se i golicajte. Kada grane sunce, izađite i potražite neku avanturu. Jedite sladoled na stepeništu. Posadite cveće. Pevajte GLASNO i falširajte. Šta vas briga? Plešite kao manijaci! Ljubite se trepavicama i grlite se čvrsto, onako kao medvedići. Time se leče mala i velika slomljena srca. Reci im da mogu biti šta god požele! Reci to i...samoj sebi. A, sada poveruj u to. Odmah! I ne zaboravi da dišeš...Sve je u disanju, draga.
Monday, 26 March 2012
Radikalni manifest samoljubavi
Fokusiraj se na ono što je pozitivno i dobro, ne zadržavaj se na negativnostima.
Nemoj dozvoliti da te život učini cinikom i usamljenikom.
Biti otvoren i iskren prema sebi je avantura koja traje celoga života.
Neka tvoj izbor bude da vidiš samo dobro u drugima.
Započni razgovor sa apsolutnim strancem.
Nikada se nemoj bojati da zatražiš ono što mnogo, mnogo želiš.
Voleti, iskreno i strastveno, bez traženja nečega zauzvrat, je zastrašujuće, ali istovremeno je nešto što pruža najveću nagradu.
Putovanja hrane dušu.
Par prelepih cipela ne znače ništa ako imaš ružno srce.
Pokušaj svim silama da ne sudiš drugima, iz toga ništa dobro ne može izaći.
Izbegavaj ogovaranja i tračeve; oni uništavaju dušu i truju srce.
Ljubaznost i vernost neka ti postanu navika.
Mnoge stvari u životu su mnogo lepše i važnije od novca.
Uvek veruj svojoj intuiciji. Uvek.
Imaj milosti prema svakom živom stvoru.
Ne raduj se tuđoj nesreći. Kolo sreće se okreće...
Ulaganje u sebe je najbolja investicija.
Veruj u magiju novog dana, veruj u moć novog početka.
Radi ono što voliš. Kada god možeš, koliko god možeš.
Pronađi svoju strast i budi dobra u tome.
Uvek pokušaj da daš malo više sebe u svemu što radiš.
Bori se kao lavica za one koje voliš.
Kada ti se pruža neka prilika koja te plaši, reci joj "da". To će ti pomoći da ojačaš.
Voli sebe.
Voli život.
Ne predaj se. Nikada.
Život je avantura.
Friday, 23 March 2012
Nedelja u ukusima, mirisima, rečima i slikama
Oduvek sam verovala, sasvim naivno i romantično, da kada o nečemu uporno sanjaš, kada nešto mnogo, mnogo želiš, ono kad-tad postane stvarnost. Ne znam da li se sećate moje priče o kući sa visokim plafonom, dugim hodnikom čije zidove bi krasile uramljene fotografije i crteži dece, sobama koje gledaju na baštu i drveće limuna, ogromnim ormanima, dovoljnom prostoru za sve naše knjige, o velikoj i toploj kuhinji gde mogu smestiti sve moje skalamerije i hraniti ljude koje volim i one koje tek treba da zavolim.
Pronašli smo takav dom! Taman kada sam izgubila nadu i kada sam počela sumnjati u to da će moja zamisao postati stvarnost, našli smo stan za izdavanje u kome sam mogla da zamislim sebe i moju porodicu. A, ako vam kažem da je pijaca udaljena samo 5 minuta, shvatiće te i sami koliko sam zadovoljna! Plus, tu je i gostinjska soba gde napokon mogu smestiti posetioce iz daleka. "Treba mi znak", govorila sam sebi stalno, "treba mi znak". Da li ima boljeg znaka od ljubaznosti i topline ljudi koji su nas odmah prihvatili i poželeli da živimo u njihovoj kući? Mada, ne bih se zvala ja Dora kada ne bih sada strepela od eventualne katastrofe ili urokljivih očiju, ali iskreno se nadam se da će sve proteći dobro i Boga mi, ja uveliko spremam stvari, pakujem, sređujem, sva orna, raspoložena i puna energije. Mogu reći da mi je veliki kamen pao sa srca. Osećam neizmerno olakšanje.
Evo par stvarčica koje su mi takođe ulepšale stvarnost ove nedelje:
Najdraži moji, želim vam divan vikend prepun divote. Moj počinje večeras- idem da strpam dečurliju u krevet, sipam čašu crnog vina i gledam nešto totalno glupo na TV-u!
(photos via pinterest)
Wednesday, 21 March 2012
Vreme je za čaj
Jesam li vam već rekla da sam apsolutno opsednuta čajevima, čajankama, čajnicima i šoljicama za čaj? Godinama ga nisam pila, ali sam nedavno ponovo počela sa ritualom čajanke u pet. Za razliku od kafe, on me u popodnevnim časovima okrepi, razbudi, a da me pritom ne uznemiri, jer ima mnogo manje kofeina u sebi od kafe.
Elem, htela sam da sa vama, mojim srodnim, romantičnim i poetičnim dušama podelim jedan mali video i tekst koji ide uz njega. Naime, to je jedan divan poziv na druženje u toplom ambijentu uz dobar čaj, razgovor i kolače. Pazite, to nije bilo kakvo okupljanje, već svojevrsno tajno društvo ljubiteljki čaja. Meni je ta ideja apsolutno fantastična! Evo prevoda teksta sa kojim se u potpunosti mogu poistovetiti i koji me je apsolutno očarao:
se zapitala zašto nikako nije mogla zadovoljiti svoj apetit za čajem?
Svakako je imala lepe šoljice, i o, da,
imala je svetlucave čajnike.
Takođe su tu bile udobne stolice i pozlaćene
kašičice koje je nasledila od bake.
Međutim, piti čaj u samoći i nije baš tako zabavno.
Istina je inače da je jako volela da diskutuje o temama dana.
I zato...
Ova, ne tako mala devojčica, je rešila da osnuje tajno društvo
ispijačica čaja i ljubiteljki razgovora.
S obzirom da joj je otac uvek govorio da je sanjar,
nije ni čudo što je zamislila tako nešto.
Da, to bi bilo društvo u kome bi se okupljale pametne i razumne žene,
one bi učestvovale u fascinantnom razgovoru,
smejale se i pile, između ostalog, čaj.
Oh, jesam li spomenula da ta ne tako mala devojčica voli da putuje?
Putuje svetom u potrazi za ukusnim i egzotičnim čajevima koje zatim služi uz zanosne poslastice.
Hoćete li mi se pridružiti?
Secret Tea Society from Angela Strach-Gotthardt on Vimeo.
Ja bih baš rado...
Tuesday, 20 March 2012
Ono što su muškima pornići, nama su
Kolin Firt u mokroj košulji u "Ponosu i predrasude".
Džejms Mekavoj i njegov pogled filmu "Priča o Džejn".
Rajan Gosling u "Beležnici".
Marlon Brando u "Tramvaju zvani želja". Steeeelaaaaa!
Patrik Svejzi u "Prljavom plesu". Klasika.
Ričard Gir koji nas ostavlja "Bez daha".
Iskreno, ovo je moja najomiljenija scena svih vremena. Obara me s nogu!
za kraj, Hju Grant, kao staro vino. Pazite na njegove pokrete.
Romantične scene, čežnjivi pogledi, poljupci koji obećavaju, ljubavni govori i po neki trbušnjak. Gore smo od muškaraca...
Malo neozbiljnosti za kraj dana ne škodi. Dosta mi je ozbiljnosti i zrelosti za jedan dan!
Saturday, 17 March 2012
Nedelja u ukusima, mirisima, rečima i slikama
Za kolač:
1 šolja brašna
1/2 šolje integralnog brašna (ukoliko ga nemate pri ruci možete umesto njega koristiti 1 1\2 šolje običnog brašna)
1 šolja šećera
3 kašičice praška za pecivo
1/2 kašičice sode bikarbone
1/2 kašičice soli
1 kašičica mlevenog cimeta
1/2 kašičice đumbira u prahu
1/4 kašičice mlevenog karanfilića
1/2 kašičice allspice (u Grčkoj se ovaj začin zove "bahari", naravno možete ga izostaviti. Koristite one začine koje imate)
1/4 kašičice muškatnog oraščića
1 kašičica ekstrakta od vanile (ili vanilin šećer)
1/3 šolje ulja (ne maslinovog)
1 šolja jogurta (ja sam skuvala šolju crnog čaja (Earl Grey) i upotrebila ga umesto jogurta, vi možete staviti sojino mleko ukoliko naravno želite da kolač bude postan)
sok od jednog limuna
1 šolja šećera u prahu
Zagrejte rernu na 180 stepeni C. Pomešajte posebno suve sastojke i mokre sastojke, onda ih ujedinite i dobro promešajte. U manji pleh koji ste prethodno podmazali i pobrašnili sipajte smesu i pecite je u zagrejanoj rerni oko 25 minuta.
Dok se kolač peče, mešajte limun sa šećerom kašikom dok ne dobijete tečnu smesu.
Izvadite kolač, pustite ga da se malo ohladi i dok je još uvek topao prelijte ga glazurom.
Kada se potpuno ohladi, služiti sa šlagom ili blago lupanom slatkom pavlakom, ukoliko to želite.
~ Naišla sam sasvim slučajno na jedan citat koji me je baš bacio u razmišljanje:
" Žena treba da nauči 4 stvari:
da izgleda kao devojčica,
da se ponaša kao dama,
da razmišlja kao muškarac
i da radi kao pas."
Hmmmm, sa onom prvom stavkom se mnogo ne slažem. Ja bih rado da manje izgledam kao devojčica, a da više ličim na ženu. Patike i džins su definitivno postali moja uniforma, dosadili su mi, a radije bih da:
pišem obučena ovako
~ Da li ste se nekada pitali kako izgleda biti slobodan? Pogledajte ovde. Oni su oslobođeni od konzumerizma, zavisnosti od medija, pop-kulture i kapitalizma. Okupljaju se u prirodi praktikujući princip življenja u zajednici, miru, ljubavi, slobodi i harmoniji. Fotografije su neverovatne. Ljudi na njima odišu mirom i nekom mudrošću, kao da znaju nešto što mi nikada nećemo znati niti osetiti...
Friday, 16 March 2012
Treba mi znak
Ja i moj suprug smo doneli neke važne životne odluke i ovoga puta smo se oslonili na srce i intuiciju. Naime, rešili smo da ne napuštamo Peloponez, iako smo imali sasvim druge planove pre samo par meseci. Spremni smo da rizikujemo, da se oprobamo, samo zato što smatramo da ne treba žrtvovati svoje snove i želje zarad nekih drugih stvari. Sećate mog sna o kućici okruženoj pomorandžama, maslinama i cvećem? E, to jedan od razloga. Divno je kada delite iste snove sa čovekom sa kojim delite i život. Volimo Peloponez, tu živimo već četiri godine, a povratak na sever nam, po svemu sudeći, nikada nije bio posebno privlačan. Moj muž za to okrivljuje svoje ostrvske gene, a ja...ja mislim da svuda mogu biti srećna kada sam sa onima koje volim.
Moram da priznam da sam doduše pod velikim stresom. Uskoro nas čeka selidba, a kako se čini nećemo dobiti stan koji sam želela. Videla sam nas u njemu, u mojoj glavi sam smislila raspored nameštaja, boju novih zavesa, cveće koje bih htela da stavim na terasi. Ipak, ne predajem se, nekako znam da će sve na kraju biti u redu. Ako plan B ne uspe imamo čitavu abecedu na raspologanju! Ako treba, izmisliću i nova slova! Iako se bojim promena, čudno sam nestrpljiva i uzbuđena, verovatno jer želim da što pre završimo sa tim. Ovog vikenda me čeka "lov " na prazne kutije, prolećna revizija stvari, bacanje, doniranje, pakovanje, mnogo suza, ali i puno nade u srcu.
Sada treba naći novi stan.Gledamo ih, obilazimo, vagamo, planiramo i sve je tako iscrpljujuće. Onaj u koji sam želela da se preselimo, izgleda da nije dovoljno praktičan za našu porodicu. Ima mnogo posla u njemu, renovacija, popravki, krečenje, a nema se vremena, čak i ne znamo koliko su vlasnici spremni da u njega ulože. Sećam se dana kada sam ga prvi put videla, bila je to ljubav na prvi pogled, šetala sam kroz hodnik stana i zamišljala nas u njemu. Nekako je topao i interesantan. Sigurno je na mene uticala činjenica da su u njemu živeli naši prijateljima sa kojima smo u tom stanu proveli prelepe trenutke. Ne mogu reći da nisam emotivna i veoma subjektivna kada je ovakva odluka u pitanju.
Ono što ja želim je da kada uđem u prostoriju osetim neku energiju, nešto da me prigrli i pozove da se tu uselimo, a u njemu sam to doživela u prvom trenutku, ali, ali, ali, u stanu je leti veoma vruće, sobe su manje, kuhinja je nepraktična. Danas smo obišli još jedan koji je skoro savršen iz praktičnih razloga (komotne sobe, ugrađeni ormani, velika kuhinja, pogled na vrt, parking, hladovina) ali nisam osetila onaj "zov", "ono nešto" što bi me oduševilo i ugrejalo oko srca. Verovatno je tačno ono što kažu da kuću čine oni koji u njoj žive. Naše knjige, sitnice, nameštaj, lepi detalji, moje lampe, pokrivači i tepisi bi ga učinili veoma lepim i "našim". Međutim, meni je potrebno nešto maaaaaaalo više od toga. Meni je potreban znak. Sećate se one scene, vi koji ste gledali film "Pod suncem Toskane", u kojoj glavna junakinja zastaje pred vilom usred Italije, uplašena i vođena nekim unutrašnjim glasom koji joj je govorio da mora da kupi tu kuću? Posle neuspele pogodbe oko prodaje, dok je još uvek bila u vili, glavnoj junakinji se pokaki golub po glavi. Starica to shvata kao "Božiji znak"i konačno pristaje da proda vilu lepoj i izgubljenoj Amerikanki.
To je to. Čekam znak. Razumete me, zar ne? Ne mora to biti golublji izmet (bilo bi poželjno), već nešto, bilo šta, ne znam ni ja sama, jedino što znam je to da sam sigurna da ću ga prepoznati. Čekaj, a šta ako ne bude nikakvog znaka? (panika) Onda ću morati da upotrebim i zdrav razum. Uh...
Wednesday, 14 March 2012
Ta velika reč- SEKS!
Pitate se zašto? Pa, vidite to je sve zbog toga što smatram da moje grudi i zadnjicu ne treba da gleda svaka budala na ulici i zato što svoj seksulani život zadržavam za sebe. Nikada nisam volela da pričam o seksu sa drugim ljudima, sem ako to nije moj muž. Uostalom, sa njim delim krevet, a ne sa drugaricama, komšijama i facebook prijateljima, zar ne? A, i nekako nisam u fazonu grupnjaka, da budem iskrena. Mama me je naučila da poštujem svoje telo, da oblačiti se skromno nije sramota, da je veći blam nositi bele pantalone sa vidljivim stringicama (nikada nisam shvatala razliku između tangi i stringica, ako neko ume da mi objasni neka mi se javi na e-mail) nego obući dugu suknju. Moj izbor je da na isti način vaspitam i moje kćeri i ponosna sam na to. Dešavalo se više puta da mi se skrene pažnja na to kako "treba da pokažem više mesa" , da se razgolitim i "pokažem šta imam". I to ko? Nepoznate žene u butiku u kome isprobavam garderobu! Kakva smelost! Dobro, moram da priznam da mi je nekoliko puta na to skrenula pažnju i svekrva, ali ššššššššššš, nemojte da joj kažete da sam vam ja to rekla. Svakako verujem da žena treba lepo da izgleda, ali pre svega treba biti dostojanstvena. Hm, ne znam, možda sam jednostavno tvrdoglava, možda je to još jedan moj način da budem drugačija. Sećam se da sam pre mnogo godina na prvi sastanak sa mojim mužem namerno otišla u duksu i patikama, nenašminkana, samo zato što sam želela da vidim da li ću mu se dopasti onakva kakva zapravo jesam. Za divno čudo, dopala sam mu se, a možda je samo dugo bez devojke...ko zna...Nego, to nema mnogo veze sa onim o čemu sam zapravo želela da pišem.
Kao što sam već gore spomenula, ne volim da pričam o seksu. Po meni, to je veoma lična stvar koja se tiče dvoje ljudi koji su seksualni partneri. Iako sam veoma otvorena kada su u pitanju moje emocije i razmišljanja, kada je u pitanju seks, veoma sam rezervisana. Seks volim kao i svaka druga normalna i zdrava žena u mojim godinama (kojih će uskoro biti 36), ali bilo kakve javne insinuacije, dvosmisleni humor, diskusije o tome šta radimo u našem krevetu me čine da se osećam veoma nelagodno. Šta te "pali", na "koga se ložiš", koje su "tvoje fantazije" je tvoja i samo tvoja stvar, koje ne mora čak ni da zna tvoj partner (toplo preporučujem naročito ako ne propuštaš ni jednu epizodu serije Hawaii Five-0 koju inače gledaš zbog "dobrog scenarija", kašljuc, kašljuc) , takođe veoma je nefer očekivati od partnera da podeli sa tobom sve svoje misli vezane za seks (verujte mi, you don't wanna know). Zanimljivo je, doduše, što neki moj "zatucani" stav nazivaju frustracijom i frigidnošću. Zaista, nikada nisam osetila potrebu da sa nekim van moje spavaće sobe (kuhinje, poda u kupatilu, auta, plaže i trpezarijskog stola) delim moje najintimnije trenutke. Oh, izgleda da već ...jesam. Ups!
Još nešto, časopisi i novine su prepune članaka, slika, uputstava u kojima je glavna tema "seks". Ženski časopisi se bave temama "kako zadovoljiti muškarca", " kako doživeti najbolji orgazam ikada", " koje su vaše seksualne fantazije" i tako dalje, a malo njih će vam reći da za dobar seks nije potrebno imati određenu boju kose, seksi veš ili DVD sa porno filmom, već samopouzdanje, osećaj ispunjenosti u vezi, nežnost, poštovanje i ljubav. Iznad svega, treba poštovati i voleti sebe.
Podjednako mi je neprijatno kada krene bujica seksualnih, ličnih priča od strane drugih osoba koje nisam čak ni pitala niti sam im nagovestila da me to uopšte zanima, a da ne pričam o tome koliko utiču na moj apetit. A, ja stvaaaaarno VOLIM da jedem.
Uostalom ptice to rade, pčele to rade, milioni i milioni ljudi to radi u ovom trenutku, tako se prave bebe, prenose bolesti (hihihihi), zašto se od nečega toliko prirodnog i normalnog pravi toliki big deal? Zašto je loše izbegavati pričati o nečemu tako intimnom i otkud nekome pravo da zaviruje u tuđu spavaću sobu?
Sve u svemu, zaključak je sledeći: onaj koji stalno priča o seksu, najverovatnije samo to i radi. Priča. Mi kaluđerice ćemo se već nekako snaći...A sada, do viđenja, idem da obučem moju manastirsku odoru. Izgledam bolno seksi u njoj!
(photo via pinterest)
Tuesday, 13 March 2012
Biti udata za Grka
~ upecati Grka, obezbediti džabe letovanje negde u Paraliji, dobijati poklone (po mogućstvu iz Zare ili Free Shop-a) i lepo se provesti...dok traje.
~ upecati Grka, udati se za njega i obezbediti sebi "večno" letovanje u Grčkoj.
Neka viša sila je imala druge planove. Sasvim nerado, po nagovoru jedne prijateljice (koje sam inače posle nekoliko godina te večeri srela) posetismo "Grčki klub" u kome su grčki studenti svake subote organizovali žurke sa njihovom muzikom, igrali i pevali do zore podsećajući se na svoju domovinu. Normalno, mesto je bilo krcato prelepim devojkama i kariranim košuljama. Prva osoba koju sam srela je bio...on. Najpre odbojan, a zatim beskrajno simpatičan, plesala sam sa njim cele večeri i tada mi se javila vizija: videla sam sebe u beloj venčanici sa vencem od cveća na glavi. Znala sam da je to čovek za koga ću se jednog dana udati. Inače, trebalo mi je jedno tri nedelje da zapamtim njegovo ime (da, dobro ste pročitali), a već posle mesec dana je postao "najbolji prijatelj" mome ocu. Oh, da! Umalo da zaboravim-uvek je mirisao lepo, nije nosio karirane košulje i umeo je savršeno da izgovori "č", "ć", a Boga mi i "š" i "đ" i "ž". Posle 6 godina zabavljanja, do kojih smo 2 godine bili u raskidu, moja vizija je postala stvarnost. I zato, od tada, nikada ne kažem "nikad".
Činjenica je da te ono zbog čega se zaljubiš u Grka na prvom mestu, kasnije dovodi do ludila. Biti udata za Grka, kao i svaki drugi brak, nije ni malo lako, ali to nikako ne znači da nije lepo. Postoji zabluda da su naše dve kulture slične, da smo sličnog mentaliteta i da se neko iz našeg podneblja može lako adaptirati na život u ovoj zemlji. Poznajem dosta Srpkinja koje nikada nisu uspele da ostvare svoju ideju "o stalnom letovanju i sirtakiju" u Grčkoj, samo zato što nisu znale šta ih čeka. Vidite, postoji jedna romantizovana slika koja u sebe uključuje misao da u Grčkoj ljudi novac beru na drveću, da se po ceo dan pije uzo na plaži i da Grci, čak i nakon ženidbe, ostaju isto onako šarmantni i zgodni kao bogovi sa Olimpa. Oh, Bože, sve ovo zvuči kao da uvod u neku horor priču, za neke možda i jeste, ja bih rekla da je to pre svega jedno malo uputsvo i demistifikacija života u Grčkoj. Ako ste gledali film "Moja velika mrsna pravoslavna svadba", verujte mi na reč- Nia Vardalos koja ga je napisala nije ni malo karikirala kada je u pitanju ulazak u grčku familiju i njihovi međusobni odnosi.
1. Deda Jorgos čiji se deda takođe zove Jorgos.
2. Unuk br. 1- Jorgos.
3. Unuk br.2 - Jorgos.
4. Unuk br.3 - Jorgos.
Sada shvatate koliko je Grcima bitna tradicija i porodica, čak i onda kada se to pretvori u svojevrstan cirkus. U svakom slučaju, barem se lako pamte imena rođaka.
(fotke via pinterest)
Monday, 12 March 2012
Volim te (rekoh odrazu u ogledalu)
1. kada skinem ovih 7 kg viška
2. kada postanem uspešna
3. kada otplatim kredit
4. kada , kada, kada....
Danas je pravo vreme, koliko god zvučalo kao najveći kliše, istina je da jedino voleći sebe možemo naučiti da volimo druge:
~ Iskopaj stari album sa fotografijama. Niko od nas nije imao savršeno detinjstvo, ali to je svakako bilo vreme kada još uvek nismo umeli sami sebe da umanjujemo i kritikujemo. Bili smo apsolutno slobodni, totalno udubljeni u ono što sam radili u trenutku slikanja: igrali se u pesku, pevali, plesali, crtali, jeli grisine. Oslobođeni krivice i granica, kao deca volimo sebe, a negde na putu kao odrastanju tu sposobnost gubimo. Izvadite tu fotku iz albuma, stavite je na vidljivo mesto i pokušajte da setite kako je to biti ono što jesi bez izvinjavanja i krivice.
~ Svi smo u nečemu dobri. Napravi listu stvari u kojima smatraš "da rasturaš": dobar si matematičar? Imaš odlično pamćenje? Lepo crtaš? Umeš da napraviš lepu tortu? Vešta si u nekom kompjuterskom programu ili u šminkanju? Umeš da šiješ? Plešeš? Pevaš? Bilo šta! Imaj tu listu uvek pri ruci, čitaj je, podsećaj sebe na to koliko vrediš.
~ Koliko god to ironično zvučalo, suština u učenju da zavoliš sebe nije u tome da se fokusiraš na sebe, već u posvećivanju drugima. Šta to znači? Podeli svoj talenat! Ako lepo kuvaš, pozovi na ručak komšije, prijatelje i nahranu ih. Pokloni tortu tužnoj prijateljici. Ako lepo crtaš, nauči neko dete koje nema novca za časove slikanja osnovnim tehnikama. Ako si strpljiva i ljubazna, pravi društvo usamljenoj bakici u komšiluku. Deli, deli, deli!~
~ Seti se događaja koji ti je pružio veliku sreću. Prelistavaj uspomene kroz mozak, seti se tih momenata svaki put kada se osećaš loše u vezi sa sobom. Identifikuj trenutke koji ti pružaju radost i pokušaj da ih ponovo dočaraš u sadašnjosti.~
~ Sastavi listu sa tvojim najboljim osobinama i karakteristikama. Da li ti često govore da imaš lepe oči, kosu ili osmeh? Možda ti se dive na smislu za humor ili logičnom umu? Da li ti prijateljice "zavide" na zaraznom optimizmu? Uzmi papir i olovku SADA!
~...a, šta je sa osobinama koje bi voleli da posedujete? Možda više strpljenja, manje impulsivnosti? Ne volite kod sebe činjenicu da stalno kasnite na zakazani sastanak? Uvek sebi izaberete pogrešnog muškarca? Prvi korak ka ispravljanju naših mana je svest o tome da ih imamo, a zatim treba pronaći konkretne mere koje će nam pomoći da ih dovedemo u red.
~ Znate ono kada nekome pružite kompliment i odmah se osećate lepo, srećno i pozitivno. Jedan od najlakših načina da se osećaš dobro u vezi sa sobom je učiniti nekog drugog da se oseća isto tako. Kompliment treba biti iskren, nikako lažan, jer ljudi itekako umeju da osete iskreno upućenu lepu reč.
~ Pokreni se. Aktivnost i kretnja su stvari za koje su naša tela predodređena, ako njemu ne pružamo dovoljno onoga za šta je stvoreno, telo će reagovati na određeni, negativni način. Činjenica je da čak najmanji pokušaj da se fizički više aktiviramo utiče jako pozitivno kako ne telo tako i na um: osećamo se bolje u vezi sa sobom i samim tim raste i samoljubav.
~ OK, naslov ovog posta je skroz u Ruška Jakić fazonu i moram da priznam da sam ga upotrebila ne bi li privukla vašu pažnju. Potvrđujte svoje sposobnosti, ohrabruj te sebe svaki put kada se pogledate u ogledalo: "Činim najbolje što mogu", "I ovo će proći", "Ja to mogu", "Dajem sve od sebe", "Jača sam od ovoga", "Drži se!"... Izaberite svoj moto i živite po njemu.
(fotke via pinterest)
Friday, 9 March 2012
Nedelja u ukusima, mirisima, rečima i slikama
~ U toku je Veliki Uskršnji post, pa za sve vas koji postite evo jednog divnog čokoladnog kolača koga sam upravo danas napravila. Pola kolača je već smazano, a sigurna sam da druga polovina neće dočekati veče.
(photo i recept via Joy the baker)
Potrebno je:
2 1/4 šolje brašna
1/2 šolje kakaa u prahu
1 1/2 šolja šećera
1 kašičica sode bikarbone
1/4 kašičice praška za pecivo
1/2 kašičice soli
1 šolja tople kafe (najbolje je koristiti filter-kafu, nikako tursku!)
1/2 šolje i plus jedna supena kašika biljnog ulja
2 kašičice ekstrakta od vanile ili kesica vanilin šećera
Šaka seckane čokolade za kuvanje ili čokoladnih dugmića (po želji)
Kalup za kuglof veličine 23 cm podmazati margarinom i posuti kakaom u prahu (umesto pobrašnjivanja).
Zagrejati rernu na 180 stepeni C.
U velikoj činiji pomešati brašno, kakao, šećer, sodu bikarbonu, prašak za pecivo i so. U drugoj manjoj posudi pomešati skuvanu kafu sa uljem i vanilom.
Dodati mokre sastojke u suve i dobro promešati. Dodati i seckanu čokoladu.
Sipati smesu, koja će biti prilično gusta, u pripremljeni kalup. Peći 30-35 minuta.
Izvaditi iz rerne i nakon deset minuta prevrnuti kolač na veliki tanjir. Služiti ohlađen sa posutim prah šećerom.
~ Već godinama sam apsolutno fascinirana čajankama. Mislim da sam već negde spomenula da smo dok sam bila devojčica, ja i moja majka skoro svakoga dana obavezno pile naš čaj (i to se uvek nekako "pogodi" da bude baš u pet sati!) uz neki kolač i keksiće. Moj otac bi nam iz inostranstva donosio Twinings Earl Grey čaj u limenoj kutiji ili čaj od jasmina koji je bio moj omiljeni. Negde na putu ka mom odrastanju čaj je zamenila kafa i ja sam počela vrlo retko da ga pijem. Izbegavam ga čak i onda kada sam bolesna. U poslednje vreme mi se potreba za čajem ponovo javila i žudim da stvorim isti ritual porodične čajanke. Mmmmmmm, želim da tu bude svega: lepih šoljica, ukusnih digestive keksića, petit fours kolača, svežeg putera, vrućih pogačica, sendviča sa krem sirom i neka lepa marmelada- čajanka à la Kate and William.Danas smo ja i moj muž zajedno uživali u zelenom čaju sa cimetom uz sendviče sa margarinom i marmeladom od jagoda- ništa chic ni British, a ipak beskrajno utešno.Potpuno sam ubeđena da šolja toplog i aromatičnog čaja ublažava sve probleme i rešava makar deo postojećih briga.
~ Pre neke večeri sam sanjala kako kupujem Coco parfem. Kakav divan san!
(fotke via pinterest)
Wednesday, 7 March 2012
Introverti su f-e-n-o-m-e-n-a-l-n-i
~ Da, introverti vole da razgovaraju, iako vlada sasvim suprotno mišljenje. Oni ne podnose banalno čavrljanje, ali uživaju u dugim, smisaonim razgovorima.~
~ Introverti su iskreni i uvek možete imati poverenje u iskrenost njihovih emocija.~
~ Introverti su strpljivi. Zahvaljujući svojoj sposobnosti da se zabave čak i u samoći, da se izgube u svojim mislima i talentu za sanjarenje oni lakše podnose čekanje.~
~ Introverti ne vole emocionalno negativne i iscrpljujuće ljude. Itekako mogu biti dobri prijatelji i neko ko "ume da sluša", ali ako zloupotrebite tu njihovu osobinu, ne prezaju od toga da vas zauvek izbace iz svog života. Njihov duševni mir im je isuviše važan.~
~ Ne, introverti ne mogu postati ektroverti. Takvi su kakvi su. Jedino što mogu je da se bore protiv svojih inhibicija i eventualne preterane stidljivosti. Ako želite da dobro upoznate introvertnu osobu treba imati mnogo strpljenja.~