Biti udata za Grka

Sećam se nekih devojaka u Srbiji (a među njima su mnoge od njih bile moje prijateljice i poznanice) koje su bukvalno "patile" od prave, pravcate fiksacije na Grke, tačnije grčke studente. Oni su imali novac (neki od njih su se uglavnom pretvarali da su najmanje Onazisovi naslednici, da bi se ispostavilo da su ustvari sinovi mučenog i crnknutog zemljoradnika koji radi kao rob ne bi li sinu obezbedio školovanje, a sebi mogućnost da se pohvali u selu da ima "sina doktora"), vozili su se taksijem, voleli su provod, bili su egzotično crnomanjasti i nosili su karirane košulje. Postojala su dva cilja:

~ upecati Grka, obezbediti džabe letovanje negde u Paraliji, dobijati poklone (po mogućstvu iz Zare ili Free Shop-a) i lepo se provesti...dok traje.

~ upecati Grka, udati se za njega i obezbediti sebi "večno" letovanje u Grčkoj.

Naravno da je bilo i onih koje su jednostavno padale na njihov "neodoljivi šarm" i nepovratno se zaljubljivale u njihove tamne oči, maljave grudi i slatkorečivost. Meni, uvek ponosnoj, je ta ideja bila krajnje ponižavajuća. Nikada nisam volela more, u Grčkoj nisam bila godinama, Grci su me nervirali ( smatrala sam da su isuviše glasni, uobraženi, uvek su za sobom ostavljali trag iritantnog parfema u liftu i svako "č", "ć" su izgovarali kao "c"), a svakako mi životni cilj nije bio da se udam samo da bih otišla iz Srbije. Sebi sam isplanirala život i udaja "za tamo nekog Grka" mi nije padala na pamet. Međutim, sanjala sam o ljubavi, strasti, o vezi sa osobom uz koju će mi život biti lepši i podnošljiviji- ništa neobično za jednu dvadesetogodišnju devojku, zar ne?
Neka viša sila je imala druge planove. Sasvim nerado, po nagovoru jedne prijateljice (koje sam inače posle nekoliko godina te večeri srela) posetismo "Grčki klub" u kome su grčki studenti svake subote organizovali žurke sa njihovom muzikom, igrali i pevali do zore podsećajući se na svoju domovinu. Normalno, mesto je bilo krcato prelepim devojkama i kariranim košuljama. Prva osoba koju sam srela je bio...on. Najpre odbojan, a zatim beskrajno simpatičan, plesala sam sa njim cele večeri i tada mi se javila vizija: videla sam sebe u beloj venčanici sa vencem od cveća na glavi. Znala sam da je to čovek za koga ću se jednog dana udati. Inače, trebalo mi je jedno tri nedelje da zapamtim njegovo ime (da, dobro ste pročitali), a već posle mesec dana je postao "najbolji prijatelj" mome ocu. Oh, da! Umalo da zaboravim-uvek je mirisao lepo, nije nosio karirane košulje i umeo je savršeno da izgovori "č", "ć", a Boga mi i "š" i "đ" i "ž". Posle 6 godina zabavljanja, do kojih smo 2 godine bili u raskidu, moja vizija je postala stvarnost. I zato, od tada, nikada ne kažem "nikad".
Činjenica je da te ono zbog čega se zaljubiš u Grka na prvom mestu, kasnije dovodi do ludila. Biti udata za Grka, kao i svaki drugi brak, nije ni malo lako, ali to nikako ne znači da nije lepo. Postoji zabluda da su naše dve kulture slične, da smo sličnog mentaliteta i da se neko iz našeg podneblja može lako adaptirati na život u ovoj zemlji. Poznajem dosta Srpkinja koje nikada nisu uspele da ostvare svoju ideju "o stalnom letovanju i sirtakiju" u Grčkoj, samo zato što nisu znale šta ih čeka. Vidite, postoji jedna romantizovana slika koja u sebe uključuje misao da u Grčkoj ljudi novac beru na drveću, da se po ceo dan pije uzo na plaži i da Grci, čak i nakon ženidbe, ostaju isto onako šarmantni i zgodni kao bogovi sa Olimpa. Oh, Bože, sve ovo zvuči kao da uvod u neku horor priču, za neke možda i jeste, ja bih rekla da je to pre svega jedno malo uputsvo i demistifikacija života u Grčkoj. Ako ste gledali film "Moja velika mrsna pravoslavna svadba", verujte mi na reč- Nia Vardalos koja ga je napisala nije ni malo karikirala kada je u pitanju ulazak u grčku familiju i njihovi međusobni odnosi.

1. Udati se sa Grka znači da ste se automatski udali za njegove roditelje, braću, sestre, tetke, teče, ujke, strine i komšije. Grci su društveni ljudi, vole da zajedno jedu, piju, slave, pričaju... da mnogo, mnogo, MNOGO pričaju. Zaboravite na to da će te IKADA slaviti Božić ili Uskrs sami (vas dvoje i deca), ne, ti praznici su veliki porodični događaji, koji se UVEK slave u širem krugu porodice.

2. Grci obožavaju svoje majke (ne svi, ima i onih koji su "zastranili"). Njena musaka će uvek biti lepša, ne zato što vi niste dobra kuvarica, već zato što ga ta musaka podseća na detinjstvo i na vreme kada se neko brinuo o njemu. Kada mama kuva on je ponovo dečak, može da izvoljeva i da mu se svaka želja ispuni. Kod većine nas, grčkih snajki, taj prizor izaziva u nama one iste simptome koji se javljaju kod stomačnog gripa. Dešava se da ponekad napravim klasično grčko jelo na neki malo drugačiji način. On će ga pojesti u slast, ali svaki put kada bih skuvala onako kako to čini njegova majka on obavezno komentariše: "E, to je to. Ruke ti se pozlatile!" (izraz upućen domaćici koji muškarci uglavnom koriste nakon podrigivanja i trljanja stomaka).

Ona (majka) je uvek prisutna ako ne fizički onda putem telefona i što pre sklopite savez sa njom, tim bolje za vas i vaš brak. Međutim, nemojte se mnogo opuštati- najverovatnije nikada nećete biti dovoljno dobri. A, daaaaa- tu dolazimo i do najvažnije stavke:

3. U Grčkoj se podrazumeva da će supruga nastaviti posao majke: treba da mu kuva (po mogućstvu nakon brzog, intenzivnog kursa u kuhinji njegove mame), da ga pere, pegla, da brine o njemu, da mu rađa decu, da mu povlađuje, pošteđuje od kućnih poslova, da mu se obraća sa "muškarčino" i ostalim ego pojačivačima. On verovatno neće znati gde mu stoje gaće i čarape i pre će umreti od gladi nego da sam sebi spremi večeru, ali ako naučite da mu izmućkate savršeni frape obožavaće vas isto koliko i svoju majku! Dobro, možda malo manje. Nemojmo preterivati, ipak jedna je majka. Međutim, kada Grk naiđe na svojeglavu i ponosnu Srpkinju, hteo to ili ne, mora čak i on da se navikne na "njene uslove" zajedničkog življenja. Ne veruju svi Grci u stereotipe, mada ja mislim da...lažu.

4. Prvo dete će, koliko god vi čupali kosu, svađali se, drali se i neodobravali, dobiti ime po njegovom ocu (ako je dete muško) ili njegovoj mami (ako je u pitanju devojčica). Zato, ukoliko suprug ima na primer još dva brata, u familiji će postojati:
1. Deda Jorgos čiji se deda takođe zove Jorgos.
2. Unuk br. 1- Jorgos.
3. Unuk br.2 - Jorgos.
4. Unuk br.3 - Jorgos.
Sada shvatate koliko je Grcima bitna tradicija i porodica, čak i onda kada se to pretvori u svojevrstan cirkus. U svakom slučaju, barem se lako pamte imena rođaka.

5. Ako želiš da ti brak sa Grkom bude dugovečan, treba se naviknuti na večitu dramu. Grci su majstori u preterivanju kada su u pitanju emocije: ako su ljuti za to će znati ceo komšiluk , kada su zaljubljeni takođe, kada im se rodi dete, kada su na svadbi, sahrani ili nekoj proslavi. Večite intrige, tračevi, svađe i ogovaranja u familiji su normalni, psovke u vožnji, dreka na pijaci, dovikivanje sa terasa ili na ulici, stalni nesporazumi koji su posledica toga da svako interpretira reči onog drugog na svoj način. U svemu se preteruje: u tapiranju kose, u šljokicama, u veličini automobila, u korišćenju mobilnog telefona, u trošenju, konzumiranju, u piću i plesanju do zore. Ja se još uvek nisam potpuno navikla na to. Ponekad se osećam (većinu vremena) kao vanzemaljac u ovoj zemlji, ali sam usavršila metodu "potpunog isključivanja" svaki put kada nastane halabuka i haos. Za sada mi dobro ide.

6. Grci se ne plaše da rizikuju, nisu inertni i lako se adaptiraju. Vole svoju zemlju više od svega na svetu, ali ne boje se da je napuste ako će to pružiti bolji život njihovoj porodici. Tu osobinu najviše volim kod moga muža. Često mu govorim da bih sa njim mogla da odem na drugi kraj sveta, znala bih da smo uz njega sigurni. To je lep osećaj.

7. Večiti dečački entuzijazam i optimizam je nešto što karakteriše mnoge Grke. U toku dana mu mogu pasti hiljadu ideja na pamet koje će propratiti onim karakterističnim gestikulacijama i glasnim objašnjavanjem. Svoje ideje će do kraja dana podeliti sa celim svetom. Prijateljstva lako sklapaju, ne vole samoću, uživaju u razgovorima, diskusijama, društvenim događajima i okupljanjima. Grci se mnogo svađaju, ali nisu agresivni. Uh, ponekad me zaboli glava od tolikog optimizma! Nije lako jednom namćoru u Grčkoj!

8. Savladati teški grčki jezik je još jedan plus. Grci vole svoj jezik i ponosni su na njega. Veoma su osetljivi kada je on u pitanju i ne opraštaju ako izbegavate da se njime koristite. Ustvari, ne opraštaju nikakav inatdžijski trud da se ne uklopite u sve ono što im je važno: tradiciju, Crkvu, način života. Ukoliko žena nije spremna da se adaptira na sve ono što nosi sa sobom brak u Grčkoj, onda je on nažalost u startu osuđen na propast. Grka ne možete odvojiti od porodice, majke, oca i svih onih koje voli, Grk se neće odreći svoje vere čak ni zarad žene koju voli, Grk neće zaboraviti na svoje korene.

Ako ništa drugo, biti udata za Grka nikada nije dosadno: tu je svekrva sa kojom se borite za naklonost svoga muža, bučna i naporna familija, prelazak hiljade kilometara da bi se obišla neka daleka baba-tetka, mnogo kuvanja, drame, uspona i padova, ali... znate šta? Koliko god se ja često ( čitaj uvek) žalila na nesnosni burni mediteranski temperament moram reći da moj život sa Grkom u njegovoj zemlji ne bih menjala ni za šta na svetu! Ovo nebo, miris cveta pomorandže i ljudi su mi se uvukli pod kožu, zbog njih glasnije pričam, zavolela sam more, oblija sam (prokleta grčka hrana!), optimističnija sam, za nijaaaaaaansu društvenija. Ovo sunce je zagrejalo moje srce, promenilo me i preobrazilo. Grčka je sada moja zemlja. Jedino što još uvek nikako ne mogu da zavolim je grčka muzika (isuviše je dramatična i fatalistička), ali zato još uvek volim jednog Grka sa svim njegovim ludim, mediteranskim bubicama.

(fotke via pinterest)