Friday, 30 March 2012

Razgovor sa Draganom Pušicom (Moje grne)


Kada kažem Moje grne, šta vam pada na pamet? Hrana, recepti, primamljive fotke, nepretenciozan, domaćinski i porodični stil koji odiše skromnošću, tradicijom i napornim radom, zar ne? Dragana Pušica, kreator ovog kulinarskog portala, kojima je svima nama već odavno poznat, je odvojila malo svog dragocenog vremena da uz kaficu i u toplini svog doma odgovori na nekoliko zanimljiva pitanja. Ko kaže da dve žene, iako su hiljadama kilometara daleko jedna od druge, ne mogu da se lepo druže i porazgovaraju o hrani, receptima, inspiracijama i...čokoladi? Uživajte. Ja sigurno jesam.

Kako započinješ svoj dan? Da li imaš neki jutarnji ritual koji te priprema za nove dnevne aktivnosti? Prvo što uradim kada se probudim je ispijanje jutarnje kafice. Ja funkionišem po sistemu Šurde iz serije “Vruć vetar”. Volim kafu i pijem je sigurno sat vremena, s obzirom da je skuvam u malo većoj količini. Ujutru je obavezna "turska kafa", preko dana je je Nes sasvim OK. Inače pijem jaku kafu bez šećera. Pored ispijanja kafe obavezno je “listanje” online novina, Twittera i čitanje mejlova. Sledeći korak je odlazak u prodavnicu po one standardne potrepštine, spremanje doručka, a onda sledi sve ostalo.

U čemu pronalaziš inspiraciju da isprobavaš recepte i fotografišeš hranu?
Moja inspiracija je jednostavnost, što u samom kuvanju i pripremanju hrane, što u fotografisanju. Nisam ljubitelj egzotike u smislu sadašnjih trendova hrane. Kada to kažem, mislim na sve veću učestalost prezentovanja nekih “stranih” recepata i kuhinja kod nas. Volim da probam nešto novo, to stoji i uvek mi je interesantno kada se upustim u neku takvu avanturu gde nisam sigurna šta ću dobiti na kraju, ali iz dosadašnjeg iskustva, to nije nešto što će se zadržati na stalnom meniju u mojoj kući. Živim u Boru, na žalost nema megamarketa, ima gomila malih prodavničica, zelenu pijacu imamo samo jednu, samim tim sam u startu prinuđena da se držim onoga što imam pri ruci. Milion puta sam naletela na recept koji mi je delovao interesantno, ali materijal koji bi išao za pripremu tog recepta nisam mogla da nađem. Uvek nešto nedostaje. Konkretno mislim na gomilu divnih začina koji postoje, pa do pojedinog voća i povrća, gotovih sosova itd. Imam dosta kuvara i časopisa sa receptima. Isprobavam iz njih recepte često i mogu reći iz nekog mog iskustva, da sam puno puta morala da dopunjujem i menjam sam recept, pošto mere nisu bile adekvatne, ili je nešto nedostajalo. Na mom blogu nijedan recept nije objavljen bez provere. Sve recepte, osim u kategoriji "Gosti kuvaju za vas" sam lično ja spremila i isprobala. Fotografije su moje autorsko delo, a kao i za recepte i one su krajnje jednostavne. Smatram da akcenat treba da se baci na samo jelo, ne na dekoracije koji bi išle uz to, iz razloga što bi bacile senku na ono što se ustvari prezentuje. Mada, moram priznati, puno puta je baš ta dekoracija na fotografijama bila ono što je mene navela da isprobam neko jelo. Vidiš lepu sliku, pa pomisliš i da je to što je na njoj lepo. A puno puta nije bilo, pa sam bacala na kraju sve u kantu.

Da li imaš kulinarski uzor? Jedini kulinarski uzor za mene je moja mama. I sa pravom mogu da tvrdim da od mamine kuhinje ništa nije slađe. Ma koliko se ja trudila, ma koliko su meni neke stvari i informacije dostupnije nego njoj, ona će uvek spremiti neke stvari slađe.

Kakva hrana smatraš da je seksi ili senzualna? Slatkiši. Svog supruga sam osvojila prvenstveno slatkišima, pa onda svim ostalim. Gomila čokolade, čokolade i čokolade.

Bez kog kuhinjskog "alata" ne možeš zamisliti život? Bez miksera. Inače nisam tip koji teži da ima u svojoj kuhinji sva kuhinjska pomagala iz prostog razloga što za sve može da se nađe adekvatna zamena.

Kada bi ti se pružila prilika, za koju poznatu ličnost bi volela da spremiš večeru?Hm... Nijednu, ali bih zato uvek kuvala svojim prijateljima.

Na nagradnoj igri dobijaš putovanje u jedan od poznatih svetskih gastronomskih centara? Koji bi to grad bio? Pariz. Nadam se da će mi se želja jednog dana i ostvariti.

Čuvenoj Najdželi Loson su jednom postavili krajnje morbidno (ali zanimljivo) pitanje: koji bi bio vaš poslednji obrok kada bi bili osuđeni na smrt? Pa, evo, isto pitanje postavljam i tebi. Ovako, tu bi se našle bobove pihtije, kačamak od belog kukuruznog brašna, belolučene paprike, podvarak, jagnjeće meso sa ražnja, uštipci sa plotne i prevreli ovčji sir. Mladi luk i krastavci kao salata. Od slatkiša vanilice, salčići i neka čokoladna torta, npr. Gabon torta.
Jednostavnost je zaista tajna uspeha u svemu, čak i u kuvanju. Sada smo to naučili od pravog majstora i virtuoza u kuhinji. Od sveg srca želim Dragani puno prilika da kuva svojim prijateljima i porodici, da proba nove začine i otkrije uzbudljive ukuse, želim joj puno raskošnih fotografija, brda čokolade i naravno, da joj se ostvari san o putovanju u Pariz. Zaslužila je.


(fotke sa sajta Moje Grne)

Wednesday, 28 March 2012

Kako stvarno zavoleti materinstvo


Činjenica je da kada god pokušavamo da budemo savršeni ili perfekcionisti u nečemu, na kraju uvek budemo razočarani i frustrirani. Kada je materinstvo u pitanju, mi žene umemo da budemo veoma stroge i samokritične. Ma, takve smo kada je u pitanju i naš posao, fizički izgled, veza, naše domaćinstvo, o, da, a naročito roditeljstvo. Iz nekog razloga smo ubeđene da od trenutka kada jedno malo stvorenje donesemo na svet moramo automatski sve da znamo i da smo dužne da u odgoju deteta budemo besprekorne i nepogrešive. U tome dosta doprinose i svi oni koji nam sole pamet o tome kako se čuvaju deca deleći "dobronamerne" savete koji su ništa drugo do konstantna pridikovanja i zamerke. Ja sam u jedno ubeđena- roditeljstvo je najteži posao na svetu i zbog toga je skoro nemoguće raditi ga savršeno. Jedino što možemo učiniti je da damo sve od sebe, ali takođe velika je umetnost znati uživati u tome. Treba naučiti da voliš materinstvo. Shvatajući isuviše ozbiljno našu ulogu, zaboravljamo da imamo pravo na to da se zabavimo. Ustvari, to je još jedna dužnost koju treba ispuniti ne samo prema nama samima, već i prema našoj deci. Evo jedne ideje koja je proizvod inspiracije divnim sajtom koji se zove Planet Sark. On je jedno pravo igralište, radionica za sve one koji žele da razviju svoju kreativnost, pronađu inspiricaju, ulepšaju svoj život i nađu smisao u svakodnevici.

Kako stvarno zavoleti materinstvo

Seti se da dišeš. Duboko i često. Slušaj svoje negativne emocije, indentifikuj ih i pusti ih da odu. Srećan im put. Kada te deca izlude svojim vrištanjem, kada te pogledaju ljutito u lice i kažu:"Mrzim te!" (a jednog dana sigurno ćeš i to čuti), ti se onda seti njihovih malih nožica, ručica i prstića, seti se vremena kada si njihova sićušna tela držala uz sebe dok su bili sasvim, sasvim mali i sve će te proći. Da, i to će proći. Sve će proći. Isuviše brzo. Ne zaboravi. Ostavi sudove da se gomilaju i napravite žurku. Smej se sa njima. PUNO. Skačite po barama, oterajte oblake. Gradite dvorce i borite se sa gusarima. Penjite se po drveću i idite na ljuljaške. Provedite kišne dane ušukani u krevetu, grlite se i golicajte. Kada grane sunce, izađite i potražite neku avanturu. Jedite sladoled na stepeništu. Posadite cveće. Pevajte GLASNO i falširajte. Šta vas briga? Plešite kao manijaci! Ljubite se trepavicama i grlite se čvrsto, onako kao medvedići. Time se leče mala i velika slomljena srca. Reci im da mogu biti šta god požele! Reci to i...samoj sebi. A, sada poveruj u to. Odmah! I ne zaboravi da dišeš...Sve je u disanju, draga.

Monday, 26 March 2012

Radikalni manifest samoljubavi


Teži ka tome da uvek budeš optimistična i zahvalna.
Fokusiraj se na ono što je pozitivno i dobro, ne zadržavaj se na negativnostima.
Nemoj dozvoliti da te život učini cinikom i usamljenikom.
Biti otvoren i iskren prema sebi je avantura koja traje celoga života.
Neka tvoj izbor bude da vidiš samo dobro u drugima.
Započni razgovor sa apsolutnim strancem.
Nikada se nemoj bojati da zatražiš ono što mnogo, mnogo želiš.
Voleti, iskreno i strastveno, bez traženja nečega zauzvrat, je zastrašujuće, ali istovremeno je nešto što pruža najveću nagradu.
Putovanja hrane dušu.
Par prelepih cipela ne znače ništa ako imaš ružno srce.
Pokušaj svim silama da ne sudiš drugima, iz toga ništa dobro ne može izaći.
Izbegavaj ogovaranja i tračeve; oni uništavaju dušu i truju srce.
Ljubaznost i vernost neka ti postanu navika.
Mnoge stvari u životu su mnogo lepše i važnije od novca.
Uvek veruj svojoj intuiciji. Uvek.
Imaj milosti prema svakom živom stvoru.
Ne raduj se tuđoj nesreći. Kolo sreće se okreće...
Ulaganje u sebe je najbolja investicija.
Veruj u magiju novog dana, veruj u moć novog početka.
Radi ono što voliš. Kada god možeš, koliko god možeš.
Pronađi svoju strast i budi dobra u tome.
Uvek pokušaj da daš malo više sebe u svemu što radiš.
Bori se kao lavica za one koje voliš.
Kada ti se pruža neka prilika koja te plaši, reci joj "da". To će ti pomoći da ojačaš.
Voli sebe.
Voli život.
Ne predaj se. Nikada.
Život je avantura.

(inspirisana idejom sa Galadarling, photo via pinterest)

Friday, 23 March 2012

Nedelja u ukusima, mirisima, rečima i slikama

Aaaaaah, divna nedelja iza nas, mirisna, sunčana i prolećna. Danas je ovde osvanulo oblačno jutro, ali ja sam se toliko nauživala sunca proteklih dana da sam sasvim ok sa nekoliko tmurnih i pretećih oblačaka na nebu.
Oduvek sam verovala, sasvim naivno i romantično, da kada o nečemu uporno sanjaš, kada nešto mnogo, mnogo želiš, ono kad-tad postane stvarnost. Ne znam da li se sećate moje priče o kući sa visokim plafonom, dugim hodnikom čije zidove bi krasile uramljene fotografije i crteži dece, sobama koje gledaju na baštu i drveće limuna, ogromnim ormanima, dovoljnom prostoru za sve naše knjige, o velikoj i toploj kuhinji gde mogu smestiti sve moje skalamerije i hraniti ljude koje volim i one koje tek treba da zavolim.

Pronašli smo takav dom! Taman kada sam izgubila nadu i kada sam počela sumnjati u to da će moja zamisao postati stvarnost, našli smo stan za izdavanje u kome sam mogla da zamislim sebe i moju porodicu. A, ako vam kažem da je pijaca udaljena samo 5 minuta, shvatiće te i sami koliko sam zadovoljna! Plus, tu je i gostinjska soba gde napokon mogu smestiti posetioce iz daleka. "Treba mi znak", govorila sam sebi stalno, "treba mi znak". Da li ima boljeg znaka od ljubaznosti i topline ljudi koji su nas odmah prihvatili i poželeli da živimo u njihovoj kući? Mada, ne bih se zvala ja Dora kada ne bih sada strepela od eventualne katastrofe ili urokljivih očiju, ali iskreno se nadam se da će sve proteći dobro i Boga mi, ja uveliko spremam stvari, pakujem, sređujem, sva orna, raspoložena i puna energije. Mogu reći da mi je veliki kamen pao sa srca. Osećam neizmerno olakšanje.

Evo par stvarčica koje su mi takođe ulepšale stvarnost ove nedelje:

~ Ova Bettie Monroe haljina. Pogledajte kako miluje telo, pravi obline čak i tamo gde ne postoje, tako je ženstvena, lagana, a opet izgleda udobno. Wrap haljine su mi se uvek veoma sviđale, naročito u cvetnom dezenu.

~ Često uzdišem sa nostalgijom za nekim prošlim vremenima kada je sve bilo lakše i nevinije. Ovaj film je pravo uživanje upravo iz razloga što nas vraća u jedno takvo doba kada su prijateljstvo, poštenje i nevinost bile pozitivne osobine. Ako volite dobru soul muziku iz 70ih godina,ako ste kao dete voleli da vozite rolšue, ako želite da vidite nešto opuštajuće, slatko i mladalačko, bez nepotrebnih psovki, nasilja i ružnoće, ovo je film za vas. Možete ga slobodno odgledati sa decom.



~ Trenutno se "davim" u slatkim karamel kokicama. Često nam ih je pravila moja majka i obožavam ih još od detinjstva. Upozorenje: postoji velika mogućnost da ćete steći zavisnost od istih. Evo recepta ovde. Možete umesto kikirikija upotrebiti i badem, orahe ili lešnik, mada su meni kokice, ovako slatke, karamelisane i krckave same po sebi dovoljne!


Najdraži moji, želim vam divan vikend prepun divote. Moj počinje večeras- idem da strpam dečurliju u krevet, sipam čašu crnog vina i gledam nešto totalno glupo na TV-u!
(photos via pinterest)

Wednesday, 21 March 2012

Vreme je za čaj


Jesam li vam već rekla da sam apsolutno opsednuta čajevima, čajankama, čajnicima i šoljicama za čaj? Godinama ga nisam pila, ali sam nedavno ponovo počela sa ritualom čajanke u pet. Za razliku od kafe, on me u popodnevnim časovima okrepi, razbudi, a da me pritom ne uznemiri, jer ima mnogo manje kofeina u sebi od kafe.
Elem, htela sam da sa vama, mojim srodnim, romantičnim i poetičnim dušama podelim jedan mali video i tekst koji ide uz njega. Naime, to je jedan divan poziv na druženje u toplom ambijentu uz dobar čaj, razgovor i kolače. Pazite, to nije bilo kakvo okupljanje, već svojevrsno tajno društvo ljubiteljki čaja. Meni je ta ideja apsolutno fantastična! Evo prevoda teksta sa kojim se u potpunosti mogu poistovetiti i koji me je apsolutno očarao:

Nekada davno, jedna devojčica, mada ne tako mala,
se zapitala zašto nikako nije mogla zadovoljiti svoj apetit za čajem?
Svakako je imala lepe šoljice, i o, da,
imala je svetlucave čajnike.
Takođe su tu bile udobne stolice i pozlaćene
kašičice koje je nasledila od bake.

Međutim, piti čaj u samoći i nije baš tako zabavno.
Istina je inače da je jako volela da diskutuje o temama dana.

I zato...
Ova, ne tako mala devojčica, je rešila da osnuje tajno društvo
ispijačica čaja i ljubiteljki razgovora.
S obzirom da joj je otac uvek govorio da je sanjar,
nije ni čudo što je zamislila tako nešto.
Da, to bi bilo društvo u kome bi se okupljale pametne i razumne žene,
one bi učestvovale u fascinantnom razgovoru,
smejale se i pile, između ostalog, čaj.
Oh, jesam li spomenula da ta ne tako mala devojčica voli da putuje?
Putuje svetom u potrazi za ukusnim i egzotičnim čajevima koje zatim služi uz zanosne poslastice.

Hoćete li mi se pridružiti?


Secret Tea Society from Angela Strach-Gotthardt on Vimeo.



Ja bih baš rado...

Tuesday, 20 March 2012

Ono što su muškima pornići, nama su

Tom Kruz i društvo u filmu "Top Gun" u čuvenoj sceni odbojke na plaži.



Kolin Firt u mokroj košulji u "Ponosu i predrasude".



Džejms Mekavoj i njegov pogled filmu "Priča o Džejn".



Rajan Gosling u "Beležnici".



Marlon Brando u "Tramvaju zvani želja". Steeeelaaaaa!



Patrik Svejzi u "Prljavom plesu". Klasika.



Ričard Gir koji nas ostavlja "Bez daha".




Iskreno, ovo je moja najomiljenija scena svih vremena. Obara me s nogu!



za kraj, Hju Grant, kao staro vino. Pazite na njegove pokrete.
Romantične scene, čežnjivi pogledi, poljupci koji obećavaju, ljubavni govori i po neki trbušnjak. Gore smo od muškaraca...

Malo neozbiljnosti za kraj dana ne škodi. Dosta mi je ozbiljnosti i zrelosti za jedan dan!

Saturday, 17 March 2012

Nedelja u ukusima, mirisima, rečima i slikama

Između obaveza u kući i van nje, stranica "new post" sa pulsirajućim kursorom me uvek dočeka kada uspem da se dočepam stolice i kompjutera. Malo pišem, malo radim (upravo čekam da naraste testo za hleb), malo vičem na decu, pa tako u krug.

~ Da počnem sa receptom? Može. Kao što su neki od vas primetili, u poslednje vreme delim sa vama posne recepte. Moram da malo insistiram na tome da čak i vi koji ne postite probate ove slatkiše, jer sam sigurna da će vam se dopasti. Naime, u toku posta ne volim da pravim klasične slatkiše sa mnogo margarina, šećera, mlevenog keksa i oraha. Zato dosta istražujem o vegan ishrani koja je zapravo, kako ja umem da kažem, "stalni post". Inače, mnogi moji omiljeni strani kulinarski blogovi imaju, zbog velike popularnosti ovog načine ishrane, bezbroj posnih (vegan) recepata. Generalno ne volim monotoniju, pa čak i u hrani, tako da mi je ovo istraživanje veoma uzbudljivo i interesantno. Evo jednog recepta sa bloga Joy the Baker koji sam malo adaptirala i promenila. Ono što stvarno ne volim je kada mi se neki kolač razvlači po kući po nedelju dana. Volim da "umesim" nešto što je količinski malo, znači da bude "kratko i slatko". Ovakva poslastica je idealna. Za pripremu vam treba oko 5 minuta, a ostalo je pečenje i prelivanje glazurom.~

(photo via OurFineHouse)

~ Posni začinjeni kolač sa glazurom od limuna~

Za kolač:

1 šolja brašna

1/2 šolje integralnog brašna (ukoliko ga nemate pri ruci možete umesto njega koristiti 1 1\2 šolje običnog brašna)

1 šolja šećera

3 kašičice praška za pecivo

1/2 kašičice sode bikarbone

1/2 kašičice soli

1 kašičica mlevenog cimeta

1/2 kašičice đumbira u prahu

1/4 kašičice mlevenog karanfilića

1/2 kašičice allspice (u Grčkoj se ovaj začin zove "bahari", naravno možete ga izostaviti. Koristite one začine koje imate)

1/4 kašičice muškatnog oraščića

1 kašičica ekstrakta od vanile (ili vanilin šećer)

1/3 šolje ulja (ne maslinovog)

1 šolja jogurta (ja sam skuvala šolju crnog čaja (Earl Grey) i upotrebila ga umesto jogurta, vi možete staviti sojino mleko ukoliko naravno želite da kolač bude postan)

Glazura od limuna:

sok od jednog limuna

1 šolja šećera u prahu

Zagrejte rernu na 180 stepeni C. Pomešajte posebno suve sastojke i mokre sastojke, onda ih ujedinite i dobro promešajte. U manji pleh koji ste prethodno podmazali i pobrašnili sipajte smesu i pecite je u zagrejanoj rerni oko 25 minuta.
Dok se kolač peče, mešajte limun sa šećerom kašikom dok ne dobijete tečnu smesu.
Izvadite kolač, pustite ga da se malo ohladi i dok je još uvek topao prelijte ga glazurom.
Kada se potpuno ohladi, služiti sa šlagom ili blago lupanom slatkom pavlakom, ukoliko to želite.

~ Naišla sam sasvim slučajno na jedan citat koji me je baš bacio u razmišljanje:

" Žena treba da nauči 4 stvari:
da izgleda kao devojčica,
da se ponaša kao dama,
da razmišlja kao muškarac
i da radi kao pas."


Hmmmm, sa onom prvom stavkom se mnogo ne slažem. Ja bih rado da manje izgledam kao devojčica, a da više ličim na ženu. Patike i džins su definitivno postali moja uniforma, dosadili su mi, a radije bih da:

pišem obučena ovako

(photo via A practical wedding)


da kuvam obučena ovako


(photo via The Modern Mom)




da služim i pijem čaj i kafu sa drugaricama ovako


ili ovako


(photo via Trace)


Mada, znate kako kaže moja ljubljena Najdžela Loson: "Moja lenjost je veća od moje taštine." E, to.
Slažem se doduše da jedna žena, onda kada bude isprovocirana, treba da se ponaša kao dama. I ne samo tada! Ne treba nikome dati povoda da misli drugačije, ne zato što treba da bude važno mišljenje drugih, već zato što je važno zadržati dostojanstvo i visinu. Uvek i po svaku cenu.~


~ Da li ste se nekada pitali kako izgleda biti slobodan? Pogledajte ovde. Oni su oslobođeni od konzumerizma, zavisnosti od medija, pop-kulture i kapitalizma. Okupljaju se u prirodi praktikujući princip življenja u zajednici, miru, ljubavi, slobodi i harmoniji. Fotografije su neverovatne. Ljudi na njima odišu mirom i nekom mudrošću, kao da znaju nešto što mi nikada nećemo znati niti osetiti...



~ U celom ovom ludilu, uspeli smo da odgledamo i jedan film. Baziran na knjigama koje je napisao Rene Goskini "Le petit Nicolas" ili "Mali Nikolas" (omiljena moje starije ćerkice) je film koji toplo preporučujem svima onima koji žele da se nasmeju, zabave i podsete na detinjstvo. Mi smo uživali!~



Želim vam lep, najlepši vikend!

Friday, 16 March 2012

Treba mi znak


(Diši duboko, Dora, diši.)
Ja i moj suprug smo doneli neke važne životne odluke i ovoga puta smo se oslonili na srce i intuiciju. Naime, rešili smo da ne napuštamo Peloponez, iako smo imali sasvim druge planove pre samo par meseci. Spremni smo da rizikujemo, da se oprobamo, samo zato što smatramo da ne treba žrtvovati svoje snove i želje zarad nekih drugih stvari. Sećate mog sna o kućici okruženoj pomorandžama, maslinama i cvećem? E, to jedan od razloga. Divno je kada delite iste snove sa čovekom sa kojim delite i život. Volimo Peloponez, tu živimo već četiri godine, a povratak na sever nam, po svemu sudeći, nikada nije bio posebno privlačan. Moj muž za to okrivljuje svoje ostrvske gene, a ja...ja mislim da svuda mogu biti srećna kada sam sa onima koje volim.
Moram da priznam da sam doduše pod velikim stresom. Uskoro nas čeka selidba, a kako se čini nećemo dobiti stan koji sam želela. Videla sam nas u njemu, u mojoj glavi sam smislila raspored nameštaja, boju novih zavesa, cveće koje bih htela da stavim na terasi. Ipak, ne predajem se, nekako znam da će sve na kraju biti u redu. Ako plan B ne uspe imamo čitavu abecedu na raspologanju! Ako treba, izmisliću i nova slova! Iako se bojim promena, čudno sam nestrpljiva i uzbuđena, verovatno jer želim da što pre završimo sa tim. Ovog vikenda me čeka "lov " na prazne kutije, prolećna revizija stvari, bacanje, doniranje, pakovanje, mnogo suza, ali i puno nade u srcu.

Sada treba naći novi stan.Gledamo ih, obilazimo, vagamo, planiramo i sve je tako iscrpljujuće. Onaj u koji sam želela da se preselimo, izgleda da nije dovoljno praktičan za našu porodicu. Ima mnogo posla u njemu, renovacija, popravki, krečenje, a nema se vremena, čak i ne znamo koliko su vlasnici spremni da u njega ulože. Sećam se dana kada sam ga prvi put videla, bila je to ljubav na prvi pogled, šetala sam kroz hodnik stana i zamišljala nas u njemu. Nekako je topao i interesantan. Sigurno je na mene uticala činjenica da su u njemu živeli naši prijateljima sa kojima smo u tom stanu proveli prelepe trenutke. Ne mogu reći da nisam emotivna i veoma subjektivna kada je ovakva odluka u pitanju.
Ono što ja želim je da kada uđem u prostoriju osetim neku energiju, nešto da me prigrli i pozove da se tu uselimo, a u njemu sam to doživela u prvom trenutku, ali, ali, ali, u stanu je leti veoma vruće, sobe su manje, kuhinja je nepraktična. Danas smo obišli još jedan koji je skoro savršen iz praktičnih razloga (komotne sobe, ugrađeni ormani, velika kuhinja, pogled na vrt, parking, hladovina) ali nisam osetila onaj "zov", "ono nešto" što bi me oduševilo i ugrejalo oko srca. Verovatno je tačno ono što kažu da kuću čine oni koji u njoj žive. Naše knjige, sitnice, nameštaj, lepi detalji, moje lampe, pokrivači i tepisi bi ga učinili veoma lepim i "našim". Međutim, meni je potrebno nešto maaaaaaalo više od toga. Meni je potreban znak. Sećate se one scene, vi koji ste gledali film "Pod suncem Toskane", u kojoj glavna junakinja zastaje pred vilom usred Italije, uplašena i vođena nekim unutrašnjim glasom koji joj je govorio da mora da kupi tu kuću? Posle neuspele pogodbe oko prodaje, dok je još uvek bila u vili, glavnoj junakinji se pokaki golub po glavi. Starica to shvata kao "Božiji znak"i konačno pristaje da proda vilu lepoj i izgubljenoj Amerikanki.
To je to. Čekam znak. Razumete me, zar ne? Ne mora to biti golublji izmet (bilo bi poželjno), već nešto, bilo šta, ne znam ni ja sama, jedino što znam je to da sam sigurna da ću ga prepoznati. Čekaj, a šta ako ne bude nikakvog znaka? (panika) Onda ću morati da upotrebim i zdrav razum. Uh...


Wednesday, 14 March 2012

Ta velika reč- SEKS!



Više puta u toku života sam bila okićena epitetima kao što su "kaluđerica", "zatucana", "isuviše skromna", "zatvorena", "frigidna" ili "frustrirana" i to najčešće od strane ljudi koji me dobro ne poznaju.

Pitate se zašto? Pa, vidite to je sve zbog toga što smatram da moje grudi i zadnjicu ne treba da gleda svaka budala na ulici i zato što svoj seksulani život zadržavam za sebe. Nikada nisam volela da pričam o seksu sa drugim ljudima, sem ako to nije moj muž. Uostalom, sa njim delim krevet, a ne sa drugaricama, komšijama i facebook prijateljima, zar ne? A, i nekako nisam u fazonu grupnjaka, da budem iskrena. Mama me je naučila da poštujem svoje telo, da oblačiti se skromno nije sramota, da je veći blam nositi bele pantalone sa vidljivim stringicama (nikada nisam shvatala razliku između tangi i stringica, ako neko ume da mi objasni neka mi se javi na e-mail) nego obući dugu suknju. Moj izbor je da na isti način vaspitam i moje kćeri i ponosna sam na to. Dešavalo se više puta da mi se skrene pažnja na to kako "treba da pokažem više mesa" , da se razgolitim i "pokažem šta imam". I to ko? Nepoznate žene u butiku u kome isprobavam garderobu! Kakva smelost! Dobro, moram da priznam da mi je nekoliko puta na to skrenula pažnju i svekrva, ali ššššššššššš, nemojte da joj kažete da sam vam ja to rekla. Svakako verujem da žena treba lepo da izgleda, ali pre svega treba biti dostojanstvena. Hm, ne znam, možda sam jednostavno tvrdoglava, možda je to još jedan moj način da budem drugačija. Sećam se da sam pre mnogo godina na prvi sastanak sa mojim mužem namerno otišla u duksu i patikama, nenašminkana, samo zato što sam želela da vidim da li ću mu se dopasti onakva kakva zapravo jesam. Za divno čudo, dopala sam mu se, a možda je samo dugo bez devojke...ko zna...Nego, to nema mnogo veze sa onim o čemu sam zapravo želela da pišem.
Kao što sam već gore spomenula, ne volim da pričam o seksu. Po meni, to je veoma lična stvar koja se tiče dvoje ljudi koji su seksualni partneri. Iako sam veoma otvorena kada su u pitanju moje emocije i razmišljanja, kada je u pitanju seks, veoma sam rezervisana. Seks volim kao i svaka druga normalna i zdrava žena u mojim godinama (kojih će uskoro biti 36), ali bilo kakve javne insinuacije, dvosmisleni humor, diskusije o tome šta radimo u našem krevetu me čine da se osećam veoma nelagodno. Šta te "pali", na "koga se ložiš", koje su "tvoje fantazije" je tvoja i samo tvoja stvar, koje ne mora čak ni da zna tvoj partner (toplo preporučujem naročito ako ne propuštaš ni jednu epizodu serije Hawaii Five-0 koju inače gledaš zbog "dobrog scenarija", kašljuc, kašljuc) , takođe veoma je nefer očekivati od partnera da podeli sa tobom sve svoje misli vezane za seks (verujte mi, you don't wanna know). Zanimljivo je, doduše, što neki moj "zatucani" stav nazivaju frustracijom i frigidnošću. Zaista, nikada nisam osetila potrebu da sa nekim van moje spavaće sobe (kuhinje, poda u kupatilu, auta, plaže i trpezarijskog stola) delim moje najintimnije trenutke. Oh, izgleda da već ...jesam. Ups!
Još nešto, časopisi i novine su prepune članaka, slika, uputstava u kojima je glavna tema "seks". Ženski časopisi se bave temama "kako zadovoljiti muškarca", " kako doživeti najbolji orgazam ikada", " koje su vaše seksualne fantazije" i tako dalje, a malo njih će vam reći da za dobar seks nije potrebno imati određenu boju kose, seksi veš ili DVD sa porno filmom, već samopouzdanje, osećaj ispunjenosti u vezi, nežnost, poštovanje i ljubav. Iznad svega, treba poštovati i voleti sebe.
Podjednako mi je neprijatno kada krene bujica seksualnih, ličnih priča od strane drugih osoba koje nisam čak ni pitala niti sam im nagovestila da me to uopšte zanima, a da ne pričam o tome koliko utiču na moj apetit. A, ja stvaaaaarno VOLIM da jedem.
Uostalom ptice to rade, pčele to rade, milioni i milioni ljudi to radi u ovom trenutku, tako se prave bebe, prenose bolesti (hihihihi), zašto se od nečega toliko prirodnog i normalnog pravi toliki big deal? Zašto je loše izbegavati pričati o nečemu tako intimnom i otkud nekome pravo da zaviruje u tuđu spavaću sobu?
Sve u svemu, zaključak je sledeći: onaj koji stalno priča o seksu, najverovatnije samo to i radi. Priča. Mi kaluđerice ćemo se već nekako snaći...A sada, do viđenja, idem da obučem moju manastirsku odoru. Izgledam bolno seksi u njoj!

(photo via pinterest)

Tuesday, 13 March 2012

Biti udata za Grka

Sećam se nekih devojaka u Srbiji (a među njima su mnoge od njih bile moje prijateljice i poznanice) koje su bukvalno "patile" od prave, pravcate fiksacije na Grke, tačnije grčke studente. Oni su imali novac (neki od njih su se uglavnom pretvarali da su najmanje Onazisovi naslednici, da bi se ispostavilo da su ustvari sinovi mučenog i crnknutog zemljoradnika koji radi kao rob ne bi li sinu obezbedio školovanje, a sebi mogućnost da se pohvali u selu da ima "sina doktora"), vozili su se taksijem, voleli su provod, bili su egzotično crnomanjasti i nosili su karirane košulje. Postojala su dva cilja:

~ upecati Grka, obezbediti džabe letovanje negde u Paraliji, dobijati poklone (po mogućstvu iz Zare ili Free Shop-a) i lepo se provesti...dok traje.

~ upecati Grka, udati se za njega i obezbediti sebi "večno" letovanje u Grčkoj.


Naravno da je bilo i onih koje su jednostavno padale na njihov "neodoljivi šarm" i nepovratno se zaljubljivale u njihove tamne oči, maljave grudi i slatkorečivost. Meni, uvek ponosnoj, je ta ideja bila krajnje ponižavajuća. Nikada nisam volela more, u Grčkoj nisam bila godinama, Grci su me nervirali ( smatrala sam da su isuviše glasni, uobraženi, uvek su za sobom ostavljali trag iritantnog parfema u liftu i svako "č", "ć" su izgovarali kao "c"), a svakako mi životni cilj nije bio da se udam samo da bih otišla iz Srbije. Sebi sam isplanirala život i udaja "za tamo nekog Grka" mi nije padala na pamet. Međutim, sanjala sam o ljubavi, strasti, o vezi sa osobom uz koju će mi život biti lepši i podnošljiviji- ništa neobično za jednu dvadesetogodišnju devojku, zar ne?
Neka viša sila je imala druge planove. Sasvim nerado, po nagovoru jedne prijateljice (koje sam inače posle nekoliko godina te večeri srela) posetismo "Grčki klub" u kome su grčki studenti svake subote organizovali žurke sa njihovom muzikom, igrali i pevali do zore podsećajući se na svoju domovinu. Normalno, mesto je bilo krcato prelepim devojkama i kariranim košuljama. Prva osoba koju sam srela je bio...on. Najpre odbojan, a zatim beskrajno simpatičan, plesala sam sa njim cele večeri i tada mi se javila vizija: videla sam sebe u beloj venčanici sa vencem od cveća na glavi. Znala sam da je to čovek za koga ću se jednog dana udati. Inače, trebalo mi je jedno tri nedelje da zapamtim njegovo ime (da, dobro ste pročitali), a već posle mesec dana je postao "najbolji prijatelj" mome ocu. Oh, da! Umalo da zaboravim-uvek je mirisao lepo, nije nosio karirane košulje i umeo je savršeno da izgovori "č", "ć", a Boga mi i "š" i "đ" i "ž". Posle 6 godina zabavljanja, do kojih smo 2 godine bili u raskidu, moja vizija je postala stvarnost. I zato, od tada, nikada ne kažem "nikad".
Činjenica je da te ono zbog čega se zaljubiš u Grka na prvom mestu, kasnije dovodi do ludila. Biti udata za Grka, kao i svaki drugi brak, nije ni malo lako, ali to nikako ne znači da nije lepo. Postoji zabluda da su naše dve kulture slične, da smo sličnog mentaliteta i da se neko iz našeg podneblja može lako adaptirati na život u ovoj zemlji. Poznajem dosta Srpkinja koje nikada nisu uspele da ostvare svoju ideju "o stalnom letovanju i sirtakiju" u Grčkoj, samo zato što nisu znale šta ih čeka. Vidite, postoji jedna romantizovana slika koja u sebe uključuje misao da u Grčkoj ljudi novac beru na drveću, da se po ceo dan pije uzo na plaži i da Grci, čak i nakon ženidbe, ostaju isto onako šarmantni i zgodni kao bogovi sa Olimpa. Oh, Bože, sve ovo zvuči kao da uvod u neku horor priču, za neke možda i jeste, ja bih rekla da je to pre svega jedno malo uputsvo i demistifikacija života u Grčkoj. Ako ste gledali film "Moja velika mrsna pravoslavna svadba", verujte mi na reč- Nia Vardalos koja ga je napisala nije ni malo karikirala kada je u pitanju ulazak u grčku familiju i njihovi međusobni odnosi.

1. Udati se sa Grka znači da ste se automatski udali za njegove roditelje, braću, sestre, tetke, teče, ujke, strine i komšije. Grci su društveni ljudi, vole da zajedno jedu, piju, slave, pričaju... da mnogo, mnogo, MNOGO pričaju. Zaboravite na to da će te IKADA slaviti Božić ili Uskrs sami (vas dvoje i deca), ne, ti praznici su veliki porodični događaji, koji se UVEK slave u širem krugu porodice.



2. Grci obožavaju svoje majke (ne svi, ima i onih koji su "zastranili"). Njena musaka će uvek biti lepša, ne zato što vi niste dobra kuvarica, već zato što ga ta musaka podseća na detinjstvo i na vreme kada se neko brinuo o njemu. Kada mama kuva on je ponovo dečak, može da izvoljeva i da mu se svaka želja ispuni. Kod većine nas, grčkih snajki, taj prizor izaziva u nama one iste simptome koji se javljaju kod stomačnog gripa. Dešava se da ponekad napravim klasično grčko jelo na neki malo drugačiji način. On će ga pojesti u slast, ali svaki put kada bih skuvala onako kako to čini njegova majka on obavezno komentariše: "E, to je to. Ruke ti se pozlatile!" (izraz upućen domaćici koji muškarci uglavnom koriste nakon podrigivanja i trljanja stomaka).

Ona (majka) je uvek prisutna ako ne fizički onda putem telefona i što pre sklopite savez sa njom, tim bolje za vas i vaš brak. Međutim, nemojte se mnogo opuštati- najverovatnije nikada nećete biti dovoljno dobri. A, daaaaa- tu dolazimo i do najvažnije stavke:

3. U Grčkoj se podrazumeva da će supruga nastaviti posao majke: treba da mu kuva (po mogućstvu nakon brzog, intenzivnog kursa u kuhinji njegove mame), da ga pere, pegla, da brine o njemu, da mu rađa decu, da mu povlađuje, pošteđuje od kućnih poslova, da mu se obraća sa "muškarčino" i ostalim ego pojačivačima. On verovatno neće znati gde mu stoje gaće i čarape i pre će umreti od gladi nego da sam sebi spremi večeru, ali ako naučite da mu izmućkate savršeni frape obožavaće vas isto koliko i svoju majku! Dobro, možda malo manje. Nemojmo preterivati, ipak jedna je majka. Međutim, kada Grk naiđe na svojeglavu i ponosnu Srpkinju, hteo to ili ne, mora čak i on da se navikne na "njene uslove" zajedničkog življenja. Ne veruju svi Grci u stereotipe, mada ja mislim da...lažu.


4. Prvo dete će, koliko god vi čupali kosu, svađali se, drali se i neodobravali, dobiti ime po njegovom ocu (ako je dete muško) ili njegovoj mami (ako je u pitanju devojčica). Zato, ukoliko suprug ima na primer još dva brata, u familiji će postojati:
1. Deda Jorgos čiji se deda takođe zove Jorgos.
2. Unuk br. 1- Jorgos.
3. Unuk br.2 - Jorgos.
4. Unuk br.3 - Jorgos.
Sada shvatate koliko je Grcima bitna tradicija i porodica, čak i onda kada se to pretvori u svojevrstan cirkus. U svakom slučaju, barem se lako pamte imena rođaka.

5. Ako želiš da ti brak sa Grkom bude dugovečan, treba se naviknuti na večitu dramu. Grci su majstori u preterivanju kada su u pitanju emocije: ako su ljuti za to će znati ceo komšiluk , kada su zaljubljeni takođe, kada im se rodi dete, kada su na svadbi, sahrani ili nekoj proslavi. Večite intrige, tračevi, svađe i ogovaranja u familiji su normalni, psovke u vožnji, dreka na pijaci, dovikivanje sa terasa ili na ulici, stalni nesporazumi koji su posledica toga da svako interpretira reči onog drugog na svoj način. U svemu se preteruje: u tapiranju kose, u šljokicama, u veličini automobila, u korišćenju mobilnog telefona, u trošenju, konzumiranju, u piću i plesanju do zore. Ja se još uvek nisam potpuno navikla na to. Ponekad se osećam (većinu vremena) kao vanzemaljac u ovoj zemlji, ali sam usavršila metodu "potpunog isključivanja" svaki put kada nastane halabuka i haos. Za sada mi dobro ide.


6. Grci se ne plaše da rizikuju, nisu inertni i lako se adaptiraju. Vole svoju zemlju više od svega na svetu, ali ne boje se da je napuste ako će to pružiti bolji život njihovoj porodici. Tu osobinu najviše volim kod moga muža. Često mu govorim da bih sa njim mogla da odem na drugi kraj sveta, znala bih da smo uz njega sigurni. To je lep osećaj.



7. Večiti dečački entuzijazam i optimizam je nešto što karakteriše mnoge Grke. U toku dana mu mogu pasti hiljadu ideja na pamet koje će propratiti onim karakterističnim gestikulacijama i glasnim objašnjavanjem. Svoje ideje će do kraja dana podeliti sa celim svetom. Prijateljstva lako sklapaju, ne vole samoću, uživaju u razgovorima, diskusijama, društvenim događajima i okupljanjima. Grci se mnogo svađaju, ali nisu agresivni. Uh, ponekad me zaboli glava od tolikog optimizma! Nije lako jednom namćoru u Grčkoj!



8. Savladati teški grčki jezik je još jedan plus. Grci vole svoj jezik i ponosni su na njega. Veoma su osetljivi kada je on u pitanju i ne opraštaju ako izbegavate da se njime koristite. Ustvari, ne opraštaju nikakav inatdžijski trud da se ne uklopite u sve ono što im je važno: tradiciju, Crkvu, način života. Ukoliko žena nije spremna da se adaptira na sve ono što nosi sa sobom brak u Grčkoj, onda je on nažalost u startu osuđen na propast. Grka ne možete odvojiti od porodice, majke, oca i svih onih koje voli, Grk se neće odreći svoje vere čak ni zarad žene koju voli, Grk neće zaboraviti na svoje korene.



Ako ništa drugo, biti udata za Grka nikada nije dosadno: tu je svekrva sa kojom se borite za naklonost svoga muža, bučna i naporna familija, prelazak hiljade kilometara da bi se obišla neka daleka baba-tetka, mnogo kuvanja, drame, uspona i padova, ali... znate šta? Koliko god se ja često ( čitaj uvek) žalila na nesnosni burni mediteranski temperament moram reći da moj život sa Grkom u njegovoj zemlji ne bih menjala ni za šta na svetu! Ovo nebo, miris cveta pomorandže i ljudi su mi se uvukli pod kožu, zbog njih glasnije pričam, zavolela sam more, oblija sam (prokleta grčka hrana!), optimističnija sam, za nijaaaaaaansu društvenija. Ovo sunce je zagrejalo moje srce, promenilo me i preobrazilo. Grčka je sada moja zemlja. Jedino što još uvek nikako ne mogu da zavolim je grčka muzika (isuviše je dramatična i fatalistička), ali zato još uvek volim jednog Grka sa svim njegovim ludim, mediteranskim bubicama.

(fotke via pinterest)

Monday, 12 March 2012

Volim te (rekoh odrazu u ogledalu)


Aaaaah, dobra stara samomržnja, najomiljeniji hobi svih vremena, naročito kod žena. Ja sam, drage moje, rešila da volim sebe i da krenem sa tom ljubavi danas (ustvari mnogo, mnogo pre), a ne onda:
1. kada skinem ovih 7 kg viška
2. kada postanem uspešna
3. kada otplatim kredit
4. kada , kada, kada....

Danas je pravo vreme, koliko god zvučalo kao najveći kliše, istina je da jedino voleći sebe možemo naučiti da volimo druge:


~ Iskopaj stari album sa fotografijama. Niko od nas nije imao savršeno detinjstvo, ali to je svakako bilo vreme kada još uvek nismo umeli sami sebe da umanjujemo i kritikujemo. Bili smo apsolutno slobodni, totalno udubljeni u ono što sam radili u trenutku slikanja: igrali se u pesku, pevali, plesali, crtali, jeli grisine. Oslobođeni krivice i granica, kao deca volimo sebe, a negde na putu kao odrastanju tu sposobnost gubimo. Izvadite tu fotku iz albuma, stavite je na vidljivo mesto i pokušajte da setite kako je to biti ono što jesi bez izvinjavanja i krivice.



~ Svi smo u nečemu dobri. Napravi listu stvari u kojima smatraš "da rasturaš": dobar si matematičar? Imaš odlično pamćenje? Lepo crtaš? Umeš da napraviš lepu tortu? Vešta si u nekom kompjuterskom programu ili u šminkanju? Umeš da šiješ? Plešeš? Pevaš? Bilo šta! Imaj tu listu uvek pri ruci, čitaj je, podsećaj sebe na to koliko vrediš.



~ Koliko god to ironično zvučalo, suština u učenju da zavoliš sebe nije u tome da se fokusiraš na sebe, već u posvećivanju drugima. Šta to znači? Podeli svoj talenat! Ako lepo kuvaš, pozovi na ručak komšije, prijatelje i nahranu ih. Pokloni tortu tužnoj prijateljici. Ako lepo crtaš, nauči neko dete koje nema novca za časove slikanja osnovnim tehnikama. Ako si strpljiva i ljubazna, pravi društvo usamljenoj bakici u komšiluku. Deli, deli, deli!~



~ Seti se događaja koji ti je pružio veliku sreću. Prelistavaj uspomene kroz mozak, seti se tih momenata svaki put kada se osećaš loše u vezi sa sobom. Identifikuj trenutke koji ti pružaju radost i pokušaj da ih ponovo dočaraš u sadašnjosti.~



~ Sastavi listu sa tvojim najboljim osobinama i karakteristikama. Da li ti često govore da imaš lepe oči, kosu ili osmeh? Možda ti se dive na smislu za humor ili logičnom umu? Da li ti prijateljice "zavide" na zaraznom optimizmu? Uzmi papir i olovku SADA!



~...a, šta je sa osobinama koje bi voleli da posedujete? Možda više strpljenja, manje impulsivnosti? Ne volite kod sebe činjenicu da stalno kasnite na zakazani sastanak? Uvek sebi izaberete pogrešnog muškarca? Prvi korak ka ispravljanju naših mana je svest o tome da ih imamo, a zatim treba pronaći konkretne mere koje će nam pomoći da ih dovedemo u red.


~ Znate ono kada nekome pružite kompliment i odmah se osećate lepo, srećno i pozitivno. Jedan od najlakših načina da se osećaš dobro u vezi sa sobom je učiniti nekog drugog da se oseća isto tako. Kompliment treba biti iskren, nikako lažan, jer ljudi itekako umeju da osete iskreno upućenu lepu reč.



~ Pokreni se. Aktivnost i kretnja su stvari za koje su naša tela predodređena, ako njemu ne pružamo dovoljno onoga za šta je stvoreno, telo će reagovati na određeni, negativni način. Činjenica je da čak najmanji pokušaj da se fizički više aktiviramo utiče jako pozitivno kako ne telo tako i na um: osećamo se bolje u vezi sa sobom i samim tim raste i samoljubav.


~ OK, naslov ovog posta je skroz u Ruška Jakić fazonu i moram da priznam da sam ga upotrebila ne bi li privukla vašu pažnju. Potvrđujte svoje sposobnosti, ohrabruj te sebe svaki put kada se pogledate u ogledalo: "Činim najbolje što mogu", "I ovo će proći", "Ja to mogu", "Dajem sve od sebe", "Jača sam od ovoga", "Drži se!"... Izaberite svoj moto i živite po njemu.


(fotke via pinterest)

Friday, 9 March 2012

Nedelja u ukusima, mirisima, rečima i slikama

Postajem strašno dosadna, jer poslednjih nekoliko vikenda uvek počinjem sa pričom o teškoj nedelji iza mene. Ni ova nije bila ništa bolja, ali ni gora tako da je to vrlo pozitivno. Bez obzira na to, evo mene opet da podelim sa vama malo lepote, pa ko voli-neka izvoli! Idemo!

~ U toku je Veliki Uskršnji post, pa za sve vas koji postite evo jednog divnog čokoladnog kolača koga sam upravo danas napravila. Pola kolača je već smazano, a sigurna sam da druga polovina neće dočekati veče.

Brzi posni čokoladni kolač

(photo i recept via Joy the baker)

Potrebno je:

2 1/4 šolje brašna

1/2 šolje kakaa u prahu

1 1/2 šolja šećera

1 kašičica sode bikarbone

1/4 kašičice praška za pecivo

1/2 kašičice soli

1 šolja tople kafe (najbolje je koristiti filter-kafu, nikako tursku!)

1/2 šolje i plus jedna supena kašika biljnog ulja

2 kašičice ekstrakta od vanile ili kesica vanilin šećera

Šaka seckane čokolade za kuvanje ili čokoladnih dugmića (po želji)


Kalup za kuglof veličine 23 cm podmazati margarinom i posuti kakaom u prahu (umesto pobrašnjivanja).

Zagrejati rernu na 180 stepeni C.

U velikoj činiji pomešati brašno, kakao, šećer, sodu bikarbonu, prašak za pecivo i so. U drugoj manjoj posudi pomešati skuvanu kafu sa uljem i vanilom.

Dodati mokre sastojke u suve i dobro promešati. Dodati i seckanu čokoladu.

Sipati smesu, koja će biti prilično gusta, u pripremljeni kalup. Peći 30-35 minuta.

Izvaditi iz rerne i nakon deset minuta prevrnuti kolač na veliki tanjir. Služiti ohlađen sa posutim prah šećerom.


~ Već godinama sam apsolutno fascinirana čajankama. Mislim da sam već negde spomenula da smo dok sam bila devojčica, ja i moja majka skoro svakoga dana obavezno pile naš čaj (i to se uvek nekako "pogodi" da bude baš u pet sati!) uz neki kolač i keksiće. Moj otac bi nam iz inostranstva donosio Twinings Earl Grey čaj u limenoj kutiji ili čaj od jasmina koji je bio moj omiljeni. Negde na putu ka mom odrastanju čaj je zamenila kafa i ja sam počela vrlo retko da ga pijem. Izbegavam ga čak i onda kada sam bolesna. U poslednje vreme mi se potreba za čajem ponovo javila i žudim da stvorim isti ritual porodične čajanke. Mmmmmmm, želim da tu bude svega: lepih šoljica, ukusnih digestive keksića, petit fours kolača, svežeg putera, vrućih pogačica, sendviča sa krem sirom i neka lepa marmelada- čajanka à la Kate and William.Danas smo ja i moj muž zajedno uživali u zelenom čaju sa cimetom uz sendviče sa margarinom i marmeladom od jagoda- ništa chic ni British, a ipak beskrajno utešno.Potpuno sam ubeđena da šolja toplog i aromatičnog čaja ublažava sve probleme i rešava makar deo postojećih briga.

~ Neobično sam alergična na 8.mart. Asocira me na karanfile i jeftine parfeme. Ono sa čim povezujem taj dan jeste da koliko god da nam je utrt put ka nezavisnosti i napretku žene su još uvek tučene, zlostavljane, maltretirane, još uvek se mnoge unazađaju zarad veze ili braka, još uvek sebe omalovažavaju golotinjom ili mržnjom prema svom telu (u oba slučaja je to ponižavajuće), još uvek je žena ženi najveći neprijatelj. Ovom prilikom želim da istaknem moju duboku žalost što neke imaju toliko veliku sujetu da svaku reč kritike doživljavaju kao zavist ili mržnju. Ponosna sam što sam žena i svoju ženstvenost slavim svakoga dana. Ženstvenost se nalazi u svim oblicima i veličinama.



~ Ne znam da li ste primetili, ali na ovom blogu se retko bavim muškarcima. Iskreno, strašno su mi odbojne žene koje su opsednute svojim muževima, momcima ili generalno sklapanjem veze. Mislim da se često gubi granica između "živeti za" i "živeti sa". Itekako verujem u posvećenost, vernost i ljubav, ali potpuno izgubiti svoju ličnost zarad nekoga mi je veoma poražavajuće. Ne znam ni sama zašto sam napravila ovakav uvod u ono što sam htela podeliti. Eto, samo mi je tako "naišlo". Naime, kao mala jako sam volela da gledam seriju "Bionic woman".

To je priča o ženi koju su naučnici posle teške nesreće bukvalno rekonstruisali ugrađivanjem bioničkih delova u njeno telo: ona trči brže od automobila, čuje i vidi na daljinu, skače visoko, veoma je snažna. Naravno, kao takva, "bionička žena" postaje agent koji spašava dan od raznih negativaca. Lik Džejmi Somers mi se svaki put javlja kada prolazim kroz teške trenutke u životu i ne mogu a da ne pomislim da smo mi žene prirodno "bioničke" s obzirom na poteškoće koje nam život servira, na snagu i veliko strpljenje koje imamo "ugrađene" u naš sistem. Naš "softer za preživljavanje", kako ja to umem da nazovem, nikada ne zakazuje.

~ Pre neke večeri sam sanjala kako kupujem Coco parfem. Kakav divan san!


Asocira me na putovanje Orijentom koje se završava u nekom skupom hotelu u Veneciji, pomislim na crnu haljinu, sramno grimizni crveni karmin i preskupi francuski konjak. Miriše toplo, bogato, damski i seksi. Klasa u bočici. Moj život nije ništa nalik životu žene koja bi nosila ovaj parfem, ali ako par kapljica ove božanstvene tečnosti može da mi stvori iluziju sjaja i raskoši, onda stvarno vredi.



Želim vam lep vikend! Ne zaboravite: vikend se ne računa ukoliko ga ne provedete radeći nešto potpuno...besmisleno. Uživajte!

(fotke via pinterest)

Wednesday, 7 March 2012

Introverti su f-e-n-o-m-e-n-a-l-n-i


Vlada pogrešno mišljenje da su introvertni ljudi ustvari stidljivi i preterano zatvoreni. Ona ima malo veze sa stidljivošću koja je ustvari povezana sa nervozom i anksioznošću. Introvertni ljudi jednostavno vole da budu sami, vreme koje provode u samoći im vraća energiju dok ih provedeno vreme sa drugim ljudima zamara i iscrpljuje. Oni su zaokupljeni unutrašnjim svetom: svetom misli, snova, slika i reči. Ne, potreba introvertne osobe da bude sama nije znak depresije, već je to nešto što im je krajnje neophodno da bi povratili svoju ravnotežu. Ja sam tipičan primer introverte: volim tišinu, samoću, izbegavam gužvu, okupljanja i sve ono što uključuje veliki broj ljudi. Iako sam introspektivna, jako volim da vodim duge razgovore, dok mrzim trivijalne priče, ćaskanje i gubljenje vremena (telefon je moj najveći "neprijatelj"). S obzirom da se u današnjem svetu uglavno ističu ekstrovertni tipovi: glasni, društveni, otvoreni, druželjubivi, ljudi koji crpu energiju od drugih, rešila sam malo da hvalim onaj drugi, malo podcenjeni tip ljudi, ne samo zato što i ja spadam u tu grupu, već zato što mi je malo dosadilo to konstantno mešanje introvertnosti sa stidljivošću i depresijom.

~ Introverti su veoma kreativni i pomalo (ili mnogo) ekscentrični. Neki ih smatraju čudnima, ali ja bih ih (nas) nazvala individualistima.~

~ Mnogi introverti su glumci, umetnici, doktori, profesori, advokati, pisci. Iako su zatvoreni i naizgled stidljivi dovoljno su hrabri da rade javni posao, da pomažu drugima, da dele svoje misli i ideje sa ljudima.~


~ Izbegavaju sukobe, ali kada se izjasne oko nečega možete biti sigurni da čvrsto stoje iza rečenog.~

~ Ne zanimaju ih površne stvari.~

~ Da, introverti vole da razgovaraju, iako vlada sasvim suprotno mišljenje. Oni ne podnose banalno čavrljanje, ali uživaju u dugim, smisaonim razgovorima.~

~ Introverti su iskreni i uvek možete imati poverenje u iskrenost njihovih emocija.~

~ Introverti su strpljivi. Zahvaljujući svojoj sposobnosti da se zabave čak i u samoći, da se izgube u svojim mislima i talentu za sanjarenje oni lakše podnose čekanje.~



~ Ove osobe nikada ne donose na brzinu važne odluke. O svemu razmišljaju podrobno, karakteriše ih introspekcija i sposobnost da sagledaju stvari iz svih uglova. Introverti su retko impulsivni.~

~ Introverti ne vole emocionalno negativne i iscrpljujuće ljude. Itekako mogu biti dobri prijatelji i neko ko "ume da sluša", ali ako zloupotrebite tu njihovu osobinu, ne prezaju od toga da vas zauvek izbace iz svog života. Njihov duševni mir im je isuviše važan.~

~ Kada introvert izrazi svoje mišljenje ili napokon izgovori ono što ga je dugo mučilo, to može izazvati šok kod drugih ljudi zbog njihovog ubeđenja da se radi o stidljivoj "dobrici" koja ne ume da izgovori lošu reč. Introverti ponekad dugo zadržavaju mišljenje za sebe da ne bi ulazili u sukob ili da ne bi povredili drugu osobu. Kada se to desi, više ne gledaju unazad.~

~ Ne, introverti ne mogu postati ektroverti. Takvi su kakvi su. Jedino što mogu je da se bore protiv svojih inhibicija i eventualne preterane stidljivosti. Ako želite da dobro upoznate introvertnu osobu treba imati mnogo strpljenja.~



~ Neki od poznatih introverta su: Albert Ajnštajn, Fridrih Šopen, Gandi, Roza Parks, Džej Kej Rouling, Darvin, Odri Hepbern, Džulija Roberts, Meril Strip, Klint Istvud, princeza Dajana, Žaklin Kenedi.

(fotke via pinterest)

LinkWithin

Related Posts with Thumbnails