Činjenica je da kada god pokušavamo da budemo savršeni ili perfekcionisti u nečemu, na kraju uvek budemo razočarani i frustrirani. Kada je materinstvo u pitanju, mi žene umemo da budemo veoma stroge i samokritične. Ma, takve smo kada je u pitanju i naš posao, fizički izgled, veza, naše domaćinstvo, o, da, a naročito roditeljstvo. Iz nekog razloga smo ubeđene da od trenutka kada jedno malo stvorenje donesemo na svet moramo automatski sve da znamo i da smo dužne da u odgoju deteta budemo besprekorne i nepogrešive. U tome dosta doprinose i svi oni koji nam sole pamet o tome kako se čuvaju deca deleći "dobronamerne" savete koji su ništa drugo do konstantna pridikovanja i zamerke. Ja sam u jedno ubeđena- roditeljstvo je najteži posao na svetu i zbog toga je skoro nemoguće raditi ga savršeno. Jedino što možemo učiniti je da damo sve od sebe, ali takođe velika je umetnost znati uživati u tome. Treba naučiti da voliš materinstvo. Shvatajući isuviše ozbiljno našu ulogu, zaboravljamo da imamo pravo na to da se zabavimo. Ustvari, to je još jedna dužnost koju treba ispuniti ne samo prema nama samima, već i prema našoj deci. Evo jedne ideje koja je proizvod inspiracije divnim sajtom koji se zove Planet Sark. On je jedno pravo igralište, radionica za sve one koji žele da razviju svoju kreativnost, pronađu inspiricaju, ulepšaju svoj život i nađu smisao u svakodnevici.
Kako stvarno zavoleti materinstvo
Seti se da dišeš. Duboko i često. Slušaj svoje negativne emocije, indentifikuj ih i pusti ih da odu. Srećan im put. Kada te deca izlude svojim vrištanjem, kada te pogledaju ljutito u lice i kažu:"Mrzim te!" (a jednog dana sigurno ćeš i to čuti), ti se onda seti njihovih malih nožica, ručica i prstića, seti se vremena kada si njihova sićušna tela držala uz sebe dok su bili sasvim, sasvim mali i sve će te proći. Da, i to će proći. Sve će proći. Isuviše brzo. Ne zaboravi. Ostavi sudove da se gomilaju i napravite žurku. Smej se sa njima. PUNO. Skačite po barama, oterajte oblake. Gradite dvorce i borite se sa gusarima. Penjite se po drveću i idite na ljuljaške. Provedite kišne dane ušukani u krevetu, grlite se i golicajte. Kada grane sunce, izađite i potražite neku avanturu. Jedite sladoled na stepeništu. Posadite cveće. Pevajte GLASNO i falširajte. Šta vas briga? Plešite kao manijaci! Ljubite se trepavicama i grlite se čvrsto, onako kao medvedići. Time se leče mala i velika slomljena srca. Reci im da mogu biti šta god požele! Reci to i...samoj sebi. A, sada poveruj u to. Odmah! I ne zaboravi da dišeš...Sve je u disanju, draga.
jedva čekam da budem mama i da se borim sa gusarima :) i da imam izgovor zašto kupujem barbike, a imam skoro 30 godina.. ;))
ReplyDelete(veliki kez na mom licu)
ReplyDeletesamo jos da ovu roditeljsku brigu stavim pod kontrolu...imas li neki savet? Emotivo prezivljavanje svake lose vesti u koja je vezana za decu,pustanje filmova ...ponekad se osecam kao Mila Jovovic u petom elementu, na kraju filma pre nego sto joj Brus V. pokaze snagu ljubavi...
ReplyDeleteMarija
Draga Marija, verovatno si ti samo vrlo emotivna osoba. Tu nema spasa. I ja sam takva. Kada su deca u pitanju, naročito neka ružna vest vezana za njih, ja se toliko potresem i emotivno iscrpim da sam bukvalno ostavljena na milost i nemilost mojim osećanjima. To je karakter, emotivni sklop koji se ne menja. Kakav savet da ti dam kada sam i ja ista takva? Samo da voliš. Eto, da voliš i osećaš bez obzira na njihov intenzitet.
ReplyDeleteHvala na tako brzom odgovoru.Tek ucim da se borim sa tim,toliki intezitet tih emocija osecam odkad sam i sama postala majka jednog decaka.I ranije sam znala da sve to postoji na ovom svetu, medju ljudima, ali sada kao da me ta surova istina opali u glavu....necemo vise o tome .Hvala ti jos jednom, zaista si draga osoba
ReplyDeletePozdrav
Marija